Festival evropskog filma - Feel, Reflex, Relax na Paliću

[silvia]

http://img89.imageshack.us/img89/5291/pali263pl1.jpgJedan od najznačajnijih filmskih festivala u regionu biće održan od 19. do 25. jula na više lokacija u prelepom prirodnom okruženju kraj jezera Palić, kao i u Subotici. U skladu sa misijom, atmosferom i festivalskim ambijentom, ovogodišnji slogan Festivala evropskog filma je - Feel, Reflex, Relax. Festivalsku ponudu sačinjava osam filmskih selekcija. Osim filmova u takmičarskom programu, na repertoaru će biti ostvarenja selekcija: Paralele i sudari, Mladi autori Evrope, Omaž dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka, Novi izraelski film, Novi mađarski film, Dečji film i Ekološki film. Direktor Festivala evropskog filma Palić je Radoslav Zelenović, prvi čovek Jugoslovenske kinoteke, dok je selektor takmičarskog programa - Nikolaj Nikitin - glavni urednik i izdavač renomiranog nemačkog filmskog magazina Schnitt i jedan od selektora Berlinskog filmskog festivala.


Festival će i ove godine filmovima prikazanim u okviru glavnog takmičarkog programa dodeliti Zlatni toranj - nagradu za najbolji film, Palićki toranj - za najbolju režiju, kao i Specijalnu nagradu žirija. O najboljem filmu iz programa Paralele i sudari odlučiće Međunarodni žiri kritike. Od ove godine, selekcija Mladi autori Evrope nagrađuje mladog evropskog filmskog stvaraoca nagradom Undeground Spirit.

Osim toga, festival ce uručiti dve nagrade Aleksandar Lifka za doprinos evropskoj kinematografiji. Aleksandar Lifka je bio začetnik kinematografije na ovim prostorima i jedna od najznačajnijih evropskih figura zaslužnih za promociju "pokretnih slika" u prvoj polovini prošlog veka, a među dosadašnjim dobitnicima nagrade su Lučijan Pintilije, Jirži Mencel, Margareta Fon Trota, Kšištof Zanusi, Dušan Makavejev, Eva Ras, Milena Dravić, Ljubiša Samardžić, Velimir Bata Živojinović, Ištvan Sabo, Mikloš Jančo, Peter Bačo...

I ovogodišnjim izborom najkvalitetnijih ostvarenja savremene evropske kinematografije i gostovanjem renomiranih muzičkih bendova koji ne pristaju na kompromise, Festival evropskog filma Palić ispunjava svoju misiju humanističko-emancipatorsku misiju boreći se za autonomnost savremenog čoveka u carstvu globalne kulturne industrije.

Palić film festival (http://www.palicfilmfestival.com/?l=1&s=3&m=1&sm=0&start=0)

[silvia]

Posetioci Festivala evropskog filma Palić ponovo će imati prilike da uživaju u pažljivo odabranom i inspirativnom muzičkom programu, a od ove godine, prvi put, i u čarima "filmskog kampa". Kamp je smešten na muškom štrandu na Paliću, opremljen kako bi se posetioci osećali što ugodnije (struja, topla voda), a cena za dve osobe za sedam dana boravka u kampu iznosi samo 800 dinara. Podsećamo da je ulaz na sve filmske projekcije i koncerte besplatan, osim za glavni filmski program gde ulaznica košta 200 dinara.

Ove godine u okviru muzičkog programa nastupiće:

SCHNEIDER TM (Berlin), nedelja 20. jul
Projekat Dirka Dreselhausa koji od 1996. godine radi na polju elektronske muzike. Na Paliću nastupaju kao duo, gde uz elektronske semplove koriste i žive instrumente. Pravac prepoznat kao elektro-freak pop, godinama se drži na svetskoj muzičkoj sceni objavljujući albume za najprestižnije diskografske kuće. Koncert prati njihova video instalacija Planetary Discoball bazirana na planetarnim strukturama.

DVJ OOF - CINEMIX (Pariz), ponedeljak 21. jul
Osnivač DVJ pravca koji objedinjuje filmske sekvence sa muzikom. Jedinstven nastup koji je obišao svet od Montreal džez festivala do galerijskih prostora Muzeja Moderne umetnosti u Njujorku (MoMA) i Pompidu Centra u Parizu. Zvanični DJ kanskog festivala.

POP IVAN (Budimpešta), utorak 22. jul
Opskurni orkestar reditelja filma Sporo ogledalo - Igora i Ivana Buharova. Tvrdi džez sa prizvukom istočne Evrope.

GORIBOR (Bor), sreda 23. jul
Najuzbudljiviji srpski bend danas. Pritom dolazi iz ekološko-ekonomskog pakla Srbije. Beskompromisan, sirov, poetski.

N.O.M (Moskva), četvrtak 24. jul
Legendarna moskovska umetnička grupa koja svojim višegodišnjim delovanjem predstavlja konstantnu kritiku ruskog društva kroz umetnost apsurda u duhu Danila Harmsa i sanktpetersburškog kruga.

Koncerti se održavaju u Jahting klubu na Paliću sa početkom u 23.30h, ulaz je besplatan!

[silvia]

"Peščanik" otvara festival na Paliću

http://img68.imageshack.us/img68/2812/v102555p010ee0bxh4.jpg

Publici će se predstaviti autori iz celog sveta, a u glavnom takmičarskom programu biće prikazano 14 ostvarenja. Biće dodeljene tradicionalne nagrade "Zlatni toranj" za najbolji film, "Palićki toranj" za režiju, i specijalna nagrada žirija.

Festival će otvoriti i zatvoriti domaći filmovi koji nisu u takmičarskoj konkurenciji - "Peščanik" Sabolča Tolnaija i "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića.

Na svečanom otvaranju glavni gost biće britanski reditelj Ken Louč, dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskoj kinematografiji, dok će se na zatvaranju pojaviti domaći reditelj i dobitnik istog priznanja, Goran Paskaljević.

" Ken Louč dolazi u Beograd 19. jula, kada će mu biti uručena nagrada, dok će nam se Goran Paskaljević pridružiti na samom kraju festivala", rekao je Radoslav Zelenović, direktor festivala evropskog filma.

Festival osim takmičarske selekcije još sedam programskih celina - Paralele i sudari, Mladi autori Evrope, za koju su organizatori rekli da publici donose "malo ekstremnije filmove", Omaž dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka, Novi izraelski film, Novi mađarski film, Dečji film i Ekološki film.

Petar Mitrić, selektor programa mladih autora, najavio je još jedno interesantno "proširenje" za sledeću godinu.

" Ove godine u selekciji imamo i dva estonska filma. Estonska kinematografija je napravila pravi 'bum' i ove godine udvostručila svoju 'proizvodnju filmova, tako da ćemo, koliko sledeće godine, imati i programsku celinu - Novi estonski film".

U okviru festivala biće organizovana dva okruga stola - jedan posvećen zaštiti životne sredine, a drugi na temu revolucionarnih događa iz 1968. godine i njihovom uticaju na kinematografiju.

Uoči početka festivala, od 12. do 19. jula, u amfiteatru Otvorenog univerziteta u Subotici biće prikazan ciklus od sedam filmova koji se bave društveno-političkim događajima iz 1968. godine.

Najavljen je i okrugli sto "Mnoga lica 1968." koji će biti održan tokom festivala. U diskusiji će učestvovati eminentni domaći novinari, kritičari, sociolozi, filozofi, politikolozi i umetnici.


Mondo

[silvia]

Tanka linija deli san od stvarnosti

http://img524.imageshack.us/img524/9021/arifolmanx176d50nz9.jpg

Pobednik upravo završenog 15. po redu Festivala evropskog filma na Paliću „Valcer s Baširom“ („Vals im Bashir“) smeo je i potresan film o ličnom iskustvu reditelja Arija Folmana, koji je kao 19-godišnji izraelski vojnik učestvovao u invaziji na Liban početkom 1982.

Film je izgrađen oko niza animiranih rekonstrukcija stvarnih razgovora koje je Folman vodio sa svojim nekadašnjim saborcima, pokušavajući da se seti koja je bila njegova uloga u zločinima počinjenim nad Palestincima u Libanu. Konkretno, u masakru nad desetinama hiljada palestinskih civila u njihovim kampovima Sabri i Šatili u zapadnom Bejrutu. Iako nije direktno učestvovala u genocidu, izraleska vojska je dopustila libanskim falangistima da uđu u izbegličke kampove, mirno posmatrajući sa strane kako ubijaju žene, decu i starce, sveteći se zbog ubistva njihovog lidera Bašira Gemajela.
Na samom kraju filma, prikazan je autentični dokumentarni snimak ubijenih Palestinaca na ulicama kampova. „Nisam želeo da publika izađe iz bioskopa posle odgledanog filma i pomisli kako je reč o kul crtanom filmu“, izjavio je Folman nakon svetske premijere filma u Kanu, maja ove godine. „Te stvari su se zaista dogodile. Hiljade ljudi su pobijene, dece, staraca, žena... Za mene je tih 50 sekundi realnih slika bilo od suštinskog značaja kako bih ceo film doveo u vezu sa stvarnošću.“ Iako nije reč o političkom već krajnje ličnom filmu, Folman je krivicu svalio direktno na hrišćanske libanske borce, istovremeno pokušavajući da istraži do kog nivoa su izraleske vlasti bile saučesnici.

http://img294.imageshack.us/img294/7637/valcerx1776a7io4.jpg

I glavni animatori filma Tal Gadon i Gali Edelbaum, koji su na Paliću primili „Zlatni toranj“ za najbolji film, u razgovoru za „Blic“ kažu da nije reč o političkoj propagandi premda su rediteljevi politički stavovi jasno iskazani. „Iako smo dobili izuzetno pohvalne kritike u domaćim medijima (neki su čak napisali da je reč o najboljem izraelskom filmu svih vremena), ‘Valcer s Baširom’ je kod naših sunarodnika izazvao oprečne i veoma emotivne reakcije. Masakri u Sabri i Šatili i dalje su delikatna tema u našem društvu“, kaže Gali Edelbaum. Potraga glavnog junaka za izgubljenim sećanjem i pokušaj rekonstrukcije stvarnih događaja uz pomoć razgovora s devetoricom bivših saboraca (od kojih su dvojici glasove pozajmili glumci, jer su želeli da ostanu anonimni) prepuni su halucinacija i upravo je animacija bila jedini ispravan način da se predstavi ta tanka linija između sna i stvarnosti.
Animacija na filmu je kombinacija fleš animacije, tradicionalne tehnike crtanja rukom i kompjuterizovanog modelovanja 3-D tehnikom koja ponekad, možda i namerno, deluje nepovezano. Izrazi likova su pojednostavljeni, dok su konture i senke veoma istaknute i podsećaju na drvoreze nemačkih ekspresionista. Kolorit je suptilno iskorišćen da podvuče vremenske prelaze između flešbeka i sadašnjosti.
„Pošto je reč o tek drugom animiranom filmu pravljenom u Izraelu - premda taj prvi iz pedesetih godina skoro niko nije ni video - mi smo bukvalno tumarali u mraku bez ikakve logističke podrške i sami smo osmišljavali tehniku iz dana u dan. Deset animatora je dve godine radilo na filmu i veoma smo zadovoljni postignutim“, kaže Tal Gadon.
„Valcer s Baširom“ jedan je od osam izraelskih filmova prikazanih na ovogodišnjem Palićkom festivalu. Mnogi od njih bave se običnim životima malih ljudi i njihovim svakodnevnim problemima. „Sve je manje filmova u Izraelu koje karakteriše ratna tematika. I pored toga što se nalaze blizu zone konflikta, ljudi imaju potrebu za normalnim životom, toliko da ponekad i na silu potenciraju neku vrstu normalnosti i svakodnevnu rutinu. Potreba za ljubavlju, porodicom i decom možda je i jača nego u nekim mirnodopskim zemljama i to se odražava i na kinematografiju. Ljudi snimaju lične filmove i bave se običnim temama jer ne mogu svakog bogovetnog dana da razmišljaju o konfliktima - toga već imaju dovoljno na vestima. I kada nastane ozbiljnija kriza, ljudi nađu načina da žive svoj život što je moguće normalnije i da stvore spostvenu oazu mira“, kaže Edelbaumova.

Blic