Ćutanje je / nije zlato...

[Goga]

Hamletovska dilema :huh:...
Koliko puta ste se našli u situaciji da vam je bilo žao što ste nešto rekli, ili niste, a trebalo je...
Da li ste pobornik dobre, stare mudrosti:
'' Uvek ćeš se deset puta više kajati zbog onog što si rekao, nego zbog onog što si prećutao... ''

Ćutanje - jeste ili nije zlato? :)

[duga12]

:)ja sam zato i pobegla na forum....cutim i kuckam:)

[Galahad]

Bash Hamletovsko pitanje... To be, or not to be...

Ja to 'vako vidim, vrlo prosta filozofija... Kako god da okrenesh, kajatjesh se, tako da ne razmishljam uopshte o ovome... Ako kazhem neshto, kajatju se, pa tje biti "shto si rek'o some jedan"... Ako ne kazhem, opet tju se kajati, pa tje biti "shto tjutish, majmune"... Kad sam uochio ovo pravilo... Prestao sam da se kolebam... Ili neshto kazhem, ili ne kazhem, i chekam da dodje kajanje...

[euridika]

'' Uvek ćeš se deset puta više kajati zbog onog što si rekao, nego zbog onog što si prećutao... ''


:cesces: Ja mislila da ovo ide obrnuto, da ćeš se uvek više kajati zbog nečega što nisi uradio/rekao nego zbog nečega što jesi, jer ako jesi, onda si bar probao i video šta je ispalo od toga :)

Mene su roditelji vaspitali da ćutim i ne govorim dok mi se ne postavi pitanje, da ne budem glasna, upadljiva. To nije dobro, jer previše se nakupi neizgovorenih reči i moraš sam u jednom momentu da se izboriš i progovoriš.

Nekim ljudima bih savetovala ćutanje. Bilo bi svima bolje i mnoge nezgode bi bile izbegnute, ali ko sam ja da sudim i savetujem, pa to ni ne radim.

Dok ima onih koji znaju kako da slušaju, sve što se izgovori nalaziće pravu refleksiju u onima koji to čuju i time će izgovarači reči graditi sliku o sebi.

Generalno, ćutanje nije zlato, mada prejaka reč može da ubije :)

[Mish]

Generalno, ćutanje nije zlato, mada prejaka reč može da ubije :)
:ok:
Neki me iz milošte zovu "Lajavi krelac".
Nisam od onih što mogu da prećute. I ne želim da prećutim. Samo sam sa godinama naučila da stanem na loptu, oladim i tek onda progovaram. Zašto? Upravo zbog prejake reči.
I ne mislim da je ćutanje ono čemu se čovek mora naučiti.
Slušanje je zlato.
Zato pokušavam svakog da slušam, i trudim se da ono što se izgovori i čujem. Isto tako, ne prećutkujem.
Ko je naučio da govori i sluša neće imati ni nerazrešivih konflikata.

[coolgirl]

Ovako,mislim da ne treba ni cutati ali,ni previse pricati. Mislim,ako ti nesto smeta,ili slicno,ne treba da cutis. Ja volim iskrenost kod ljudi. Ali trebas ipak sagledati situaciju,vidjeti da li ce to sto kazes ikako poboljsati situaciju,ili mozda upravo suprotno,pa je nekad bolje precutati.
Treba znati kad biti iskren,a kad je ipak bolja sutnja.
Ako se na to misli,nemam vremena da citam ove postove iznad,pa ne znam da li sam promasila temu :roll:

[SQUAW]

Mene su roditelji vaspitali da ćutim i ne govorim dok mi se ne postavi pitanje, da ne budem glasna, upadljiva. To nije dobro, jer previše se nakupi neizgovorenih reči i moraš sam u jednom momentu da se izboriš i progovoriš.

:uredu: I skupo košta, zato se možda i kaže da je zlato :smeh:

Ne ćutim, ne smatram da je ćutanje zlato u svakoj situaciji. Gledam da ne dozvolim sebi da dođem u situaciju da se nagutam pa da povratim. To onda zna da bude katastrofa :osmeh:
Isto tako mislim da je ta stara "ćutanje je zlato" lep veo za slabiće i kukavice, glupe i lukave :) pre nego mudrost. Malo je onih koji ćute zato što je to mudro... bar sam ih ja sretala malo u životu.

Slušanje je zlato.
Zato pokušavam svakog da slušam, i trudim se da ono što se izgovori i čujem. Isto tako, ne prećutkujem.
Ko je naučio da govori i sluša neće imati ni nerazrešivih konflikata.

:uredu:

[Papak]

Koliko sam ja procitao ove postove, chini mi se da uglavnom forumashicama teshko pada chutanje. Chudnog li chuda... :roll:

[HLEBmaster]

Za mene to i nije neka dilema, chutim kad mislim da zaista nemam shta da kazzem. Zachutim kad skontam da sam shto se tiche drushtva pogreshio adresu...i tu se ne zadrzzavam dugo. Ali, kad pricham ne radim to da bih prestao sa chutanjem. Umem i da lanem pre nego shto razmislim. Umem kad sam nervozan da kazzem i ono shto nemislim, a za shta kasnije konstatujem da nije bilo neophodno... Pa se trudim da u tim momentima malo stanem na loptu... Medjutim trudim se da ne prechutim nepravdu, narochito "autoritetima". Nishta gore nego kad dozvolish sebi da ne odreagujesh na ono shto inache bi, pa se posle svadjash sam sa sobom ...to je jako iscrpljujuche...
Nebitnima mogu svashta da prechutim, ili bash natovarim.. zavisi..


Koliko sam ja procitao ove postove, chini mi se da uglavnom forumashicama teshko pada chutanje. Chudnog li chuda... http://www.vojvodinacafe.com/forum/../images/smilies/a048.gifNikad nisam chuo onu narodnu "Na dupe bi progovorila kad bi mogla!" u verziji koja bi se odnosila na mushkarca:hahaha:

[pero_M]

Poznato je da zene vole zlato.
Poznato je da vole i da pricaju.
Kako ih privoleti da cute?:cesces:
Treba im objasniti da cutanjem sakupljaju zlato. :ok:
(Pa koja se upeca, upeca :smeh:)

P.S. Ovo vazi i za pojedine predstavnike muskog roda.

[TVO.JA_]

Reči. Bude najlepša osećanja u nama, ukoliko su prave reči, u pravo vreme. Ali zato mogu da nanesu neverovatnu bol, nepodnošljivu, onu koja nas lomi iznutra. Ponekad je ona najmanja reč, “ne” najteža za izgovaranje.
Dešava mi se i da pokušam nešto da kažem, a da ne uspem. :cesces:
Za neke reči je i prekasno…
Ili pomislim da je sve rečeno, a još toliko toga je ostalo nerazjašnjeno. Krijemo se pod maskama reči, tankim velovima koje obmotavamo oko sebe pokušavajući da se zaštitimo od drugih…
I njih od nas. Izvini, nisam mislila tako...oprosti mi…i na kraju..zaboravi.
Toliko je lepih reči. Samo, zasto ih ne koristimo? Šta nas sprečava? Ponos, reakcije drugih ljudi, ili nešto drugo u nama?
Razgovor ostane nedorečen.
Kao crv, koji nas stalno kopa iznutra, pokušavajući da se izbori sa nama. Reći…ili ne?
Šta ako oni kojima pričamo nas ne slušaju? Ako reči prolaze kroz njih kao kroz maglu…kidaju se na delove, i nestaju..kao eho u daljini?
Šta ako nam ne veruju, ako su neke najlepše reči našeg jezika postale otrcane fraze, koje koristimo kao “utešnu nagradu” samo da bismo nešto rekli?
Ne, nisu dovoljne reči, samo obične reci da nas vrate u život, da počnemo da osećamo odjek svake nedovršene rečenice kako vrišti u nama, pokušava da izadje i požurimo da je kažemo?
I onda se posečemo na poglede ljudi koji nas slome.
I ćutimo..stalno ćutimo.
Ljudi prolaze pored nas.
Postajemo senke sa nedovršenim rečenicama u grudima, srcima. I ostaje još samo par godina za nas. I pruža nam se još jedna, možda poslednja mogućnost da kažemo sve što smo želeli.
…I istina…nedorečena. To je sve što nam ostaje kad posivimo...

Kako god da uradim kajuću se,nekako baš tako ispada :dry:

"Ostalo je ćutanje", poslednje su (prilično tajnovite) reči danskog kraljevića Hamleta u tragediji koja ga je ovekovečila.

"Ćutanje je najbolji glasnik radosti", reče Šekspir u svojoj komediji "Mnogo buke ni oko čega".

Ništa manje tajanstven od Šekspira nije ni kineski mudrac Čuang Ce iz 4. veka p.n.e kad tvrdi da je "najbolja upotreba reči ćutanje".

Ivo Andrić pak reče: "Poslednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja jeste - ćutanje."

Oldos Haksli je napisao: "Ćutanje je potencijalna mudrost, kao što neobrađen kamen sadrži u sebi veliku skulpturu."

Nemački dramatičar Lesing veli: "Ko ćuti, taj je budala; zato su ribe najgluplje životinje."

Knez Miloš nije voleo kada narod zaćuti. Priča se da je naređivao pandurima da, kad narod gunđa, još više stežu, a kada bi čuo da je narod zaćutao, naređivao bi - popuštaj!

Rimski pesnik Ovidije je bespogovorno zaključio: "Ćutanje je snaga."

i naravno za kraj :

Milan Rakić je stihom molio za ćutanje, u ime ljubavi:

O sklopi usne, ne govori, ćuti!
Ostavi misli, nek' se bujno roje.
I reč nek' tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

[SQUAW]

Ja moram prosto. Protiv sebe ne mogu :beyond: Odsviram svoje, pa šta bude :kez:

YouTube - Muppet Show Moreno and Animal

[sussi]

...Cutanje nije zlato :jok:...
...Mora covek da kaze sta misli i zbog sebe a i zbog okoline :uredu:...
...Bitan je nacin na koji kazemo odnosno dobra komunikacija / da kazete ono sto mislite ali ne da povredite ljude oko sebe jer vam to pravo niko nije dao...najgori vid komunikacije je da osudjujemo i zadajemo bol ljudima oko nas...treba reci sta covek misli ali to je misljenje jedinke neznaci da ce se drugi sloziti ...niti da je moje misljenje zakon...tolerancija, fleksibilnost, dobra komunikacija resavaju puno stvari...

[greco]

Nisam od onih što mogu da prećute. I ne želim da prećutim. Samo sam sa godinama naučila da stanem na loptu, oladim i tek onda progovaram. Zašto? Upravo zbog prejake reči.
I ne mislim da je ćutanje ono čemu se čovek mora naučiti.
Slušanje je zlato.
Zato pokušavam svakog da slušam, i trudim se da ono što se izgovori i čujem. Isto tako, ne prećutkujem.
Ko je naučio da govori i sluša neće imati ni nerazrešivih konflikata.

Potpisujem.. samo jos uvijek aktivno radim na 'stajanju na loptu'. :roll:

[Leonard Peltier]

Uglavnom ne ćutim i sve kažem (lajavi krelac :smeh: ). Naravno, uglavnom mi se to obije o glavu, ali šta ćeš :dry:

Naravoučenije - pametnije je ćutati 8)

P.S Primetio sam, doduše, da u poslednje vreme idem iz krajnosti u krajnost - od "lajavog krelca" 8) , do ćutanja k'o zaliven :roll:

[mirka7]

Uvijek sam zbog dugog jezika,kao klinka dobijala batine.Jednom sam mamu pitala šta znači kad neko ima kratak jezik...:plaz2:
Međutim,sa odrastanjem sam shvatila da je najbolje da čovjek ima neku ravnotežu između toga šta,kada i kome treba reći,jer ima ona narodna da jezik kosti nema,ali kosti lomi.
Za okolinu važim kao strpljiva osoba i mogu dosta toga da stavim pod :sesir: tako da mnoge stvari mogu da prećutim.E onda mi pukne film pa kažem ono što mislim i ne mislim...iako sam takva, divim se ljudima koji mogu da kažu sve svakom odmah u lice,bez obzira koliko će to nekoga u datom momentu povrijediti...treba reći,ne treba ćutati,ali ponekad ipak trebaš odvagati težinu riječi koje trebaju biti izgovorene,jer nisu svi ljudi isti...a najteže su one prećutane riječi...ponekad...

...onaj ko voli tih je,odzvanja samo prazna posuda...

[muchomachoR]

ćutanje je njesra!
Nisam dobar u ćutanju, ne umem to da radim

http://i267.photobucket.com/albums/ii285/muchomachor/Fl/avatar38.gif

Srodni su mi oni sa jednom glavom a hiljadu ustiju!
I jezika

[zdenkavuk]

cutanje ume ponekad da bude zlato,ali to su samo posebni trenuci,ali treba reci sve sto se misli il uradi ,pa makar se obilo o glavu...ume i cutanje isto tako da se obije o glavu..lol

[Cacti]

Najgori način da me neko uvredi je da odbije da me sasluša. Tuđe reči i mogu da oprostim, a ako neko ljutito ćuti onda neizgovorene reči protumačim kao najgore uvrede, koje ni ja sam se ne bih usudio da izgovorim.

[starsica]

mnogo je gore precutati.. tisina ume da bude neprijatnija od hiljadu ruznih reci..
bolnija..

vaspitanje mi nalaze da ne smem nekoga svojim recima da uvredim, isto kao sto mi nalaze da se npr. ustanem starijima u busu, pomognem, saslusam etc..
ne umem uglavnom da kazem sve ono sto mislim, jer se plasim da nekoga moje reci ne povrede, ne zelim da zadam bol.. i kad kazem, to bude dobrano ulepsano, retko kad prozborim i kazem od A do SH bas sve ono sto mi je na pameti.. ne smem..
jednom sam progovorila tako i usrala se.. i dan danas sa tom devojkom ne pricam jer sam rekla sve sto sam o njoj mislila..

neko je pominjao prejaku rec..
to je nesto sto sam osetila i na sopstvenoj kozi par puta..
ali nisam zagovornik cutanja.. volim kad su iskreni prema meni, pa se trudim da i ja budem iskrena prema drugima, iako ne u meri u kojoj bih volela..
kako sam starija, ucim da zadrzim loptu, promislim, pa onda delam..
nije dobro negativno zadrzavati u sebi.. jednom ces puci, uglavnom na pogresnoj osobi i sta si dobio? Jedno veliko razocarenje u sebe..

cutanje je zlato samo onda kad maksimalno povredjujes nekoga svojim recima..
znaci.. crkni pukni, ali reci sta imas.. :)

[memento]

U ćutanju je sigurnost. Koliko li je samo vekovne mudrosti i životne istine sabijeno u ovoj Andrićevoj rečenici. Na žalost, moji temperament i karakter su me često „terali“ na drugačije postupke i sukobe, čak i onda kada to možda i nije trebalo. Mnogo puta sam zbog toga platio visoku cenu...

Verujem da je najbolje biti umeren. Ali, izgleda da je to i najteže. U Hercegovini kažu da je ponekad bolje pojesti nešto, nego reći nešto. Nije teško zamisliti šta se podrazumeva pod prvim „nešto“. U visokom postotku se slažem sa tim....

[bojana999]

:blabla::blabla::blabla:

Oduvek sam imala sa tim problema,ali mislim da je najbolja zlatna sredina.Naravno da niko ne voli ni mutavost a ni da ceka milion godina da kaze nesto.Zao mi je sto nekad bez razmisljanja kazem nesto sto ne zelim ili bar ne zelim tako da ispadne na kraju ali...posle je vec kasno.

Sto na umu to na drumu pa kako bude,vazno mi je vise kako cu reci ako necu nekog da povredim.To se jako obije kad-tad...Nazalost.

:beyond:

[miloradv]

Ћутање може да буде и као неко бекство а и као лукавост. Понекад ћутљиви делују и опасно. Као, шта ли смерају.

[kristina-cica]

Mogu da cutim i "mutim".
Mogu i da kazem sve sto mi padne na pamet.
Zavisi od osobe i situacije.
Kad nekog ne mogu da pobedim, ja me se pridruzim, zlatno pravilo.
Nekako uvek znam ustvari, kad treba da cutim, a kad mogu da istresem sve iz sebe.
Kad malo bolje razmislim, nemam neki problem sa tim, ali ako treba da se pokajem onda cu se pre pokajati za nesto sto nisam rekla, nego za ono sto jesam.

[Goga]

U komunikaciji sa ljudima koji me dobro poznaju,
primećujem da ćutanje ima mnogo više efekta. Zbunjujućeg efekta.
Tada postaju svesni da zaista nešto nije u redu.
Mada, kažem, pre ili kasnije - što je veoma relativan pojam.
U suprotnom bih na :guza: progovorila.


Reči su vetar..

[shacky]

Zavisi od situacije u kojoj se čovek nalazi kao od toga sa kakvim ljudima je okružen.

Ako se priča o nečemu o čemu nemam blage veze, naravno da ću uglavnom ćutati, možda eventualno ponešto priupitati.Mada ponekad imam utisak da ljudi koji ćute ustvari su foliranti koji osmatraju da vide kome bi se prišljamčili.
Kada sam sa ljudima koje poznajem ništa ne prećutim, jer nemam dlaku na jeziku i oni to znaju.
Ponekad nekome prećutim nešto, čisto da ne započinjem svađu.

[biterlemon]

Ko me je vukao za jezik?:huh:
Ko me je vukao za jezik? :wacko:


Mislim da jako diplomatski govorim uvek i trudim se da ne povredim.
Ne volim nekom da saspem u lice njegove mane a ne volim ni da blago ukazujem na to.
Desi se nekada da osoba kome kazem nesto, kroz prizmu subjektivizma to shvati negativno.
Tada krene protivnapad, durenje cak se stvori i zivotni neprijatelj. Jako su mucne te situacije jer covek bi trebao da dokaze da je ``cist``.
Ako sam zeleo da budem korektan, ko i uvek, zasto to jos i da dokzujem?

Sve manje imam strpljenja za takve ljude. Sve je lakse zalupiti vrata.

[harizma]

Ponekad je mudro ocutati ali je cesce bolje reci sta se ima da kaze.
Ja obicno biram ovo drugo.

[shacky]

Sve je lakse zalupiti vrata.


Nije lako zalupiti vrata nekome kome si verovao, kome si dao sebe.
Ali ako te neko dovede do krajnje granice jedino rešenje prekinuti sve kontakte.
Neke stvari je besmisleno prećutati ukoliko to narušava naš lični integritet ili prosto rečeno ako neko od tebe pravi budalu.
Nije ćutanje uvek zlato ali neke ljude jednostavno moraš postaviti pred zid ćutanja jer su zaslužili to.

[slavkos]

Ja obicno ocutim ocutim kad bi trebao nesto da kazem
a pricam kad ne treba:stid2:

[bellissima]

Mnogo puta do sad,sam platila visoku cenu,
jer nisam ocutala ,a sigurno bi mnogo bolje
prosla da jesam.Ja jednostavno nemogu da
ocutim i klimam glavom,ako znam da sam u pravu.
Mada postoje situacije,kad treba ocutati,ali
ja jednostavno,nisam od te fele,kod mene je
sta na umu,to na drumu,pa kako mi bude.

[ajrin]

nikad ne cutim, moj ego to ne trpi...i retko kad upotrebim prave reci i u pravo vreme, jezik mi je brzi od pameti, posle se ziva pojedem.....

[izabelitta]

Sve mogu da kazem i sve kazem. U pitanju je samo nacin. Imam kocnicu samo da u sekundi ne bih rekla i ono sto ne mislim, ali cim se priberem - gotovo, kazano. :) A najvise od svega volim da pitam, pa pitam sve sto mi nije jasno.:uredu:
I mrzim cutologe, i nemam zivaca da mi neko danima duva i da nemam pojma sta misli. To pravljenje misterije od cutanja je predstava... kao ja sam zrtva, mene niko ne razume, trt mrt... Saberi jedove u recenicu, pa kud puklo...

Ali postoje i cutnje vredne postovanja, zlatne reklo bi se. To je kad precutimo neke svoje dileme, pa ne smaramo previse svoju okolinu bas sa svim sto nam padne na pamet, cutnje koje se zovu tajna, cutnje koje izaberemo kao odluku da sa nekim naprosto ne mozemo ili ne zelimo vise da pricamo...

[lav71]

...i na dupe bih progovorio...:beyond: ...ali oćutao nekome..:jok:

[egzotic]

e widi,ja kad se razbalawim,jezik u usta ne umijem uwuc.:smeh:

[jovuk]

Traba znati kad je pametnije ćutanje,a kada ''lajanje''.

Kada lete varnice,bolje je pustiti da se slegne prašina,jer uzburkane emocije mogu da naprave mnogo goru situaciju.
Treba lepo razmisliti...sagledati iz više uglova...ne suditi prerano.
Kad su neke budale u pitanju,ne volim uopšte da se raspravljam.Jednostavno nisu vredni da trošim reči na njih.Sa takvim osobama svaka rasprava je neuspešna zbog njihove ograničenosti.
U drugim situacijama,i sa drugom vrstom ljudi,trudim se da ispoštujem sve i svakog,ali ne dam mnogo na sebe.Moraju se znati granice.Nije ni mene mama našla na ulici!:uredu:

[Rohalj Baze]

cutanje je zlato...al treba znati cutati :)

[Kalina]

Po prirodi sam cutljiva....al kada kazem onda sam rekla....:uredu:
Sto u sustini nije dobro, jer ponekada u nakupljenom cutanju kada reci provale promaknu se neke i kojima uopste tu nije mesto...
Nije cutanje zlato, pre je neki teret...talog...:uredu: