Pred nama je dugo toplo leto

[SQUAW]

http://img89.imageshack.us/img89/2772/29400434ry7.jpgLeto koje nas očekuje biće toplije nego prošle godine, kaže za „Blic nedelje“ Branko Bjelić iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda.
On je najavio temperature za dva - tri stepena više nego lane, ali je dodao i da će leto generalno biti suvlje.
Neće biti ništa strašnije nego prošle godine. Temperature će biti u skladu sa višegodišnjim prosekom. Sigurno je da nas očekuje veoma toplo i dugo leto. Međutim, neće biti 50 stepeni kako mnogi najavljuju, jer prošle godine nismo bili ni približno blizu toj temperaturi - kaže Bjelić.
Ako se samo setimo prošlogodišnjih „tropskih“ 47, pa negde i 50 stepeni Celzijusa, postavlja se pitanje do koliko će se ove godine popeti crvena linija u termometrima.
Za najtopliji mesec Bjelić prognozira avgust, kada će se živa u termometrima peti i do 43 stepena. Naravno, ovo je prognozirana temperatura u hladu.
Bjelić naglašava da se nepotrebna panika oko temperature podiže u medijima, gde se pominju neverovatne temperature preko 50 stepeni.
- Ljudi moraju da znaju da se temperatura ne meri u centru grada, iznad vrelog asfalta. Postoje posebne stanice, opservatorije u kojima se temperatura vazduha meri na 2 metra visine. To merno mesto mora da bude zatamnjeno i odgovara ostalim standardima. Tako dobijena temperature je prava za taj dan, to vreme - objasnio je naš sagovornik.
Bjelić navodi i da će jesen biti toplija nego prethodna ali da ne očekujemo da ćemo se u sred jeseni šetati u majicama kratkih rukava.
- Iako je poslednja zima bila nešto oštrija nego nekoliko prethodnih, prema našoj prognozi ni ove godine neće biti mnogo snega i velikih temperaturnih „minusa“. Takođe, neće biti ni naglog prelaza iz leta u zimu, jer ćemo konačno ove godine imati pravu, doduše nešto blažu, jesen - završio je Bjelić.

Najtoplije u Evropi

Najtoplije u Evropi u poslednjih 700 godina bile su jesen 2006. i zima 2007. Tada su temperature bili slične onima iz 1289. godine. Primera radi, u Austriji je 1289. godine usred zime cvetalo drveće, stanovnici centralne i zapadne Evrope su jeli jagode u vreme Božića, a vinogradi su rodili u januaru.

http://img207.imageshack.us/img207/8503/najvisebw8.jpg

Izvor: Blic

[Adora]

Hmm..:cesces:
Ja čula da će do polovine jula biti kišovito,a posle blago leto bez visokih temperatura.Tu do 35,36.
Već sam se zabrinula da sam za džabe kupovala klimu!;):sunce:

[starsica]

meni je vrucina cim vidim da ima preko 25 stepeni :dry:
a ovo.. pa ne znam, ako prezivim leto, rado cu vam preneti utiske :lol:

[SQUAW]

Hmm..:cesces:
Ja čula da će do polovine jula biti kišovito,a posle blago leto bez visokih temperatura.Tu do 35,36.
Već sam se zabrinula da sam za džabe kupovala klimu!;):sunce:

Ja bih volela da bude tako kako si ti čula :uzbud: Ne znam gde živiš, al' na asfaltu jedan stepen gore dole mnogo znači :crkoh: na TVu sam slušala otprilike ovo isto. Ja generalno velike vrućine ne podnosim, ono kad udahnem vazduh a ništa se ne dešava, gde god pogledam a ono magla jebote od vreline ili se samo valjaš gde god da odeš kao morž i do života ti nije, to me mnogo unervozi. Dovoljno je da bude kao prošlo leto samo, već mi je loše :smeh:

[swba]

meni je vrucina cim vidim da ima preko 25 stepeni :dry:


same here... ajd vrucinu i nekako da podnesem... al brate dragi u ovom nasem gradu vlaga je ljeti 1000%... udahnes i uleti ti pola litre vode u usta, redovno se zagrcnes... ne volem ljeto aman pa nikako :jok:

[SQUAW]

ne volem ljeto aman pa nikako :jok:

Ja brate mislim da ovakva leta vole samo teški mazohisti...
... kao moj deda na primer.
On se valjda jednom smrz'o kao mali, a sad mu ostarile kosti i onda uživa. Kaže, samo da nije hladno! Što se njega tiče može da bude i 80 stepeni. I po kući šeta u kupaćem :smeh: pa se ubaci u kadu pa se tako mokar zavali na terasu i kad dođe septembar ja ne znam da l' je Srbin ili Indijac boktemazo.
Zimu bre volim :srce: kako god da je - natučeš tri skafandera, a leti ne znam bre šta više da skinem, ne mere niže!

[starsica]

pa nije da ga ne volim, ali ne volim kad je pretoplo :dry:
sto kaze Skvo, udahnem vazduh a nista se ne desava, kad vazduh stoji i osecas kao da ga nema :dry: e to ne volim, a mogu vrucinu da istrpim uz neki jako 'ladan vetar :lol:

Dovoljno je da bude kao prošlo leto samo, već mi je loše
:lol: :uredu:

[yige_gui]

ma shta vi prichate.. bash su super ljetne vrucine sa visokim postotkom vlage :cica: ja lichno, zbilja volEm leto i letnje vrucine :uredu: oo daa :roll: ali ne samo vrucine, odlichno mi je kad dodash tome josh 90 i kusur % vlage.. pazi, zar nema boljeg filinga ono sedish i apsolutno nish' ne radish, a znojish se :smeh: do DZaDZa :uzbud:

[Goga]

O yeah, baba Ruija, još kad me smlati južni vetar, gde ćeš većeg meraka :kez: . Smetaju mi visoke temperature. :dry:
Zato bežim u divljinu, gde je ipak sve koliko - toliko podnošljivije.

[yige_gui]

ma neee divljina bree.. gradska vreva.. vrucina asfalta.. miris smoga.. nema dashka vetra.. ona izmaglica svuda [u stilu maglaaaa svudaaa, maglaaaa oko nas].. o tome ti ja pricham.. to je super osecaj.. :uzbud: kao danas recimo.. 36 stupnjeva, a vlaga preko 1oo% :uzbud: pa ti zhivi i dishi ako mozhesh :lol: i josh shatro kazhu nije normalno za ovo doba godine :roll: ma shta nije, da je bar tako cele godine :uzbud:


:dry:

[Goga]

Beži kod babe na otok, i nema zime :lol: za tebe.
Ako nema za tebe - nema ni za mene :lol: ... ae..
Uživaj u gradskoj vrevi :wacko: , Kiki i ja se sklanjamo u divljinu :osmeh: ...

[shacky]

Ih, pa kakvo bi to bilo leto kad ne bi bilo dugo i toplo :fijuk:
Mogu nekako da se izborim sa vrućinom do nekih 35-36 stepeni, a ono preko toga je mučenje.
Nađe se već mesto za preživljavanje vrućih talasa, od dečijeg bazena do mora.
Mada, s obzirom da mi je stan u potkrovlju ne znam kako bih izdržala bez klime.
Srećom ukućani mi nisu mnogo zahtevni pa se bar rešim kuvanja kad je pretoplo, da ne bih dodatno zagrevala stan. :kez:

[starsica]

e, ako je ovo dugo i toplo leto, od mene, neka traje dogodine :kez:
mislim, nije preterano, 30-35 stepeni izdrzljivo je naspram onih 45 stepeni od prosle godine :uredu:

[broj310]

а више није ни дуго, јер је већ пола лета прошло. :dry: јбг, тако је то.

[DrinChe]

Loše je i zdravima i zbog ovakvog vremena. Ovo sve kao znamo, ali...:





Najugroženiji srčani bolesnici

Da vremenske promene deluju na zdravlje ljudi - potvrđeno je i proteklog vikenda kada su službe Hitne pomoći širom Srbije imale i do 50 odsto više posla. Smenjivanje toplog i hladnijeg vremena, uz kišu i povećana isparenja, najviše je ugrozilo pacijente sa povišenim krvnim pritiskom i ostalim hroničnim oboljenjima. Međutim, nauka je dokazala, a lekarska praksa potvrdila, da ni fizički i psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi.

Vikend je, prema izveštajima lekara, u Srbiji bio veoma buran za stariju populaciju, ali i za one mlađe koji su prethodne sedmice istrošili svoje energetske potencijale.
- Uz kolebljivo vreme, kišicu i isparenja, došlo je i do negativnih uticaja na zdravlje ljudi, i to ne samo kod starijih sugrađana i hroničnih bolesnika. Bilo je dosta i agresivnih pacijenata u teškim psihičkim stanjima, jer kolebanje barometarskog pritiska utiče i na psihu - objašnjava za „Blic“ dr Nada Macura iz beogradskog Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Pored promenljivog prolećnog vremena na zdravlje ljudi, negativno utiču i prekomerno pušenje i konzumiranje alkohola, povišen holesterol i šećer u krvi.
- Ipak, najteže je bilo hipertoničarima. Povišen krvni pritisak se nikada ne sme zanemarivati. Do problema dolazi kada pacijenti uzimaju terapiju, ne mere krvni pritisak, a zatim nepripremljeni izađu napolje na toplotu. Onda im se šire krvni sudovi i pada im pritisak koji je već oboren lekovima. Zato kolabiraju ili imaju problem sa ekstremno visokim ili niskim pritiskom - objašnjava dr Macura.

Najugroženije grupe bolesnika
Savremena nauka utvrdila je da u zavisnosti od uticaja vremena postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visok krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega - psihoze.
Prema rečima stručnjaka, astmatičar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što dođe do nagle promene temperature i zato je dobro znati bioprognozu na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.
Ako bioklimatolozi kažu da će u određenom periodu biti ugrožene psihički obolele osobe, upotreba leka za smirenje pre tog perioda omogućiće da se taj period gotovo i ne oseti. Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a pri tom telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju.

Danas se smatra da grupa meteorotropnih bolesti - bolesti na čije pogoršanje može da utiče vreme - obuhvata više od 50 oboljenja. Među meteorološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se velike vrućine, naročito ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine, zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetrovi, naročito topli, magla, smog.

Letnje sparine i zimska hladnoća najveća su pretnja onima koji pate od bolesti krvnih sudova.
Istraživanja uticaja vremena na pojavu srčanog infarkta i plućne embolije ukazala su da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno i veoma hladno vreme. Leti su infarkti najčešći pri nestabilnom vremenu, posebno ako je propraćeno hladnim strujanjima s pljuskovima i grmljavinom. Akutni bolesnici, pre svega, reaguju na vremenske prilike s visokom vlagom i dužim trajanjem toplog perioda u hladnom delu godine i hladnog perioda u toplom delu godine.
Jasminka Smailagić, samostalni savetnik za dinamičku klimatologiju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, smatra da zbog naglih promena meteoroloških parametara pate i osobe koje su psihički i fizički zdrave.
Te osobe pri naglim temperaturnim prelazima, pri promeni pritiska ili smera vetra, recimo, osećaju glavobolju, postaju razdražljive, pate od nesanice, uznemirene su, spava im se ili imaju konstantno osećaj umora. Međutim, ukoliko nam je to povoljan period u životu, vremenski uticaj će se osetiti neznatno, ali ako se osoba oseća kao da je došla „minus faza“, nepovoljni vremenski uslovi samo su kap u punu čašu.

Nigde bez flašice vode
Naučnici su utvrdili da vetroviti i topli dani deluju depresivno na čoveka i njegovo opšte raspoloženje i smanjuju učinak na intelektualnom i fizičkom planu. Kada duva jugo (topli vetar), zdravi mogu da osete pogoršanje raspoloženja. Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože, a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom. Depresivna stanja javljaju se u znatno povećanom broju već posle trodnevnog oblačnog razdoblja.
Biometeorološka prognoza, nauka koja se bavi istraživanjem delovanja vremenskih promena na živa bića, u zapadnim zemljama veoma je razvijena, dok se kod nas mali broj lekara bavi tom oblašću.
Izučavanje uticaja vremena na zdravlje je multidisciplinarna oblast, u kojoj učestvuju prognostičar, klimatolog i lekar.
U našoj zemlji, u Republičkom hidromoteorološkom zavodu, svakodnevno se vodi evidencija vremenskih faza, koje govore koji pacijenti su u kojim vremenskim uslovima ugroženi. Na osnovu tih podataka, stručnjaci RHMZ-a upozoravaju kog dana će određeni pacijenti biti ugroženi.
A pacijenti, kao i oni koji sebe smatraju zdravim, s obzirom na česte promene vremenskih uslova moraju da vode računa o tome.
Oboleli ne smeju, ističe dr Nada Macura, sami da ukidaju lekove.
- Uvek treba da procene pre izlaska u spoljnu sredinu da li i koliko mogu da šetaju. Garderoba treba da bude višeslojna, jer je veoma često uzrok kolabiranja i pregrevanja. Još jedan bitan savet, naročito za starije sugrađane, jeste da u šetnju ne odlaze bez flašice vode, čak i kada nije mnogo toplo - upozorava je dr Macura.

Saveti lekara
-smanjiti pušenje i unos alkohola
-redovno kontrolisati pritisak i holesterol
-pridržavati se terapije kod hroničnih oboljenja

Šlog je češći u proleće
Prema poslednjim istraživanjima japanskih stručnjaka, moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog, najčešći je u proleće. Iako je do sada vladalo mišljenje da se šlog lakše dobija tokom hladnih zimskih i prolećnih meseci, ova studija je pokazala da je najveća učestalost šloga u martu, aprilu i maju. Uzrok zašto je to tako još nije sasvim jasan.
- Moždani udar je oboljenje krvnih sudova koji hrane mozak, odnosno stanje u kome dolazi do naglog prekida cirkulacije, što dovodi do krvarenja ili pojave ugruška u krvnom sudu koji onemogućava nesmetani protok krvi. Samim tim, prekida se snabdevanje mozga krvlju i kiseonikom - objašnjava dr Vojin Ristić, neurolog poliklinike „Beograd“.

Blic