Davati sebe?

[biterlemon]

Najlepse na svetu ja davanje samog sebe...
...dati ljubav, dobru nameru ili rec.
Davati da nekom ulepsamo dan, davati da usrecimo i sebe...
Davati da bi nekog prihvatili i da bi nas prihvatili...

Nije lako davati. Neki tesko se otvaraju, tesko primaju a ipak im je potrebno da im pruzamo...
...opet, neki tako divno primaju da u nama generisu srecu koja nas dize do nebesa...

Desi se da nekome zelis preci preko bivsih gresaka, kada zelis biti covek i zelis pruziti ruku, pravis se kao da nista bitnog ranije nije bilo, jer nije ni bilo, pa veci smo valjda od sopstvenih i tudjih gresaka...
Ima li mizernije situacije kada nekome samo zelis pruziti neku svoju velicinu i dobru volju a odbiju te optuzbom da to radis iz licne koristi?
Ima li mizernijeg od toga kada zivotne povrede izgrade oko licnosti oklop sujete, kojma se pojedinac brani od svakog priblizavanja, bez izuzetaka?

Davati i izloziti se negativnim emocijama drugih ili ne davati i odustati od pozitivnih zracenja drugih? Pomoci ili ne?

Biti ili ne biti?

[Kal_el]

ja kolko se izlazem zracenju ljubavi ni kosu nemam :smeh:
podam se da im bude lakşe a meni kako bude :roll:

[biterlemon]

ja kolko se izlazem zracenju ljubavi ni kosu nemam :smeh:
podam se da im bude lakşe a meni kako bude :roll:

Nisam mislio na ljubav, vec uopsteno na ljudskost, solidarnost, drugarstvo,...
Mislio sam na opstu interakciju pod kojim funkcionise zdravo drustvo!

[NSdjanka]

Naravno davati... Sve što možeš... Koji će to poklonjeni deo tebe biti umanjen za toliko?... Možeš biti samo bogatiji za lepu reč, iskren osmeh, prijateljstvo, ljubav, zahvalnost... Pa čak i da sve to izostane, lično ti ćeš se osećati sjajno jer i najmanje dobro ulepšava svet i čini ga plemenitijim... Naravno da svako lice ima i svoje naličje i naravno da je užasno kilav trenutak kada se tvoja dobrota odbije o zid sujete, ali zar će to da te zaustavi na putu da izgrađuješ sebe kao osobu kakva želiš da budeš ili kakva već jesi?... I ne misliš li da odbijanje prijateljske ruke nije više problem onog koji je pruža već onog koji je odbija?... Ja ću uvek odbiti da to bude moj problem, i odbiću da se nerviram i preispitujem zbog toga... Ako sam i grešila, ljudsko sam biće koje ima pravo na greške, pravo na praštanje... Treba imati na umu samo jednu stvar- retko se na osmeh ne uzvrati osmehom... Dobra volja i dobre namere uvek puste koren na plodnom tlu...

[memento]

Ovo je dosta složena tema i uveren sam da bi nu nju ogromna većina odgovora bila u već opisanim tonovima (da ne bi bilo zabune i ja takođe imam sličan stav kao biterlemon i NSađanka) koji afirmativno govore o ljudskoj potrebi davanja i primanja i duševnom miru i zadovoljstvu nakon davanja sebe, posebno ako se pri tome učini i dobro delo...

A da li je to baš uvek tako i u kojem stepenu i na koji način smo mi spremni da dajemo sebe?

Ako malo pažljivije pogledamo oko sebe uočićemo niz osoba nezadovoljnih porodičnim, pa i ostalim socijalnim odnosima. Nije važno da li su oni, po našim mišljenjima, u pravu ili ne. To se ne može izmeriti i ako se oni osećaju loše, onda i imaju razloga za to. Recimo, naša deca. Koliko smo puta čuli (pa i uočili) da se neko dete (pa i naše sopstveno) vrlo nezahvalno ponelo, a eto toliko je neko uložio truda i sebe za dobro tog deteta.

Da li su baš uvek ta deca nezahvalna? Ne verujem. Verujem da su u određenom stepenu naša očekivanja (nakon tog famoznog našeg davanja sebe) nerealna, pa i sebična. Davanjem sebe ponekad projektujemo i naše želje na reakcuju tog našeg davanja, pa ako ta rekacija inklinira od te naše projekcije koda nas kao "davalaca" se umeju javiti frustracije. Naravno, sve je to ljudski i dešava se svakodnevno. Biće nam lakše ako to uspemo da uočimo i priznamo sami sebi...

Naravno, ovo je tek moje subjektivno mišljenje i vrlo je moguće da uopšte nisam u pravu...

[Cacti]

Ima li mizernijeg od toga kada zivotne povrede izgrade oko licnosti oklop sujete, kojma se pojedinac brani od svakog priblizavanja, bez izuzetaka?
Pa, ja mogu reći da sam jedno vreme bio poput kaktusa i skoro svakoga ko je pokušao da mi se približi su dočekale moje bodlje u vidu ne baš lepih reči.
Kažem skoro svakoga, jer čak i tada je bilo izuzetaka kojima sam dozvoljavao da mi se približe.

Setite se priče o pripitomljavanju lisice iz "Malog princa".

Umesto nekakvog "davanja na silu" često je bolje biti na raspolaganju.

Ima ljudi će radije uzeti nešto od vas bez vašeg znanja ili misleći da vas time iskorištavaju nego da "priznaju da ste superiorniji od njih" time što će vam reći molim i hvala.

[starsica]

svako moze od sebe da "otkine", da da, da svesrdno od sebe otpusti deo a da nista ne trazi ako nije sebican po pitanju ljudskosti.. bilo da se radi o ljubavi, prijateljstvu, porodici.. ako se postujemo i ako medju nama postoji ljubav.. vec rekoh to negde, sve je moguce..
biti, biti..

[Najgora]

Nemam baš prijatna iskustva po ovom pitanju. Ljudi jednostavno daju sebi previše za pravo tj. ne prepoznaju granicu dokle to "uzimanje" može da ide. Često je to dobra podloga za nečiju sujetu ili lečenje nečijih kompleksa.
Svakom, za koga sam smatrala da je vredan toga, sam dala šansu, uvek sam na raspolaganju, potrudim se i za najmanju sitnicu uz to imam živce "kao konj" u stanju sam svašta da prećutim, mnoge stvari da zaboravim...ali kad jednom zatvorim vrata...ta se vrata nikad više ne otvore.

[shacky]

Uvek sam bila otvorena za svaku vrstu komunikacije. Osoba sam koja ume i može da sasluša, da se stavi na raspolaganje, da posavetujem ili samo ćutim i saslušam, bez nametanja. Neretko mi se to vraćalo mešanjem u spletke i tračanje.
Činjenica da ima ljudi koji na svet gledaju kroz prizmu materijalnih i nematerijalnih koristi mi se često obijala o glavu.
I kao što Najgora reče, kad jednom zatvorim vrata ostaju večno zatvorena.A takvih razočarenja je bilo od ljudi od kolih sam to najmanje očekivala.
Kada su prijatelji i porodica u pitanju ne očekujem ama baš ništa zauzvrat.
Kod ljubavi je već situacija malo drugačija, dajem sve i očekujem sve zauzvrat, a umem i da budem vrlo naporna u očekivanjima i prohtevima.

[TVO.JA_]

Ili dajem sve ili ne dajem ništa....ja nisam pola duše da dam pola sebe a pola zadrzim....i nije mi važno koliko će mi biti uzvraćeno ako osetim da nekome mogu potpuno da se dam...ali kad neću,onda neću :jok:
"Gdje imam više sebe nego kad dajem sebe....?- nesebično još uvek :)

[Captain Jack]

Noc je nekako stvorena za to,jos kad se pomesa sa onim malim procentom sto vino cini toliko interesantnim...ne dajem sebe tako lako,samo onima koji to zasluze,recju,pogledom,onim sto nose u grudima...da sam kukavica i nisam,udaram kad drugi zastajkuju,dobar sam politicar mada jos treba da radim na sebi,valjda je za politiku potreban i cinizam,imam ga ali ne u toj meri...
nekad se zaletim pa zastanem,nekad samo precutim ono sto ne treba reci,reci su ponekad tako daleko od misli...e tu sam majstor,to je moje svetiliste,da izvrnem stvarnost i priblizim ga iluziji,ne govorim o manjku hrabrosti vec o potrebi da sebe zastitim,borba za opstankom nam je svima u krvi,priroda je sama nastimovala uloge,samo je na pojedincu da pronadje snagu u sebi...
i mozda se pitate kakve to veze ima sa davanjem...ima...snazniji ne biraju da li ce biti pred nokdaunom,oni ga svesno izaberu jer znaju da ga mogu podneti...strahovi se najlakse prebrode stojecki...i otvorenih ociju...i kao sto svaka akcija vodi reakciji tako i osmeh,rec,poljubac,sapat,pogled,urlik...vodi necem sto treba osetiti...zadovoljstvo je biti tome svedok...znaci da jos uvek disemo...

[GostBG]

Kada dajem sebe,dajem se 100% i do kraja,bez rezerve.Kad ne dajem,ne dajem apsolutno nista! Taki sam rodjen.:uredu:

[cvishna]

Ja uvek pomažem, naravno ako sam ja u mogućnosti da pomognem. Ali ako nisam ja u mogućnosti, uvek nađem nekog da mi pomogne da bih pomogla tom nekom. Volim drugima pomoći i da ti sebe, a ne volem tražiti pomoć za sebe...joooooj što mi to bude strašno neprijatno:stid2: i zato u svakoj situaciji dajem sve od sebe samo da ne bih tražila pomoć od drugih.

[CHichaGlisha]

Moj glas uvek ide u glasačku kutiju DAVATI :)

ZA DOBROhttp://i49.photobucket.com/albums/f294/CHichaGlisha/ban/love3.gif ........-...... ZA ZLO http://i49.photobucket.com/albums/f294/CHichaGlisha/ban/dead.gif!
još Više ............................ najViše
još Bolje ........................... jošGore
još Jače ............................ najJače
još Lepše ............................. najGadnije



Imam ja tu još jednu kategoriju.
Pojavljuju se s'vremena na vreme i primer(c) - davanja na Blanko. Ima ih.
I funcionišu tako.
- sve dotle dok se sami ne razvrstaju u jednu od one dve osnovne.




:vez:

[Savannah]

Davati, ali onima koji zasluzuju. Ja se drzim one poslovice:"Ne bacaj bisere pred svinje". Nisam uvijek bila takva, naprotiv. Rodjena sam sa simptomom Majke Tereze, neobjasnjivom potrebom da svima budem na raspolaganju uvijek, da se nikada ne suprotstavim, da uvijek dam i zadnju kosulju sa sebe. Svu svoju energiju ulozila sam u druge ljude noseci na svojim ledjima i njihove probleme, cak mozda vise i nego oni sami. Iscijedise me skroz. Otrijeznis se kada se okrenu karte i ti sam osjetis potrebu za necijom paznjom.
Nisam prestala davati sebe, ali dajem onima koji uzvracaju na isti nacin.

[_baba_]

Svu svoju energiju ulozila sam u druge ljude noseci na svojim ledjima i njihove probleme, cak mozda vise i nego oni sami. Iscijedise me skroz.

...kao limun. :wacko:
I kad je doslo do toga da ne mogu vise, poslusala sam savet jedne meni drage osobe koja mi je rekla: teraj to sve dodjavola (u malo drugacijem kontekstu...)
I jesam. Sve one koji su navikli samo da uzimaju, a nista ne daju, bas ti koji me cede i prave od mene limunadu, sam sikterisala. Zbog takvih mozda nisam primetila one koji jesu spremni da uzvrate i na dobro vrate jos boljim. Moja greska. Dajem i ne znam kad je dosta...cesto pogresnim ljudima.
Ko tebe kamenom ti njega hlebom? Ma ni u najvecem ludilu :jok:

[lado]

davala najbolji deo sebe ljudima koji ne zasluzuju . sad vise ne. sve po zasluzi:uredu:

[Kal_el]

... mene povremeno prevare pa se dam :stid2:
a one me uzimaju kako stignu i rukama i ustima i ... svakako ...

[jovuk]

Ne umem da kazem NE8)

[egzotic]

pa narawno,uwjek sam tu da pomognem nekako,da ga nasmijem oraspolozim,ako je crno,da naprawim ambijentmda uticem,mogu to,i umijem:andjeo::smeh:

[GostBG]

Ne umem da kazem NE8)
Ista si k'o ja !!!! :)

[memento]

Naravno da se svi dajemo. Uglavnom što moramo (škola, posao, standardne obaveze u raznoraznim društvenim odnosima), ali i zato zato što želimo (osobama do kojih nam je iz nekog razloga stalo)...

Jako je teško biti potpuno izbalansiran u davanju sebe. Pre svega zato što smo emotivna bića, sklona iracionalnim zaključcima. Nije retko da se dajemo premalo, onda kada moramo, a previše, onda kada to želimo. Takvo ponašanje ume da bude izvor naših frustracija. Nije dobro ni jedno drugo...

Da li vam se dogodilo da ste doživeli iznenadnu pomoć od neke nepoznate, ili nedovoljno poznate osobe, a da niste to uopšte očekivali? Ja jesam. I to u nekim ključnim trenutcima svog života. S druge strane, verujem da je većina nas doživela razočarene upravo od neke osobe za koju je pre toga smatrala da je to nemoguće.

Šta činiti? Ništa posebno. I dalje davajmo sebe. Možda malo opreznije, ali svakako se davajmo. Ne znam zašto, ali sam uveren da je svako naše davanje zalog za uzvratno davanje neke osobe nama, i to onda baš kada nam to bude potrebno, iako možda nećemo ni znati tu osobu koja nama se tada dala...

[kohili]

Mislim da to sve zavisi od situacije i okolnosti koje istu određuju:ponekad je ''davanje'' sebe ograničeno iz nekih razloga koje na koje ne možemo da utičemo.Tada se javlja i osećaj potištenosti zbog nemogućnosti (pre)davanja osećaju,osobi,ili nečem drugom.
Vrlo često mi sami ograničavamo i deo koji odvajamo od sebe i ''poklanjamo'' drugima.
Znači,barem prema meni,više smo sputani,na ovaj ili onaj način,u tom činu davanja sebe,nego što smo zaista u stanju da to učinimo.
Postoje i situacije kada davanje sebe ostvarimo upravo na onaj način na koji nama odgovara(jer ponekad je način na koji dajemo sebe,način koji nam ne odgovara),onda je to možda istinska sreća.A sreća je retka.Gotovo neuhvatljiva.

[Mish]

Dajem sebe. Nekad dobijem i kritiku da se suviše dajem.
Volim ljude i nije mi teško da se dam.
Dajem sebe kad osećam da treba da se dajem. I da mogu. Da želim.
Ima situacija kada stanem na loptu i prestajem da se dajem. Ne dajem sebe kad osetim da druga strana zahteva to od mene jer smatra da sam dužna da se dam (ne volim posesivnost). Prestajem da dajem sebe kad to davanje prestaje da bude davanje pozitivne energije i ulivanje beznađa, agresivnosti, besa, negativnih emocija (prosto, postoje energetski vampiri koji ne zaslužuju da im se dam). Prestajem da dajem sebe kad neko posle svega okrene leđa i zatvori vrata dupetom. Tj. kad to učini dva puta, treći put je kraj.

[bellissima]

Ponekad i previse,
ponekad i pogresnim ljudima,
ponekad svesno ,
ponekad nesvesno,

...ali se uvek posle toga osecam bolje,ako
sam uspela u datom trenutku nekom pomoci...

[Goga]

Davati i izloziti se negativnim emocijama drugih ili ne davati i odustati od pozitivnih zracenja drugih? Pomoci ili ne?

Biti ili ne biti?



Biti. :uredu:

Želim i dajem sebe onoliko koliko imam pozitivne energije u tom momentu. Nekada možda i preteram, ali me niko nije ter'o da se dajem toliko, do granice da se osećam iscrpljeno, ispijeno, kako god..

Lako je reći: ''takva sam'' i ne menjati ništa.


Znam dokle mogu i želim da ''idem'' sa izlivima emocija ( do plus beskonačnosti ).

Smatram da niko od nas nije u negativu, već samo u prolaznoj fazi.

Ukoliko zaista procenim da nisam u stanju da pomognem na neki način - povlačim se, jer sam tada u stanju da budem gruba, ali taktična jer se nameće pitanje da li davljeniku dati ruku i rizikovati da te povuče na dno, ili mu pomoći i pružiti mu veslo, samim tim mu ''olakšati muke''.

Čuvati na prvom mestu sebe, biti OK i sebi i bližnjima.

Svakome prema zasluzi. Ne, nije to dečija igra ''vrati mi moje krpice'', ali kada najzad shvatim da je neko upotrebio / zloupotrbio moje povernje, osećanja, ravnodušnost je jedino što mogu da dam.

Vreme leči i ovakve stvarčice. Uvek sam za drugu šansu, treću.. četvrtu...

Ljudi smo, zar ne? :)

[duga12]

Ponekad i previse,
ponekad i pogresnim ljudima,
ponekad svesno ,
ponekad nesvesno,

...ali se uvek posle toga osecam bolje,ako
sam uspela u datom trenutku nekom pomoci...

Tako to biva...ali mnogo je dobar osećaj,davati se,a zauzvrat ne očekivati ništa...tada uvidiš istinsku lepotu davanja...

[Kobla]

Očekujem od ljudi kojima dajem sebe da budu srećni,dajem sebe jer me to čini srećnom,to čini smisao mog postojanja. Dajemo se našim roditeljima ,braći i sestrama,prijateljima,našim životnim partnerima,našoj deci i na kraju svim ljudima na ovoj planeti.Dajemo se kroz naše misli o ljubavi,miru i sreći svim bićima na zemlji,i kroz naša dela koja su od Boga data i po Božijoj volji.:cesces:

[Aiko]

dajem sebe..i kad se dajem, dajem se bez zadrške..
bar to ne može da se potroši, baš naprotiv, što više dajem, više dobijam onaj predivni, neprocenjivi osećaj da si nekom izmamio osmeh, ulepšao dan, život čak..:)

i nikad ne brinem o posledicama i uvek ponovo i ponovo krećem otvorenog srca bez obzira što često budem i povredjena..probala sam drugačije, probala da budem oprezna, da dajem na kašičicu dok se ne uverim kakav je ko, ali onda to nisam ja i izostaje moje zadovoljstvo..

[CHichaGlisha]

Ja sam to postavila malo drugačije.
Termini Uzimala-Da(va)la nisu baš bliski toj mojoj "postavci".

Jednostavno postoje dve osnovne kategorije ljudi:
kojima pripadam i
koji mi pripadaju :
prva se odredi rođenjem - roditelji brat i moja i bratovljeva deca
druga - kroz život - poznanstva, prijateljstva i ljubavi.

Prvi mogu da rade šta hoće jer su moja krv :)
Drugi mogu da rade šta hoće jer su uspeli da prođu kroz trista zaštita, prepreka, zidina,
tvrđava, snajperskih gnezda, zamki, krda i čopora - zveri i čuvara ...
i da uđu u moje sr(daš)ce na Velika vrata.
(računa se i ulazak na mala vrata ;) ).


Postoji treća grupacija - to su oni obični, svakodnevni prolaznici.
I njima u prolazu pripadnem. Onoliko i onako kako oni sami odluče.
Tu nemam sredinu ...
za dobrog prolaznika sam odličan, ma - najbolji prolaznik
... a ...
za velikog prolazećeg skota - najveća prolazeća skotina.

I četvrta grupa ... to su ti "oni" - kojima bi se trebalo opraštati ili ne_opraštati.

Ja tim četvrtima ne opraštam (više), a nekada ponekome i jesam.
Ali, ne vredi, to je obično gubljenje vremena i (tako dragocene) energije - skot je skot. ...
pa ne kaže se za dž. "Jednom skot Uvek skot".

Eto ...
tako ja to postavih. 8)

[BoginjaMarija]

dajem sebe osobi koja ne moze da me ima-koja je onda svrha tog prepustanja i bezuslovnog davanja?znaci-pruzi koliko je zasluzeno,uzvrati koliko je tebi pruzeno,cuti i trpi...

[Neron]

Davati sebe ima smisla jedino ako uzimaš od drugog sve...iluzije da ti se neko drugi daje koliko može ili iluzije da je to što činiš drugom davanje sebe koliko i kako onom koga uzimaš i treba ne spadaju u odnos na koji sam aludirao u boldovanom...ljude rođene da kupuju i prodaju se za zablude,jeftine ili skupe nije ni važno,ne računam u one koji su uopšte merodavni da diskutuju na ovoj temi...mada ima istine da je sve relativno,naročito poimanje davanja i uzimanja,a naročito kada je to samo subjektivni doživljaj,ali je i relativno zbog prosečnosti koje ima najviše...:dry:

[believer]

gotovo nikad....koliko god da izgledam "open" ljudima sa strane.....
mogu da budem prijatna predusetljiva srdacna saosecajna darezljiva druzeljubiva vesela povrsna prgava
mogu da pomazem
mogu da budem iskrena u druzenju
ali davati sebe?
ljudima?
tek tako?

ne bih rekla......


jer...
naucila sam ...
i nekako zivim po onoj Hemingvejevoj ,da sve do cega mi je ikad stalo mogu da bacim preko ramena u reku i ne okrenem se kad ucini "buc!"...