Strah od ljubavi

[Mish]

Mislim da smo se svi posle velikih razočaranja u kraćem ili dužem periodu susreli sa ovim strahom.
I potreban ti je osećaj da si voljen i da voliš, ali te je strah ponovnog neuspeha. Prihvataš flert, ali na svaku naznaku da bi to moglo biti više od flerta, bežiš. Ili možda čak i prihvataš neku vezu, čisto da ne bi bio sam, ali pokušavaš da držiš emocije učaurene i ne dozvoljavaš im da se rasprše.
Jeste li imali ovakve periode? Kako ste se nosili sa ovim strahom i na koji način ste ga prevazišli?

[lav71]

Mislim da smo se svi posle velikih razočaranja u kraćem ili dužem periodu susreli sa ovim strahom.
I potreban ti je osećaj da si voljen i da voliš, ali te je strah ponovnog neuspeha. Prihvataš flert, ali na svaku naznaku da bi to moglo biti više od flerta, bežiš. Ili možda čak i prihvataš neku vezu, čisto da ne bi bio sam, ali pokušavaš da držiš emocije učaurene i ne dozvoljavaš im da se rasprše.
Jeste li imali ovakve periode? Kako ste se nosili sa ovim strahom i na koji način ste ga prevazišli?

...u tom periodu sam vrlo retko bio samo sa jednom u "vezi"...:beyond:

[Lillith]

Oh,pa ja sam ceo zivot tako prozivela i svaku vezu zavrsila bas kad je postajalo ili vec bilo ono extra lepo jer sam se plasila da ce posle mnogo da boli...
Svaki put,cim je postajala neka naznaka neke prave veze koja vodi necem ozbiljnijem ja sam kupila prnje i odlazila...
Jednom sam cak bila i zarucena i onda naprasno kidnula iz veze a jedini razlog je bio strah od ljubavi...
Kad nadjem nekoga uz koga cu se osecati sigurno tad cu se i pokloniti sva,tad cu i prevezici taj strah a sve do tad cu voleti ali i bezati pre nego zavolim beznadano :beyond:

[Neuhvatljiva_]

Jeste li imali ovakve periode? Kako ste se nosili sa ovim strahom i na koji način ste ga prevazišli?
DA...samo sam imala razne faze...Od one da ja necu moci nikog voleti...dugo...Do one da mene niko ne može da voli...Odnosno pitanje: Zašto me voli? :hmm:
Proživela sam uvek te faze najbolje uz prijatelje, ili u najgoroj varijanti, kažnjavajući sebe tako što odem od osobe koja me zavoli... :roll:
Prodje sve to brzo...Kad krupne korake zameniš sitnim...onda sve nekako dodje na svoje mesto...

[Kal_el]

...u tom periodu sam vrlo retko bio samo sa jednom u "vezi"...:beyond:

E bre lave ti si jedna muşka :prase:
i isti si ko i ja :hahaha:

[lav71]

E bre lave ti si jedna muşka :prase:
i isti si ko i ja :hahaha:

...kažu da su svinje inteligentne životinje...:roll: ...možda zato što ne biraju šta jeDu?... :cesces: :roll: :roll:

[love hunter]

Dugo, predugo sam tako ziveo. Sad znam da je bolje dati sve od sebe, i ziveti za svaki caroban trenutak proveden sa nekim vrednim toga...kad dodju dani tuge, imacete cega da se setite...sa osmehom.

[patak]

Ja sam oko srca sagradio zid zeru veći od kineskog. Išao sam sve po redu, omalterisao, nabacio fasadu i već šta sve ide. Nekoć mi ga jedna Mala izrazbija i do srca nebranjenog dođe. Evo me pripremam se za petnestu noć bez sna, sutra ću u apoteci tražiti nešto jače jer ovo što su mi dali ne vata.

[TVO.JA_]

Mislim da smo se svi posle velikih razočaranja u kraćem ili dužem periodu susreli sa ovim strahom.
I potreban ti je osećaj da si voljen i da voliš, ali te je strah ponovnog neuspeha.

Imam taj strah. Poznajući sebe, taj strah je čak i prilično realan, obzirom na moje duboko, trajno, ludo vezivanje za neke ljude, i istovremeni strah da ih ne izgubim. Mislim da je, kod mene bar, taj strah ekvivalentan emocijama koje imam prema nekome. Što ga više volim, više se i plašim tog gubljenja kontorle kao i uopste tog vezivanja. Srecom, kod mene se retko tako duboke i jake ljubavi rode, verovatno je sama priroda to tako udesila, kako bi me iole zaštitila od sebe same. Dakle, do sada sam dva puta volela onako do kraja. I oba puta je to bilo pomešano sa, gotovo patoloskom zavisnošću od te osobe, kao i sa strahom od gubljenja iste. Kod mene to ide jedno s drugim. Oba puta su iste emocije bile i na drugoj strani. Znaci, mogu da kažem da sam doživela tu duboku, jaku, sveprožimajucu ljubav, bogu hvala.
Mislim da je svojevrsni hendikep nemogucnost takvog voljenja, ma kolika da je patnja posle, sve je to deo istog procesa.
Što se strahova tiče, mislim da se svako od nas, vise ili manje, zaista boji tog gubljenja kontrole nad sobom, nad situacijom, nad zdravim razumom. Ja se u tim situacijama čak više bojim sebe same, jer znam kako divlje, duboko, bezgranično umem da volim i kuda sve to zna da me odvede. Zahvaljujem Bogu na tom čudesnom daru, toj čudesnoj sposobnosti da se dosegnu takve vratolomne visine, dubine, najčudesnije, najzaslepljujuće osećanje, kao i taj eksplozivni, neizrečivi osecaj sreće kad čovek, prosto i jednostavno - voli.

[terminator]

:ok:
Mene je vise strah od onoga sto ide posle ljubavi

[makica @-,-'-]

ja imam strah od onoga sto dolazi zajedno sa ljubavlju.
Ljubav znaci verovati nekome, ja verujem toj osobi ali pored svega shvatila sam da verujem njemu ali sudbini ne. Uvek se nesto desi.
tako da imam strah od tuge i povredjivanja, a da bi neko uspeo da me povredi onda znaci da je to ta osoba koju volim, jer nista drugo sem voljene osobe ne moze da mi nanese bol. ostalo je nevazno

[novi]

dobrodosla u svet odraslih

[NSdjanka]

Mislim da se svi mi pre plašimo od neuzvraćene ljubavi ili da nam neće biti uzvraćeno onako kako očekujemo... Bajke prestaju tamo gde počinje surova realnost...

[gorica]

Hrabri vole a kukavice čekaju da budu voljene
Ja se bojim ljubavi.:gone:ovako ja begam od ljubavi!

[Tami80]

Mislim da se muskarci vise boje ljubavi.
Vecina je priznala da se plasi ljubavi.Plase se da pokazu svoja osecanja,u strahu da ce to neko iskoristiti ,pa ih s toga oni potiskuju.Priznati nekome da ga volis je cesto protumaceno kao slabost i mana,a ne kao nesto sto je prirodno i lepo.
Moja poruka je i dalje...moj potpis dole...

[Strumpfi]

Ja bih vise rekla za sebe da imam strah da se nikada necu zaljubiti.:stid2:
Uvek kod mene glava dominira srcem i ne dopustam sebi previse opustanja, a sto se tice komentara ovih "muskih svinja", mogu reci da sam se u sustini ponasala nai sti nacin kao i oni... Ja se bas trudim da se zaljubim, i da zavolim nekog, no nikako mi ne ide...:hahaha:

[Becar]

Mislim da se muskarci vise boje ljubavi.
Vecina je priznala da se plasi ljubavi.Plase se da pokazu svoja osecanja,u strahu da ce to neko iskoristiti ,pa ih s toga oni potiskuju.Priznati nekome da ga volis je cesto protumaceno kao slabost i mana,a ne kao nesto sto je prirodno i lepo.
Moja poruka je i dalje...moj potpis dole...

A tacno je ali ne kod svih ja se ljubavi ne bojim ja u njoj uzivam.Kada priznam da kazem da je volim to za mene nije slabost imana nego stvarno da vidi da moze da racuna na mene u svakoj situaciji da se ne oseca usamljenom.Dzentlmenski nema sta :sesir:

[Goga]

Jeste li imali ovakve periode? Kako ste se nosili sa ovim strahom i na koji način ste ga prevazišli?


Posle veze, koja me iscrpela (nemam adekvatniji izraz)
jer sam u nju uložila sebe, onako naijskrenije,
bez pomisli da će jednom da dođe ende..

Shavatila sam da:
- sam zapostavila sve, što je bilo vredno moje pažnje (lekcija br. 1)
- se nikada ne ''dajem'' do kraja (lekcija br. 2)
- za sve postoji mera i granica (lekcija br. 3)

i još mnogo brrrr. lekcija :uredu:

Strah je živeo u meni, sve do momenta, kada sam upoznala
sadašnjeg supruga, koji je razbio sve moje blokade,
i ''kupio me''
(verovatno) za sva vremena.

Dok se nije pojavio u mom životu,
posvetila sam se svemu onome,
za šta sam smatrala da sam propustila...

Upravo sam ''uhvatila sebe'' :smeh:, sa ovim ''verovatno''
da je strah još uvek prisutan, u podsvesti ... :beyond: