Мира Алечковић

[starsica]

http://img221.imageshack.us/img221/5436/20080227miraaleckovicit9.jpg
Мира Алечковић
2. фебруара 1924. - 26. фебруар 2008. године

Као гимназијалка, 1939. године постала је чланица СКОЈ-а, а 1941. године, од првог дана народноослободилачке борбе, и чланица партизанске илегале у Београду. Била је једна од најбољих ученица Десанке Максимовић и њена блиска пријатељица.По завршетку гимназије студирала је општу књижевност и славистику у Београду као и вишу Фушеову школу при Сорбони.

Уредила је први број часописа Пионир, који је у току рата издаван илегално. После рата песникиња наставља са друштвеним и књижевним радом. Уређивала је прве послератне часописе и листове за младе: Омладина, Младост, Полетарац, и Змај. Више од двадесет година је била главни и одговорни уредник Змаја. Била је секретар, потпредседник и председник Удружења књижевника Србије и председник Савеза књижевника Југославије.

Песничко стваралаштво Мире Алечковић се поављује непосредно пред почетак Другог светског рата, а своју прву збирку песама Звездане баладе издаје по завршетку рата, 1946. године. Објавила је још двадесетак књига за децу и двадесетак дела поезије и прозе за одрасле. И њена поезија и њена проза превођене су на руски, бугарски, румунски, мађарски, пољски, чешки, италијански и на све језике народа бивше Југославије.

Песничка дела Мире Алечковић припадају традиционалном току поезије која се везује за Јована Јовановића Змаја, Гвида Тартаљу, Десанку Максимовић и Бранка Ћопића. Њена лирика се заснива на једноставности и искрености, писана је једноставним језиком блиским деци. Путем ње у малишанима буди племенитост, учи их да се боре против егоизма и расне дискриминације. Посебну пажњу посвећује љубави између родитеља и деце упоредо се борећи за поштовање дечје личности. Ипак, највише је родољубивих мотива а најбоља илустрација ове тврдње је збирка Звездане баладе. Аутор је текста песме Друже, Тито ми ти се кунемо.

О свом раду Мира Алечковић каже: Стварање за децу мени значи враћање самој себи, свету детињства, чистијем од света одраслих. То је вечито тражење лепоте, доброте и љубави, потрага за уточиштем кад изневери свет одраслих.

Мира Алечковић је умрла увече 26. фебруара 2008. а сахрањена је 3. марта на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана, уз војне почасти. Од ње се у име Удружења књижевника Србије опростио Перо Зубац, док је глумица Рада Ђуричин прочитала стихове њене песме „Порука једне сенке."
izvor Wikipedia (http://sr.wikipedia.org/wiki/Мира_Алечковић)

[starsica]

Balada o bajci

Bajka može da se rodi
kad god srce jako želi,
kad god dečjoj duši godi
kad se s maštom sprijatelji,
da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog dečaka koga voliš,
devojčice što se smeje,
kad sneg veje, kad se ledi,
a ti imaš prijatelje,
pa putuješ, pa putuješ
i sa njima snove sanjaš,
zemlju svoju volim, voliš,
makar bila i najmanja
jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
viđena iz dečje mašte,
iz ljubavi neke rane,
seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.

[starsica]

KOŠAVA

Košava ima hiljadu biceva
pa svakim po drvecu smrznutom seva.
Košava britkom sabljom sece
pa grane pršte, grancice zvece.
Košava ima hiljadu usta,
iz svakih sipa vetrina pusta.
Košava ima hiljadu tockova,
na njima skace od krova do krova.
Košava ima konja sto hiljada
pa jure preko drvenog mosta,
sve lišce obrste njena stada,
ne znaju nikad kad im je dosta.

[starsica]

ŠTA SPAVA POD JASTUKOM


Pod jastukom kliker jedan žuti,
sad ga Srda traži, pa se ljuti,
pod jastukom i loptica mala,
tu je pala pa je i zaspala.
Pod jastukom bombona crvena,
malinica jedna izgubljena,
pa se jastuk pomalo rumeni,
i šapuce: daj je, Mila, meni.
Možda Milu kliker onaj žulji,
i bombona možda dete vreda,
loptica joj možda mira ne da
i smeta joj kad okrene leda,
pa ce dete da ustane hteti,
da se loptom u igru poleti!
A vece je, treba da se spava,
zato lutka sad ocice sklapa,
i zekina spustila se glava,
i medina pružila se šapa.
Lutka drema, devojcica drema,
dve je lutke poljubila mati,
njih dve ce se kada mame nema,
u snu mekom brzo zaljuljati.

[starsica]

ZAŠTO SU NOCI

Kad krene na put poslednji brod
i svaka lutka sklopi oci,
deco, utišajte hod,
pocinje noc, pocinje noc,
a znate li zašto su noci?
Noci su da se spokojno spava,
pa da se ujutru ustane vedar,
noci su da ne boli glava
kada se dugo u zvezde gleda.
Noci su da mama mališana
pokrije i kaže: laku noc, dete.
Noci su da mesec kroz platane
zlataste mreže snova isplete...
Kad krene na put poslednji brod
i svaka lutka sklopi oci,
deco, utišajte hod,
pocinje noc, pocinje noc.
Sad znate zašto su noci.

[starsica]

Pričaj,mama

Pričaј, mama, igračkice naše
kako žive, meče kako voli meda,
kako bere јagode u šumi
i kruškama kako mira ne da?
Reci, mama, što nas decu plaše
medvedima, kad su tako meki,
čuvaјu nas u krevetu noću
da ne dođe strašni lopov neki,
da igračke naše ne odnese.
Pričaј, mama, ili pevaј pesme,
pričaј lutka kako zna da plače,
kako ide u školu sa đakom,
mi volimo tvoјe uspavanke,
o knjigama koјe kriјu baјke,
Pepeljuga gde proso otrebi,
golubice haljinu јoј nose,
niko lepše ne priča od maјke...
Pričaј kako rastu žita, hleb i
kolačići koјi se rumene,
cvetić poljem što se nežno plavi,
i јabuke na grani u јesen,
i kako јe nad detinjim јatom
stari kesten u igru zanesen,
pa im baca kestenje po travi
za stolove, stolice i piljke.
Pričaј, mama, šta šapuću biljke,
kakvu ruža peva uspavanku,
šta јorgovan govori u mraku
i šta peva crvevih usana
usred žita bulka rascvetana.
Pričaј kako potok plavi teče,
šta šumore talasići modri,
kako rastu posle kiše trave,
pričaј kako ptica ptiče bodri
i kako se lipa rascvetava...
Pričaј, mama, meni se ne spava.

[starsica]

licno moja omiljena..

SRECA

Vreme jednog dana necemo imati vise
da putujemo svetom, putnika dva srece zedna.
Slapovi bele pene zaklokotace tise
i zakoracicemo u susret gustoj tami
i noc ce doci sudnja za nas sto nismo krivi
za nas koji smo sebi vec presudili sami
jer smo ljubavi hteli, hteli mnogo vise
nego sto su je nama doneli nasi dani.

U paprati nespokojstva nasa se sakrila sreca
snegovi su je onda pokrili gusti i legli
a mi smo isli puteljkom sto rasputnici vodi
uvalom skliskom i strmom grbili snove i pleca
i ispravljali ih odmah s tugom od bola cednom
verujuci da mora ta sreca da se rodi.

Smesili nam se jedni i koreli nas drugi
a mi smo uporno svica trazili u ovoj tami
i videli smo oci koje nas gledaju blago
i podsmeh koji nas tuce kroz konce ledene kise
i nismo bili sami

i nismo bili sami
jer onih koji vole uvek je mnogo vise.

[starsica]

Nezvani gost

Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
Ja nikada ne zovem ljubav,
ona mi dođe sama.
Nezvani gost donese
ponekad više radosti.
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
I kad te ne zovem,
na tebe ipak čekam.
Uđi, meni su uvek
snovi dragi gosti.
Žena je uvek nekog
željna, i sama.
I žena uvek sanja.
Uđi; reći će:sanjari.
Uđi; reći će: lude.
A ima ih koji će reći
da smo starinska deca
što namerniku s puta
iznose hleb i so...
A sve je novo u meni...
u ove dane snova
ja ništa nemam
sem želje da život bude
dolinom topline ljudske
put njihov respleteni
kojim dolaziš i ti,
nezvani gost.

[starsica]

jedna od njenih najlepsih..

Meni se sanja

Da li to šapat da li to vetar da li smrt prolazi
što se to vraća šta to podseća ko mi to dolazi
da li to ideš da li se gubiš ili nestaješ
ulicom uskom sanjanih snova da li to nestaješ
Jesu li ulice jesu li bujice puste u meni

Spava li noć to spava li savest budućnost spava li
ili spavaju samo snovi koje smo sanjali

Teret je teži od mojih ruku ko da ga izmeri
svet oko mene veruješ li mi kamen crni
ugljenišu se misli i smelost Ko da te pita
a ja govorim i nepitana Kamene zveri
strah mi još niste slile u kosti Vrhove niste
uspele da mi oborite Lađe po moru
drhte i plove zaljuljane drhte i plove

Vest o budućnosti ipak će stići Kamene zveri
na brodovima gori crven velik plamen
hoće li uspeti brod spasilački da dozove
u noći i tmini i u maglini tiho reže
da li to zato da te uzbudi da te probudi
da li to zato da ne zaboravimo da smo ljudi

Krenimo dalje Otvori smisao putovanja
Meni je hladno mraz u meni sve više steže
Meni je hladno i nepopravljivoj meni se sanja


Možda bih mnogo htela

Da mi se podsmeju pakosne reči neke
Da parčiće smeha za mnom razbije prijatelj koji
Da gost nezvani sumnje prošeta gospodarski
mojim putem
I pogleda me očima zaklanih jaganjaca
Od kojih postaju buljooki strahom i dani
A jama besmisla otvori čudovišno
ogromno oko
I iz nje vikne odjek ružnog sna što smo već
jednom doživeli
Oživi rugobe ratne trag kameni koji su podlokale kiše
Pa se pod njega uselile stonoge mraka

Čemu, čemu sve ostavljaš zbog jednog osmeha
Čemu sve kidaš zbog jednog nesigurnog sna
Čemu sve stavljaš na kocku zbog jedne nežnosti

Osmeh je skupocenost veća od sigurne strehe
i zlata
Nežnost je veća od uhodanih sutona bez šapata
Mir je prividan - nemir i grubost svakodnevna
bezdana rana
Koju vi ne vidite
Parčići nečijeg smeha koji vi ne čujete
Igru bačenih kamičaka milostinje ne zovite ljubavlju
Žena bi da se izgubi u živoj tišini šume
Znate li šta je ženi, šta je meni nežnosti grumen

[starsica]

Cekanje


Ne mogu više da budem sama
Sama sred ljudi, a ulice šumne u gradu
sama sred sale a ona vrvi od sveta
Neću da me zanavek proguta tama
Da mi se poslednji koraci polako prikradu

Meni se s tobom obalom šeta
Kraj naše breze, kraj senke njene na zidu

Svejedno da l‚sam ti druga, treća ili peta
Ili ko zna koja žena po redu
Osećam, poslednja sam ti draga žena

Ona koja se uvek najviše voli
Ona s kojom se san nedosanjan sanja,
Ona s kojom rastanak najviše boli
Vidim poslednjim putem nepovratnog trena
vrance vremena obvija predsmrtna pena
mru nežni trenuci proleća i jeseni
Idemo i osećam da je ostala meni
Sva ona u tebi ljubav nedorečena

[starsica]

Trazi se ljubav

Traži se, po svaku cenu se mora naći
jedna izgubljena ljubav
koja je stečena u mlade dane
koju su odvezle daleke lađe
a uspomena je toliko draga
da za njom bol podmukli tišti
i suza (rekvizit stari)
ipak iz srca kane
dajem koliko se ište
ako se samo nađe

[starsica]

Haljina

Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
kada prolazim ulicom

Niko ne vidi na njoj tvoje prste
kad je vratim kući

Maleno dugme je opet ušiveno
i zakopčani svi snovi visoko do vrata

Ja ovu haljinu nežno skidam
ja ovu haljinu pažljivo oblačim

Ona za mene moć mađije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj

mogu da pokažem svima.

[believer]

Haljina.....jedna od najlepsih ljubavnih pesama u nas.....:)

[starsica]

ISTINA

Nju trazis i ne slutis
da putovanje samo istini vodi

Utones u njenu dubinu
ponires u sebe i nadjes ogledalo smisla
i pitas kako izdrzati
kako zadrzati svetlost
kako je propustiti cistu kroz oci i zvuk

Umire ravnodusnost i puca od zlobe zloba
Istinu trazis
bica i zica
A putevi njeni
skuplji su od istine same

U ocima produzi ruke u rukama srce produzi
da se raširi istina do onih koji je slute.

[mirka7]

U mrazovita jutra

U mrazovita jutra ja šapćem još zemlji iz snova
zbog koje su gavrani smrti na ovu zemlju pali,
pevam za one što su sa srcem ostali dečijim,
za one što od snova nisu odustali.
Sad i nisam samo čovek,oči,i uši,
sad sam samo srce strasno,ogromno srce ljudsko
i požar uspomena u mislima i duši
pijanica što je prvi put zaradu skucko
pa ne zna od kajanja kuda...
...i neka slobodno kaže ko hoće
da sam luda
meni je milo,i dobro,i toplo ovako
dok targom ljubavi starih idem ulicom grada
i samo mi je žao
kada me sa osmehom ne sreće svako,
kad besomučno bleje nekakva crna stada,
kad prašinu dižu nekakve kljunate ptice,
kad me sa dalekih reka gleda ledeno staklo
nečije neverice,
i samo mi je žao
zašto se čovečnosti osmeh još nije
široko rascvetao.

Sad uspomene u meni bezumno,šumno lete.
Danas si moja ljubav,zemljo, sve moje klice
klijaju danas iz tebe,
pijanac nisam,ni luda
ja sam isčeprkala otkriće za sebe,
otkriće sa betbroj čuda.
Ja znam i danas kuda.