Sav moj bol...

[love hunter]

...moj bol zivi u strmoj ulici blizu pretposlednje autobuske stanice u velikom gradu...u zgradi od crvenih cigala...i ne sanja me, znam. Sanja nekog kretena koji nikad nece znati da je voli onako kako sam ja to znao...

...voleo bih da ga pregazi tramvaj :fijuk:...


...kad se osvrnete preko ramena, mozete li da prepoznate mesto gde stanuje neko ko vise nije vas, a jos uvek vas boli...

[euridika]

Opet neke demone isterujemo, valjda će se smiriti đavoli i bol se utuliti i pretvoriti u snagu i motor da se otvore prostori za neke nove boli. Sve se svede na to na kraju, od bola do bola, što me ne ubije ojačaće me.

Ja imam mnogo boli raznih, svaki trenutak bolucka iz ovog ili onog razloga. Vidim povređenog galeba pa me boli, pa mi se plače, da ne govorim o kucama i tužnim okama. Bol je jaka skoro koliko i bitisanje, pitanje je ličnog izbora hoćemo li od boli praviti umetnost, od umetnosti bol, ili ćemo bol bolovati i odbolovavati i otvarati se za nove radosti koje su samo začetnici novih boli.


...kad se osvrnete preko ramena, mozete li da prepoznate mesto gde stanuje neko ko vise nije vas, a jos uvek vas boli...

Mene ustvari najviše boli neko ko nikada nije bio moj, boli me zbog nespretnosti i detinjastosti moje, zbog straha koji je minirao moguću sreću, zbog povlačenja pred energijom koja se oseti samo nekoliko puta u životu, zbog toga što sama misao na tu osobu povuče žice u stomaku i razlije se žuč, zbog toga što užasno veliki broj godina ne mislim na njega jer je besmisleno u okolnostima u kojima smo trenutno.

Oni koji su bili moji i više nisu, možda jesu boleli, i štipnuli pomalo za dušu, ali sam pronašla uvek valjane razloge zašto su ostali u prošlosti, i tamo su svi zajedno na istom mestu, samo kao uspomene neke, delovi neke druge mene, ali ne kao boli.

[Andjelika]

Kud god da krenem, moram da presechem njegovu ulicu.
Duga ulica, do zla Boga......
Ne zalazim vishe u nju........
A on sad valjda zivi u jednoj drugoj ulici......
Trebao je da predje tamo....
Skoro sam proshla kraj te zgrade, i pozurila ....
Izbegavam i taj deo grada jer znam da postoji sansa da ga sretnem....
Znam da mi to u zivotu ne treba, jer ne znam koliko je stabilan moj sadashnji mir.

A neke ulice i neka mesta ce me uvek secati na njega.....

[**princess**]

...svega 5 minuta peshachenja... put koji sam prelazila ni sama ne znam koliko puta...
"...tih 206 koraka duzinom tog sokaka nikad ja nisam brojao..."
zuti ulaz. barem je bio nekad. zaobilazim ga. mozda su ga sad i okrechili... ne zanima me. ne kao da cu ja u njega ulaziti vishe...

[coolgirl]

Moj bol...
heh,zivi u blizini,cesto se vidjamo -nazalost
jer,ma koliko to bilo bezze,meni to nije lako-glumiti da je sve ok. a kad bi rekla sta nije u redu... ma ne znam,ne bi bilo dobro :roll:
ma,taj moj ex je sa mojom nekad najboljom drugaricom. tako zam se razocarala u nju... jos kad mi je rekla da ce mi biti stvarno naj,izvinila mi se sto je bila s njim,rekla da ga nevoli... opet je s njim. i ocekuje da ja u njoj vidim drugaricu! hello!
uff,nikako ne mogu ni nju ni njega da podnesem... :(
ljuta sam sama na sebe sto odmah nisam prekinula to 'prijateljstvo'...
jooj...
sorry ljudi na smaranju :)
pozz :lol:

[shacky]

...moj bol...ne prolazim kraj njegove kuce...prodjem nekad kraj jednog mesta gde smo bili zajedno i ponekad se vozim istom onom autobuskom linijom kojom smo se vozili zajedno....proslo je puno vremena i nisam se vise secala....a onda....jedan cetvrtak, suncan dan, on i neko novo mesto, srce pocne da bije kao ludo...i dalje gledam u tu stolicu u basti kafica nadajuci se da ce ponovo biti tu....:huh:

[kissigirl]

Moj bol... Me se verovatno ne seca rado... Mozda i da... Ne znam. Trudim se da ne mislim na njega, i na ono sto se desilo sa nama. Moj bol voli drugu... Iako ga ja vise ne volim, ipak mi je tesko jer sada znam da je stvarno kraj i nema nazad, bez obzira na sve...
Eh, moj bol... Nadam se da ce proci.

[kisna glista]

Setim se nekih tragova iz proslosti. Stopa u asfaltu, pogleda.. onih osecanja jacih od zivota. I na kraju setim se i lomova koji su sve to ispratili do kraja.. I produzim dalje..

[believer]

hm...moj bol je preko negde....ususkan i bezbedan...onomad mi stigla razglednica iz Valencije.....
ne marim vise....
imogu reci da je Kurvin sin.........

ako nekome nije jasno sta znaci kurvin sin,sad cu da mu pojasnim:

http://i142.photobucket.com/albums/r95/Divlja_u_srcu/kurvinsinez9.jpg

[Angus]

...jednom mi se desilo,da sam bio toliko iskrvario,zamalo da riknem...jedva se povratim...trajalo je to dugo...sada bola vise nema...ali i dalje cepam preventivu...2 plivadona dnevno...bilo ne povratilo se...:)


TI SI SAV MOJ BOL

Razmičeš zavese, gledaš obećani grad.
Svetla se pale i tinja želja u tebi.
Još uvek ti đavoli vire iz rukava,
I svaki nokat krije otrov ljubavi.

Ti si sav moj bol,
Ti si sav moj bol...

Ispituješ zaborav, obaraš alibi
I biraš ulogu kao haljinu za veče.
U prolazu me dotakne miris noći, i kaže
Probudi se, pokreni se, probudi se, pokreni se.

Ti si sav moj bol,
Ti si sav moj bol...

Ispituješ zaborav, obaraš alibi
I biraš ulogu kao haljinu za veče.
U prolazu me dotakne miris noći, i kaže
Probudi se, pokreni se, probudi se, pokreni se.

Ti si sav moj bol,
Ti si sav moj bol...

...:rnr:...

[Neron]

Kada su mi 23. decembra 1984. tri extra sestre u bolnici palile svecu i plakale misleci da ja ne vidim i ne cujem,ja sam se smejao i komentarisao u sebi kako nista ne znaju i kako mi zapravo nije nista,samo strasno izgleda povracati krv,biti izoblicen i piskiti u gusku uz njihovu pomoc,jer tu noc nisam mogao da se pokrenem....Sta ti je mladost i volja....Posle se roknem jos par puta lakse,al' sve me stiglo posle tridesete....Jbg najbolje sam se osecao dok sam shvatao zivot posle '84. kao cist ćar,ali i to uverenje prodje jednom....

p.s. izracunaju vestaci da mi je bilo isto kao da sam pao sa 9-og sprata.....od tada ne mislim o suicidu skokom sa objekata i sl.

[Kalina]

.....sav moj bol stanuje u meni....Ne dam mu daleko....Ima nekih koji su jos uvek otrvoni....To su dva razlicita bola, u stvari....od dve osobe.....Zive u istom kraju, deli ih par ulica.....

Svakoga dana prodjem tuda...jedan...pauza....pa drugi....otrovi.....


Nadam se da cu uskoro postati imuna.....

[remorker-bgd]

"Kad djavo precepi spil...sve krene naopako..."

Sav moj bol...mi se vraca...i vec sam odustao od naivnih razmisljanja da cu ga jednom zavrljaciti dovoljno daleko, i na brzinu smugnuti iza prvog coska, u nadi da vise nece znati da me pronadje...pomislim tako da sam mu pobegao...lutam nekim novim uspomenama...i naravno, kad pomislim da se napokon okomio na nekog drugog...pocne ponovo da me salece...bestidno...kao prosjak...

Dokle?

I tako...par pogleda je sasvim dovoljno da saznam da je opet tu...i onda se opet upetljam u svoje misli...presipam, dosipam...uglavnom prosipam...da bi na kraju shvatio da tu borbu nikako ne mogu da dobijem...sklon sam bio da verujem da ako nesto ne opstane...nije ni vredelo...iz ko zna kojih razloga...i da ce se te zvezde jednom sklopiti i po tvojim snovima koje godinama redovno pakujes u jastuk...sve u nadi da ces jednog dana ziveti svoj san i kad se probudis...zelim da u to verujem i sada...ali trenutno rastrzan vise verujem da su jednostavno odredjeni oni kojima ce se to desiti...

Naposletku...ipak verujes...vuce te sam djavo na to...kako ono bese? do pepela se dolazi jedino preko vatre? Bojim se da mi vise od tog pepela i nije ostalo...

Pomalo razocaran...pomalo ljut...definitivno umoran...pokusavam da pobegnem u san...bice sutra sve vec bolje...valjda...

[Cecara]

Moj bol zivi nedaleko od mene. Njegovi roditelji su nasi kucni prijatelji. Njegova deca cesti gosti u mom dvoristu.

Ali uprkos svemu tome...

Moj bol zivi u meni. Pokusavam da se lazem da ce jednom proci...

U momentima kada sam mislila da je uspelo, pojavio bi se neki miris... ili ruka...ili glas, ime, korak..pesma..i tada sam shvatala da je jos uvek tu.

Niko ne moze toliko visoko da me digne i tako da me baci kao moj bol..

On mi dolazi u san kad god mi je u zivotu tesko, i smesi se. Tesi me. Smiri me. Prica mi. A onda se probudim...

...moj bol ce ostati van svih kategorija bolova.. Prvi. Najveci. U tome jedini - kao i ja njemu - da ironija bude najveca...

A ja zivim u nadi da ce se neko imati ruke dovoljno snazne da me uhvati i odvuce negde daleko od mog bola, zamagli mi pogled dovoljno da ne vidim nista sto ce me na sve to podsecati, svojim glasom zaglusi sve tuzne pesme, svojim mirom zaseni sve davne nemire... da se vise nikad ne vratim...

[biterlemon]

Ptice umiru pevajuci! :(

[Mish]

Nekad pomislim da je sva moja bol uminula i skrila se.
A onda se pojavi.
Pojavi se iza ćoška ujutru kad idem na posao. Nekad se pojavi iz pogleda i smeška koji tako dobro znam da prevedem na samo nama razumnjiv jezik. Nekad se pojavi u onom krutom, hladnom gardu od kog mi se opet srce zaledi.
Pojavi se sav moj bol u nekim posebnim datumima sa mukom telefona i nečijim odsustvom.
Iskrsne iz nekih stihova, pesama, nekih omiljenih mesta, čudnih konstrukcija rečenica.
A čini mi se da je najprisutnija kad iskoračim nogom napred. Onda baš zaboli, a ja se ne dam, trpim, negiram je... I trpim bol dok ne padnem, i to redovno nekako unazad padam, kao da baš hoću da promašim neke druge ruke koje hoće da me pridrže.
Sva moja bol je deo mene. Mislim da će večno i biti tu, samo je pitanje koliki mi je u kom momentu prag bola. Nekad ga samo osetim, a nekad stvarno zna da me zaustavi u koraku i snu.

[mirka7]

Bol svoju nosim...niko neće ni da mi je pričuva,bar na trenutak...i tako preplavi me ponekad cijelu i bude teško...
Bol svoju sakrila sam u pjesmu,jer sa njom je liječim.
Miruje ona...al kad se uzburka,nije lako.
Ponekad joj je dovoljan jedan jesenji sunčev zrak da je probudi...
i da me podsjeti da maličak sreće obasja dušu al ne promjeni život.
A bolova je na svijetu mnogo,I bilo bi dobro kad bi u životu za ljubav i smrt bila dovoljna samo ljubav,reče jednom neko,,,
:)
Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se gasi.Izbrisati je da ne boli.
Lakše bi se podnosio dan što traje.Ne bi se mjerio sa onim što ne postoji.:ok:

M.Selimović

[love hunter]

Shto je najgore...pocheo sam da zelim da mi se ponovo dogodi jedan...chini mi se da predugo vec lebdim u prostoru, ni tamo ni ovamo...ne volim razvodnjena osecanja koja neminovno donosi leto...barem nama, deci jeseni.

[Sokica]

...kad se osvrnete preko ramena, mozete li da prepoznate mesto gde stanuje neko ko vise nije vas, a jos uvek vas boli...

Ima jedna ulica u Novom Sadu... gradu na Dunavu... ulica u kojoj živi moj bol... Često ''slučajno'' prođem tom ulicom... svaki put se nadam da ću videti njegove oči... ne... moj bol ostaje iza onih visokih zidina...
Vremenom je moja bol otupela... oslabila... sve dok se ne pojavi neki stih, miris, neki lik koji me podseti na sve...
Još uvek radi i onaj kafić i ona picerija... samo nema više onog mosta koji smo prelazili držeći se za ruke... :stid2:

[Goga]

Možda nije problem u ''deci jeseni'', već u meni,
koja ne želim da odrastem 8) ...

Predulov za bol, su zadovoljstvo, sreća,
uzvraćena ili neuzvraćena osećanja...

Ipak čeznem za onim najjačim ''da, osećam!'',
a ne za nekom vrstom praznine,
koja je trenutno prisutna.

Prolazna je, kao i sve.

Mada... :cesces: sada sam se setila,
''svom bolu'' sa počela da se predajem
na današnji dan, pre 16. godina.

Zašto li to pamtim? :)

[starsica]

mozda malo mimo teme.. ali znam kome sam ja sav bol.. neko ko ne moze da shvati da je kraj i da nesto sto je umrlo ne vredi reanimirati iznova i iznova.. strasno je kad sagledas stvari i kad znas da nekog bolis onoliko jako koliko si ga voleo..

moj bol.. je tup.. zna kad treba da se podgreje, zna kad mi je lepo i kad treba se pojavi, retko kad promasi..
uvek se pojavi u onim momentima srece kad mislim da je nista ne moze pomutiti.. mrsi mi konce i danas.. mrsimo ih zajedno.. ja njemu, on meni.. uvek i iznova.. srecan je on za mene i ja za njega, zelimo jedno drugom najlepse.. ali i zelimo jedno drugo.. a ne mozemo da se imamo.. nismo sudjeni..
ali opet boli, iako znam da ga imam..

[ZOE]

Tema je ljubav - drzacu se teme!
Bolelo je .... daaaaaleko intenzivnije nego danas (a bilo je to pre mnogo godina)! Ali, ljudi kazu "vreme leci rane"... ja kazem: "neke rane se prilece, ali ne izlece".
Rano moja, ostao si mi u venema. I dan danas, kada se sretnemo, pogledom me pitas "da li te je bolelo", a ja ti pogledom odgovaram: "to samo ja znam"!
Sada smo u srednjim godinama, svako sa svojim zivotom. Nema kajanja, nema osvete.... samo taj bol, koji jos uvek tinja, ali ga nadjaca saznanje da je i posle toliko godina, privilegija, ako smem tako da kazem, imati uz sebe, mada ne za sebe, nekog ko jos uvek nestrpljivo iscekuje moj dolazak, da bi uzivao moje prisustvo makar i za kratko!
Rano moja.... ti ces uvek ostati Ti, a ja cu uvek biti drugacija!

[jedna]

Da li je bol jedini univerzalni princip, jedina sinteza oba roda u sebi?...dvorodna imenica. Taj bol. Ta bol.

[biterlemon]

Moj bol je prosao, izbrisao sam ono sto sam mislio da nikad necu moci.
Ostalo je jos neko malo zrnce, kad tad se vrati ali je otklanjam iz sebe u trenu...

Shvatio sam da ne boli neko, vec se vremenom bol pretvara u samostalni subjekat.
Posledice su ostale, nepoverenje se tesko gubi...
Proci ce i to... Rodjen sam pod srecnom zvezdom... :)

[**princess**]

...kad se osvrnete preko ramena, mozete li da prepoznate mesto gde stanuje neko ko vise nije vas, a jos uvek vas boli...

stajala sam pre neki dan ispred njene kuce, tamo na onom zemljanom putu. gledala u prozor njene sobe-spushtene roletne. nema vishe ni crvenog golfa, ni amike u dvorishtu. da li je to josh uvek ta kuca?
...pogledala sam u nebo... to je njen dom.

[NSdjanka]

Put me više tuda ne vodi... I da me nanese, mogu samo da gledam u prozore neke potpuno druge osobe koja tu živi...I ne mogu više ništa... Ustvari, mogu jako da zažmurim i zagrebuckam po sećanju...Zum na neke savim obične dane, sasvim obično okupane kišom i ušuškane u vatu od oblaka i prisetim se kako su mi, i takvi, bili vedri jer sam ih gledala iz jednog sasvim sigurnog i toplog zagrjaja... Pa zum na noći teške od zvezda, poglede u kojima sam se ogledala, osmehe prepune poljubaca, mirisa koji ostaju na dlanovima... Zum na mesta na koja smo stizali kradom, kao krivci, sebično izbegavajući mogućnost da sretnemo nekog poznatog i zaglavimo to veče sa još nekim, osim nas dvoje... Satima sam mogla da ga slušam dok mi govori o Korbizijeu, ustanku boksera, Vinsentovom ludilu, o Euklidu- čoveku koji je "izmislio" razum... Ma o bilo čemu, dokle god sam mogla da osetim čvrstinu njegovih dlanova i toplotu njegovog pogleda... I na kraju, ono što uvek dođe na kraju takvih prisećanja, zum na metalnu pticu koja lagano postaje samo tačkica na nebu, odnoseći sa sobom moje voljeno biće... I taj zamrznuti kadar ostane tu još dugo pošto otvorim oči... Ne znam zašto, ali ma koliko se trudila da ga potisnem, namerno prizivajući neke srećnije sličice, ono uvek nastavi da titrajima izaziva neprijatno peckanje u očima... Ne plačem ja... To samo suze spiraju nevidljivo trunje...

[Mina1809]

Neki ljudi traze bol...e bas TAJ bol...zavisni su od toga...:(
Kad ga vidis slucajno negde, a nije zbog tebe tamo...kad mu snimis sjaj u ocima, a ne sijaju vise zbog tebe...kad cujes slatke reci, a nisu vise za tebe recene...kad osetis slucajno njegov dodir, a on se izvine, jer njegovi dodiri nisu vise za tebe...kad mu cujes glas, koji ti je nedavno govorio "ja te volim", a sad pripadaju ove reci nekoj drugoj osobi... I opet znam da ce me taj bol uhvatiti uvek kad ga vidim...i opet nemogu da mu izbegnem...i opet trazim njegovu blizinu...iako znam da ce me zaboliti...:(

[Rohalj Baze]

Sav taj bol....sam poklonila njoj...;)

[yossarian]

Мој бол ме само подсећа како је све развејано... јер је и он развејан... по местима која посећујем ретко или никад... од 280, 300 до 1265 километара далеко... и кад гледам та места, ти обично ниси тамо. Намерно идем обилазним путем само да бих бацио поглед на 3-4 прозора иза којих ниси. Тражим изговор да одем у једну паланку у којој ниси, само зато јер знам да си била ту, и зато што сам убеђен да у тој паланци има пуно твојих трагова. И онда седим у кафанама или шетам, причам с људима, а уствари сам одсутан, само се осврћем око себе да те видим, тебе или неки твој траг... то што знам да нећу препознати тај траг само је разлог да још пажљивије гледам. Већину времена проводим у месту с којим ти немаш никакве везе. Ту те осећам стално, јер ту твоје одсуство вришти. Понекад на интернету, на телевизији, у новинама... чујем нешто о месту где си. Али то ми изгледа нестварно. Почнеш полако да бледиш, почиње да бледи моја вера да уствари постојиш. Да си постојала само у сновима или жељама. Као неко краљевство из бајке. И онда остаје само бол...

[bellissima]

Evo opet sam tu...bol me gusi,javlja se..slike naviru...

...i sad je voz,bas kao pre nekoliko godina,zacvileo i nekako ljutito stao.Sve je na peronu male zeleznicke stanice bilo isto,kao onog davnog dana..
Dva zeleznicara,dvadesetak putnika i ja,tebe nema vise tu..Ni stari sat se nije izmenio,nisu ga izgrizle njegove nesanice.
Na izlazu iz zgrade,cistac cipela,koji mozda jos jedino tu postoji.On je sad starcic.To je jedina promena.Nema nikog od onih sa kojima sam se tu salila,
prepirala,nadmudrivala i raspravljala...nema te..ostao si u secanju..
Ti ,ona kisa,moje godine i bol... na tom istom peronu,kad sam te videla zadnji put..
Boli,sto se nisam pozdravila sa tobom,i kad vidim onu nasu zvezdicu,znam da se ti to sasavo smejes...i takodje znam da dok god sam ziva bolece ovo secanje na tebe vreme ga nece izleciti i cuvacu te u secanjima ,jer dok god ljudi ne nestanu u nama oni zive..

[Goga]

... moj bol ... :)

je nekada živeo u NBG-u, u malenoj podstanarskoj sobi, koja je bila naš čuvar od loše sreće.

Čovek koga sam volela nekada davno se odselio u drugi deo grada, a moja bol je ostala u malenoj sobi. Skoro da sam je i zaboravila.
Dragi ex je i danas svestan koliko sam ga volela i isto tako koliko je izgubio sa jedne strane, a dobio ono što je oduvek želeo - ostvarenje ambcije vezane za bavljenje muzikom.

Posle emotivne praznine se pojavila moja srodna duša i čovek koji mi je vratio veru u ljubav i izbrisao strah od bola...

Dragi ex je i dalje drag, kada ga se setim... sve ređe i ređe...:beyond:

Nemam vremena za ''sav moj bol''...

[love hunter]

...ne znam vishe...ipak, samuje na nekim mestima, izbledelim od sunca, kisha i snegova, od godina...skriven, tinjajuci, chekajuci...spreman da jednom, kroz vreme, izroni iz mrachnih virova proshlosti i odvuche me sa sobom na dno, koje sam dodirnuo, jednom...

...davno.

[alokin74]

... ti si sav moj bol ...

ja živim sa mojim bolom ... tu je u meni, sakriven i čeka da se aktivira ... preskakao sam ga sve ove godine i izbegavao majstorskim manevrima i zbog toga osećam da je izuzetno ojačao ... da će onda kada se aktivira biti koban po mene i okolinu ... trudim se da mu ne dam povoda da iskoči iz jazbine u kojoj čuči ...

... volim te, pile moje

[Savannah]

ne umijem reci dal' je to bol ili je bijes. neki ga mozda zovu inspiracija, meni ga je vec pun kufer jer me veze i neda mi naprijed. mrzim kada me spopadne bas kao sada u ovaj tren. pitam se pomislis li na mene tada, dal' je telepatija samo rijec ili funkcionira zaista...ako da...onda znam da me sanjas.najgore je to sto na koricama nase price u sazetku stoji : obecavajuci pocetak, zamrsen zaplet i neizrecen kraj. ostavlja suvise slobode masti citaoca. sav moj boj...mogao bi biti naslov.

[BoginjaMarija]

Usetao je u moj zivot lako,tiho,kao sto samo on ume i uneo u njega neizmernu srecu,ispunjen svaki dan,iskren osmeh...ali i neizmeran bol.
Kad zelis da podelis s nekim svaki delic dana,svaki sumrak,svako svitanje novog dana...a ruke ti vezane...
Savrsen par,srodne duse koje se razumeju i kad ne izgovore ni rec...dovoljan im je pogled,osmeh...a ruke vezane...
Kad zelim svakog jutra da ugledam pored sebe njegovo lice i kazem Dobro jutro andjele,a svako vece da cujem tihi sapat Laku noc srno...ali ruke nam vezane...

[starsica]

...kad se osvrnete preko ramena, mozete li da prepoznate mesto gde stanuje neko ko vise nije vas, a jos uvek vas boli...

aha.. stanuje bas tu :srce: tu, tu :uredu: i znam da se nece iseliti nikad.. samo ce drugom napraviti malo mesta.. nece se gurati.. svestan je toga da nikad nece morati da ode, jer je bio nesto sto nijedan nece moci da zameni koliko god se trudio.. bice drugih, bice boljih.. ali nijedan kao on..
mozda iz mene govori bol, moj bol.. ali znam da su neke osobe neponovljive.. a bas takve mozes samo da pustis.. dosao je danas.. ali je i otisao.. moram da ga pustim.. jer okovi ne vrede.. niko to ne voli, a nisam toliko tupa da nekog zadrzavam karaj sebe ako on to ne zeli..
a ja nisam mogla rec da mu kazem.. samo oci da mu vidim.. pa da ne znam da li mu jeste svejedno..
ako nekoga volis.. oslobodi ga ;)

[BoginjaMarija]

Idi...pronadji svoju srecu,negde,u nekoj drugoj...koja ce biti uvek tu...ne mogu sebicno da te zadrzavam...ne mogu da gledam tvoju samocu...to mi kida dusu...ti nisi neko,ko treba da bude sam...zasluzujes mnogo vise...zasluzujes da budes voljen i postovan...zasluzujes svu ljubav ovog sveta,jer umes i da pruzis istu takvu ljubav...idi...budi srecan s nekom drugom...ne misli na mene,jer...ja cu biti srecna kad se jednog dana sretnemo i vidim srecu u tvojim ocima...
Nemoj plakati...nasmesi se...voli te tvoja Boginja.
Zbogom andjele.

[robert ns]

tesim se samo da je to prolazno kao i sve drugo.
a pomislim pa sta i drugi imaju jos veci njihov bol.
ne vredi, tu je a kud sam uopste i kliknuo ovde

[tutifruti]

Zato su tu prijatelji, nama bliske osobe s kojima mozemo da podelimo svoju bol i bar malo olaksamo sebi.

[diktatorka]

...je samo u meni i samo za mene...

[tutifruti]

diktatorka, postujem tvoj stav. Nismo svi isti. Nekome je potrebno da bude sam da bi preboleo svoju bol, a opet, nekome je lakse da sve to preprodu s nekim deleci svoju muku. 100 ljudi 100 cudi.

[diktatorka]

Naravno,svako na razlicite nacine prozivljava odredjene situacije.Ali ako shvatimo da sve sto nam je potrebno za srecu mi vec imamo u sebi,onda smisao zivota mora nam biti prevazilazenje svih problema i moramo biti prijatelji sa svojim umom,kako nam on ne bi slao negativne misli.