Zaboravljene ljudske osobine...

[duga12]

Sve više se pitam,da li ih stvarno zaboravljamo,ili nam okolnosti i ritam života to nameću?Sve je redja pojava da je neko ljubazan,nasmejan,iskren-o tome da i ne govorim,čast,poštenje,iskrena ljubav,čvrsto prijateljstvo,data reč?da li su stvarno zaboravljene osobine ili čuče negde u nama,ili ih mi sve manje upotrebljavamo?

[DrinChe]

Sve je tamo gde je oduvek i bilo,ako je bilo,kada su sve te pobrojane osobine u pitnju.Ponešto jeste Bogom dato,ali nadogradnja kroz vaspitanje da pečat čoveku.A ono što se menja,menja se,čini mi se,zbog toga što se više ne poznajemo.Ranije se lepo znalo ko je iz koje kuće,ko ga je i kako vaspitavao,koje "škole je učio" i sa kim se druži i živi...To sve kada ti je koliko toliko poznato,mnogo manje razloga imaš za ,uslovno rečeno,paranoično-ksenofobično ponašanje i možeš opuštenije da iskažeš to što si kroz emociju.
"Pomaže Bog" ili čak samo "Dobar dan" kada bi rekla nekom prolazniku na ulici dugo0o bi se okretao za mnom ili bi ubrzao korak,verovatno.

Zato je važno ono Suzanino podsećanje "čiji si ti mali?"

I mene ne brinu promene na gore kod drugih,brinu me ove moje.Mnogo sam zatvorenija,opreznija i škrtija na dobrim rečima i delima kada su manje poznati u pitanju.Čak se ,čini mi se,razvio i neki mehanizam odbrane pa sam lošijeg ponašanja nego pre.Ono,za svaki slučaj,da me ne povredi još i neko ko mi nije ni Rod ni pomoz`Bog.
Nisam zaboravila lepo ,a kad ću i da li ću zaboraviti ružno...što kaže Najgora:vocka:,htela bih,al`ne znam kako.:vocka:

[maski]

zaboravljene?!

ovde ih nisam ni srela.

tamo gde sam odrasla reci kao shto su "please", "excuse me", "good afternoon", "i'm sorry".... bile su uobichajene. kad sam se doselila u bgd ni ispred lifta niko nije govorio dobar dan a kamo li neshto drugo.

dog eat dog world

[duga12]

DrinChe spomenu paranoično-ksenofobično ponašanje...baš tako,i to masovno,činjenica koja me rastužuje.Ja i dalje prilazim ljudima bez zadrške,na osmeh odgovorim osmehom...Letos se šetam kroz Stari grad u Kotoru,uživam u prizoru,kad odjednom obrati mi se čovek sa"Hvaljen Isus",pogledam iznenadjena,da mi se u masi nepoznatih ljudi,neko obraća...a ja njemu kroz smešak odpozdravim"Pomaže Bog"...znate ono"poznali se"...dok smo se mimoilazili,pomislih kako mi je čovek još više ulepšao dan,on meni po svom,ja njemu po svom,ali to nije bitno...suština je bitna,volja i želja.

[Tom_YU]

Sad je doslo takvo vreme da je "sramota" biti dobar,kulturan,uljudan...Ali to me nikada nije sprecavalo da se javim svakom strancu koga sretnem u mom ulazu,eto to je jedan banalan primer...Kad pomenuste osmeh,osecam da se on polako gubi kod ljudi koji zele da obidju svet za 24 casa,trce,jure,zure a ni oni ne znaju gde...Ja svoj zivot pokusavam da usporim,i u tome uzivam...osmeh i lepu rec nikad necu izgubiti,jer to je deo mene...
Eto toliko od mene...
P.S. Odlicne su vam teme,pratim vas forum zadnjih godinu dana. :ok:

[duga12]

Jedna od nezaboravljenih je sujeta.Da li smo uopšte svesni koliko smo sujetni...ili se pravimo da nismo,glumimo neko ludilo.Kada primam kritike na svoj račun,zaista se trudim da sagledam svoje greške,ako je potrebno i da se izvinim.Neki to odrade drugačije,svoje greške prebace na drugoga,da bi postigli neku ličnu satisfakciju,da bi se osećali bolje.A da li se zaista osećaju bolje?Mislim da ne,i da to što prikazuju ljudima,a rade nešto drugo,ispliva kad tad,pre ili kasnije.Svi smo na neki način sujetni,neko manje,neko više,stvar je u tome kako se projektujemo.
Volela bi da sujeta postane zaboravljena ljudska osobina,a priznavanje svojih grešaka,malo za promenu izađe u prvi plan,kao i opraštanje...nije teško-provereno...

[NSdjanka]

Znači li još nekom "časna reč"?...

[duga12]

Da li nam je važan blagoslov roditelja?
Ali u pravom smislu te reči...za neke naše bitne korake u životu.Toliko puta sam bila svedok,nepoštovanja istih.Nikada mi to nije bilo jasno,ali kako moja dečica rastu,sve više razmišljam o tome.Da li će mojoj deci biti važan moj blagoslov, kao njihove majke...
I sama sam bila žrtva svoje sopstvene predrasude,svojevremeno...
Dok nisam majku poljubila u ruku i zamolila je da mi oprosti neznanje,i da mi skine teret sa duše, koji sam dugo nosila bez njenog blagoslova...
Bez roditeljskog blagoslova,neke stvari nam idu u životu,mada samo prividno...bar što se mene lično tiče.

[DrinChe]

Znači li još nekom "časna reč"?...

Meni znači i to puno.Retko je izgovaram,ali ne kršim je.
Tuđu časnu reč ne tražim nikada.
(mogu o ovome mnogo opširnije,ali imam utisak da si se samo naglas pitala,pa da znaš-ima kome znači ,ne gubi veru zbog nekog lošeg ko je pogazio :jok: )

[jamiroyu]

Sve više se pitam,da li ih stvarno zaboravljamo,ili nam okolnosti i ritam života to nameću?Sve je redja pojava da je neko ljubazan,nasmejan,iskren-o tome da i ne govorim,čast,poštenje,iskrena ljubav,čvrsto prijateljstvo,data reč?da li su stvarno zaboravljene osobine ili čuče negde u nama,ili ih mi sve manje upotrebljavamo?

Glupavi ritam zivota nam namece da zaboravimo osnovne stvari i vrednosti kojima uostalom trebamo uciti i nasu decu (cast,postenje,iskrenost),ali se postavlja i pitanje moze li covek sa ovakvim moralnim vrednostima opstati u ovom surovom svetu.Po meni ovo i jeste kljuc svega,hajde da pokusamo da svi budemo strpljivi i samo malo tolerantniji,hajde da u startu ne iskljucimo mogucnost da nesto moze i na lep nacin i mozda ali mozda postoji nada da ove vrednosti u danasnjem ritmu zivota isplivaju kao prioritetne

[duga12]

Znači li još nekom "časna reč"?...

Znači,časnim ljudima...

znači ljudima,koji je daju....

znači ljudima koji je drže....

znači onima koji veruju...

[starsica]

novonastali ritam zivota je nametnuo neke nove navike i bitove, koji su potpuno osakatili ljudske poglede na svet, a samim tim i vaspitanje..
zivim u malom mestu, ovde svako svakog zna i prosto je nelogicno da pored nekoga prodjem a da se ne javim, makar mi se usta osusila od "dobar dan".. ali to valjda zavisi i od sredine.. ne mogu isto tako sebe da zamislim u gradu kako svakom ponaosob govorim isto na svaku sekundu.. sto se naravno ne odnosi npr. na stanare u istoj zgradi, kvartu, prodavnici whateva..
jednostavno je neki kucni odgoj, navike i lepo ponasanje sa manirima zaboravljeno u veeeelikoj vecini :beyond:
ne kazem da ne postoji vise, ali polako postaje misaona imenica..
mnogo je lepo i koliko ti samo ulepsa dan kad ti se neko javi sa osmehom.. meni sine sunce istog momenta.. :)

[Cacti]

Lepa tema. Moram priznati da ste me naterale da se zamislim. Iskreno rečeno skoro da sam izgubio nadu da još uvek ima dobrih i prijatnih ljudi. Na žalost oni pasivno sakriveni čekaju da neko drugi učini prvi korak nekim prijatnim gestom koji će ostali da slede. Uvek ću se rado sećati jedne bake koja se ponudila da mi ustupi mesto u autobusu "Mladiću delujete umorno, želite li da sednete?". Samo sam se nasmešio i odgovorio "Hvala gospođo, sada se mnogo bolje osećam." Uvek mi prija da čujem lepu reč, makar i to bila hladna isforsirana formalnost koja maskira loše raspoloženje. Iskreno rečeno i meni je bitna povratna reakcija, ako prema nekome učinim pozitivan gest i izostane pozitivna reakcija, velike su šanse da ću sledeći put postupiti drugačije.

[memento]

Људско друштво је променљив медиј у многим својим сегментима па и у бројним обичајима, односно њиховим појавним облицима. Али, од памтивека се неке људске особине славе, а неке осуђују, без обзира на тренутну „моду“, то јест укупне друштвене услове у којима се људи тренутно налазе.
Поштење, храброст, несебичност, скромност, одговорност, вредноћа, човекољубље, приврженост породици, поштовање законских и обичајних норми итд, су увек били поштовани и то у свакој култури, у свим народима и у свим временима. Снажан доказ овој мојој тврдњи су грчке античке драме, писане пре скоро две и по хиљаде година, у којима се управо глорификују ове особине, али и осуђују властољубље, лицемерје, гордост, грамзивост, себичност, кукавичлук, неморал, насилност...
Дакле, уверен сам да нема правог оправдања за промовисање, рецимо, себичности или претеране амбиције, правдајући то наводном потребом коју намећу нека нова времена и нови услови речима да је само луд ко не искористи прилику иако тај поступак није ни моралан ни частан.
И поред тога што нам савремене технологије уоквирене капитализмом који, евидентно у овом моменту без алтернативе, граби у експлоатацији свог тренутног успеха према флуидној и, уверен сам, нехуманој идеји познатој као `нови светски поредак`, верујем да ће основне људске вредности ипак преживети и пронаћи одговор данашњим изазовима...

[Kalina]

Људско друштво је променљив медиј у многим својим сегментима па и у бројним обичајима, односно њиховим појавним облицима. Али, од памтивека се неке људске особине славе, а неке осуђују, без обзира на тренутну „моду“, то јест укупне друштвене услове у којима се људи тренутно налазе.
Поштење, храброст, несебичност, скромност, одговорност, вредноћа, човекољубље, приврженост породици, поштовање законских и обичајних норми итд, су увек били поштовани и то у свакој култури, у свим народима и у свим временима. Снажан доказ овој мојој тврдњи су грчке античке драме, писане пре скоро две и по хиљаде година, у којима се управо глорификују ове особине, али и осуђују властољубље, лицемерје, гордост, грамзивост, себичност, кукавичлук, неморал, насилност...
Дакле, уверен сам да нема правог оправдања за промовисање, рецимо, себичности или претеране амбиције, правдајући то наводном потребом коју намећу нека нова времена и нови услови речима да је само луд ко не искористи прилику иако тај поступак није ни моралан ни частан.
И поред тога што нам савремене технологије уоквирене капитализмом који, евидентно у овом моменту без алтернативе, граби у експлоатацији свог тренутног успеха према флуидној и, уверен сам, нехуманој идеји познатој као `нови светски поредак`, верујем да ће основне људске вредности ипак преживети и пронаћи одговор данашњим изазовима...


Slazem se u potpunosti.
Dodala bih samo da se posle ratova, velikih drustvenih i politickih promena cesto javlja pojava izvrnutih drustava, da je tako nazovem. Gde ljudi koji su bili na vrhu drustvene lestvice odu na dno, a oni sa dna isplivaju na vrh. Otuda kod nas mnogo onih koji upadaju u oci, a nemaju nikakav sistem vrednosti...Potrebno je dosta vremena da se to iskristalise....i da se uspostavi opet neki normalan sistem vrednosti...Danas je situacija bolja nego sto je bila pre 10 godina a za deset ce biti jos bolja...samo treba istrajati...

[duga12]

Taman pomislim zaboravljene su...al nisu.

Znate ono kad vas muka pritisne...tada vidite,ko su vam prijatelji,neprijatelji (surovi prijatelji),ravnodušni,oni što vas tapšnu po ramenu kad uradite neku uslugu,oni koji okrenu glavu i prave se da vas ne čuju,oni radoznali koji se zanimaju samo radi reda,a ne pomognu vam ništa...

E u toj muci koja pritiska pomogli su mi ljudi,od kojih se nisam ni nadala.

Pomogli su bez da sam ih molila za pomoć.

Našli su se tik uz mene,bez da sam ih zvala.

Znali su šta mi treba bez da im kažem.

Ti ljudi nisu zaboravili ljudske osobine,i hvala im i gde čuli i gde ne čuli.

[Neuhvatljiva_]

Iskreno rečeno skoro da sam izgubio nadu da još uvek ima dobrih i prijatnih ljudi.
...Danas u autobusu, spremam se da sidjem a ispred mene stoji jedan dekica, isto silazi na toj stanici...Pre nego sto je izasao okrenuo se vozacu i rekao: ''Hvala lepo, prijatan vam dan" :) Pa ako nista drugo, onom umornom vozacu je izmamio osmeh...

[morrib]

Zaboravljene, zametnute negde u posvest, namerno ili ne, ali ih sve manje ima. Naravno mislim na dobre.Sve je više sramota biti dobar, ljubazan, dobronameran, predusretljiv, a najmanje iskren. Gde se to izgubi pitamo se? Pa ode u jurnjavu za životom, za spoljnim šarenim lažama, izgubi se i zato što nećemo da se iskreno družimo, da pričamo, da čitamo,i zato što sve manje verujemo jedni drugima. Pišući po raznim temama ovde se sve češče srećem sa ljudima koji nemogu da iztolerišu drugačije mišljenje, nemogu da poveruju u iskrenost i u mnogo toga još.
Jedna stvar ostaje tužna, a to je da mnogi neće nikad saznati za dobrotu iskrenost i lepotu običnog življenja.
Nestade vere u čoveka kao ljudsko biće i zato nesta i sve lepo a ljudsko. Normalno da nije sve totalno negativno, ali je sve više prisutno i zbunjijuće za nas koji još uvek imamo deo te dobrote.

[NSdjanka]

Ljubaznost... Toliko zanemarena da je ljudi često zamene za nešto sasvim, sasvim drugo... Na žalost...

[duga12]

A romantika,da li je i ona zaboravljena?

Ili nije,nego se stidimo da budemo romantični?

Kad sretnem dvoje i vidim da se ljube na ulici,bacim oke na njih sa smeškom,uvek :).

Sve češće mi pažnju skreću i oni malko stariji parovi,koji se drže za ruke dok idu ulicom,i uvek su mi asocijacija na lepo.

Pokloniti nekome pesmu...sjajna stvar,stvoriti trenutak...romantičan trenutak i umeti uživati u njemu...naći samo malo vremena za to...

[Goga]

Više se i ne pitam - što je najtužnije. Mnogo sam se preispitivala ranije i konstatovala da sam blesava što toliko pridajem značaja: osmehu, lepoj reči, nekom gestu...
Kada sam rodila Kikija i moja razmišljanja su se promenila, pa sam u fazonu: ko hoće lepo :ok:, ko neće - ne mora... :beyond:...

To je neka vrsta '' garda '' :roll: malo suptilnijeg , ali drugačije za sada ne znam, ili...
ne želim da znam..
Tempo života je samo izgovor za nerazumevanje među nama - '' ljudima '' ...
Čini me sretnom ovaj virtuelni svet, ovaj Forum, jer... iako se ne vidimo, ne čujemo - srodne duše se uvek nekako prepoznaju i može se osetiti emocija - pozitivna ili negativna ( odoh u off :wacko: )

Zaboravili smo da lepa reč otvara sva vrata. Mada, nije bitno šta se priča, već ko...
Posmatramo oko sebe bukadžije i hukadžije i nesvesno postajem možda čak i gora od njih...:roll:
Često se pitam kako u tvrdo uho da zabodem lepu reč...
Brzo se zaboravlja, često smo skloni '' zlopamćenju '' i ono dete u nama se polagano, ali sigurno sve više povlači i čeka neke bolje dane... :)
Dokle god imala oko sebe ljude koje '' imam '' - biću srećna jer uz njih neću zaboravljati ( i da hoću ) šta znači:
ne biti malodušan,
znati oprostiti,
imati više tolerancije - mnooogooo više...

[duga12]

Prioriteti...znamo li šta su nam..da li smo ih zaboravili...zarad nekih trenutnih blještavila.
Tužno je to..ako smo ih zaboravili..ili ih bacamo u neki zapećak,ako su nam u datom trenutku,neke prolazne stvari odvukle misli...stvari koje sijaju...prolazne.
Setimo se kada prođu... i bude nam žao,priznali to ili ne...

[ser_gogsy]

Tolerancija :)

Danas već skoro išćezla ljudska osobina, koja se vidja sve redje i redje....Ali, zato netoleranciju vidimo svuda oko nas --> U porodici, na ulici, saobračaju, na poslu, školi, u marketima, šalterima, autobusima....pa i na ovom forumu :uredu:

Zašt' je to tako?

Zbog čega svako svakome "ide na živce" ?

Zbog čega je u praksi sve prisutnija ona stara--->"Što smo dalji, bolji smo" ?

Iz čega proizilazi netolerancija?

Tolerancija u sebi sadrži više dobrih čovekovih osobina, ona ne može sama po sebi delovati. Da bi neko bio tolerantan, mora posedovati i još neke moralne osobine u svom biću. A one se stiću vaspitanjem i učenjem....

Kada pogledamo kako nam se deca danas vaspitavaju i po školama i u porodici, prepuštena ulici i masmedijima, nije teško zaključiti koliko će ona biti tolerantna u nekoj budučnosti.
Počevši od onog laganog "neustupanja mesta starijem", preko nepoštovanja roditelja, učitelja, sveštenika, druga, prijatelja, pa do najtežih prestupa i kriminalnih radnji, čovek ide brzinom svetlosti ka sopstvenom i globalnom samouništenju a u senci netolerancije.
Niko više ne prepoznaje prave vrednosti, i to je ono što je tužno i žalosno.
Mnogi se danas oduševljavaju raznoraznim sadržajima, i nemaju mere u tome. A koristi još manje.

Koje su to vrednosti koje će nas učiniti tolerantnijim? I gde ćemo ih spoznati, naučiti? :cesces:

[equilibrium]

1. poštovanje (ne poštuju se stariji, roditelji, naši najbliži a o ostalima da i ne govorim)

2. poštenje (pošten=glup ; nepošten=snalažljiv, "faca" itd)

3. iskrenost (iskrenost=naivnost, ludost ; laž=put do cilja)

4. duhovnost (materijalizam=IN ; duhovnost=OUT)

5. kultura izražavanja, ophodjenja, življenja... (deca se danas uče da psuju umesto da se uče da kažu "hvala", "izvoli", "Izvinite" itd)

6. jednostavnost (jednostavnost=OUT ; igre, nedorečenosti, nadmudrivanje=IN)

7. moralne vrednosti

.....

[Vlada Vasic]

r a z u m e v a nj e...

[DzuPiter]

Sve više se pitam,da li ih stvarno zaboravljamo,ili nam okolnosti i ritam života to nameću?Sve je redja pojava da je neko ljubazan,nasmejan,iskren-o tome da i ne govorim,čast,poštenje,iskrena ljubav,čvrsto prijateljstvo,data reč?da li su stvarno zaboravljene osobine ili čuče negde u nama,ili ih mi sve manje upotrebljavamo?
Ljudi se radjaju sa osobinama, te osobine mogu biti ispoljene, ili ne.
Od karaktera osobe zavisi da li ce te osobine biti transparentne ili ne.

Tema je ekstremno relativna, posto vrednosti/osobine koje si navela nisu
iste za sve ljude na Planeti.
Ljudi su toliko izmuceni nepravdom, da vise nisu u stanju da vide pravdu.
Toliko su se nagledali onog sto je ruzno, da nemogu vise da vide lepo.
Naslusali su se toliko lazi, da pojma nemaju sta je istina.

Zahvaljujuci univerzalnom zakonu, da sve sto ima svoj pocetak ima svoj kraj,
sve sto je negativno kod coveka ce se zavrsiti.
Ako izuzmemo coveka, u prirodi nepostoji nista negativno, sve ima svoj
pozitivan smisao.

Za to ce ti biti potrebno strpljenje, sto je vrlina, a ne osobina. ;)

jupiter

[duga12]

Naravno da je relativno..kao i sva naša mišljenja na forumu koje iznosimo,ali ne mogu da se složim s tobom kada kažeš,da ljudi izmučeni nepravdom ne vide pravdu,ja sam uverena da je vide bolje nego iko :uredu:,baš iz tog razloga,e sad druga je stvar koliko je oni sprovode,tj, ne sprovode.Tako je i sa lažima,i sa istinom...Da naslušali su se toliko laži...ali to ih ne sprečava da razlikuju laž-istinu,osim ako oni to ne žele.A u današnjim vremenima sve manje žele,jer je lakše utopiti se u masu na taj način...malo ko ide težim putem,svi traže prečice,i nije im bitan način na koji dolaze do njih...

Vrline,osobine..šta god ;),samo nek se sprovode u pozitivnom pravcu...

[DzuPiter]

Misljenja su verovanja, istina dolazi iz znanja. Nemozemo ti i ja da se ne slozimo oko onoga sto i ti i ja znamo.
Muslimani na Bliskom istoku su toliko isterorisani i ugnjeteni nepravdom koju
sprovodi Engleska/Amerika, da misle da je pravda opasati se eksplozivom i
ubiti druge nevine ljude.
Srbiju je ista koalicija toliko isterorisala, da je ovde pola zemlje ubedjeno kako
su im ti zlotvori - prijatelji.
Sve su to noviji fenomeni, i zato nije cudo sto su promakli tvom oku.

Sto se tice razlike izmedju osobine i vrline, osobine su urodjene, a vrline se sticu.
Osobine direktno zavise od lazne norme zvane "moral", a vrline su potpuno
nezavisne.
Vrline su naprimer, mudrost, umerenost, strpljenje, pravda, hrabrost ....
sve to moze svaki covek da stekne kroz znanje.

jupiter

[duga12]

:smeh: Imamo raznih mogućnosti:možemo,ne možemo,hoćemo,nećemo,moramo,ne moramo, da se složimo oko nečega što znamo.

Delim apsolutno isto mišljenje kao i ti što se tiče "koalicije",fenomena pomenutih itd,dakle ti i ja znamo da su nam pomenuti zlotvori-neprijatelji,da..al ja rekoh delim mišljenje :uredu:.

A što osobine direktno povezuješ sa lažnim moralom? :huh:Po tome svi se lažni rađamo?

Vrline koje si nabrojao,jesu zaista lepe vrline,ali iz tvog ugla gledanja na osobine, moguće je biti da je neko i lažno mudar,lažno strpljiv,lažno hrabar itd..

Rekla bih da se čovek i sa mudrošću rađa,što da ne?

[Rohalj Baze]

postenje, razumevanje, plemenitost, velikodusnost, pozrtvovanost...itd.