Smrt

[bobby]

Da li se bojite smrti ??? :ok:

[HLEBmaster]

Mislim da je objashnjanju ipak najblizze -NE ZNAM ......

[valter]

-Dddaljljee odd menee, smmrt je pprelazna bolest! :deda:

[Necromancer]

Još se osećam mladim da bih razmišljao o sanduku. Kada dođe vreme, videću da li se bojim. ;)

[bobby]

nije poenta u sanduku,mozda zivotu posle smrti ako mislite da tema nije ok mozete je izbrisati

[valter]

" ne Zelim da zivim 1000 godina - hocu sad i hocu sve "

[HLEBmaster]

nije poenta u sanduku,mozda zivotu posle smrti ako mislite da tema nije ok mozete je izbrisati

Po meni je tema sasvim ok, ali mislim da je ipak "ne znam" i "videcemo" odgovarajuci odgovor i sasvim aktivan stav..

Nepoznavanje tog prirodnog nastavka zzivot svakako vuche pitanja..ali niko nema pravi odgovor i mozda je bolje ostati i indiferentan nego opterecivati se..
Najpametnije je verovatno ne praviti se da znamo ishta o tome...

[Necromancer]

Naravno da je tema OK i naravno da se neće brisati. ;)

Ja samo kažem da nikada nisam razmišljao o tome i da bi bilo koji odgovor sem onog koji sam dao bio lupanje.

A verujem da će neko imati da kaže nešto više. :)

[Goga]

ne razmisljam o njoj. smatram je kao neminovnost, tamo, negde jednog dana.:roll: smrt tela - da, smrt duse - ne.

[SQUAW]

" ne Zelim da zivim 1000 godina - hocu sad i hocu sve "

Ovo je moj moto.

Ne prođe dan a da ne razmišljam o njoj. I ne plašim je se. Ona je moja prijateljica, prigrlila sam je kao nekog najrođenijeg vremenom i odavno sam obavila ozbiljan razgovor sa sobom. Šalim se sa njom. Razgovaramo. There`s nothing you can do about it. :jok: I nema razloga plašiti se. Neopravdano je. Mi smo samo trenutak na ovoj planeti, mi smo kosmička prašina. To je samo razmena svetova. Zaboli me nekad tuđa smrt, ali i to traje trenutak, jer su svi ti ljudi u mojoj glavi svakodnevno, i dalje... i pustim ih da mrtvi žive u miru. Smrt je pomilovanje. Najpristojniji način da se ode, bez rukovanja, bez obećanja, na miru. Živela sam već nekoliko puta. I svaki svoj život počinjem iz nesvesti. Vraćam se da živim kad god mi se uželi. Još uvek ne mogu da prestanem da postojim. Nadmećem se sa njom. Ne znam kako bih objasnila... ja se ne opterećujem, i nenormalno volim da živim, volim ptice, vetar, Sunce, drveće, životinje, ljude. Toliko u sebi ljubavi imam da ona gasi svaki strah. Ko razume shvatiće. :beyond:

Ja nemam vremena da se nečega plašim. Idem dalje. A vi, gledajte sve sa vedrije strane. ;)

"So live your life that the fear of death can never enter your heart. Trouble no one about their religion; respect others in their view, and demand that they respect yours. Love your life, perfect your life, beautify all things in your life. Seek to make your life long and its purpose in the service of your people. Prepare a noble death song for the day when you go over the great divide. Always give a word or a sign of salute when meeting or passing a friend, even a stranger, when in a lonely place. Show respect to all people and grovel to none.

When you arise in the morning give thanks for the food and for the joy of living. If you see no reason for giving thanks, the fault lies only in yourself. Abuse no one and nothing, for abuse turns the wise ones to fools and robs the spirit of its vision. When it comes your time to die, be not like those whose hearts are filled with the fear of death, so that when their time comes they weep and pray for a little more time to live their lives over again in a different way. Sing your death song and die like a hero going home. " 8)

Tecumseh

[bobby]

Kako je lepo kada svoje misli pisemo u kontekstu biranih reci koje oznacavaju stanje duha! Bravo!

[SansRomantic]

Dying is easy
Living is that scares me!

[euridika]

Ja se bojim da ne živim predugo, i da ne dođem u situaciju da jako jako jako želim da umrem. Toga se bojim, a ne smrti.

[bobby]

Ja se bojim da ne živim predugo, i da ne dođem u situaciju da jako jako jako želim da umrem. Toga se bojim, a ne smrti.
Najvaznije je dase ne bojis prirodnog , neminovnog odlaska svih nas.U kom peridu zivota cese desiti taj trenutak,mozemo veoma malo da odlucujemo sami.Nema razloga za strah od nekog poznog zivota.Normalno je dase necemo sami sebi dopadati u fizickom izgledu,ali zato je tu duhovnost zivota sa kojom se lako podnose fizicke promene.A da setoisamse tvvog najsrecnijeg trenutka.Kada je moj sin dobio vizu za Italiju ,da studira japanski u veneciji do tada je to njegov nasrecniji dan a ja sam bio i tuzan i srecan.Sve se pomesalo i na kraju ipak ovo drugo.Jako verujem dace postici to sto je zacrtao,tamo je tek 15 dana......sve je to zivot

[Lady in red]

Da, bojim se. Razmisljam o tome, nekada ne mogu da se otrgnem. Sta ce biti, kako... Najvise na svetu mrzim recenicu "Naspavacu se kad umrem". Kada mi to neko kaze :bes4:

[goldie]

Ignorisem tu zamisao da cu umreti. Posto jel, kao nije mi vreme. Lakse je ne razmisljati o tome. Ali zasigurno zelim jos puno toga da dozivim, vidim, uradim, postignem..... Zelim da vidim jos bar pola ove planete! :uzbud: Jednom se zivi.

[DzuPiter]

Ignorisem tu zamisao da cu umreti. Posto jel, kao nije mi vreme. Lakse je ne razmisljati o tome. Ali zasigurno zelim jos puno toga da dozivim, vidim, uradim, postignem..... Zelim da vidim jos bar pola ove planete! :uzbud: Jednom se zivi.
Odakle ti ideja da moras umreti ? postoje kompanije koje imaju proizvode na trzistu koji zaustavljaju starenje.
Ti samo verujes da ignorises zamisao, ustvari, osecas buducnost, ali ti jos nije jasno.
Jednom se zivi, ali ako se ne umire, tada zivot postaje egzistencija, posto je
zivot termin koji ima pocetak i kraj.
Mora se voleti, nemora se umreti.

[DzuPiter]

Kako je lepo kada svoje misli pisemo u kontekstu biranih reci koje oznacavaju stanje duha! Bravo!
Bobby, da li bi bio ljubazan, da zadovoljis moju radoznalost, i napises nesto sto
nece oznacavati stanje tvog duha, bilo shta ? please, please :roll:

[Bishop]

Ne opterecujem se mnogo razmisljanjem o smrti i umiranju ...... ali uvek se uzasavam onog perioda koji pretstavlja cekanje kraja ( ne volim ih , mada su neminovni ) .
Tako da bi voleo kada se to i desi ,da bude iznenada ...... znate ono "zaustavljen u koraku i snu" .....

[bobby]

Bobby, da li bi bio ljubazan, da zadovoljis moju radoznalost, i napises nesto sto
nece oznacavati stanje tvog duha, bilo shta ? please, please :roll:
Covece sada u22.57 ,testiras moj licni komp,trazis da ispraznim memoriju i da ti nesto napisem bez njene pomoci.....tesko....danas sam napunio baterije za 7 dana {svake nedelje na Liturgiju,molitve,paljenje sveca } . mozda pri kraju nedelje kada oslabe baterije.....:uredu:

[goldie]

Odakle ti ideja da moras umreti ? postoje kompanije koje imaju proizvode na trzistu koji zaustavljaju starenje.
ahaaaa :hmm:

Ti samo verujes da ignorises zamisao, ustvari, osecas buducnost, ali ti jos nije jasno.
Ja nisam rekla da verujem, to je tvoje tumacenje, ja ignorisem. 8) I zaista ne razmisljam o tom kraju.

Pa ako vec zivimo, onda treba ziveti kvalitetno. Ne treba samo egzistirati (odrzavati telo u vremenu i prostoru) nego treba hraniti duh, pratiti mastu i voleti sebe i druge. :)

[Mish]

Ja se bojim da ne živim predugo, i da ne dođem u situaciju da jako jako jako želim da umrem. Toga se bojim, a ne smrti.

Da, i ja se bojim nekvalitetnog života, dok o smrti i ne razmišljam.

[gogothegreat]

:off: Nakon što sam pročitao sve postove na ovoj temi, po ko zna koji put dolazim do zaključka da Ona Koja Se Ničega Ne Plaši zaista predstavlja "uzor za sve ostale", kao što to kažu mnogobrojni svetlucavi kvadratići koje je napabirčila u svojoj reputaciji.

Džindijanac, divim ti se do imbecilnosti, zaista!
Da su se ovi naši admini otvorili za neki malo bolji endžin ( :smeh: ) dao bih ti sad tri reputacije zaredom, da jednom i ti doživiš taj vrhunac!
end of :off:

Apropo teme, i ja svakodnevno razmišljam o smrti - toj prokletoj i ultimativnoj nepoznanici života. Doduše, na nju nikako ne uspevam gledati sa istom onakvom blagonaklonošću kao skvovatis. Možda zbog toga što ne verujem u reinkarnaciju...:cesces:

Interesantno je da pritom retko razmišljam o tome kako ću ja napustiti ovaj svet, ne plašim se da će me pritom išta boleti i mislim da neću imati mnogo razloga za kajanje, niti ću od Boga tražiti da mi podari još koji dan života. U tom smislu, moglo bi se reći da polako počinjem da pripremam svoj death song. Ne, pri pomisli na smrt gotovo uvek me najviše užasne pomisao na to kako će moju smrt doživeti moji najmiliji. Stoga bih bio presrećan kada bih sa onog sveta nekako mogao da im došapnem da je sa mnom sve OK i da je unaokolo sve cool.

Nadalje, pre par godina sam napravio možda najgoru grešku u svom životu, kada sam na kompu pogledao neke scary clips, žive snimke egzekucije sirotih ruskih soldata, zarobljenih od strane čečenskih monstruma. Ubrzo nakon toga, na jednoj od naših televizija (mislim da je bivši BKTV u pitanju) odgledao sam neke slične scene mučenja u čečenskim zatvorima. I na kraju, pre oko godinu dana, na Viasat History sam u dva navrata pogledao potresnu storiju o jednom britanskom inženjeru za telekomunikacije, kojeg su opet čečenski monstrumi kidnapovali i, nakon više meseci tobožnjeg natezanja oko otkupnine (evo i sad se stresam od pomisli na njegov "život" tokom tog vremena), odrubili mu glavu! "Glavnu ulogu" u toj reportaži igra supruga nesrećnog pokojnika, koja prolazi kroz silne birokratske peripetije, sve dok konačno, u Rusiji, od "cimera" njenog počivšeg dragog, ne sazna surovu istinu! Od tada mi sve te slike nikako ne izlaze iz glave i uvek se iznova vraćaju kad im se najmanje nadam!

Pitam ja sad vas, kako neko može u jednoj takvoj situaciji otpevati svoju samrtnu pesmu? Kako može uzdignute glave poći Bogu na istinu, kad više meseci "živi" u lažnoj nadi, a u stvari je sasvim siguran da je samo pitanje dana kada će ga monstrumi zaklati kao prase? Zamislite kako se tek osećaju njegova deca, žena, majka, otac, ako im je, kojom nesrećom, do ruku dopao snimak surove egzekucije njihovog voljenog deteta, muža, oca? Na kraju, kako neko može verovati u postojanje Boga, kad se ovakva praiskonska zla dešavaju i doveka će se dešavati na planeti, kad ovakvi monstrumi hodaju Zemljom?

Veliki Dostojevski je u više svojih romana opisao užas saznanja o neumitnoj i bliskoj smrti, koje doživljavaju, recimo, osuđenici na smrt uoči egzekucije, i kako je ona nemerljivo teža od, recimo, pogibije vojnika u borbi.

Smrti u borbi se ne bojim! Ne bojim se ni smrti na samrtnoj postelji, u miru, okružen unucima, praunucima i čukun-unucima!
Ali se zato užasavam saznanja o neumitnoj i bliskoj smrti u mukama!

A u život duha posle smrti tela duboko verujem, iako sam, u ortodoksno religijskom smislu nevernik! Smrtnost duha bi, po meni, potpuno obesmislila samo postojanje čoveka na ovoj planete!

Ah, da, umalo da zaboravim! Moja jedina želja po pitanju smrti je da, kako naš narod kaže, samo bude sve po redu!

[DzuPiter]

Covece sada u22.57 ,testiras moj licni komp,trazis da ispraznim memoriju i da ti nesto napisem bez njene pomoci.....tesko....danas sam napunio baterije za 7 dana {svake nedelje na Liturgiju,molitve,paljenje sveca } . mozda pri kraju nedelje kada oslabe baterije.....:uredu:
Opusti se rodjo, to je bilo trik pitanje, sta god da kazes i napises nam daje opis
tvog duha.
Po tvojoj teoriji duh uslovljavas religioznoscu, znaci osobe koje odbacuju religiju kao glupost - nemaju duh ?
Zar nevidis da je sama tvoja zelja da komuniciras sa ljudima na ovom forumu,
indikator druzeljubivosti, i zeljom za komunikacijom ? ;)

[DzuPiter]

ahaaaa :hmm:
http://lifewave.com Nanotehnologija, nista ne ulazi u telo, a daje ti
40% vise izdrzljivosti i energije za 12 sati. Tehnologija se sastoji od PASIVNOG medjusobnog uticaja ortomolekularne organske strukture i naseg tela, u svrhu
poboljsanja protoka elektrona i modulacije termomagnetne frekvencije.
Veoma jednostavno i efikasno, spoj Tesline modulacije visoke frekvencije
( Pronalazak Radija ) i 5000 godina iskustva Chi medicine ( stimulisanje akupunkturnih tacaka )
Ukoliko bi zelela da probas set, poklonicu ti jedan.
Ovaj za zaustavljanje starenja se zove " X patch " i bice promovisan u
Las Vegasu u Oktobru.


Ja nisam rekla da verujem, to je tvoje tumacenje, ja ignorisem. 8) I zaista ne razmisljam o tom kraju.

Pa ako vec zivimo, onda treba ziveti kvalitetno. Ne treba samo egzistirati (odrzavati telo u vremenu i prostoru) nego treba hraniti duh, pratiti mastu i voleti sebe i druge. :)
Egzistiranje nema vremensko ogranicenje kao zivot, a kako ces ziveti odredjuje tvoja inteligencija i okruzenje, stvari nad kojima niko nema kontrolu.

[DzuPiter]

Džindijanac, divim ti se do imbecilnosti, zaista!
Da su se ovi naši admini otvorili za neki malo bolji endžin ( :smeh: ) dao bih ti sad tri reputacije zaredom, da jednom i ti doživiš taj vrhunac!
end of :off:
Izvini sto pitam, ali, na koga se ova izjava odnosi ?

[bobby]

Opusti se rodjo, to je bilo trik pitanje, sta god da kazes i napises nam daje opis
tvog duha.
Po tvojoj teoriji duh uslovljavas religioznoscu, znaci osobe koje odbacuju religiju kao glupost - nemaju duh ?
Zar nevidis da je sama tvoja zelja da komuniciras sa ljudima na ovom forumu,
indikator druzeljubivosti, i zeljom za komunikacijom ? ;)
.......trik pitanje .....trik odgovor:ok: pokusaj da objasnis kako si dosao do "moje teorije".kolikoja znam,nisam nigde napisao da vernici imaju duh,a nevernici nemaju,jedino ako je to tvoja teorija ,rodjace.Nevidim sta je lose u zelji za druzenjem,prijateljstvom,smehom i svim onim stvarima sto nam cine lepsi dan.Nemoj dase tangiras....samo opusteno,sa puno zezanja i smeha:osmeh:

[DzuPiter]

.......trik pitanje .....trik odgovor:ok: pokusaj da objasnis kako si dosao do "moje teorije".kolikoja znam,nisam nigde napisao da vernici imaju duh,a nevernici nemaju,jedino ako je to tvoja teorija ,rodjace.Nevidim sta je lose u zelji za druzenjem,prijateljstvom,smehom i svim onim stvarima sto nam cine lepsi dan.Nemoj dase tangiras....samo opusteno,sa puno zezanja i smeha:osmeh:
I pored smajlija koji namiguje, ti si skontao da se tangiram. :cesces:
Naravno da je opusteno. Malo si me zbunio sa " punjenjem baterija " uz pomoc
Liturgije, molitve, paljenja sveca .... pa sam skontao ono sto sam jako cesto cuo
od vernika.
A naravno da nema nista lose u tvojoj komunikativnosti i druzeljubivosti, to sam samo napomenuo kao odliku tvog duha. :ok:

[bobby]

I pored smajlija koji namiguje, ti si skontao da se tangiram. :cesces:
Naravno da je opusteno. Malo si me zbunio sa " punjenjem baterija " uz pomoc
Liturgije, molitve, paljenja sveca .... pa sam skontao ono sto sam jako cesto cuo
od vernika.
A naravno da nema nista lose u tvojoj komunikativnosti i druzeljubivosti, to sam samo napomenuo kao odliku tvog duha. :ok:
Dug zivot i dobro zdravlje zelim ti rodjo:ok:

[makilli]

Ne plasim je se,plasim se da ne dodje prerano a ja pritom ne stignem da uradim neke stvari koje sam sebi zacrtala...

[masada]

Vazno je: ako izdamo zivot tada ni smrt nije vazna.

Zoran

[Mishica]

@gogothegreat

Skoro sam chula rechenicu koja mi je pomogla da na neke stvari gledam drugachije: Ne mozete uzivati u lepoti kosmosa ako ne poshtujete njegovu surovost..

[piquer]

Meni je bitno da ja n budem gladaan,ee pa vi vidite
(( axaxaxxa )) :lol::roll::)

e ,ovaj, ovako....:huh: :cesces:
...
...
...
NE razmishljam ozbiljno o tome!!! :jok: :jok: :jok:
Ne zaludjujem se glupostima !!! :smeh: :hahaha: ;)
....
....
da ,teshke bolesti i invalidnosti :(
..a aa smrt je ........isto jedan deo zivota ,kroz koji moramo da prodjemo hteli MI il' ne htel'!:huh:
a za to vreme,....pokushavam da se opustim i zezam i nemam N A M E R Y da razmishljam o tome. 8)

[Kalina]

Smrt predstavlja završetak životnog procesa. Ona može nastupiti kao sled unutrašnjih faktora tj. nemogućnosti organizma da se dalje održava u životu. Drugim rečima tela živih bića po pravilu nisu napravljena da se neograničeno dugo održavaju u životu, a smrt dolazi kao njegova prirodna posledica. Drugi uzrok smrti su spoljni faktori koji dalji život žive jedinke čine neostvarivim. U prirodi postoje veoma stari organizmi za koje se još uvek ne zna da li će i kada umreti, no činjenica je da su njihova tela uništiva kao i svaka druga forma u prirodi: svaka forma života se može završiti u svakom trenutku.

Organizam koji više nije živ se naziva mrtvim. Po pravilu se više ne može vratiti u život.

Medicinski aspekti

Uprkos brojnim pokušajima da se za smrt ustanovi sveobuhvatna i kompletno precizna definicija, zbog kompleksnosti vitalnih i kompenzacionih funkcija organizma, ovo se čini ne u potpunosti izvodljivim. U prošlosti je apsolutni znak smrti bio prestanak rada srca, mada se razvitkom tehnika oživljavanja ovo pokazalo neadekvatnim. S druge strane, prestanak moždane aktivnosti vegetativnih centara organizama se čini izvesnim pokazateljem invijabilnosti daljih životnih procesa, međutim, upotreba aparata za održavanje u životu koji omogućavaju disanje i rad srca, kao i ishrana intravenoznim putem u teoriji može na duži period da produži život organizma u vegetativnom stanju. Ovakav produžetak života se često pokazuje kontraverznim jer su opisani slučajevi povratka samostalne kontrole vitalnih funkcija i nakon dužeg vremenskog perioda moždane inaktivnosti, a ovakve slučajeve često komplikuju i brojna religijska ubeđenja s jedne strane, i trošak održavanja osobe u životu uprkos lošoj prognozi sa druge. U nekim zemljama klinička praksa obavezuje medicinske radnike da pokušaju oživljavanje i u odsustvu svih vitalnih funkcija, izuzev u slučajevima kada je već prisutna mrtvačka ukočenost, mrtvačke pege, raspadanje, masivna kritična šteta integumentarnog sistema, parcijalna ili potpuna dekapitacija i/ili teške povrede produžene moždine, maligna oboljenja (metastaze). Dužina oživljavanja nakon prestanka rada srca i pluća nije jasno definisana ali je izvesno da ukoliko je mozak bio lišen kiseonika dovoljno dugo, smrt nervnih centara u kori velikog mozga koja nastupa čini dalje pokušaje izlišnim.

Verovanja

Neki ljudi veruju da posle smrti dolazi raj ili pakao. Neki misle da nema ničega. Stari narodi su verovali da smrću odlaze u zagrobni život, večna lovišta, Jelisejska polja, Valhalu (ovo su samo neka od verovanja) i zato su svoje mrtve pokopavali sa oruđem, nakitom i oružjem, potrebnim za taj novi život. Za vladare se često smatralo da smrću dolaze do Apoteoze, to jest da postaju Božanstva.

Niko u stvari ne zna šta dolazi posle - to je velika misterija.

Grčki filozofi su argumentovali zašto se smrti ne treba bojati: Dok nas ima, nema smrti. Kad smrt dođe, onda nema nas.

Postoje u verovanjima i filozofiji i koncepti ciklusa ponovnog rođenja.

Materijalisti bi rekli da je smrt etapa u kruženju materije u prirodi, ekvivalentna drugim prirodnim ciklusima.

Neki smatraju da posle smrti ne dolazi ništa i da je u tom smislu smrt zaista zasluženo oslobođenje čoveka od gluposti na koje je navikao tokom svog zemaljskog života. Hrišćanska crkva je, na primer, hiljadama godina svoju propagandu bazirla, i danas bazira, na tome da na neki način može da garantuje uspeh u tzv. posthumnom životu odanim vernicima. Osim nekoliko zaista problematičnih svedočenja ("čuda" - visoko neproverenih i malo verovatnih događaja), crkva nikad nije zaista dokazala svoj kredibilitet pred posthumnim entitetima koje je u svojim učenjima postulirala.


To o smrti kaze Wikipedija....

A koja su vasa razmisljanja o njoj?

[HLEBmaster]

Bio sam mrtav milijardama godina, chitavu vechnost chak.... i nishta mi nije falilo :cesces:

[DrinChe]

Mene je prvo začudilo kada sam na "vežbama" iz psihijatrije na faxu čula od profesora,pa onda i videla,da se mnogi ljudi više plaše smrti nego bolesti.To mi je bio potpuni apsurd.

Ne mislim samo na psihičke bolesnike.
A taj strah,ako je patološki, je okidač za mnoge bolesti.

[Leonard Peltier]

Smrt? Hmmm........ :cesces:

Iskreno, ne plašim se smrti (samo mi još to fali :smeh:)

"And I am not frightened of dying, any time will do, I
don't mind. Why should I be frightened of dying?
There's no reason for it, you've gotta go sometime."


Međutim, da imam sređeniji život (ljubav, porodica, žena, deca...) možda bih se plašio or whatever :nempojma: Zato imam razumevanja za neke ljude koji žive u strahu od smrti :uredu:
Trenutno živim k'o da mi je svaki dan poslednji i trudim se da uživam u njemu, koliko god je to moguće :huh:

Iako nisam materijalista :dry: ja verujem u: Materijalisti bi rekli da je smrt etapa u kruženju materije u prirodi, ekvivalentna drugim prirodnim ciklusima.


Jednostavno i logično (barem meni) :beyond:

Kada umrem poješće me crvi, crva će iskopati pecaroš koji će upecati ribu. Čovek će pojesti ribu, dalje ide izmet koji će nađubriti zemlju iz koje će nići neka biljka i tako u krug :wacko:

[Goga]

Jedina sigurna stvar, koja će da me zadesi kad - tad... :beyond:
Nemam strah od svoje smrti, već od smrti bližnjih ( traume iz detinjstva )...
Više me plaši da ću da se '' probudim '' u grobu, posle sahrane... :wtf:

[Mish]

Smrt je valjda jedina izvesna stvar. Verujem u to kruženje energije u prirodi. Ne mogu baš da tvrdim iz koje energije nastaje ljudski život i u koju energiju se po smrti pretvara. A možda to i nije tako bitno.

Uvek sam se pitala da li se može napraviti jasna granica između želje za životom i straha od smrti. Gde prestaje jedno i nastavlja se drugo?
Smrt je jedino izvesno u životu. I nemam strah od smrti, mislim da imam samo strah od nekvalitetnog života. I upravo zato se trudim da iskoristim svaki dan, svaki minut, svaki sat...
Trenutno živim k'o da mi je svaki dan poslednji i trudim se da uživam u njemu, koliko god je to moguće :huh:
:ok:


Međutim, da imam sređeniji život (ljubav, porodica, žena, deca...) možda bih se plašio or whatever :nempojma: Zato imam razumevanja za neke ljude koji žive u strahu od smrti :uredu:
Mislim da ovo nosi u sebi svaki pravi roditelj. Ali to tumačim kao strah da ne napustiš svoje dete pre nego što ga "izvedeš" na put. Poznavala sam divne, hrabre ljude koji su se sa neverovatnom snagom borili za svaki minut života samo da bi bili tu za decu, pa makar i bolesni.

Nemam strah od svoje smrti, već od smrti bližnjih.
:uredu:

[Kal_el]

to vam se dešava samo jednom i to na kraju života :cesces:

[Angus]

Mene je prvo začudilo kada sam na "vežbama" iz psihijatrije na faxu čula od profesora,pa onda i videla,da se mnogi ljudi više plaše smrti nego bolesti.To mi je bio potpuni apsurd.

Ne mislim samo na psihičke bolesnike.
A taj strah,ako je patološki, je okidač za mnoge bolesti.

...onda sam ja tezak psihijatrijski slucaj...8)...bolje da me udari grom...nego da fasujem recimo,sifilis...pa da se pretvorim u ocerupanu kokosku,od koje svi beze...:dry:
...a poredjenja su mi danas,u pm...:dry:

[TVO.JA_]

Ma ne naravno, jer tad bas nema ničega, svi osećaji se ugase.
Sve za sta znam izgubi apsolutno svu smisao.
Tako da nema čega da se plašim,ne želim da strahovi upravljaju mojim životom!
Plašim se patnje i nemoći , patnje i smrti meni dragih ljudi.
Smrt najčešće dođe kao oslobođenje od patnje.

[Tami80]

,,..ne želim da strahovi upravljaju mojim životom!
Plašim se patnje i nemoći , patnje i smrti meni dragih ljudi.
Smrt najčešće dođe kao oslobođenje od patnje."
Slazem se sa ovim recima,mada
generalno....ne volim da razmisljam o ovoj temi.

[mirka7]

Plašila sam se dok sam bila klinka...to mi je djelovalo nešto strašno...kao nešto crno i hladno.
Međutim shvatila sam kasnije da je to na kraju neminovno i da dođe kraj svakome od nas...ne razmišljam o smrti previše...trudim se da živim što kvalitetnije,da budem zadovoljna i da od svakog novog dana uzmem maksimum...ne ide baš svaki put...al živa glava...

Živi ništa ne znaju.Poučite me,mrtvi kako se može umrijeti bez straha ili bar bez užasa.Jer smrt je besmiso,kao i život./M.Selimović/

[duga12]

Smrt je jedina sigurna stvar.

I neka ide po redu...

[ARIJEVKA]

Sigurno je da nema razumnog čoveka koji ne oseća strah pred činjenicom da je smrtan. Stari filozofi bi kazali da je se ne treba bojati, jer dok zivimo nje nema, kad ona dodje nas nema, sa druge strane religija nam govori o zagrobnom životu i spasenju, no ipak jasno je da nas nista od toga ne moze osloboditi straha, ništa nas ne može sasvim utešiti.
Svi smo mi prirodno netrpeljivi prema sopstvenom strahu, pa shodno tome, neki od nas u teznji da se straha oslobode okrecu se veri u neverovatno, sopstvenim ili tudjim iluzijama, drugi se, pak trude da ućutkaju svoju misao o smirti i tako izbegnu osecaj straha i nemoci koji iz nje proishodi i na posletku, oni najredji i najhrabriji se sa svojim strahom suacavaju i bas iz tog straha, iz osecanja nemoci i potresenosti, u umu coveka koji je resio da prihvati ono sto je istinito, radjaju se prva velika pitanja. Samo oni koji su dovoljno hrabri da se sa istinom suoče i da za nju zive mogu postati mudraci - svi ostali ostaju samo ljudi.

[NSdjanka]

Možda načina na koji ću eventualno otići, ali o tome zaista ne razmišljam... Smrti same po sebi- ne...

[biterlemon]

Jednom davno, kada sam bio jos mlad i prilicno oprezan, tata me je upitao:
Zar mislis da ces se uvek plasiti za svoj zivot?

Tada mi je bilo nezamislivo da se neko ne plasi fobicno svoje smrti.

I onda dodju ratne godine, plasio sam se toliko za svoj zivot da sam u nekim trenutcima bio na ivici nervnog sloma.
Prodjose ti dani... Previse stresa je ucinilo svoje. Pomirio sam se sa sobom, zivotom, na kraju se nisam vise plasio smrti. Mislim da me je to zauvek promenio...

Danas se ne plasim smrti, jedino se plasim da nece niko da se brine o mojoj deci. To me drzi u zivotu. Smatram za sebe da sam sve proziveo i mada uzivam u svakom trenutku zivota, pun sam ambicija, energije i zivota, spreman sam bilo kog trenutka da se predam svevisnjem.
To me cini izuzetno hrabrim, mislim da bi sada trebao da budem spasilac, ne verujem da postoji situacija u kojem ne bi smeo rizikovati svoj zivot za spasavanje tudjeg zivota.

Ono sto me rastuzuje je da sam postao inertan i na tudju smrt. Mislio sam da ce vremenom taj osecaj proci, ali ne prolazi...
Odem na sahranu, izjavim saosecanje rodbini i miran sam kao da sam na pecanju. Nestanak bilo koje osobe dozivljavam potpuno ravnodusno, kao neku svakodnevnu normalnu rutinu. Moram malo da glumim potresenost da ne bi ispao prostak.
Plasim se da cu tako doziveti kad tad i odlazak meni najblizih ljudi, koje mnogo volim.

Nesto se zauvek polomilo u meni. Kada se predje granica nekih tolerancija, vise nema povratka. Psiha je kao opruga. Vraca se u prvobitno stanje samo ako ga ne rastegnes previse.
Znam da volim, znam da strepim, znam da dam i uzimam, i eto znam da se branim i od same smrti. Ona mi ne znaci mi bas nista...

Ne dajte mi da budem general! Postigao bi sve vojne ciljeve!

:wacko:

[DrinChe]

Milorad Pavic o smrti kaze da je ... prezimenjak snu, samo to prezime nam nije poznato & san je svakodnevni kraj života, mala vežba smrti, koja mu je sestra, ali svaki brat nije podjednako blizak sestri.

I jos lepog i korisnog,delic.
http://www.ralphmag.org/EX/death.html

[The Gunslinger]

Bojim se smrti, čisto zato što ne znam šta ide posle. Ali najviše se bojim da ću umreti sam, i da niko neće žaliti za mnom kad umrem. Da nikog neće biti briga. To je najgora smrt, makar po meni.....to kad nikog nije briga što si umro.....

[Kalina]

Bojim se smrti, čisto zato što ne znam šta ide posle.

Taj strah je u svima nama, oduvek. Odatle i ideja o zagrobnom zivotu...Lakse je verovati da postoji nesto posle nego da cemo se pretvoriti samo u prah i pepeo, kao da nas nikada nije ni bilo...


Ali najviše se bojim da ću umreti sam, i da niko neće žaliti za mnom kad umrem. Da nikog neće biti briga. To je najgora smrt, makar po meni.....to kad nikog nije briga što si umro.....

Mozda te to nauci da bolje cuvas svoju porodicu i prijatelje....
Svakako je i taj strah vrlo rasprostranjen i teba pronaci nacin za njegovo prevazilazenje, da nas ne bi "progutao"...

[Apolonija]

Da li se bojite smrti ??? :ok:

Ne, ne bojim se smrti,bojim se bola....

[Neron]

Kao prvo niko nije umro,pa zna kako je da bi se plašio iste... Ljudi umiru jednom,a kukavice više puta jeste istina suštinska,ali je lakše konstatovati nego provući kroz mozak dok si živ... A danas jesi sutra nisi,niko mrtav nije umro,ne kuca na vrata,pa da imaš vremena.... Bojimo se bolesti i spoznaje da nismo večni,a u dvadesetak hvatam sebe da nisam mislio da sam smrtnik i da se smrt,bolest dešava nekim drugim,a ne mojima i meni... S godinama kada počne da ti se dešava,počne i strah,ali pre svega zbog sebi bliskih i porodice i nihove patnje i samoće,a bol i smrt su na poslednjem mestu... mučenje je spoznaja da je i po tebe došla,ali to i čekaš od kako se rodiš... Znači pre da se bojim da će mi dati vremena kada zazvoni da se spremim i obučem za tu priliku.ali jbg... pođimo od toga da sve što je tvoje bilo kroz isto je prošlo... drugovi neki,prijatelji,generacija,babe,dede,onaj ko me napravio na kraju,pa sad ja da kukumačem stvarno bi bio žešća pička i samoživi idiot...

Od nje leka nema,a život da se kupi ne može,zato se i kaže da je sve ovo ostalo tako prolazno poput samog života... Kada bi bilo nešto drugo osim smrti bilo bi inspirativno,ali nema... pa 'ajde onda bar da ne budemo pičke jadne,jer ako počne život da ti prolazi u strahu ond aje bolje da ga i ne živiš,onda smrt ubija pre nego je i došla zvanično akreditovana...

[Isahara]

Bojim se smrti zbog svog sina kome sam potrebna dok ne postane čovek i roditelja, kojima trebam u starosti.
Posle toga, neka bude šta bude 8)

[memento]

Smrt, kao uostalom, i rodjenje su oduvek bili najvece tajne u zivotu ljudi. Otuda su u svim civilizacijama i svim narodima najsnazniji kultovi, koji se postuju, upravo oni koji su vezani za smrt i stvaranje novog zivota. Razlicite civilazije su u razlicitim periodima davale razne odgovore na objasnjenje smrti. I pored niza slicnosti, ali i razlicitosti tih objasnjenja, skoro sva ta tumacenja su sadrzala u sebi zelju da se coveku na neki nacin obezbedi mogucnost za vecnim zivotom, odnosno da se u stvari sto vise olaksa pojedincu odlazak sa ovog sveta...

Smatram da je strah od smrti generalno normalno osecanje koje moze biti promenljivog intenziteta, pa bi se tako potpuno slozio sa sledecim misljenjem, jer sam gotovo u jotu na isti nacin proziveo svoj boravak u ratu:
....
I onda dodju ratne godine, plasio sam se toliko za svoj zivot da sam u nekim trenutcima bio na ivici nervnog sloma.
Prodjose ti dani... Previse stresa je ucinilo svoje. Pomirio sam se sa sobom, zivotom, na kraju se nisam vise plasio smrti. Mislim da me je to zauvek promenilo...

U sadasnjem trenutku svog zivota brinem o sebi vise nego kada sam bio mladji, ne zbog sebicnosti, vec, kako je to vec vise puta lepo navedeno, zbog svoje dece....

I na kraju, ne mogu a da ne pomenem svog poznanika iz Vrsca, zvanog Miki Triper, koji je imao obicaj da kaze:
- Necemo biti ni poslednji ni prvi, koga ce pojesti gliste i crvi!

[Angus]

...smrt dodje...i prodje...ostaju samo nasa dela...i secanja...8)

[kohili]

Mislim da kada se govori o strahu od smrti,onda se može govoriti o dva načina da se smrti plašimo:

-u trenucima neposredne,životne opasnosti bojimo se gubitka života,prestanka trajanja i uopšte nas ne zanima da li to trajanje ima nekog smisla.Taj ''način bojanja'' ja nazivam strahom od prestanka trajanja.
-u trenucima kada nam život nije neposredno ugrožen,kada o smrti mislimo kao o nečemu dalekom,nečemu što nam se sprema ''za posle'',bojimo se nepoznatog.Taj način bojanja je,naravno,strah od nepoznatog,neizvesnog.

Htela bih da napišem nešto o tome strahu od nepoznatog.
Ako je iko od vas nekada posmatrao mačku,u trenutku kada joj se približava trenutak smrti,poznaje dobro taj strah.
Mačka se uznemiri.Posmatrajući je imate osećaj kako ona očekuje nešto što još nije doživela,iskusila i da je stoga vrlo uznemirena.Ona ne zna sa čime da uporedi taj osećaj koji je proganja.Trza se,trese.Želi da pobegne,želi da begom izbegne nešto što joj je nepoznato i neprijatno.
Ljudi su napisali na hiljade knjiga o smrti o samrtnom ropcu,ali ako posmatrate jednu običnu mačku dok umire,tema straha od smrti će vam biti mnogo jasnija,čak će vam mačkin strah biti puno prijemčiviji,povezaniji sa vašim strahom od svih knjiga,filmova,ili čutih rasprava.

[alokin74]

gledao sam smrt u oči ... nekoliko puta

i onda sam počeo verovati u sudbinu

tako da se smrti više ne bojim

mada bi mi bilo žao što nisam probao sve i prošao svuda, za života, kuda sam mogao

[Kobla]

Smrt je prelazak iz jedne kuće u drugu.Ne plašim se sopstvene smrti,plašim se gubitaka ljudi koje volim:(.Smrt je kraj ovog života i nastavak onog večnog.Ne verujem u zagrobni život,verujem u vaskrsenje duše i tela:).Duša je za mene ta velika misaona energija koja nam je od Boga data,kao najveća energija koja postoji u univerzumu i nalazi se svuda oko nas.Molim se samo da mi u času smrti Bog ojača moje misli da Ga mogu naći,da budem sa Hristom,sa mojim najdražima,sa kojima sam provela najsrećnije vreme u ovom životu,da budemo svi zajedno i u jednom Bogu.:cesces:

[izabelitta]

Nemam neki izražen strah, o tome i ne razmišljam mnogo, ono kao da uzmem vreme i posvećeno se zadubim u takve misli. Čini mi se da u suštnini imam neki objektivan stav prema prolaznosti... To su neke neumitnosti sa kojima se ne vredi u duši i u glavi prepirati...
Zateknu me nekad neke tužne vesti nepripremljenu, i ne sporim, potresem se, baš kao sad, jer sam upravo primila jednu takvu. Emotivni grč, spoznaja za neko "nikad više" koje sledi... To "nikad više" je najgore od svega... I rado bih se, od sveg srca, posvađala sa životom, Bogom, sudbinom, čime god... Ali ne vredi... Smrt može da bude takva nepravda, ali ne da se ispraviti...
Što se mene tiče, pokušavam da relativno zdravo živim (ukoliko se izuzme pušenje), i izbegavam rizične, adrenalinske situacije. Nisam sela na motor otkako sam rodila dete, brze vožnje stvar su prošlosti... Nikad se, je li, ne zna šta nas vreba iza ćoška, ali bar neću svesno...
U poređenju između života i smrti, život ima apsolutnu prevagu u mojim mislima. Pojma nemam šta me čeka posle, gde će mi duša, ili je sve dalje obično ništavilo, ali znam da ovo što mi je sad nema cenu i treba da bude svojski iskorišteno.

[Kobla]

ZA KIM ZVONA ZVONE

Ni jedan covek nije Ostrvo, sam po sebi celina
svaki je covek deo Kontinenta, deo Zemlje.
Ako grudvu Zemlje odnese More, Evrope je manje,
kao da je odnelo neki Rt,
kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja, ili tvoj.
Smrt ma kog Coveka smanjuje mene,
jer ja sam obuhvacen Covecanstvom.
Zato nikad ne pitaj za kim Zvono zvoni.
Ono zvoni za Tobom:(

Istina o nama je da nikada ne prestanemo da postojimo.Ako prihvatiš činjenicu da je naše telo nije fizičko,već mentalni plan uma,shvatićeš mogućnos sigurnosti,stabilnosti i neprolaznosti tela.Ako si zaboravila svoj um,sebe tj.svoje pravo "Ja" indetifikujući se sa telom,zaboravila si svoju dušu,svoje Božanstvo.Manifestacija Božije namere u tebe,počela je da bude doživljena od tebe na neprirodan i nenormalan način."Cena tog greha je smrt"kaže Biblija.Vaše orginalno mišljenje o telu je vrlo važno kada je u pitanju lečenje i održavanje mladosti tela.
Namera tela nije ona za koju objektivna svest govori da jeste, već je telo sredstvo komunikacije Božanske namere,koja u sebi nosi žudnju besmrtnosti.
Pitaj svoj um kakva mu je namera tvog tela,zašta je ovde i čemu mora da služi.Kada se tvoja svesnost probudi više nego sada i kad naučiš da pitaš i tražiš od svog uma da ti kaže što je on u tvom telu,ova tvoja znatiželja će učiniti da se telo samo leči i postaje zdravije.
Telo nije ono što tvoj intelekt kaže da jeste.Imaš telo,ali ti nisi telo,već si Božanski duh.
Telesna lepota dolazi od kretanja božanskih ideja u tebi,koje su uvek samo ljubav.

[ZOE]

Suocila sam se sa strahom od smrti vise puta i smatram da bi bilo nenormalno da ama bas nikada u zivotu ne pogledamo u oci ovoj vrsti straha.
Veliki strah od smrti dozivela sam kada mi je saopsteno da bolujem od karcinoma. Videla sam sebe u kovcegu, moju Sonju u crnini, kako me spustaju u raku.... Taj intenzivan strah od smrti me je drzao dok me nije obuzeo drugi osecaj, odnosno osecanja, zbrkana i pomalo nedefinisana. I tada je pocela moja borba...
Sada vrlo retko razmisljam o smirti, a i kada razmisljam, ostajem smirena i izbegavam da gledam dugo u taj mrak, odnosno da razmisljam o njemu.
Postoji u zivotu mnogo drugih stvari kojih bi trebalo da se bojim vise.

[memento]

Smrt je najmanji zajednički sadržalac svega što je živo! I to je dobro što je tako...

Da, bojim se smrti. Više puta sam joj gledao u oči. Imam subjektivni utisak da sam se plašio još više neposredno posle prolaska tih situacija...

Što kaže naš narod, neka samo ide redom...