Loši roditelji

[makilli]

Čini mi se da u poslednje vreme,ili ja više obraćam pažnju na te stvari,sve češće čujem od ljudi da neke druge ljude karakterišu kao loše roditelje svojoj deci.Loši su zato što dozvoljavaju detetu da izlazi,...loši su zato što ne teraju dete da ima sve petice u školi,...loši su zato što ispunjavaju želje svom detetu,...loši su zato što mu daju džeparac veći od onog koji ovi drugi daju svojoj deci,...loši zato što ne vaspitavaju decu na "pravi" način,...kako god da okreneš za njih su ti roditelji loši i uvek im nalaze neku zamerku.

Šta vi mislite,ko su ustvari loši roditelji?

Kakav roditelj treba da bude da bi dobio etiketu lošeg?

Koja je granica izmedju dobrog i lošeg roditeljstva?

[biterlemon]

Ukiloko svoje dete od rodjenja grlis, milujes, svakim danom mu das svu onu ljubav koja mu je potrebna, pomazes mu da ostvari svoje male i velike ciljeve i pri tom uspevas da te svakim danom gleda sa divljenjem, tada si dobar roditelj.

Tajna je u ljubavi. Fizicki kontakt je potreban svakodnevno, kako prema deci istog a i prema deci razlicitog pola. Ne treba se uzdrzavati emocija.

I cvece i deca rastu od ljubavi!

[Mish]

Primeri koji su navedeni u uvodnom postu se odnose na komentare vezane za način vaspitanja. Svi su skloni da sude o vaspitanju drugih (ko javno, ko tajno). Rezultati vaspitanja se svode mnogo, mnogo kasnije. I mislim da ne postoji roditelj koji nije načinio grešku u vaspitanju. Po tome, imamo uspešne i manje uspešne roditelje, ali ipak roditelje.
Po meni titulu lošeg roditelja može da dobije samo onaj ko zanemaruje decu i roditeljske obaveze (ali i privilegije).

[lado]

zelja svih roditelja da budu dobri e sad neki budu vise uspesni neki manje.losi roditelji su oni koji svoje roditeljske obaveze ne izvrsavaju i oni koji ih zloupotrebljavaju

[kohili]

Prvo bih morala da napomenem kako nisam roditelj,ali kako sam veoma bliska problemu vaspitavanja dece,te stoga mislim kako mogu doprineti ovoj temi.
Loš roditelj je uvek ona osoba koja stvara novi život,dakle dete,iz sebičnih razloga.Prema meni,novi život se stvara ako mislimo da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da taj život sa ''tačke trajanja'' dovedemo vaspitanjem,ljubavlju i posvećenošću do ''postojanje''.
Dobar roditelj je dobar čovek i on/ona želi da učini sve kako bi njegov/njen potomak mogao da nađe svoj put do sreće,do onoga što ga čini srećnim.
Loš roditelj je i loš čovek:on/ona zanemaruje svoje potomke,potplaćuje ih kako bi se iskupio/iskupila zbog toga-otud i tolika razmažena deca.
Deci je potreban krov nad glvom,toplota,hrana i dovoljno roditeljske pažnje i odgovornosti:Deci je potrebna osoba koja će sa njima u duge,zimske sate,kada ne mogu napolje,praviti lutkice od starih čarapa i puniti ih vatom.
Dobri roditelji između TV-a i dece izabiru decu.(između ostalog)

Teško je biti dobar roditelj,ali nemojmo da deca plaćaju tu činjenicu.

[Goga]

Čini mi se da u poslednje vreme,ili ja više obraćam pažnju na te stvari,sve češće čujem od ljudi da neke druge ljude karakterišu kao loše roditelje svojoj deci.Loši su zato što dozvoljavaju detetu da izlazi,...loši su zato što ne teraju dete da ima sve petice u školi,...loši su zato što ispunjavaju želje svom detetu,...loši su zato što mu daju džeparac veći od onog koji ovi drugi daju svojoj deci,...loši zato što ne vaspitavaju decu na "pravi" način,...kako god da okreneš za njih su ti roditelji loši i uvek im nalaze neku zamerku.

Uvek je najlakše pronaći zamerku, tamo nekome, ko nam i nije baš simpatičan, a uz to ''maltretiraju'' svoju decu, želeći da od njih stvore dobre osobe, spremne da se uhvate u koštac sa životom.
Naravno, a da pri tome mislimo, da savršeno vaspitavamo svoju decu.:roll:
Nešto tu ne fercera :jok:
Svaki roditelj se bori na najbolji mogući način za svoje dete.
Tu nema zamerke, jer neki možda ne znaju bolje. :beyond:
Ne bih se osećala dobro, kada bi Kiki poželeo
da se igramo, da me zagrli, poljubi, da se mazi,
a da ga odbijem od sebe na bilo koji način.
Ukoliko zatraži od mene,
sve što sam nabrojala - svi poslovi se odlažu, i ceo svet je naš. :uzbud:
Rodila sam ga, jer sam to želela najjače na svetu, kao i svaka majka.




Po meni titulu lošeg roditelja može da dobije samo onaj ko zanemaruje decu i roditeljske obaveze (ali i privilegije).

Apsolutno se slažem :ok:

[minnie]

Mislim da preterujem u razmisljanju o tome jesam li dobar roditelj ili ne. Ipak, nista mi nije vaznije od moje devojcice, vodim racuna o njenoj zdravoj ishrani, uvek mi je cista, i sto je najvaznije umem satima da se igram sa njom, da se valjamo po podu, da joj citam njene bajkice i pesmice, znaci maksimalno vodim racuna da joj ne zafali paznje. A kucne obaveze uvek stoje na cekanju, moje dete mi je iznad svega!

[Aiko]

roditelj koji ne vidi i ne čuje svoje dete, koji ne mari za njegove potrebe, ne pruža mu i ne pokazuje ljubav..ne primećuje tugu u okicama i čežnju da bude maženo i voljeno najviše na svetu..

uvek se pitam kako mogu biti takvi..

[NSdjanka]

Mislim da loš roditelj ne postoji ukoliko nije onaj od ekstreminh slučajeva koji su napustili ili na bilo koji drugi način povredili svoje dete... Sve dok pruža ljubav i sve ono što uz ljubav ide, ne može biti loš... Sve što se radi iz ljubavi ne može biti loše... Uostalom, ko je kvalifikovan za to da da procenu ko je ok, a ko nije? Sve to spada u domen malograđanskog mentaliteta i zabadanja nosa u tuđe stvari...

[memento]

Ja ću, čini mi se, izneti ponešto drugačije i malo više kritičko mišljenje prema roditeljima...

Naime, mislim da ima znatno više loših roditelja nego što to ljudi obično pojme. Neću da pominjem drastične primere roditeljeske nebrige koji se ogledaju u alkoholizmu, nedoraslosti, kriminalnim radnjama, nedovoljnim mentalnim kapacitetima itd., već ću napisati par redaka o tzv normalnim roditeljima koji nisu ni problematični, ni siromašni, ni priglupi...

Vratio bih se na pojam ljubavi, koji dominira u većem broju napisanih postova. Upravo ta roditeljska ljubav ume da bude neretko snažan katalizator lošeg ambijenta za odrastanje deteta i njegovo formiranje u zrelu osobu. Hoću da kažem da ima dosta roditelja koji svojom nekritičkom ljubavlju čine medveđu uslugu svom detetu i utiču da se ono ne razvije na način kako bi to u nekim kvalitetnijim emotivnim uslovima zaista moglo. Brojni su primeri iz običnog života koji nam slikovito govore o tome...

Hvala bogu ima i drugačijih primera. Oni su posebno uočljivi (mada ih ima u svim socijalnim sredinama, baš kao i onih prvih) kod roditelja sa nešto skromnijim primanjima, kada u sredini u kojma se isprepliću ljubav i negovani snažni sistem moralnih vrednosti daju decu izuzetnih ljudskih kvaliteta, sposobnu, pre svega da bez problema, kada za to dođe vreme, započnu svoj samostalan uspešni život...

[Lilith_021]

Svi koji se prave da znaju sta rade po pitanju ove teme, rade isto ono sto su radili i nasi roditelji i vecina roditelja, oni se jednostavno snalaze. Nema tu neke pripreme ili dobronamernog saveta. Guras najbolje sto umes i preskaces prepone kako nailaze, imao kondicije ili ne. Ja vrlo uvidjam greske svojih roditelja ali znam da su uradili najbolje sto su umeli i ne zameram im. Zamerila bih im da sad vidim da se nisu trudili, da su zapostavljali i takve stvari..
Kad sam bila mala mislila sam da uvek tacno znaju sta rade, naravno da nisu uvek znali sta rade, trudili su se, snalazili su se.
Po mom ukusu, nije im lose ispalo..:kuler:

[Aiko]

Naime, mislim da ima znatno više loših roditelja nego što to ljudi obično pojme.

ovo i ja mislim, ali mi je bilo nekako strašno da glasno izgovorim..

sve je više nezdravih porodica u kojima caruje stres, neslaganje, svadje, tuče, nezadovoljstvo..sve je više roditelja koji u jurnjavi za novcem i egzistencijom zapostavljaju dete i materijalnim stvarima nadomešćuju ljubav i pažnju..i sve više roditelja ima sve manje živaca i volje da razgovaraju sa decom, saslušaju ih..

to je tako očigledno, trebalo bi bar priznati..

a slažem se i sa onom konstatacijom da roditelji ponekad prosto uguše dete prevelikom pažnjom i sve rade umesto njih u želji da ih što više poštede i tako im prave magareću uslugu..dete se onda prosto izgubi i u vremenu i prostoru i ne verujem da će biti zahvalno na tolikoj ljubavi i pažnji koju je dobijalo od roditelja..

[Bjankaa]

Dechje selo...deca bez roditelja ili ostavljena deca...o njima brinu na konkursu odabrane "mame" i "tete"....ukljucena su i u rad grupa predskolskih ustanova, tako da sam imala prilike da ih upoznam...deca na chijim licima se ocrtava tragicna sudbina...deca drugacijeg osmeha....zalosno je to da bez obzira koliko se trudili, taj iskren i pravi decji osmeh im niko ne moze vratiti...

[izabelitta]

Neverovatno je to da se ljudi potroše godine učeći kako da budu profesionalci u nekom zanimanju, a u roditeljstvo se ulazi nasumično, otprilike, instiktivno, već prema iskustvu i nahođenju... Decu odgajaju amateri... :)
A kad pričaš sa bilo kojim roditeljem, svaki je doktor nauka baš iz te oblasti, retki su oni koji će priznati da u nečemu greše. Uvrede se ljudi i na samo pitanje. Kažu: "Ja tako. I tačka." Pri tom im taj stav ne smeta da nekom drugom usrdno pokušaju da posole pamet...
Rekla bih da je roditeljstvo pre svega budnost. Svako dete je priča za sebe, pa ga treba pratiti, u svakom trenutku imati kontakt sa njim. Ne mora to uvek biti bukvalan, verbalni kontakt, ali je važno da se te niti ne prekidaju. Dete uvek šalje signale o tome šta misli i kako se oseća, a na roditeljima je da im antene uvek budu u funkciji. Zameram onima koji se isključuju, koji su možda fizički prisutni, ali nedostupni. Vreme provedeno sa detetom ne meri se kvantitetom, nego sveukupnom unutrašnjom prisutnošću.
Po meni, loši roditelji su agresivci. Oni koji fizičkom silom, pa i urlanjem, uteruju deci "pamet u glavu". Prosto mislim da dete ne treba da posluša roditelja zbog straha od batina, nego zato što će na neki način shvatiti zašto bi trebalo da posluša. Zeznuto je to. Oduzima vreme i strpljenje. Lakše ga je istalambačiti jednom, pa posle na mig pretrne i posluša. Ali...
I ja tumaram nekad po roditeljstvu, vagam, preispitujem se, pokušavam da se setim šta je meni smetalo dok sam odrastala, čitam, pitam... Najzanimljivije mi je to što sam najbolje odgovore i smernice dobila upravo od svog sina. Dok ga sa potpunom pažnjom gledam i slušam, uvek znam šta treba da mislim ili uradim. Pri tom je memento apsolutno u pravu da se ne treba u toj ljubavi i pažnji pogubiti. Ne može se živeti normalno gledajući samo u dete. Ono mora da gleda i razume svet oko sebe, da ga prihvati i da se uklopi. Centar sveta je u srcu, ali u svet se mora.