Pisanje dnevnika :)

[coolgirl]

Hmm...Ne znam da li je ova tema vec otvorena...
Da li ste pisali dnevnik kad ste bili mladji?

--
Ja mislim da je to bas lijepa uspomena. Nekad,kad prodju godine i godine procitas,nasmijes se budalastinama koje su ti nekad bile tako vazne,kad uopste nisi znao sta je to pravi problem...
Ja pisem dnevnik upravo zbog toga...Lijepo ce biti nekad se sjetiti kako mi je bilo u odredjenim situacijama kad sam bila mlada :roll:
--
A vi?? :uzbud:

[Goga]

:uzbud: :uzbud: :uzbud:

Kako je lepa tema... :jupi:

Pisala sam dnevnik...
Čitam ga kada imam vremena i smejem se rečenicama tipa:
'' Dobro jutro, dragi dnevniče, budim se pospana '' :blink: :hahaha:

Prve ljubavi, prva samostalna letovanja i zimovanja,
pubertetske krize - sve je potanko opisano...

Lijepo ce biti nekad se sjetiti kako mi je bilo u odredjenim situacijama kad sam bila mlada:uredu: ali ja se i dalje osećam mlado 8),
kao da su mi godine krenule unazad :roll:... :fijuk:

Nisam imala loše rezone kao klinka - naprotiv,
ono što sam pretpostavljala da će da se desi sa nekim prijateljstvima - recimo...
desilo se - na žalost...

Kada ga izlistam, iskuckaću svoje gafove...
Bilo ih je... :hahaha:

[Mish]

Pisala sam ga.
Samo, to baš nije bio dnevnik, više neki nedeljnik, mesečnik, godišnjak,... (lenčuga, pa to ti je :stid2:)
Danas su mi jako smešni oni delovi dnevnika koje sam pisala negdo u osnovnoj školi. Ima tu svega: od referata šta sam radila od kako sam ustala do momenta upisa u dnevnik, ocena, pljuvanja po nastavnicima, potom pesmica koje sam tada pisala "onom koji je meni značio sve, a ja njemu ništa" (kako da mu značim kad nije ni znao da postojim:() ...
Već one zapise nakon 15-16 godine ne bih smatrala smešnim. Nisu to više bili detaljni opisi dnevnog rasporeda i nabrajanja događaja. Ima tu dosta ispisanih reči koje su stizale iz srca i duše. Nazire se svo previranje pubertetlijke i lagano odrastanje.
Veoma, veoma retko, ali ipak i nakon tinejdžerskih dana mi se dešavalo da se prihvatim pisanja. To su bile situacije kada sam se lomila kada sam morala najpre sebi neke stvari da priznam, predočim, razlučim,... Prosto, dozvola bih sebi da misli i emocije pretočim u reči, da nekako isplivaju iz mene. To mi donosilo jedan vid pražnjenja, nekog sirovog pražnjenja. S druge strane, nakon par sati ili par dana od toga, čitanje onog što je izletelo u tom pisanju dalo bi mi jasne smernice gde leži rešenje onog što me je lomilo.
Čuvam sve to. Zajedno sa spomenarima i leksikonima.

[yige_gui]

aaaa dnevnik :uzbud: kako da ne, pisala sam ih, i to vishe komada :uredu:
ne znam sad di su mi :ces: mora da su negde u nekoj kutiji, u podrumu.. ako, ako.. bice lepo jedng dana otvoriti ga i chitati sve one "vazhne" stvari koje su se deshavale u to vreme.. mogu da se prisetim na shta to lichi.. ljubavni problemi.. shkolski problemi.. xmmm, jesu postojali josh kakvi problemi u to vreme? :ces: :lol:
u pochetku sam ga pisala svaki dan.. posle su se ta pisanja malo razredila.. znam da sam na kraju pisala par puta godishnje :hahaha:

[Neuhvatljiva_]

Vidim svi se smejemo na pomen dnevnika :smeh::smeh::smeh:
Jao moj je bio pun nekog jadikovanja...posto sam ga pisala kad god se zaljubim :stid2:...Onda prvi decko :smeh::smeh::smeh: do detalja sam mu ispricala kako je to kad se prvi put poljubis :stid:...pa sam cak u njemu vodila i evidenciju skolskih ocena i sta cu koji dan da ucim :smeh: A cak sam ga tri put krstila...:hahaha: sva tri puta je ostao zensko :fijuk:
Onda sam jednog dana prestala :fijuk:...al mi zanimljivo sad kad procitam :roll:

[Danka]

Pisala sam dnevnik... :uredu:

Nikad nisam znala gde se tacno nalazi posto sam ga svako jutro, pre polaska u skolu premestala, da ga moj stariji brat ne pronadje.... u to vreme sam bila "smrtno" zaljubljena u njegovog najboljeg prijatelja :stid2:... Pronasla sam ih kad sam se selila... volim da ih procitam, cini mi se da sam neke stvari mozda cak i jasnije videla u vreme kada sam ih pisala nego sto cinim sad... sad sam sklona da zakomplikujem :roll:. Mozda nesto i naucim...:uredu:

[nattydread]

evo ovako, svaki put kad bih dobila rokovnik, ja sam kontala, eto tu cu da pisem dnevnik, i tako drzi me plafon sedmicu dana, pa odustanem, pa onda istrgam te listove, a rokovnik redovno upotrijebim za nesto drugo. tako da, bilo je beskonacno mnogo pokusaja, uglavnom uzaludnih. nije mi se svidjala ta obaveza, a jos vise pomisao da bi netko od ukucana mogao da naleti na njega.

[broj310]

ево, ко каже да мушкарци то не раде? писао сам и ја дневник.... неку врсту... романсирану историју животног пута б. р. :stid2:

[Blossom]

Sve sto su mi bile tajne pisala sam u dnevnik
nemoj da virite u njega:stid2:

[Neron]

Pa priznajem da se to dešava mladim ljudima i jeste za mlade ljude,ali ako su mentalno zdravi pocepaće ga,spaliti ili zagubiti kad tad...

Pridavati sebi značaj veći nego je realno nema smisla osim ako nije lek za sopstveni ego,a to je već patologija manje više...

Razumeo bih u kontekstu priče da sam voljno ili nevoljno učesnik nekih događaja koji se obelodanjivanjem mogu unovčiti zarad potomstva ili imaju širi interes za edukovanje narodnih masa i slično...

Poznajem mnoge ljude sa ove i one strane,apropo mnogih društvenih potresa možda imam materijala kojima bih napunio par novina bar na mesec dana,ali ne znam koliko bi dugoročno imao koristi ili štete,pa i ne razmišljam...

Takođe imam deo biografije koji bi mogao da razbije mnoge predrasude o koje čemu,ali opet kažem da je mnogo teško naterati sebe i dati značaja samome sebi toliko da bih seo i trošio vreme na pisanje... a pišući dolaziš u iskušenje da nešto glorifikuješ,a drugo minimiziraš,jer od subjektivnosti ne možeš pobeći... A između slave i para biram slavu,ali samo za sebe... nekako sam zanimljiviji i sam sebi i drugima dok sve to stoji sa mnom ili u mozgu... obelodanjivanjem svega što znam i što sam proživeo imam utisak da bih pogubio sebe malo više nego bi bilo zdravo,pa nemam slicnih ambicija...

U poslednje vreme sam upoznao par ženskih osoba koje pišu kao nešto s vremena na vreme i ne mogu da se otrgnem utisku da čovek sve što je običniji i manji on veće porive za pisanjem o svom životu ima... verovatno da bi isti onom ko piše dobio na smislu kojeg nema očigledno dovoljno...

[memento]

Nikada nisam pisao dnevnik. Više je razloga za to, ali su dva osnovna. Prvi je taj što ni za živu glavu ne bih svoje najintimnije misli stavio na papir i to sve potpisao. Drugi i ne manje važan razlog za moje nepisanje dnevnika je i moja nemogućnost samodiscipline i definitivan nedostatak istrajnosti da u nekim relativno pravilnim ciklusima obavljam neku određenu radnju u tom smislu. Odnosno, dosta se stihujski odnosim u obavljanju svojih obaveza, čak i onih neuporedivo važnijih od nekog tamo dnevnika. Moja razbarušenostma u tom pravcu je legendarna i poznata svim mojim ukućanima i prijateljima.

Ali, zato zavidim svakoj osobi koja je u stanju da vodi svoj dnevnik. Verujem da su podaci zapisani u njega posle odrđenog broja godina pravo malo bogatstvo za osobu koja ih je zapisala...

[kristina-cica]

Pisala sam ga godinama.
Sad vise nemam vremena a ni volje.
Ali sve sam sacuvala i mnogo mi pomaze u vezbanju mozga. Postoje mnogi ljudi koje sam zaboravila da postoje, i kojih se sigurno ne bih setila nikada da nije bilo dnevnika.
A tek dogadjaji i moja tadasnja razmisljanja...
Danas stvarno uzivam citajuci i savetovala bih svakoj mladoj osobi da ga pisu, jer je to stvarno bogatstvo i definitivan trening mozga, onda kad mozak pocinje da zakazuje.


:vila:

[emilyrouz]

ja sam pisala u osnovnoj...i kad god ga citam place mi se,,,:(
ali sad vise nemam vremena..

[DosedDani]

Da pisem dnevnik ali ne pisem dnevnik tipa " Dragi dnevnice danas sam ustala u 8 i otisla u skolu...." i to ! Pisem neka moja razmisljanja ,zakljucke,razocarenja ,stanje oko mene .....to me opusta kao i pisanje pesama ,pravim se da mi je dnevnik najbolji prijatelj kome mogu da poverim sve tajne sto i jeste delimicno tacno!

[angel face]

Kao klinja sam pisao dnevnik ali sam to davno prestao, zbog vise razloga..........

Jedan od razloga su neke lose uspomene i tajne koje su se brzo procule.....

tako da mi je bolje da sve drzim u glavi..... lose uspomene zaboravim vise ne prelazim preko njih a tajne ostaju tajne..................

[Pinky993]

Ne pisem dnevnik,mislim da je to gubljenje vremena.Sva svoja secanja cuvam u glavi.

[memento]

Godinama sam pisao dnevnik. Samo to je bio brodski dnevnik i nimalo romantican. Njegovo vodjenje je bilo naporno i precizno, po vec u napred utvrdjenom algoritmu. Podaci koji su se unosili u njega su bili kao sto su stanje pritiska, temperature i vlaznosti vazduha u odredjena vremena, zatim, smer i brzina vetra, kolika je oblacnost, da li je maglovito itd. Osim ovih meteorolskih podataka, u brodski dnevnik se unose i svi ostali podaci vazni za posadu i ispravnost i bezbednost broda. Vodi se svakodnevno i zvanican je dokument ako se, na daj boze nesto desi....

[SQUAW]

Pišem nekoliko :) ... ali ne redovno, nikako na dnevnoj bazi sa dnevnim raportima raznoraznim - to mi je bezveze. Baš bi mi bilo krivo da ih nema :) Jedan sam počela kad sam zatrudnela da pišem bebi, o tome sam čini mi se pisala na trudnoći, pa da se ne ponavljam, drugi je nastao pre toga, kao moja ideja iz čiste zajebancije jer sam se zaračunala i utvrdila da se nas tri - koje smo međusobno kume sada, nismo videle ravno mesec dana zbog raznoraznih obaveza. I krenem ti ja jedno veče sa pisanjem, uzmem neki ogroman rokovnik načestitam im se svega i svačega i uvalim prvoj koju sam videla nakon toga. Od te zajebancije nastade čitava knjiga koja je kružila između nas tri i sada tu nema šta nema :smeh: Izlepljenih fotki, razglednica sa svih strana sveta, svadbe i deca koja su nam se rađala, odštampanih mailova koji su stizali na naše mail adrese sa naznakom " za svetu knjigu" kad neka od nas nije bila u rodnome gradu, fotki koje nikome ne bismo pokazale... one što ih zovemo "fotka za ucenu" :hahaha: retrospektive raznoraznih događaja, blamova, ispita i ocena, znamenitih frajera grada Čikaga :hahaha: i raznoraznih gradova, ljubavi, smrti, svađe, bodova u gostima... reportaže, karte od posećenih koncerata, flajeri sa dobrih žurki, ulaznice sa utakmica, ima čak i laboratorijskih analiza :hahaha: maaaaa ludnica :beyond:I treći je onaj samo moj koji je najzapušteniji, al' neka - to mi nije toliko krivo jer bi bilo drugačije u suprotnom :)

[believer]

pisala sam ko klinka.....pateticne male ispovedne proze,preveliki uticaj Hermana Hesea i ostalih crnjaka s neveselim osvrtom na zivot.....
keva redovno iscitavala pa sam prestala...pre toga sam izmislila i svoje sopstvene znakove umesto slova,sve u cilju zastite....
dzaba....keva je bila rodjena za debeovca....inace je gradjevinac,sto mu dodje na isto......
te sam digla ruke...
sad kao matora,imam blog koji je takodje neka vrsta dnevnika,samo manje intiman....keva nema pojma za taj blog....

sve svoje intimne misli istresam na mail nekome ko je lud i dovoljno daleko da ne vidi kako crvenim ko bulka....

[triViALna]

keva je bila rodjena za debeovca....inace je gradjevinac,sto mu dodje na isto......

:hahaha::hahaha::hahaha:

A sto li se pronadjoh u ovomeeeeeeeeeeeeee...

_____________________________

Dnevnik ne pisem, nisam ga nikada ni pisala kako treba.
Redjala sam i redjam misli, uglavnom one mutne, teske, iz dna mog dna - uvek sam zaboravljala da ih datiram, pa danas samo nagadjam iz kog su perioda kada se dohvatim tamo neke sveske...

Otkako pisukam po forumima, i dnevnik mi je postao digitalan.
Nekada mi je potreban upravo okvir neke teme da bih misli poredjala u reci- koristim to nekada nemilosrdno i po sebe i po okolinu...
Mozda se ipak uskoro prebacim na blog...

[rusty nail]

zivot mi je otrcana ,debela, zamascena i krugovima od solje za kafu obelezena sveska, ...pa kad pozelim zavirim u nju da se podsetim.....ako se to zove dnevnik onda u pedu........



:fijuk: