DrinChe
11.04.2008, 10:21
Umesto uvoda,iz GK-a :
Klub prijatelja grafike
1954-1968.
Arta-Klub prijatelja grafike je organizacija koja je radila u sklopu grupe umetnika “Grafički kolektiv” sa idejom popularizacije grafičke umetnosti.Afirmacija grafike putem edicija i kataloške prodaje u okviru međunarodne organizacije Arta, pod okriljem Grafičkog kolektiva osnovana je 1954. i delovala je do 1968. Okupljala je ljubitelje grafike i one koji su želeli malim sredstvima da nabave radove jugoslovenskih i stranih grafičara.
SKICA IZ ISTORIJE ARTE
Zahvaljujući višegodišnjoj aktivnosti grupe grafičara u Grafičkom kolektivu koji su, u saradnji sa istom organizacijom u Cirihu, prvi put u našoj sredini počeli sa izdavanjem umetničke grafike kao i njenu katalošku prodaju razvila se plemenita ideja o priređivanju izložbe listova koje je objavila Arta. Izbor grafičkih listova jugoslovenskih autora koji su štampani u 200 numerisanih primeraka vršio je Savet. Ovako visoki tiraži obezbedili su popularne cene za širi krug ljubitelja umetnosti, članova Arte. Profesionalna pravila organizacije nalagala su da umetnik svoj prvi odabrani rad pokloni Klubu bez autorskog honorara. Isto tako, članovi Kluba uplaćivali su pristupnu članarinu i obavezivali se na kupovinu dva lista godišnje. Uskoro su istu ideju prihvatili umetnici u još šest zemalja - Italija, Austrija, Nemačka, Kolumbija, Izrael i Španija, a u Njujorku je delovao Igas. Nacionalne Arte su međusobno sarađivale preko Švajcarske Arte u Cirihu. Po ustaljenim standardima u katalogu su reprodukovani svi odabrani listovi sa osnovnim podacima o autoru, delu i cenom lista. Preko kataloga su se poručivale grafike pod istim uslovima u svim zemljama članicama Arte po usvojenom dogovoru da se menja list za list. Tako su članovi Arte grafike stranih autora kolekcionirali pod istim uslovima kao i grafike jugoslovenskih umetnika.
U prve dve godina krug prijatelja grafike Arta se povećao na 300 članova i registrovan je kao Društvo prijatelja grafike sa statutom, izborom Odbora i Saveta i jednim plaćenim administratorom. Potom je u Galeriji na Terazijama Društvo dobilo od ULUS-a jednu prostoriju gde je bila stalna postavka novih serija Artinih listova. Poslovanje Arte u Beogradu vodila je grafičarka Živka Pajić.
U toku četrnaest godina delatnosti Arte adresar članova beležio je hiljadu članova. U tom periodu štampano je 104 rada od 49 jugoslovenskih autora a u tiražu od oko 20.000 otisaka. Među razlozima koji su doveli do gašenja Arte u Jugoslaviji posle četrnaest godina svakako je njeno preseljenje u Delijsku ulicu, kao i finansijsko poslovanje na bazi proste reprodukcije. Simptomatično je da su se nekako u isto vreme ugasile Arte u drugim zemljama, osim centralne u Švajcarskoj, koja i danas radi.
Izložbom Artine kolekcije koja je u Grafičkom kolektivu održana 1982. godine pokušano je da se ideje Arte ponovo ožive u novim generacijama.
SEĆANJE
Armin Grosenbaher je osnovao Artu 1937. godine i sa svojom suprugom vodio je 55 godina. Neosporno, danas je Arta njegova zadužbina koja je zadržala prvobitni karakter tokom šest decenija. Sećajući se dela i ličnosti Grosenbahera prilika je da se sa nekoliko rečenica vratim na sam nastanak ideje o osnivanju Arte u Grafičkom kolektivu.
Prvi susret sa A. Grafom-Burkenom, jednim istinskim zaljubljenikom u grafiku, dogodio se u kući Božidara Jakca. Ovaj Švajcarac me je uputio na Artu u Cirihu. Krajem 1953. godine putovao sam u Švajcarsku i upoznao gospodina Grosenbahera. Susret sa ovim prijatnim čovekom bio je srećan početak pa sam već sledećih dana u štampariji "Volfsberger" sa majstorom-umdrukerom gospodinom Majerom odštampao prvu litografiju za Artu. Iz tog prvog radnog susreta ostala su divna prijateljstva, novi susreti i dopisivanja. Upoznao sam detaljno rad i organizaciju Arte i sa tom idejom vratio se u Beograd, u Grafički kolektiv. U našem malom krugu ideja je odmah prihvaćena i Arta je zaživela.
Boško Karanović, Beograd, 28.9.1999. Povodom izložbe ARTA 1954-1968, 11-30. oktobar1999.
http://www.grafickikolektiv.org/html/img/Kalendar2007/U%20ime%20Bazelica-web.jpg
grafika Daniele Fulgosi
Klub prijatelja grafike
1954-1968.
Arta-Klub prijatelja grafike je organizacija koja je radila u sklopu grupe umetnika “Grafički kolektiv” sa idejom popularizacije grafičke umetnosti.Afirmacija grafike putem edicija i kataloške prodaje u okviru međunarodne organizacije Arta, pod okriljem Grafičkog kolektiva osnovana je 1954. i delovala je do 1968. Okupljala je ljubitelje grafike i one koji su želeli malim sredstvima da nabave radove jugoslovenskih i stranih grafičara.
SKICA IZ ISTORIJE ARTE
Zahvaljujući višegodišnjoj aktivnosti grupe grafičara u Grafičkom kolektivu koji su, u saradnji sa istom organizacijom u Cirihu, prvi put u našoj sredini počeli sa izdavanjem umetničke grafike kao i njenu katalošku prodaju razvila se plemenita ideja o priređivanju izložbe listova koje je objavila Arta. Izbor grafičkih listova jugoslovenskih autora koji su štampani u 200 numerisanih primeraka vršio je Savet. Ovako visoki tiraži obezbedili su popularne cene za širi krug ljubitelja umetnosti, članova Arte. Profesionalna pravila organizacije nalagala su da umetnik svoj prvi odabrani rad pokloni Klubu bez autorskog honorara. Isto tako, članovi Kluba uplaćivali su pristupnu članarinu i obavezivali se na kupovinu dva lista godišnje. Uskoro su istu ideju prihvatili umetnici u još šest zemalja - Italija, Austrija, Nemačka, Kolumbija, Izrael i Španija, a u Njujorku je delovao Igas. Nacionalne Arte su međusobno sarađivale preko Švajcarske Arte u Cirihu. Po ustaljenim standardima u katalogu su reprodukovani svi odabrani listovi sa osnovnim podacima o autoru, delu i cenom lista. Preko kataloga su se poručivale grafike pod istim uslovima u svim zemljama članicama Arte po usvojenom dogovoru da se menja list za list. Tako su članovi Arte grafike stranih autora kolekcionirali pod istim uslovima kao i grafike jugoslovenskih umetnika.
U prve dve godina krug prijatelja grafike Arta se povećao na 300 članova i registrovan je kao Društvo prijatelja grafike sa statutom, izborom Odbora i Saveta i jednim plaćenim administratorom. Potom je u Galeriji na Terazijama Društvo dobilo od ULUS-a jednu prostoriju gde je bila stalna postavka novih serija Artinih listova. Poslovanje Arte u Beogradu vodila je grafičarka Živka Pajić.
U toku četrnaest godina delatnosti Arte adresar članova beležio je hiljadu članova. U tom periodu štampano je 104 rada od 49 jugoslovenskih autora a u tiražu od oko 20.000 otisaka. Među razlozima koji su doveli do gašenja Arte u Jugoslaviji posle četrnaest godina svakako je njeno preseljenje u Delijsku ulicu, kao i finansijsko poslovanje na bazi proste reprodukcije. Simptomatično je da su se nekako u isto vreme ugasile Arte u drugim zemljama, osim centralne u Švajcarskoj, koja i danas radi.
Izložbom Artine kolekcije koja je u Grafičkom kolektivu održana 1982. godine pokušano je da se ideje Arte ponovo ožive u novim generacijama.
SEĆANJE
Armin Grosenbaher je osnovao Artu 1937. godine i sa svojom suprugom vodio je 55 godina. Neosporno, danas je Arta njegova zadužbina koja je zadržala prvobitni karakter tokom šest decenija. Sećajući se dela i ličnosti Grosenbahera prilika je da se sa nekoliko rečenica vratim na sam nastanak ideje o osnivanju Arte u Grafičkom kolektivu.
Prvi susret sa A. Grafom-Burkenom, jednim istinskim zaljubljenikom u grafiku, dogodio se u kući Božidara Jakca. Ovaj Švajcarac me je uputio na Artu u Cirihu. Krajem 1953. godine putovao sam u Švajcarsku i upoznao gospodina Grosenbahera. Susret sa ovim prijatnim čovekom bio je srećan početak pa sam već sledećih dana u štampariji "Volfsberger" sa majstorom-umdrukerom gospodinom Majerom odštampao prvu litografiju za Artu. Iz tog prvog radnog susreta ostala su divna prijateljstva, novi susreti i dopisivanja. Upoznao sam detaljno rad i organizaciju Arte i sa tom idejom vratio se u Beograd, u Grafički kolektiv. U našem malom krugu ideja je odmah prihvaćena i Arta je zaživela.
Boško Karanović, Beograd, 28.9.1999. Povodom izložbe ARTA 1954-1968, 11-30. oktobar1999.
http://www.grafickikolektiv.org/html/img/Kalendar2007/U%20ime%20Bazelica-web.jpg
grafika Daniele Fulgosi