Profesionalna deformacija

[swba]

Iako vecina nas pokusava da razgranici i odvoji koliko je moguce privatni od poslovnog zivota mnoge navike se jednostavno preplicu bez nase volje.
Koliko ste predani svom poslu, da ne kazem zaludjeni istim, pa ste neke karakteristike poslovnog pretocili u privatni zivot?

Kako sam trenutno zaposlen u jenoj optickoj laboratoriji, na kontroli kvaliteta, poceo sam sve vise i vise paznje da pokalanjam tome kako ljudi tretiraju svoje naocare. Naravno oni daleko izvan mog poslovnog okruzenja8) E pa tako je pre par dana kolegica na faxu ladno zavrnula majicu i pocela da struze svoje dzozle. Mom zgrazavanju nije bilo kraja :) Vec sam vidio pojedince na poslu koji isto tako "ciste" lense i dok do mene dodju izgledaju ko da su ih zicom za sudje strugali :ljutko:

No definitivno su mi najbolji ljudi koji rade na raznoraznim usluznim telefonskim linijama pa se i na privatne telefone javljaju sa imenom kompanije i pitanjem kako nam mogu pomoci :smeh:

Kakva su vasa iskustva???

[love hunter]

:smeh:...e, desilo mi se ukupno 3 puta da kod kuce kazem: "Poshta, izvolite"...ali kao opravdanje mogu da navedem da sam sva tri puta bio usred zive rasprave, telefon je zazvonio i sve ostalo je chist automatizam... :)

...kao profesionalnu deformaciju mogu da navedem to shto sam postao jaaako alergichan na ponavljanje iste stvari vishe puta...pa josh kada nekom objasnim neshto krajnje razlozno, a u ochima i dalje vidim izraz blage teletine, imam zelju da mu opalim shamar, ali malo jachi :) .

[Najgora]

No definitivno su mi najbolji ljudi koji rade na raznoraznim usluznim telefonskim linijama pa se i na privatne telefone javljaju sa imenom kompanije i pitanjem kako nam mogu pomoci :smeh:


Desilo se par puta :smeh: i zato se kući više ne javljam na telefon...makar stajao pored mene :jok:
Inače mi je redovan posao izmedju ostalog da zovem dužnike...sreća da ih nemam lično :smeh: inače bi bilo...kada možemo da očekujemo Vašu uplatu?! Molim Vas nemojte više kasniti sa plaćanjem... bićemo prinudjeni da naplatimo menicom!:hahaha:

[memento]

Kada sam se ukrcao na moj prvi brod, odmah sam cuo vic na ovu temu, koji glasi otprilike ovako:

Uplovio brod pole visenedeljnog putovanja u luku. Jedan stari morskivuk sa broda je posao u grad da ga obidje, sve gegajuci se dok hoda. Jos dok je bio kod dokova sreo je jednu lucku kurvu (za neupucene, lucka kurva je najnizi, najprljaviji i najprimitivniji oblik zivota u kosmosu). Kada ga je videla kako se gega upitala ge je:
- Jeli mornar? Zasto se ti tako gegas dok hodas?
- Pa, 10 godina sam vec na brodu, pa posto se on stalno ljulja, to mi je profesionalna deformacija. - Odgovorio je morski vuk.
- Ma nemoj? I ja sam 20 godina kurva, pa ne idem ovako! - I poce da ritmicki kukovima imitira pokrete koji se izvode prilikom seksa....:uredu::smeh::smeh:

[triViALna]

Koliko ste predani svom poslu, da ne kazem zaludjeni istim, pa ste neke karakteristike poslovnog pretocili u privatni zivot?

Analiziram.
Cesto se uhvatim u tome da nekoga iz privatnog zivota slusam u sekvencama "preskacuci" nebitne detalje. Ne zato sto me ne interesuje, ne zato sto ne umem da saslusam, nego najvise zato sto "presaltam" u modus "solve the problem" pa se fokusiram na problem.
A oni nisu u tom modusu.
Oni bi samo da pricaju...

I tako se redovno otreznim tj. otrezne me i spuste na zemlju...
Na tome sam im zahvalna...

:)

[Sokica]

''Uhvatim'' ja sebe u situacijama kada sam na igralištu ili u šetnji da gledam svu decu i trgnem se kad neko padne ili zaplače... Onda shvatim da nisam na poslu i da to dete nije meni povereno.To je valjda jače od mene... :beyond:
O javljanju na telefon neću ni da govorim,u kakvim sam situacijama sve bila... :wacko: strašno šta učini navika sa posla na moj privatni život - u ovom slučaju komunikaciju putem telefona...

[Ma.Za.]

Cesto mi drustvo u kafani kaze: Tise malo... (navikla sam da pricam glasno; radim vec pet godina u osnovnoj skoli :) )

[Zvonchica]

Profesionalna deformacija... :lol: gledam oluke po gradu u kakvom su stanju. :fijuk:

[TVO.JA_]

jes...:)

Samo brojim..brojim..brojim...:smeh:
Ponavljam po dva, tri puta ono sto imam da kazem na različite načine, kako ne bi doslo da nesporazuma i kako bi se razumeli što bolje...čudo..ljudi su već poceli da se nerviraju..
Često dobijem komentar: "Dobro nisam debil, razumem te, ne moraš da ponavljas sve po dva puta!" ....:roll: a nisi jel', e tu sam te čeKo :fijuk:
E sad o maniji gonjenja :blink:,
zaključavanja ...
proveri brave po sto puta...ću na nekoj drugoj temi :smeh:

[morrib]

Profesionalni deformizam sam najpre uočio kod uniformisanih lica (vojska, policija, železničari, poštari..). A imao sam, i imam, drugare, prijatelje i komšije iz svih tih profila zanimanja. Najekstremniji u profesionalnoj deformaciji su sada policajci. Bio na dužnosti ili ne, posle izvesnih godina provedenih u "službi", ostaje policajac non-stop. Kod vojske i železničara se to sada toliko neispoljava zbog gubljenja važnosti i ugleda, pa zbog toga i nisu toliko "zagriženi". Međutim sada se javlja jedan novi vid profesionalnog deformizma kod mladih ljudi koji su u raznim firmama terenski komercijalisti, i koji su zbog prirode posla i preko 12 sati na terenu, pa su faktički izgubljeni i za društvo i porodicu. Tu sam primetio da van delokruga njihove delatnosti većina se nesnalazi u običnom druženju i komunikaciji, a kad se tiče posla, pogotovu kada su sa kolegama, onda priči o prodaji i problemima nikad kraja. Što se mene lično tiče obzirom da sam u proizvodnji i plasmanu alkoholnih i bezalkoholnih pića proveo dosada 38 godina, mislim da se nisam deformisao profesionalno. Prva i najgora varijanta je konzumiranje tih proizvoda prekomereno, što neminovno vodi hroničnom alkoholizmu, e to sam srećom izbegao. Mada to zavisi i od okruženja u smislu ljudi sa kojima radim. Za proteklih 38 godina rada, nikad nije bilo zabrane konzumiranja, i nijedan slučaj nije bio da je neko postao hronični alkoholičar. Pilo se i pije se normalno, bez grabljenja za što više. Nekažem da nije bilo pijanih, ali su to vrlo, vrlo retki slučajevi, bez čestog ponavljanja. Možda zato i što nije postojala zabrana, i što je normalno popiti čašicu-dve, sa podsvesnim saznanjem da ima alkohola toliko da se nikad nemože popiti. Ostale profesionalne deformacije iz delokruga mog zanimanja takože me nisu dotakle, što ja tumačim iz razloga što imam hiljade drugih interesovanja, i puno radoznalosti za okruženje i druženje, kao i različite vrste hobija (PC, radio-amaterstvo, kulinarstvo, filatelija, ribolov, književnost...), pa više puta sam sebe upecam kao mi misao beži u hobi a ne u profesiju.

[lutalica]

Dešava mi se da kada otputujem negde,na odmor,uhvatim sebe da ne smem da kažem da radim kao frizer,jer me odmah,onako lepo,zamole,za jedno brzinsko feniranje.Iako ne nosim čak ni svoj češalj,odmah se tu nađu sve potrebne sitnice za rad(mislim da taaaakoooo dobar alat ja nemam ni u salonu).....i šta da radim,nabacim osmeh i tako upoznam i zbližim se sa većinom ženske populacije u hotelu.:tetkica::tetkica::tetkica::tetkica::afro:

[Zvonchica]

Radim sa brojkama.. siframa ustvari, i po ceo dan ili citam ili izgovaram ili slusam te sifre.
jedan nula nula jedan
jedan nula tri pet
dva tri tri dva
pa kad pogledam na sat (digitalni) nije osam i sedamnaest nego dva nula jedan sedam... :wacko:

[robert ns]

profi deformacija, pa i to je stil zivota. Kad naviknes da stalno nesto pravis sa prstima pa se to prenese i na tastaturu:smeh:

[Sunny]

Razgovaram i radim još nešto, što je znak omalovažavanja sagovornika. Sada se odvikavam od toga, dajem manje telefonske podrške korisnicima - promenio sam radno mesto.
Od profesionalnih deformacija najviše mi idu na živce prosvetari. Prema svima se ponašaju kao da više znaju i da propituju.

[diktatorka]

Ja se trudim da u nepoznatom drustvu ne pominjem cime se bavim.Ljudi kad cuju da imam veze sa psihologijom ili me odmah vide kao~slucaj~ili pocinju sa svojim problemima.Ali cesto uhvatim sebe kako slusam ljude na drugaciji nacin tj osluskujem ih profesionalno,sto je vrlo ruzno a i smeta mi.

[Vlada Vasic]

Ja lično nemam taj problem..jednostavno uđem u ulogu koju želim i izađem kad želim..:uredu:

[Cecara]

Pre izvesnog vremena, setamo dugarica i ja, a u susret nam idu dva decaka - jedan vozi rolere, dugi bicikl. Pesackom stazom. I naravno, uopste ne gledaju kuda idu. E sad, meni naravno nije padalo na pamet da im se pomeram s puta, vec sam, kad su nam se vec priblizili, samo rekla "Pazi kuda vozis, :ljutko: gledaj ispred sebe!" ali takvim tonom, da su se obojica zaustavila da bi videla da za malo sto nisu naleteli na nas.... Drugarica je prokomentarisala da ona nikad ne bi to rekla, vec bi se, naravno, sklonila dok ne prodju....:blink:
A ja smatram da je bolje da ih opomenem, to mi je bilo tako normalno (opominjati decu),i mozda sledeci put budu pazili, pa tako bi i na pesacki prelaz krenuli bez gledanja....:wtf:

Takodje smo moja draga koleginica ;) i ja par puta dobile poriv da stisavamo decu na ulici - ali naravno, svest je prevladala impuls....:beyond:

[jovuk]

Obracam paznju na apsolutno svako dete koje sretnem.:beyond:
Sa svakim volim da porazgovaram,da ih zagrlim,golicam,i da...uvek reagujem kad neko dete padne...desi se da se u parkicu nadjem pored takvog deteta pre nego njegova mama.

...........imam uzrecicu:"E,deco moja..."

...........uvek pevam decje pesme

...........detinjasta sam:plaz2:

[jega]

dosta glasno pricam,jer mi je buka motora i teskih masina,povecala granice...
tezim ka vecitim trazenjem pokvarenih stvarcica i sklopova,pa da se udubim u popravke...
konstantno ucim ljude oko sebe,da koriste logiku i vestinu u zivotu i radu,bez obzira na obrazovanje i radno mesto...