Negativan uticaj crtanih filmova na decu

[Kunic]

U kojoj meri agresivni crtaci uticu na decu? Da li dozvoljavate vasem detetu da gleda takve crtane filmove? :huh:

[Goga]

Sigurno da uticu. Za sada jos uvek mogu detetu da dozvolim ili ne da gleda neshto. Pitanje je dana kada ce mozda otici kod drugara i odgledati to sto mu je uslovno receno "zabranjeno". Zabranjeno voce je najsladje, zar ne? Kad bude malo stariji, pokusacu na lep nacin da mu objasnim i naravno dozvoliti mu da gleda sta hoce, pa neka izabere. Pametna je to glavica, ljubi ga majka.

[Meggy]

Svakog dana gledam kakav uticaj na decu imaju kojekakvi crtaci... Za nepoverovati je koliko agresivnosti ima u tim maleckim stvorenjima... A onda uhvatis na TV-u neki od tih crtaca, ili slusas opis njihove omiljene igrice i momentalno ti bude jasno zasto je to tako :roll: Sad but true.

[Muckota]

Naravno da imaju uticaj, uvek bilo i bice. Problem je samo u tome sto se deci serviraju sve agresivniji crtaci (jer deca upravo takve i traze) pa uticaj postaje sve negativniji.
Ipak, deca su ta koja traze da gledaju takve crtane filmove i deca su ta koja traze da igraju takve igrice, i mi tu ne mozemo nista. Kako da zabranis detetu da gleda ili igra ono sto svi njegovi drugari gledaju ili igraju? Ja to ne bih mogla, zaista.

[SQUAW]

Kada malo bolje razmislimo u 99% crtanih filnova je prisutno nasilje i agresija. Samo je to prikazano na malo drugačiji način u onim crtaćima na kojima smo mi odrasli i u onim koje deca sada gledaju. Oni su samo direktno nasilni. U suštini nije bitno da li crtani ima nasilja, nego da je dobro pokazao borbu između dobra i zla.

Slažem se da je ovo što sada deca gledaju nižeg kvaliteta, ali se nikako ne usuđujem da sankcionišem dečiji svet u glavi mog sina. Možda ga ja jednostavno ne razumem kao on. Ali uvek se trudim da sa njim razgovaram o tome. Dok je bio mali, mogla sam da biram i kupujem crtane filmove koje sam mu puštala, ali od kako zna da koristi daljinski gleda šta želi. Nemam srca da sa tv-a izbrišem dečiji kanal, kakve god on crtaće puštao, jer svi njegovi drugovi i drugarice gledaju to isto. To je jednostavno jedna velika stvar u njihovim životima i tema na osnovu koje sklapaju prijateljstva, upoznaju se i zbližavaju, bar sada, dok su još malo veći od malih.

Bitnije je da u njegovu glavu ne ulaze kojekakve vesti i dnevnici u kojima ima mnogo više nasilja, da ne pokupi od društva ono što je loše, da ne gleda nasilje u komšiluku, da živi u normalnoj porodici i da se sa njim razgovara. Da ne upija od nas "velikih i zlih", jer mi možemo napraviti mnogo veća sranja nego jedan crtani film. Pa, ratove ne prave deca. Rasizam i verska netrepeljivost su im strane reči. Mislim da ako se roditelj malo više angažuje i posveti pažnju svom detetu, da to što prikazuje neki crtani film ili igrica i neće imati nekakav uticaj na njegovu glavicu. Na žalost, ima sve više primera gde ljudi deci kupe računar da bi ih jednostavno "skinuli sa grbače". E to je meni heavy. Dok ja sa mojim Malim Od Hladnog Oružja razgovaram, a delima mu pokazujem šta je u životu "right", ne bojim se da će od njega postati loš čovek.

Howgh!

[valter]

Naravno da postoj, al ako produbimo pitanjem da li je u tim crtacima nasilje samo sebi cilj, ili je ipak preovladjujuca poruka da dobro pobedjuje, a da se, Djoletu varalici staroj, zlocin ne isplati. Sta znam? Mozda ipak, taj bespostedni kapitalizam i na decu gleda samo kroz cifre. Gde se izgubi obrazovni program? Teletabisi? Dakle trziste, konkurencija=izbor, i koliko god mali bio mora da zna da uvek ima izbor. Takodje da razume ono sta gleda, ako ne da nauci da pita. I na kraju ako nema koga da pita, onda nasilje u crtanim filmovima moze da ima negativan uticaj na decu!
Nemam decu, ali se sjajno osecam u njihovom drustvu!
Sva su deca nasa!

[rasdej]

Nekako se sav deprimiram kada moja deca dodju kod mene i zabulje se u TV na kojem idu raznorazne gluposti - sve neke borbe, sve neka nadmetanja koja ih prosto opsedaju idejom da moras biti najbolji, pobediti sve druge. Mozda pokemoni, jugio, bejblejd i slicno deluju bezazleno, ali primecujem kakav uticaj imaju ti crtaci na njih, i iskreno sam jako zabrinut.
Ali, ne mozes im zabraniti...

[Najgora]

Strogo sam vodila racuna da gledaju iskljucivo Dizni crtace, medjutim u obdanistu su od druge dece culi za te bezvezne likove i sad nema nazad. Pokemoni, digimoni, yugh i yogh (ili kako vec) i ostale budalastine(tu spada i onaj cartoon network) su toliko odvratne i skaradne da se pitam koji su to ljudi koji ih prave i da li imaju imalo mozga u glavi i da li dozvoljavaju svojoj deci da to gledaju?:ljutko:

[Mish]

Nisam u ulozi koja treba da odobrava i/ili zabranjuje gledanje crtaća, ali kad bacim pogled na ove današnje crtaće zgrozim se. Gde su crtaći poput Pčelice Maje i Mece Dobrića?
Međutim, ono na šta se više od crtaća zgražavam jesu igrice. Najpre se deca već od 2-3-4 godine postave pred računar (uvek mi bude žao što ne jurcaju po igralištu sa drugom decom nego se zatelebaju u ekran), a potom im se daju morbidne igre. I onda mi se desi da mi se dete koje još uvek ne zna sve glasove da izgovori obraća sa rečima "Vidi, vidi, ubio sam ciku"! I mada nemam prava da komentarišem, ipak prokomentarišem da za tako nešto jesu krivi autori tih igrica, ali još više roditelji.

[Savannah]

moj sin podjednako voli tom i jerry-a kao i yugi-oh .oba su ako cemo iskreno agresivni. uglavnom ne dozvoljavam previse tv-a , radije se zabavimo kakvom drustvenom igrom kao covjece ne ljuti se npr.

[PropelerZviz]

Jupi..."oci, usta, nos"! :uzbud: :jeee: :new:
Obozavao sam crtace sa starom sinhronizacijom. Pa malo kockice i opstanak i da vidis radosnog detinjstva.

Istina malo su danas "drugaciji crtaci" :(
Mozda su takva vremena...mada ima dobrih, ali nemogu da gledam iz ociju deteta, pa mi je dobar npr. Samuraj Jack sa cartoon-a. Odlicno reziran crtac. Mada je tamo, po meni, vecina crtaca za odrasle.
Mozda to sto je nama blesavo i nasilno, u decijoj glavi nije bas tako. Masta radi svasta, na bilo koju temu. Jedino je blesav efekat da deca oponasaju neke ludorije iz crtaca....

[Najgora]

Jedino je blesav efekat da deca oponasaju neke ludorije iz crtaca....

Pa to jedino i jeste najveći problem...jer se u današnjim crtaćima jedino prikazuje dokazivanje (fizičke) moći...

[Ivana-psy]

Ja nemam klince, jos :jok: , ali imam mladjeg brata koji je bas sad u fazi obozavanja crtaca i stvaranja heroja! A sta gleda??? :ljutko:

Gleda nasilje, tuce i cudna stvorenja! Primecujem da se klinci iz njegovog okruzenja ponasaju i igraju na cudan nacin, sve su to neke uvrnute igre! Covece, klinci ne znaju da se igraju normalno, zaista jak uticaj televizije, a da ne pricamo o napustanju igre u to i to vreme, kad pocinje Jugi - on (ili kako god vec), pa mene nisu mogli na veceru da uteraju u kucu kad se igram na ulici sa decom! :blink:

A da je bar samo to, nego sad velik problem stvaraju i kompjuterske igrice, koje opet, nisu nimalo prijatne i bezazlene! Ali da ne odem :off:

[HLEBmaster]

Chekajte bre ljudi, a kad to crtaci nisu bili puni nasilja? Ok nisu svi onda al nisu ni danas..

Najvishe su se vrteli Tom i Jerry koji su 100% jurnjava i nasilje.. i normalno i onda kukumavchilo o nasilju. Kao klinci vide da kad opauchish machku vrte joj se zvezdice oko glave pa ajd i oni da probaju na svojoj kucnoj machki ..

Pa onda Popeye ( uz Micu Tatica crtani je genijalan) makljachi se ko stigne i kako..

Warner Brosowi crtaci su bili manje nasilni, ali nisu mnogo zaostajali .. kojot i ptica trkachica ..

Chak je i onaj retardirani crtani Vitez Koja imao sekvence nasilja :)

Shto se tiche cartoon networka ono su stvarno crtani za odrasle i svi su do jaja. Ne znam da li to deca gledaju i kako shvataju samuraj Dzeka :uzbud: Dexters Lab, Two stupid dogs, Cow and chicken, baboon and weesel .etc etc .. a meni su dobri :) Toliko su opaljeni da chisto sumnjam da tu dete mozz da nauchi shtogod .. Ali pa shta?

Parafrazirachu chuvenog mislioca 50c... Ako vam tv vaspitava decu morate se malo zabrinuti i oko sopstvenog vaspitanja..formiranoog uz "bezopasne" i "nevine" crtace

[HLEBmaster]

Da dodam ( ne menja mi se post ) .. Danas imamo i crtace tipa Sundjer Bob koji je meni simpatichan jer je u principu satira.. Klinci ga vole jer je verovatno sharen i smeshan (vidi sundjer u pantalonama!) ..Ne vidim shta bi ko imao protiv chetvrtastog spondza plavih ochiju, ali ni njega ljudi ne razumeju pa je i on debilan.. To shto ne razumeju Stimpija i Rena, gde su su glavni junaci ometeni machak i psihotichna chivava ("mi smo debele voolinee" i "vidi Rene, loptice od shtroke" ), jasno mi je :) Al pretpostavicete da onakvo ludilo od crtanog ja naravno obozzavam.

Shta je druga opcija? Nedefinisani teletabisi protivu kojih se digla hajka - mora da su u najmanju ruku tu neke sektashke poruke jer je ono totalno debilno.. a nije debilno ..samo je primereno onom uzrastu kada dete pochinje da razaznaje oblike i boje i razume po koju rech..

Aa da tu je bila i chuvena legenda kako je neki kinac skochio u bunar jer je mislio da tu zive teletabisi?.. Pa nikakav nauchni program nece ti pomoci ako si glup!

Mozda crtaci imaju efekta na decu, mozda su imali i na mene, u svakom sluchaju nisu me sprechavali ni oni ni igrice na comodoreu da se valjam napolju sa drushtvom po prashini, da se gadajamo blatom, kamenjem i igramo ostale drazzesne igrice.. krademo komshijama kajsije i treshnje.. lovimo zzabe i zmije .. nishta na s nije sprechavalo..tada se moja keva krstila drugim stvarima..
Ali prerasli smo sve to, ali crtace nismo.. nauchili smo samo, vremenom, da se prema njima postavimo kao nechem shto nije ni realan svet niti je uzor.. Ajde pokazite mi nekoga kome je nindza kornjacha bila i ostala uzor te imala bilo kakav ozbiljan efekat na zivot (izuzmimo pandure)..

Vracam se opet na zakljuchak od malopre. Problem je shto se se roditelji deci ne posvvecuju dovoljno i na pravi nachin.. vec se detetovo vreme prepushta TV -u...

Druga stvar, primetio sam da nedotuupavni novinari sa vishkom prostora za kucanje od svega naprave problem i famu.. Kako god okrenesh i shta god da se desi neshto nekom ne valja ... A ljudi se primaju..

[BaneK]

Moje dete upravo gleda Lasie, trudimo se da mu u ovom uzrastu ne kupujemo neke budalastine. Dok jos mozemo da uticemo na njega.

[helena]

Crtani filmovi imaju negativan uticaj pre svega zato što svako gledanje televizije ili monitora umara decu; gotovo ih zaglupljuje. Ali ne želim da kažem da su roditelji KRIVI zato što puštaju deci crtaće. Krivi su oni koji ih prave takvima. Roditelji su krivi pred samima sobom koliko i pred decom zato što, kao što dosta vas i sami priznaju, "nemate srca da im zabranite". Put ka paklu popločan je dobrim namerama. Zaista vam verujem kada kažete da nemate srca. Ali mi to zvuči kao da se plašite da uđete u sukob sa sopstvenim detetom. Ono je dete, i to vaše, i vi ga volite najviše na svetu - sigurno više nego što ga ja volim. A ja zaista verujem i osećam da treba da budemo čvrsti po tom pitanju. Dobro ste primetili, Tom i Džeri i Popaj nisu potrebni deci. Pčelica Maja i Pipi Duga Čarapa će vam dete učiniti možda svojeglavijim, ležernijim, imunijim na vaš autoritet. Stari Diznijevi su Ok, ali Lilo i Stič...? Zemlja pre vremena (o dinosaurusima, ali ne Diznijev), Spirit (o mustangu), Bili Heroj, majstor Bob, Vini Pu za najmlađe (i njima je čak dosadan, ali zar nije odlično ako se dete dosađuje uz TV a vi mu kažete "Hajde da napraviš svog zmaja!"). Hajdi, Mač u kamenu i Cvrle ide u grad su još neki koji mi padaju na pamet i koji su sasvim u redu. Svesna sam da ovo (osim Spirit-a) ne vredi za stariju decu, od 5 godina pa naviše, pogotovo dečake koji su se već navikli na Jugio čudovišta, ali verujem da postoje i roditelji koji umeju da povrate autoritet a istovremeno stave detetu do znanja da ga vole. Zašto vam ja ovde pametujem? Zato što sam, pregledajući crtaće na TV-u zbog svoje dece, postala neko ko veruje u Boga. Kako to? Čistom logikom. Ukoliko postoji toliko crtaća u kojima se pojavljuju mrtvačke glave kao ukras na odeći, rogato-zubata stvorenja koja treba da nam budu simpatična, za razliku od ljudskih bića koja su ili ružna ili glupa ili sporedni likovi; ako su najbolji prijatelji jedne devojčice jedna mačka, jedna svinja i jedno krastavo čudovište, pa još jedne devojčice, a u drugom crtaću na strani negativnog junaka se nalazi mačka sa kapom pravoslavnog sveštenika na glavi, šta onda čovek treba da pomisli? Zašto najobičniji doktor u Kirbiju ima frizuru u vidu rogova? Zašto je vekovima bilo dovoljno da se čudovišta prikazuju kao rogata, zubata, zla i nenaklonjena ljudima, a sada u Ju-gi-o kartama rogato stvorenje bez očiju i prekriveno krljuštima predstavlja ratnika koji se bori protiv demona? Zašto više nije dovoljno da taj ratnik liči na - čoveka? Zašto gotovo ceo Kartun Netvork liči na reklamu za mračnu stranu? Zašto bi se vekovna simbolika odjednom promenila, zamutila, izmešala toliko da se više ne razlikuju jasne osobine dobra i zla? KAKO da naša deca prepoznaju spoljašnje karakteristike onoga što treba da pobedi i onoga što treba da bude pobeđeno? Slična problematika se nalazi i u reklamama. Ako neko od vas misli da ima LOGIČAN odgovor na ova pitanja, biću mu zahvalna. Jer će me utešiti. Kada gledam izvesne crtaće, čini mi se da je kraj sveta blizu. A ovaj svet mi je potreban jer na njemu treba da žive moja deca.

[HLEBmaster]

Pa gotovo iznenada imamo navalu tih japanskih fora.. Klasichni manga crtaci iako klisheizirani, opet su imali neku podelu dobra i zla..A ovi Jugioh, raznorazne zmajeve kugle i shiomigadjura superheroji se stvarno graniche sa boleshtinom.. Mozda je, gledano iz ugla Japanaca sve to pouchno ..
Ne bih trazio nikakve dublju i skrivenu simboliku iza svih tih pomerenih likova.. oni su samo proizvod manjka mashte u hiperprodukciji.. treba popuniti 12522355 epizode nechim pa makar to bile i kamene kornjache koje bljuju vatru itd..

Srecom, Disney se josh drzi ..a takodje imamo iz godine u godinu nove 3D animirane crtace na koje do sad, ama bash ni na jedan nemam zamerki.. Shrek, Nemo i Ice age i slichni su fenomenalni..

Bez obzira na sve, verujem da crtaci uttichu nekako na dechiji zzivot.. ali ne verujem da ovi loshi ostavljaju neki dublji efekat osim protracenog vremena i kratkotrajnog razmishljanja o budalashtinama..

Upravo pogledah Spirita... :) I ne fali mu baash nishta :)

[SQUAW]

Eto helena, navela si moj omiljeni crtani film, Spirit :osmeh: :srce:

Već sam rekla gore šta mislim na ovu temu, potpuno se slažem sa 'Lebom (a donekle i sa tobom) ali nikako ne mogu da kažem da crtani filmovi ostavljaju ne znam kako dubok efekat... bar ne na onu decu koja nisu upućena SAMO na TV i u čijem odrastanju učestvuju i roditelji. Ja, za razliku od tebe ne mogu nazvati lošim sve što ne liči na moje religijske poglede na svet. Dakle u crtanim filmovima svakako ima nasilja kao i svuda oko nas, izvedi dete u park i tamo ćeš videti nasilje, ali se tvoje dete neće nasilno ponašati ako se bar malo uključiš u njegov život.

Kad sam ja bila klinka ovakve priče se nisu vodile oko crtanih filmova, ali vodile su se oko stripova... identične... tada su kao oni loše uticali na decu... ma da... a ja ih gutala, ne zna se da l' više ja ili moj ćale, otimali smo se... pa sam nešto sve izrasla u lošu... a bogami našla se i po koja mrtvačka glava na odeći, da...

http://www.cosgan.de/images/more/bigs/e070.gif

Da se plašim da uđem u sukob sa svojim detetom? Zbog crtanih filmova? Svašta. Ne vidim nijedan razlog zašto bih mu branila da ih gleda, smatram ga jako inteligentnim malim bićem.

I da, još jedan podatak. Ističe se u nastavi iz veronauke, za koju se sam odlučio ;)

[BaneK]

Spirit je sjajan crtać. BaneK i SineK ga obožavaju.
Iz njega deca (a i odrasli) mogu mnogo da nauče koliko je sloboda važna. :uredu:

[jasenka89]

Jovana Papan

Crtani filmovi – politika za decu

Prosečno dete u Srbiji, statistike kažu, provede dnevno 3-4 sata gledajući televiziju. Od toga – zna se – najviše gleda crtane filmove, naročito ako je pretškolskog uzrasta. Ponuda je danas ogromna, i umesto da ceo dan iščekuje onaj famozni crtać u sedam i petnaest uveče, na kome su odrastale generacije današnjih roditelja, savremeno dete ima na raspolaganju nekih pola tuceta nacionalnih, kablovskih i satelitskih dečjih kanala koji gotovo neprekidno emituju samo crtane filmove. Čak i običaj pravljenja kućnih kolekcija video kaseta i diskova polako izlazi iz trenda – svima postaje jasno da je daleko lakše i jeftinije pritisnuti dugmence na daljinskom i ostaviti decu da satima hipnotisano zure u nove i još novije epizode bezbrojnih crtanih serija koje se neumorno nižu.

Naravno, nije se promenila samo količina crtanih filmova koja se svakodnevno iz tv-ekrana izliva na čula naših najmlađih. Promenila su se vremena, politika, ideološke paradigme, a time i sam sadržaj crtaća, koji bi, u skladu sa ekonomičnošću tržišne logike savremenog vaspitanja, tj. „investiranja“ u dete - trebalo da budu edukativni i da deci posreduju odabrane vrednosti, umesto da ih zabavljaju i kvare. Sva ta agresija, mržnja, netolerancija, tradicionalni odnosi moći, stereotipi i poroci kojima su se odlikovali junaci našeg doba poput Toma i Džerija, Duška ili Dače, zbog toga za današnju decu moraju ostati nepoznanica, kako bi ova mogla adekvatno da se formiraju kao demokratske i multikulturne ličnosti.

Povratak cenzure

Tom, Džeri i ostali sumnjivi i besprizorni tipovi nisu doduše potpuno elimisani iz dečjeg programa. Mada su debelo marginalizovani, milioni njihovih obožava la ca širom planete i dalje imaju priliku da uživaju uz ove legendarne crtane klasike, ili da ih puštaju svojoj deci. Ako, međutim, prilikom gledanja budu imali neki čudan osećaj da to baš i nije „ono“ uz šta su odrastali, uopšte neće mnogo pogrešiti. Verzije starih crtanih filmova koje su danas na tržištu i putem medija dostupne publici, uveliko su pretrpele nekoliko talasa žestoke cenzure i kasapljenja, izvršenih pod eufemizmom „izbacivanja uvredljivog materijala“. Zarad zaštite današnje dece od pogubnih uticaja nasleđa popularne kulture, zabrinuti roditelji, građanska udruženja, korporacije vlasnici prava i njihovi oprezni sponzori udružili su svoja osetljiva moralna čula u zajedničkom paničnom poduhvatu dezinfikovanja crtaća od politički nekorektnih sadržaja. Tako su iz crtanih klasika izbrisane sve one scene i gegovi koje bi i najpokvarenija paranoična mašta samo uz mnogo forsiranja mogla da deklariše kao vređanje na polnoj, rasnoj, etničkoj osnovi, ili kao podsticanje agresivnog ponašanja i poroka. To, doduše, nije i najgore što je moglo da ih snađe, i crtaći iz kojih je samo odstranjeno „obolelo tkivo“ još su imali sreće – oni drugi, koje nije bilo moguće jednostavno izmasakrirati, i na taj način dovesti u sklad sa savremenim idejama o prihvatljivom, zapečaćeni su i osuđeni da tavore u mračnim ćoškovima Vornerovih arhiva.

Ko sme da bude pametniji

Cenzura je, kao što je pre gotovo četiri veka konstatovao Milton, ne samo štetna i zaludna, već i sasvim neizvodljiva stvar. I zaista - gde postaviti granicu prihvatljivog i kako oceniti šta jeste potencijalno uvredljiv materijal, a šta nije? Kada su u pitanju crtani filmovi, korporacijski odbori i tela za procenjivanje podobnosti nisu želeli mnogo da lupaju glavu – pošto bi gotovo svaka referenca na drugu rasu i kulturu, kao nužno pojednostavljena, stereotipna predstava, mogla da se shvati i kao uvreda, najlakše je bilo izbaciti sve potencijalno nezgodne scene, odnosno scene sa takvim referencama.



U takvom duhu je, na primer, crtani film u kome Duško Dugouško nadmudruje crnca potpuno zabranjen, i to (prema obrazloženju) ne zbog toga što je crnac prikazan stereotipno, već zato što bi neko mogao da pomisli da film poručuje kako su i životinje pametnije od crnaca. Eskim iz jednog filma o Dušku Dugoušku sasvim je isečen, kao i Aboridžin iz drugog. Makaze su takoće radile i svaki put kada bi posle neke eksplozije junak iz oblaka dima izašao sa crnim licem, kada bi Tom iz gomile veša istrčao sa perjanicom indijanskog poglavice, kada se pojave urođenici koji pokušavaju nekoga da pojedu ili kada Tom posle udarca u lice poklopcem kante za đubre liči na Kineza. Sa druge strane, svi gegovi koji bi mogli biti potencijalno uvredljivi za belce, ostali su netaknuti – belce je, razume se, sasvim politički korektno ismevati, i niko ne pati zbog činjenice da Duško večito uspe da namagarči sirotog Elmera.



Neki crtani junaci su, očigledno, i sami po sebi isuviše problematični za današnje cenzore, i malo je falilo da čitav opus filmova o Brzom Gonzalesu zauvek zaglavi na nekoj prašnjavoj polici Kartun Netvorka. Ova stanica, ekskluzivni vlasnik prava, odlučila je 1999. godine da je ovaj crtani film nepriličan za prikazivanje zbog toga što navodno ismeva i stereotipizira hispanoamerikance. Ipak, posle tri godine izgnanstva Gonzales se vratio na male ekrane, i to zahvaljujući nikom drugom do Ligi latinoameričkih građana, koja se, u akciji pod sloganom „Živeo Brzi!“, uspešno izborila za rehabilitaciju omiljenog crtanog junaka latinoamerikanaca. I za Popaja su došli teški dani, i to iz mnogo razloga – puši lulu, bije se, ponaša se preterano mačo, a to sve danas ne prolazi, naročito kada su u pitanju deca. „On nije Sunđer Bob“, objašnjava prirodu Popajevih grehova američki istoričar crtanih filmova Džeri Bek.



Prohibicija i nenasilna borba

Kada su u pitanju seksualne aluzije i poroci, vrag je odavno odneo šalu. Zviždanje za cica-macama i zavirivanje pod suknje uveliko se preselilo u istoriju. Ni vuk, kome u parodičnom crtanom filmu o Crvenkapi očne jabučice pohotno iskaču kada ugleda devojčicu, nema više šanse da se pojavi pred današnjom decom, koja ni u ludilu ne smeju biti istraumirana takvim seksističkim aluzijama, pošto će onda jednog dana neminovno početi da razmišljaju o seksu, i to bez uvažavanja partnera kao ličnosti. A osim što smo zbog njih postali perverznjaci, svi smo izgleda i propušili ugledajući se na crtane junake, pa su zato pre nekoliko godina iz filmova o Tomu i Džeriju isečene sve scene sa duvanom. Alkohol, kao i najbezazlenija asocijacija na njega (torta od ruma), još odavno su pokošeni cenzorskim makazama, kao i scene sa kockanjem, ili nošenjem odeće suprotnog pola (svi mi znamo kako nastaju transvestiti!).

Nasilje je posebna priča. Kako ga izbaciti iz slepstik žanra, a da bilo šta ostane? Rešenja se kreću se u rasponu od smešnog, preko tragičnog, do zapanjujućeg. Tako, na primer, vidimo scenu u kojoj Kojot trči prema ivici litice, zatim je deo sa padanjem isečen, a onda se pojavljuje Kojot zgužvan kao harmonika. Ili vidimo Elmera sa napunjenom puškom kako se sprema da opali, zatim je pucanj isečen, a onda vidimo oprljenog Elmera kako se puši. Nema veze što gledanje ovako unakaženih scena predstavlja čisto nasilje nad dečjim mozgovima – važno je da ona zbog crtaća nikada ne dođu u iskušenje da nekome lansiraju koncertni klavir na glavu.

Da ne polome mozak

Kao što ukusno jelo, kada se iz njega izbace svi nezdravi začini, postane zdravo, puno vitamina i bljutavo, tako je i danas, zajedno sa svim tim kontroverznim, „uvredljivim“, ideološki holesteričnim i politički prezačinjenim tradicionalnim motivima, iz crtanih filmova izbačena i sva draž i zanimljivost. Kao rezultat ovog savremenog dijetalnog pristupa, sada smo dobili pažljivo ideološki osmišljene, vaspitne, edukativne, psihološki korisne, politički korektne i za kreativnost nadasve stimulativne crtane filmove, koji su pritom vrlo često do zla boga dosadni i potpuno negledljivi za bilo koga ko je stariji od uzrasta ciljne grupe. Samim tim, nehotično je ukinuta i mogućnost da gledanje crtaća bude aktivnost u kojoj učestvuju sve generacije ukućana. Zaista - nema tog prosečno inteligentnog roditelja koji je sposoban da izdrži duže od minuta ispred TV ekrana iz koga beče oči Teletabisi, i ostale slatkušne zeke, mede ili konjići koji vrcaju od ničim izazvane pozitivne energije. Dok današnja deca očarano zure u saharinske prizore opšte ljubavi, harmonije i besmisla, roditelji samo mogu da gledaju kako da se što pre udalje i posvete nekoj ultrauzbudljivoj aktivnosti poput sređivanja fioka ili menjanja patrona u hemijskim olovkama.

Doduše, s obzirom na to koliko se brige danas poklanja svakoj reči koja se stavlja u usta crtanim junacima, nije ni čudo što većina onoga što oni izgovaraju nema skoro nikakavog smisla. Jedan od američkih scenarista crtanih filmova izneo je podatak da je prilikom rada na nekoj crtanoj seriji, sve što napiše moralo da pročita i koriguje čak 47 različitih ljudi, pre nego što bi dobio odobrenje za snimanje. A spisak reči koje se u programima za najmlađe ne smeju koristiti nije nešto do čega biste tek tako mogli doći prostom logikom. Osim psovki i reči poput „prokletstvo“ i „dođavola“, scenaristima su zabranjene npr. i reči „gorivo“, „odmor“, „zavist“ i „ukloniti“, jer se smatra da su suviše komplikovane da bi ih deca razumela. Nije precizirano kada tačno deca postaju spremna da se uhvate u koštac sa ovakvim glavolomkama, ali bolje sprečiti oštećenje mozga na vreme, nego posle popravljati stvar... Uostalom, biće vremena na fakultetu, čemu neoprezna žurba?

Etnička diskriminacija goblina

Dobro, a kakvi su ti novi crtani junaci uz koje odrastaju današnji klinci? Zapravo, oni uopšte i nisu novi – trenutno na svetskoj i domaćoj crtanoj „estradi“ vladajuće pozicije zauizimaju sve sami povratnici i iz naftalina izvučeni, oprobano uspešni crtani likovi – Nodi, Jagodica Bobica, Medvedići dobrog srca. Međutim, svoje nove male obožavaoce ovi stari junaci šarmiraju u sasvim novim izdanjima, dezinfikovanim od bilo kakvog politički nekorektnog sadržaja, a bogami često i od bilo kakvog smisla.



Nodi, simpatični drveni lutak iz Zemlje igračaka, nastao iz pera engleske autorke Inid Blajton, pre nekoliko godina proslavio je svoj pedeseti rođendan. U dvadeset prvi vek, Nodi je ušao sa novim, kompjuterski animiranim vizuelnim identitetom, ali i bez nekih od svojih višedecenijskih crtanih saputnika. Originalna verzija priče o Nodiju sadržala je i Golivoge – drvene lutke crnog lica, koje su nekada bile popularne u Engleskoj i Americi, a koje su vremenom postale kontroverzne zbog asocijacija na rasizam. Golivoge je zamenio niz novih likova, a u ulozi loših momaka sada su se našli naizgled ideološki neutralni goblini. Međutim, ni to nije zadovoljilo savremene standarde političke korektnosti – ubrzo su stigle primedbe iz skandinavskih zemalja (kulturne postojbine goblina), koje autore serije optužuju da skrnave njihovu tradiciju i mitologiju. A poznato je da danas, u vreme totalitarizma tolerancije i uvažavanja, niko ne sme biti uvređen čak ni bezrazložno, pa je, samim tim, i sudbina goblina u Nodiju veoma neizvesna.

To nije sve što je moralo da se promeni. Kako bi neutralisali optužbe za seksizam i predominaciju muških likova, kreatori Nodija u seriju su ubacili još jedan lik – Dinu, koju autori opisuju kao „crnu, samouverenu žensku osobu pripadnicu manjine“. I sam Nodi je morao da promeni svoje ponašanje, kako bi se rešio optužbi da se ponaša kao jedan mali beli snobić – njegov nekada pomalo arogantni lik danas je zbog toga sveden na karikaturalnu dvodimenzionalnu ličnost sposobnu jedino da izgovara beskonačni niz ljubaznih fraza koje definitivno nikoga ne mogu da uvrede, osim što nehotično vređaju inteligenciju svakog višećelijskog organizma.

Na tronu najpopularnijih, Nodiju danas društvo pravi njegova koleginica Jagodica Bobica, suverena kraljica dečjih kanala, lutkica, majica, torbica, šnalica i ostale franšizne robe. Vrlo popularna u osamdesetim, Jagodica je takođe pre nekoliko godina doživela svoj veliki kambek, i to, pogađate, u politički „korigovanoj“ verziji. Sama junakinja doživela je svojevrsnu emancipaciju, pa se više ne može videti u romantičnoj haljinici kakvu je nosila od svog nastanka, a koja je izgleda pretvarala u ženu-objekat, već samo u pantalonama. Iz nove serije izbačeni su i svi negativci koji su ranije sirotoj Jagodici stvarali glavobolje, pa sada „Zemlju jagoda“ nastanjuju sve sami dobrotvori i poštenjačine , konačno u poziciji da uživaju u životima bez iskušenja, konflikata i stresa.



Naravno, osim što uspešno oskudevaju u mogućnostima da nehotično uvrede bilo koga na kugli zemaljskoj, oba crtana filma odlikuju se sižeima koji nemaju premca po svojoj zašećerenosti. Kad čovek vidi kako naši heroj i heroina uz pomoć svoje dobrote, poštovanja pravila i nedostatka smisla za humor brzo vraćaju harmoniju u idealnu „Zemlju igračaka“ (Nodi) ili „Zemlju jagoda“ (Bobica), prosto ne može a da sebi ne obeća da se više nikada neće švercovati u tramvaju, ili prelaziti ulicu na crveno.

Kako postati zvezda crtanog filma

Dok sa jedne strane Nodi i Bobica imaju zadatak da decu uvere kako je svet nastanjen isključivo dobrim dušama koje se po ceo dan samo vole i pomažu do iznamoglosti, misija Medvedića dobrog srca, sa druge strane, jeste da decu kljukaju „samopouzdanjem“ i verom u sebe, što je, kao što je poznato, danas ultimativni lek za sve nevolje čovečanstva. Tako se u svakoj epizodi medvedića, bezbroj puta mogu čuti dobro poznate olinjale fraze tipa: „Veruj u sebe!“, „Možeš biti sve što poželiš!“, „Samo poželi i želja će ti se ostvariti!“, „Ako budeš dovoljno jako želeo, uspećeš!“ i slično. Nema veze što su ove fraze u suštini potpuno ispražnjene od značenja – važno je da deci bude pružena predstava sveta u kome je uvek i za svakog sve moguće i izvodljivo, i gde je svako poseban i jednistven – što isto tako, ruku na srce, samo znači da niko i nije.

A da su današnji crtaći, prema svim parametrima, sasvim u trendu i potpuno upodobljeni vladajućim doktrinama, dokazuje i popularna španska crtana serija „Voćkice“. Ideja vodilja ove serije, kako se da zaključiti, jeste da promoviše danas modernu ideju interkulturalnosti. Jasno su uočljivi napori kreatora, da se crtani junaci - različite vrste voća i povrća, koje se međusobno druže i doživljavaju razne avanture, predstave kao potpuno ravnopravna bića koja zaslužuju jednako poštovanje, i koja, uprkos svojim drastičnim razlikama, mogu da ostvare međusobni konstruktivan (intervoćni) dijalog, pretpostavljamo u cilju nastanka jedne bogate i šarolike voćne salate. Sav ovaj interkulturalizam podvlači i naslovna numera serije, pesma sa sledećim refrenom:

„Mi smo beli i zeleni, crni ili žuti,

Mi smo različiti o da i to nas spaja!“







Za kraj, obavezno se mora pomenuti i trenutno aktuelna crtana serija „Hoću ja!“, koja se može posmatrati kao ultimativna paradigma današnjeg doba, koje (koliko god se upinjalo da se predstavi kao doba brige i poštovanja prema drugima), zapravo predstavlja doba egocentrične individue, samodovoljne i željne slave. Sasvim sa tim u skladu, današnja deca, od rođenja navikla da budu superstarevi u svojoj porodici i okruženju, zahvaljujući čedesima moderne medijske tehnologije, konačno mogu da svoj selebriti status podignu na jedan sasvim novi nivo, i to postavši prave pravcijate zvezde crtanih filmova. Kako je to moguće? Dovoljno je da njihovi roditelji određenoj tv-stanici pošalju fotografije, koje će zatim biti ubačene u odgovarajući softver, i klinci postaju instant junaci popularnog crtaća. Uživajući u sopstvenim avanturama, i očarano posmatrajući sopstveni odraz u ekranu, koji im upućuje pregršt ljubaznih, neuvredljivih, tolerantnih, interkulturnih i politički korektnih fraza, današnja deca najzad mogu sasvim da urone u to narcisovo ogledalo, i postanu pravi dvodimenzionalni junaci savremenog dezinfikovanog, politički korektnog, hiperzaslađenog i besmislenog ( crtanog ) sveta. www.nspm.org.yu

[Marijana Rajic]

moji dosta gledaju crtace.dosad su odgledali mislim sve.ali trenutno im je aktuelan sundjer bob i mister bin,mada im se i wallace and gromit svidja.