Puna verzija : Ili je nemir...
...ili je strast...:cesces:
...ovu sam temu pokrenuo,nekada davno na nekom sajtu...elem...mislis da imas sve sto te ispunjava u zivotu...mislis da si srecan...ali...nesto te goni...dalje...ne da ti mira...igra u grudima...seche u stomaku...pobrkane misli...:cesces:
...nikada nisam uspeo da saznam...:dry:
...btw...odmah se ogradjujem...da nisam bas "chist"...:hmm:
euridika
04.03.2008, 01:33
...ili je strast...:cesces:
...ovu sam temu pokrenuo,nekada davno na nekom sajtu...elem...mislis da imas sve sto te ispunjava u zivotu...mislis da si srecan...ali...nesto te goni...dalje...ne da ti mira...igra u grudima...seche u stomaku...pobrkane misli...:cesces:
...nikada nisam uspeo da saznam...:dry:
...btw...odmah se ogradjujem...da nisam bas "chist"...:hmm:
Gde su ti koji misle da imaju sve? Ja ne mislim. Ali, isto tako, ne razumem baš šta si hteo da kažeš.
Gde te i kako tera to nešto, i kako je to vezano sa nemirom i strašću? U kakvim situacijama?
"....Ima tog ovdje isuviše ...." ;)
...da umem da objasnim...ne bih ni otvarao temu...:uredu:
...ili je strast...:cesces:
...ovu sam temu pokrenuo,nekada davno na nekom sajtu...elem...mislis da imas sve sto te ispunjava u zivotu...mislis da si srecan...ali...nesto te goni...dalje...ne da ti mira...igra u grudima...seche u stomaku...pobrkane misli...:cesces:
...nikada nisam uspeo da saznam...:dry:
...btw...odmah se ogradjujem...da nisam bas "chist"...:hmm:
Pokušavali su već... kako ono ide: il' je đavo il' su mađije,il' je nešto jače od oboje...:wacko:
A to da nisi čist znam,naročito kad si mi se neki dan požalio da ti je rikn'o bojler,tj. grejač od kamenca...:fijuk:
p.s. i ja sam jednom negde na nekoj temi rekao da što si stariji misli sve grešnije,a nemir sve veći... Jednom rečju GOTOV SI :roll: znam šta ti je ali neću da te ofiram...:ok:
NSdjanka
04.03.2008, 22:09
Ima nešto u nama što uvek traži još, još... I kad imaš sve uvek bi još ono malčice što misliš da ti nedostaje za potpunu sreću... A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola... A djavo dodje čas posla... I opet u krug... Možda je stvar u tome da dokolica radja upravo takve "simptome"... :cesces:
Ima nešto u nama što uvek traži još, još... I kad imaš sve uvek bi još ono malčice što misliš da ti nedostaje za potpunu sreću...
Moj dragi kum je imao simptično objašnjenje za ovaj '' fenomen ''.
Kaže on: '' Ma, mi smo ti kao majmunčići, što više imamo, više ćemo da tražimo. Eto ja sada imam oličan mobilni, koji samo što ne usiasava po kući, ali već razmišljam, kako ću da kupim novi sa naprednijim funkcijama i ko zna sa čim sve još... '' ( verovatno će da mu usisava po kući :smeh: )...
Nema ništa loše uvek tražiti više i bolje, pod uslovom da te to čini srećnim...
Kada pogledam muški deo porodice - srećna sam i zahvalna Bogu...
Kada sam u kontaktu sa prijateljima - srećna sam...
Kada sam na Forumu - srećna sam...
:uzbud::uzbud::uzbud:
A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola... A djavo dodje čas posla... I opet u krug... Možda je stvar u tome da dokolica radja upravo takve "simptome"... :cesces:
E, vidiš, potpuno se prepuštam uživanju u sreći, bez razmišljanja ili opterećenja.
Posle nekoliko dana se desi nešto ružno, što me totalno izbaci iz koloseka...
Sve to dođe i prođe... ;)
Dokolica :cesces:, ako ne svi, onda većina problema potiče odatle... Dokolica je asocijacija za nešto negativno.
Ili je nemir, ili je strast... :uzbud:
Šta god da je... Bitno je da budi pozitivnu energiju u tebi, vama, nama, njima... :smeh:... da nas ne čine destruktivnim po sebe,
samim tim i po '' okoliš '' ...
I kada imamo sve, nedostaje taj osecaj "nemira" ili "strasti". Leptiri u stomaku. Ali taj je osecaj nepredvidiv, naidje spontano, bez najave i traje kratko. U prolazu se oceses o ruku nepoznatog prolaznika, pogledi vam se sretnu.... i tu je ta iskra, taj kontakt bez reci... i to je taj probudjeni leptir...
starsica
04.03.2008, 22:55
ako imamo sve, ne ostaje nam nista za cim bismo ceznuli..
treba nam samo onoliko da nas osecaj srece ispuni :) da ne budemo prazni usred svih stvari koje posedujemo :)
Neuhvatljiva_
05.03.2008, 09:42
Ima nešto u nama što uvek traži još, još... I kad imaš sve uvek bi još ono malčice što misliš da ti nedostaje za potpunu sreću... A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola... A djavo dodje čas posla... I opet u krug... Možda je stvar u tome da dokolica radja upravo takve "simptome"... :cesces:
Bas tako...Samo ne bih rekla da je dokolica glavni krivac...Mislim da nas nesto drugo pokrece...:)
Bas tako...Samo ne bih rekla da je dokolica glavni krivac...Mislim da nas nesto drugo pokrece...:)
Aha, upravo nemir i strast :) Potpuna sreća ne postoji. Ako i dotakneš nešto, trenutno je, pokreće nas upravo traganje za istom. A put trnovit. I ne bih rekla da to ima ikakve veze sa nečim materijalnim, na šta svi uglavnom prvo pomisle kad se kaže "sve" :)
Smisao zivota je da tragamo za srecom za onim sto ce nas ispuniti u potpunosti...i mislim da uvek treba da postoji to 'nesto' sto nas pokrece da se borimo i da zelimo...jer, kakav bi bio zivot kada bi imali sve sto zelimo...
Sta bi onda bilo smisao zivota...ne bi ga bilo...
zato je dobro dok taj nemir ili strast tinja u nama;)
-Apis daljinski u ruku, prostres se po fotelji, telo u stanju mirovanja.
-Nabacis cvike, uskaces u korvetu i ganjas manekenke po Beverli Hilsu.
-Radis tesko da bi ubirao plodove, posle celodnovnog znojenja tresnes jedno zidarsko, odes kuci da "obradujes" zenu i gledas kako deca rastu.
Svi ljudi nisu isti,
Pa da!
nemir..krece tu negde milimetar ispod grudne kosti...
tumara po zeludcu..
kod nekih i nize..sto je takodje u redu..:uredu:
meni krece nekako s proleca...a zasto..ko bi to znao..:conf:
cini mi se...zadrzala bih sve ono sto imam..al bi pridodala nesto..nedefinisano sta..ali verovatno je to nesto jako bitno ..i dobro i lepo..i zanimljivo..i podize adrenalin malko..i...
sad bi neko reko.. :vidbudale:..oce..a i ne zna sta oce...
ni ja sama sebi ne mogu pomoci..jer stvarno ne znam da opisem i konkretno oznacim to nesto...:neznam:
Nemir je za mene najcesce bas to ili....
Odabrati bolje od dva dobra.
Manje od dva losa. Desno ili levo? Sad ili sutra?
Neizvesnost je ono u cemu lezi jedan od izvora mojih nemira. Zivot namece odluke, i kud god da krenem, ne znam da li bi onaj drugi put mozda bio bolji. Cinjenica da vreme prolazi, na potpuno drugaciji nacin od onog kako sam zamisljala, hvatanje u kostac s tim. Povremena pobeda ipak mi daje snagu za novi okrsaj. Kod mene bar ide tako, to je moj smiraj.
A onda sve iz pocetka.
...ili je strast...:cesces:
...ovu sam temu pokrenuo,nekada davno na nekom sajtu...elem...mislis da imas sve sto te ispunjava u zivotu...mislis da si srecan...ali...nesto te goni...dalje...ne da ti mira...igra u grudima...seche u stomaku...pobrkane misli...:cesces:
...nikada nisam uspeo da saznam...:dry:
...btw...odmah se ogradjujem...da nisam bas "chist"...:hmm:
...Nemir....i to jos, jos...
Mislim da je ok i vrlo pozeljnan taj nemir....ako se ispravno kanalise....Da ga nema ljudi bi verovatno jos uvek ziveli na drvecu.....Verovatno su tamo bili sasvim srecni i manje vise ok sa svojim malim zahtevima, relativnom sigurnoscu i sl.... Ali... gledali su u Mesec i zvezde.....
A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola... A djavo dodje čas posla... I opet u krug... Možda je stvar u tome da dokolica radja upravo takve "simptome"... :cesces:
Dodje "djavo" i pre nego sto shvatimo da ga prizivamo.... Nije to dokolica...bar ne kod mene....To je ono vecito preispitivanje i zapitkivanje...Sta da sam ovo ili ono uradio ovako ili onako....mozda bi mi bilo bolje....e onda se masta otrgne i eto ga Necastivi, ocas....Mozda je resenje uputiti ga u neke sfere zivota gde ne moze da napavi veliki haos....
p.s. primetih tek kada sam poslala post....da je ovo 666 moj post po redu 8)
Nemir u čoveku je potraga za prvobitnom čistotom misli,dela,pa čak i ukusa,oblika.Potraga za izgubljenom nedužnošću,za prvotnim rajem u kome nije bilo lukavosti koju smo u kasnijem životu prihvatili ne samo kao nešto čime se služe drugi,već i kao jedno od sredstava da napadnemo,ili se odbranimo.Nemir je stanje duha i prenosi se na svest,a ova opet daje tom nemiru,tom traganju za nedužnošću,onakav oblik kakav odgovara našem trenutnom uzrastu,raspoloženju,okolnostima u kojima smo se zadesili.Zato nemir dobija različita imena:požuda,slutnja,bol,neizvesnost,strah.
Imati nemir u sebi, pratiti treptaje, videti znakove života, naznake lepote, biti stalno nemiran, radoznao i primereno realan, koliko to može; znači živeti punim životom. Dve najveće bede koje mogu čoveka da snađu su apatija i očaj, tek onda je gotovo sa životom!
"Cetrdeset mi je godina, ruzno doba:
covjek je jos mlad da bi imao zelja a vec star da ih ostvaruje.
Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stecenom sigurnoscu u nemoci sto dolazi.
A ja tek cinim sto je trebalo uciniti odavno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri,
a sve zablude korisne koliko i istine.
Steta sto nemam deset godina vise pa bi me starost cuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.
Jer trideset godina je mladost, to sad mislim kad sam se udaljio od nje, mladost koja se niceg ne boji, pa ni sebe..."
..."Smijesno je mozda, bio sam covjek s onim od juce, i hocu da budem covjek s ovim od danas, drukcijim, mozda i suprotnim, ali me to ne buni, jer covjek je promjena,
a zlo je ako ne poslusamo savjest kad se javi..."
Mesa Selimovic
Dervis i smrt
Ili je nemir ili je strast ili je u pitanju kriza srednjih godina. :neznam:
Mislicu o tome sutra, sad odoh da slusam Azru :osmeh:
Imati nemir u sebi, pratiti treptaje, videti znakove života, naznake lepote, biti stalno nemiran, radoznao i primereno realan, koliko to može; znači živeti punim životom. Dve najveće bede koje mogu čoveka da snađu su apatija i očaj, tek onda je gotovo sa životom!
...ima još jedna beda: samosažaljenje,onda je gotovo skroz.
..a taj nemir...ili šta god to bilo,znači da znakova i dalje ima,samo ih treba pratiti...
Ili je nemir ili je strast ili je u pitanju kriza srednjih godina. :neznam:
Mislicu o tome sutra, sad odoh da slusam Azru :osmeh:
:)...ma neću ni da mislim...samo ću da pratim znakove,i da se prepustim...
...da umem da objasnim...ne bih ni otvarao temu...:uredu:
...tema je :ok:
...ili je strast...:cesces:
...ovu sam temu pokrenuo,nekada davno na nekom sajtu...elem...mislis da imas sve sto te ispunjava u zivotu...mislis da si srecan...ali...nesto te goni...dalje...ne da ti mira...igra u grudima...seche u stomaku...pobrkane misli...:cesces:
...nikada nisam uspeo da saznam...:dry:
...btw...odmah se ogradjujem...da nisam bas "chist"...:hmm:
:)...neki nikad ne uspeju da saznaju...samo se prepusti...i saznaćeš...
Ih koliko ima primera neobuzdanih i nedifinisanih nemira, tu su pojavljuju se, manje ili više ali nikad ne nestaju. Neki put i mnogo puta zasmetaju, a ređe i korisnije budu kreator boljeg i većeg kvaliteta života. Istraživati, misliti ići napred i neke nejasne stvari nemira pustiti neka prođu pored vas. Oni su nešto kao zipovani fajlovi, tek kad se raspakuju naprave užas od nemira, zato samokontrolom, a može se to, nedirati ih, neka prolaze pored vas, jer da su dobri nebi bili sabijeni u malom prostoru a nemirni. takvi negativni nemiri i služe da izazovu negativnost i ako je izazovnost negativnog nemira veća, to je veće iskušenje da će te ih razumeti i definisati, i tu je kraj miru. Dete koje pored sto igračaka traži još jednu, a kad je dobije više ga neinteresuje, to je nemir prezasićenosti i površnosti. Gledalac tv-a koji stalno drži daljinski u ruci i neprekidno vrti 50-tak programa u krug i ništa ga nezainteresuje, to je nemir nezainteresovanosti i nemir nestrpljivosti da nešto nepromakne, a to nešto nedifinisano je i nema ga u suštini. Večita jurnjava plejboja za novom ribom, i brzo zasićenje sa postojećom, a bez nekog materijalnog cilja; to je nemir seksualne nezrelosti i praznoće srca. Megalomansko i permanentno jurenje za boljom zaradom i što više nagomilanog novca, koji nemogu potrošiti ni njegovi naraštaji do petog kolena, to je nemir požude za parama, što više i više, uz gaženje svega i svačega. I tako još mnogo nemira.
Vredi li život podrediti tim i takvim ekstremnim nemirima i zagorčati mirnoću i običnu lepotu življenja, po meni nevredi. Ali vredi imati onaj prefinjeni tanani, inspirativni nemir za ostvarenje lepog običnog življenja, gde se ravna monotona linija življenja pretvara u vesele treptaje lepog!
believer
06.08.2008, 23:55
[CENTER]"Cetrdeset mi je godina, ruzno doba:
covjek je jos mlad da bi imao zelja a vec star da ih ostvaruje.
Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stecenom sigurnoscu u nemoci sto dolazi.
A ja tek cinim sto je trebalo uciniti odavno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri,
a sve zablude korisne koliko i istine.
Steta sto nemam deset godina vise pa bi me starost cuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.
Jer trideset godina je mladost, to sad mislim kad sam se udaljio od nje, mladost koja se niceg ne boji, pa ni sebe..."
moj omiljeni citat.......:)....nema toga sto ovde nije rekao......
izabelitta
06.10.2008, 00:45
Mislim da znam o kojim trenucima, i o kakvom osećaju je reč. To je baš ono kad ne znamo šta je u pitanju, a nešto unutra "radi".
Kada možemo da to definišemo, makar i otprilike, tada to i prestaje da bude baš TAJ osećaj. Ako je to nervoza zbog nerešenog problema, trema ili neka nesigurnost zbog događaja koji nam predstoje, žudnja za promenom bilo koje vrste, pa proradi u nama neki unutrašnji avanturizam... to su nemiri koje možemo i verbalno odrediti, ili ih svrstati u neki mentalni ili emotivni fajl sa konkretnim naslovom.
Ali kad osetimo nemir, a pojima nemamo da li je to možda potisnuta frka zbog neplaćenog računa, da li je to najava neke velike potrebe ili akcije, ili nam se samo jede nešto slatko, pretpostavljam da smo na tragu onoga u čemu se o ovoj temi radi. :)
Angus će me ispraviti ako grešim...:)
starsica
13.10.2008, 02:22
ima momenata koji su kao ovaj sad..
eto tako, uhvatio me je.. pa ne pusta... srecna sam.. a tu je.. retko kad me nemir uhvati a da se ovako osecam..
svi ti flesevi u mojoj glavi koji mi proparaju svest onda kad mislim da je nemir utihnuo.. vrati se sve..
stopostotan ucinak necega za sta sam mislila da je dobro, ispalo je lose.. pa dobro, jednom je moralo da se obije o glavu, ovako ili onako, ali znala sam da je tu i da ce doci sa naletom za kakav nisam ni znala da postoji u meni..
neverovatno na sta smo ponekad spremni i koliku snagu u sebi posedujemo a da nje nismo ni svesni..
"Nebo primi boju tvojih ociju.."
znam da nemam sve, ma sta se tripujem, nemam skoro nista.. sem sebe.. srecna sam a nisam, plasi me nemir za koga znam razlog ali ga pravdam..
NSdjanka kaže:
A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola...
niko nema sve, ne nikad.. mozda je moje misljenje crno, ali mislim da ako bih jednog dana mogla da imam sve, tacno bih istog momenta mogla i da umrem.. pod sve, ne okrecem se materijalnom, pod sve mislim na ono iznutra sto nas pokrece.. i sa ovim sto sad imam, zadovoljna sam, imam goriva za sutra a to ej bitno..
mozda sam malo omasila temu, ali nisam znala gde sve ovo da popisem..
niko nema sve, ne nikad.. mozda je moje misljenje crno, ali mislim da ako bih jednog dana mogla da imam sve, tacno bih istog momenta mogla i da umrem.. pod sve, ne okrecem se materijalnom, pod sve mislim na ono iznutra sto nas pokrece.. i sa ovim sto sad imam, zadovoljna sam, imam goriva za sutra a to ej bitno..
mozda sam malo omasila temu, ali nisam znala gde sve ovo da popisem..
Nisi, samo si je na prelep način proširila... :uredu:
Nije moguće imati sve, baš u tom jednom momentu.
Uvek će nešto malo da nam nedostaje,
što je i ok, jer nam to daje, kako ti kažeš ''goriva''
za nove dane...
Nova prijateljstva, ljubavi, nemira, strasti,
osluškivanja, preispitivanja...
Svega onoga što nazivamo životom.
bellissima
13.11.2008, 00:45
Uhvati me nekad za ruku i raspali svoj
omiljeni akord...
neocekivano se privuce,kad mislis da ga nema...
A retki su ti dani...
Zaskoci me i nepopusta,nemir za nekim boljim danima ,iluzijama i nadama...
Vecito vaganje za i protiv,
dusa puna istih,ali ne zbog promasenih ciljeva ili nadanja,
vec iz razloga jer su nase duse protkane sitnim nemirima.
Nekad svesnim,nekad nesvesnim...;)
Jer covek u sustini i nije svestan svoje srece u tim trenucima dok mu se desava,jer uvek u njemu ima potisnutih nemira za necim vecim i boljim...
Nemira zarad ideala.
A kakve bi nase duse bile bez tih nemira,koje mozemo definisati i koje nemozemo...:cesces:
Skoro sam ubedjena da bi bile prazne,bez svetlosti bez izlaza.
Ne bojim se nemira u meni,ni igre u grudima:)
dokle god toga ima ja zivim...;)
diktatorka
26.11.2008, 21:14
Sabira l me?
oduzima?
mozda mnozi?
ili deli?
moj nemir
crno-beli
vBulletin® v3.6.8, Copyright ©2000-2008, Jelsoft Enterprises Ltd.