Puna verzija : Ko to tamo peca
http://inlinethumb51.webshots.com/43058/2248502620103159165S425x425Q85.jpg (http://good-times.webshots.com/photo/2248502620103159165eYOiOV)Na kojim temama pišete s lakoćom i kakve to veze ima sa vašim odrastanjem?
Teme ne delim, kao ni ljude, na teške i lake, na ozbiljne i neozbiljne, na zabavne i filosofske. Svaka u sebi može da ima sve ove elemente, zavisi ko piše, u kakvom raspoloženju i najvažnije, zbog čega.
starsica
02.06.2008, 20:04
volim ovaj forum, volim njegove teme i njegove clanove i ovo jedino mesto na netu na kojem mogu totalno da se opustim.. sto kaze keva "ovo je moja oaza" ;)
sa lakocom pisem na vecini tema, ali je razlika u citanju teme.. nije svaka laka..
najlakse je pisati na onim temama gde se iskljucujes od reala.. kad zasednes i kad pijuckas virt kaficu sa svojim virt a cesto i real prijateljima.. lako je kad resavas test.. lako je kad procitas vic..
ali vise volim teme na kojima necu pisati tako lako, one na kojima moram i da razmislim pre nego kazem "Hop".. samo sto mi se cini da su takve teme ovde potisnute.. sto je i razumljivo, dodju ljudi da se odmore.. a i kao sto je rekla Najka, zasitili se ljudi..
a sto se tice odrastanja.. iskreno, otkad znam za sebe, ja sam opaljena mokrom carapom :lol: a lupetam da bih ljudima oko sebe izmamila poneki osmeh (nadam se da mi uspe bar..) a i nemam zasto da se pretvaram da sam nesto sto nisam..
ne kazem, umem da budem ozbiljna i cvrsto stojim iza svojih uverenja.. a i to znam da pokazem na onim temama koje to iziskuju :roll:
valjda nisam omasila smisao teme.. :hahaha:
triViALna
03.06.2008, 00:46
Na kojim temama pišete s lakoćom i kakve to veze ima sa vašim odrastanjem?
...
A ko kaze da sam odrastO ili dorastO? :smeh:
Ma ima veze, naravno da ima veze sa godinama, sa brzinom zivota, sa iskustvom, sa nekim skupljenim fragmentima euforije i apatije, sa porazima i pobedama, sa padovima i podvizima, sa kritikom i samokritikom, sa velikim okeanom povrsnih poznanstava, sa praznim recima ciji eho odzvanja kao mozdani parazit u mrkloj tisini i nakon svetlosne godine udaljenosti zvuka, sa "nametnutom" polarizacijom crno-belog sveta & crno-belih ljudi koji se raspadaju pod bledom siluetom sivog zivotnog tereta, sa potisnutim idealima, sa relativiranjem sebe i drugih...
Nisam ljubitelj "usHusHkavanja" i izvrcanja nekih tamo nepromenivih zivotnih cinjenica/zakona/pravila. Ne volim tabue koji se odrzavaju u zivotu zarad i zbog nametnutih drustvenih normi sa sve takozvanim laznim moralom za koji mosH da kupis jedno veliko nista i to na kvadrat. O tome pisem, o tome volim da razmisljam, to me pomera...
And last : na kojim temama pisem right now, zavisi sigurno i od trenutne pozicije periodicnog ciklusa zvanog "up-and-down", od nekog licnog balansa, emotivne "uzrujanosti", vremena&zelje za "pljuvanjem u svet"...
Istina je da ljudi osecaju enormnu zelju da pisu o sebi - O SEBI, ne o bilo cemu - kada nisu dobro, kada ratuju sa sobom. Za dobre dane su reci nekako suvise "krute"...
Mozda sam zato sve sto je zivot bivao tezi postajala meksa na onim mestima gde sam to najmanje ocekivala. Paradox, ali tako je...
:)
______________________
Ma ne mogu bRe o "Sta ste radili pre nego sto ste se ulogovali na VC" - to bRe nikoga ne moze da stvarno interesuje ... ;)
Ko kaže da ne oseća želju da piše o sebi jednostavno laže i sebe i druge,a nikakve veze sa emotivnim dnom sopstvenim i ratnim igrama nema,jer svi ste vi daleko od mog rata koji se i ne vodi sa okolinom,jer ja mogu da ratujem samo sa sobom...
Naprotiv,pisati o toliko tema isrpno predano kao da disertaciju pišemo za doktorat tako željeni nam,pre mi liči na enormnu želju da te ljudi upoznaju,jer jedino ako neko misli da sam prosečne pameti i obrazovanja može da pomisli da je ironično pominjanje snošaja u svim kontextima sopstveni marketing i želja da me neko upozna bolje...
Svi koji su želeli su na njihovu radost ili sreću i učinili to,a toliko ih je da ta cifra najrečitije pokazuje kolika mi je želja da me upoznaju,jer na žalost neki i ne pomišljaju sa svojim mozgovima vanrednim da pišući ISTINU SAMO o sebi najviše upoznaješ i ljude sa kojima si ovde ili gde drugde na sličnom mestu... Po tome kako se oni odnose prema mojoj istini svesno ili ne toliko otkrivaju sebe da neke,a priznajem većinu ne moram da vidim da bih im zapamtio boju očiju...
Pišem na svim temama gde mogu da se nasmejem pre svega sebi,pa i drugima,bez zle namere,a nervira me i isprovocira kada su ljudi površni u čitanju drugih i razumevanju poente,pa ne odolim i da im ne kažem da s njima pivo ne bih pio,makar crk'o željan...
I kada nisi ovde lako je dobar,pametan i ubedljiv biti,pa ne mora niko da mi kaže odakle piše,jer pretpostavljam posle dva eseja koliko daleko može biti taj neko...
Da,a sve ovo zbog predrasuda i kvalifikacija koje ne stoje visokoumnim,samosvesnim i od ratova sa sobom i okolinom pošteđenim nam dragim doduše likovima koji su SAMO daleko dovoljno da ne moraju istu muku da muče...
Kriju se i ovde ljudi koji su mi na puškomet,a o ostalima da ne pišem...
Prošlo me doba kada sam dobijao čestitke na inbox pre par godina o pametnim navodno ili lepim postovima... zezanje je na kraju sve,a ko nađe nešto ozbiljnije i između qrca,pičke,pušenja i anala,bar ume da čita ili ima intuiciju vrednu pažnje...
Sve ostalo je UTEHA... ili ne stavljaj mi maturske slike kada te videti neću niti želim,a živi i na Marsu,ali nemoj pisati tako i misliti da svi koji čitaju ne vide da svima baš to kažeš,jer nisu svi k'o pali s Marsa,pa da ne mogu da izvuku kvalifikaciju o svakoj ličnosti posle 10 postova ili 5 disertacija,eseja,biografskih ili autobiografskih malo svojih,malo tuđih ili više tuđih...
Ne snevajte mi snove i kada ne spavate ili ne živite snove svoje ovde,jer sve se vidi i mali je svet...
Namerno sam morao da se ispucam kako me niko razumeti neće,jer bi se digla kuka i motika kada bi neko ukapirao šta napisah... I meni će trebati par puta da pročitam da shvatim ko će se naći pronađenim... :navodno:
triViALna
03.06.2008, 01:36
Ko kaže da ne oseća želju da piše o sebi jednostavno laže i sebe i druge,a nikakve veze sa emotivnim dnom sopstvenim i ratnim igrama nema (...)
Neki ljudi i kada pisu sustu suprotnost od onoga sto u stvari hoce da kazu, sasvim sigurno pisu o sebi, ALI poenta je u tome ko ume da "protumaci" sve sto je "naopacke". Ekran je...ekran. Mrtva slova...kojima citaoc daje dusu, kao u knjizi na primer...
Stvar je u tome da je mnogo mnogo vise neko dao sebe u razmake medju slovima negu u slova. Ironija, sarkazam, pa cak i vulgarnost je toliko "udomacena" da je smatramo normalnim nacinom komunikacije.
Ja je smatram.
Veoma cesto razumem.
Ali to ne znaci da je jedini stil, znas...
"Bem te smotanu"...je nekada najautenticnija izjava ljubavi.
Budi genije pa skontaj!
___________________
I ondaK, kada se sve ofuca, kada se i "izvrnuto" ofuca (a ofuca se kad-tad) preostaje ti samo jedna moguca opcija, naime - koristiti reci u izvornom smislu.
Pa ko shvati, dobija kviska!
:)
Meni su svi previše stvarni i nikoga ne vidim samo na ekranu...
Zbog svoje vidovitosti spasao sam autobus pun dece kod Neretve i razrešio dva ubistva u Prištini i tako zaradio od porodica dece,bus je bio Holandski,a od UNMIK-a dobio pristojnu svotu da ne moram da radim sledećih 40 godina,a posle će mi davati platu... da , da ne zaboravim imam samo diplomatski pasoš,a vi me 'ebite i dalje...:andjeo:
Na kojim temama pišete s lakoćom i kakve to veze ima sa vašim odrastanjem?
Teme ne delim, kao ni ljude, na teške i lake, na ozbiljne i neozbiljne, na zabavne i filosofske. Svaka u sebi može da ima sve ove elemente, zavisi ko piše, u kakvom raspoloženju i najvažnije, zbog čega.
Na svim temama koje mi pružaju mogućnost da se zabavljam, pišem s lakoćom.
...Zašto pišem? :cesces: nikad nisam razmišljao o tome ... možda sam samo
egocentrična stoka i volem da maltretiram druge svojim egom :uzbud::uzbud::uzbud:
A što se tiče uticaja na odrastanje... paaa :fijuk: pisanje mi je ubrzalo proces odrastanja tako da ću po sadašnjim proračunima, za od prilike osamdeset godina pregrmeti pubertet.
ali ko zna :cesces:
Mnoge teme na forumu su vec "isprane", ali mi to ne smeta da i dalje pisem na njima. Odnosno, sve teme me opustaju i cine radoznalom sve dotle dok mi izvesni postovi ne pokrenu nervni sistem, a tada se maksimalno obuzdavam da ne ulecem sa previse zara u celu tu "zbrku".
Forum nije ucinio ama bas nista u smislu odrastanja, vec (izuzimam svoje godine) zivotne skole, pocepane i obnovljene diplome iz raznoraznih "oblasti". A Forum je za mene, kao Grand River - sednem, zabacim i cekam sa budnom paznjom!!!
"... i kakve to veze ima sa vašim odrastanjem" nismo isto shvatili, verovatno nisam dobro formulisala, ali kako bih drugačije saznala da će Uriel uskoro :fijuk: biti na traci koja vraća u nazad ? ;)
Verujem da većina dođe na forum kao oformljena ličnost i da samo retki ljudi kroz pisanu reč na ovakvim mestima mogu toliko da nas pomere da čak i značajne promene izazovu u našem pogledu na mnogo što šta.
uPECAla sam sebe juče da mi se i pored svega (lošeg) što mi se događa privatno, ipak dolazi na forum i to ne nasumično i iz navike, nego ciljano: da vidim ima li nečeg zanimljivog na temi o filmu i pozorištu.
I onda sam samo par kockica složila, a sve su iz detinjstva i imaju veze sa odrastanjem.
Ljubav, na prvom mestu, ovog puta prema tim podvrstama umetnosti, a usađivana od malena. I za sve dečije projekcije i predstave po neka uspomena, što zapamćena, što prepričana. I smeh zbog tate koji me nije vodio samo na "dečije" projekcije, nego i na crtaće koje on voli jer ih je ostao željan ( i dan danas bolje zna tu oblast od mene). I mamu koja nas je i sa svojim đacima i privatno vodila u Buhu, u ex Malo, sadašnje pozorište "Duško Radović"... I na najdraže nedeljne porodične odlaske u bioskop. To mi je bio praznik. Ovde kad prepoznam neki filmski kadar znam "da sam bila tamo" i ništa mi nije jasno, a lepe emocije izazove :). Kada sam naletela na sinopsis Redfordovih "Crvenih" (Reds) nisam se setila niček osim da je u toku projekcije nestalo struje (tada su bile one restrikcije, kaže mi brat maločas kada je vrištao od smeha čega sam se setila) i da su svima nama iz prepune bioskopske sale vratili karte sa kojima smo išli ponovo! Dečijoj radosti nije bilo kraja :uzbud:. A sada razmišljam kako je lepo što se tada imalo vremena i volje za sve te "sitnice" koje su od nas napravile ljude sposobne i voljne da se za svoju decu i njihove riznice uspomena borimo koliko god da nas pritiskaju rokovi.
Drugi razlog zbog koga baš to volim najviše, nije poetičan. Radi se o takmičarskom duhu koji sam na žalost moju razvila zbog, tako se ja sebi pravdam, stalne gladi za ljubavlju. Brat je sve radio s lakoćom, sve umeo i uvek sam gledala u njega kao u boga, a bojala sam se, onako dečije, da će ga mama i tata zato više voleti. Sada mi je smešno, ali dečiji strahovi su baš takvi - nerazumljivi ako se ne kopa duplje.
... i zato dođem ovde da kopam:) (pecam) i kroz zezanje saznam sama ono za šta bi bogatstvo ostavljala psihoterapeutima.VC introspekcija ;).
II deo
O muzici
I čovek koga sam volela i odrastala - sazrevala uz njega, i sadašnja ljubav, imaju zajedničku dodirnu tačku (osim mene :) ). Muziku. Na sreću ili nesreću, ko će znati, ni jedan se njome ne bavi profesionalno sada, ali je i vole i poznaju i dobro sviraju i pevaju.
A volim je i ja. Volela sam i pre njih, a uz njih i dišem svakog dana u drugom ritmu.
vBulletin® v3.6.8, Copyright ©2000-2008, Jelsoft Enterprises Ltd.