Puna verzija : Nobelova nagrada za književnost
11.10.2007.
http://www.radio021.info/radio021new/front/uimages/image15740.jpg
Dobitnica ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost je britanska književnica Doris Lesing. U obrazloženju se, između ostalog, kaže da ona u svojim delima na epski način prenosi iskustva žene, medjutim, u njenim delima, žene nisu krhka bića, već snažne ličnosti, koje često ispoljavaju i agresivnost i cinizam obično svojstven muškarcima. Među njena najpoznatija dela spada roman "Zlatna beležnica" iz 1962. godine, koji govori o književnici rastrzanoj između uloga supruge, spisateljice, političke aktivistkinje i ljubavnice. Od svih dela Doris Lesing na srpski jezik preveden je jedino roman "Peto dete".
Palo mi na pamet da malo prosirim ovu temu....:fijuk:
Nobelova nagrada za knjizevnost se dodeljuje od 1901 godine.
Ovo je prvi dobitnik:
Sili Pridom
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Prudhomme.jpg
(16. mart 1839. - 7. septembar 1907.), francuski književnik iz doba Parnasovog pokreta, pokreta koji je htio obnoviti eleganciju romantizma u francuskoj poeziji. Godine 1901. je prvi dobio Nobelovu nagradu za književnost
Pridom je studirao nauke, no zbog očne bolesti nije mogao nastaviti karijeru. Prvo je radio u fabrici, no 1860. je počeo studirati pravo. Godine 1865. je počeo pisati malenkolične pjesme inspirisane ljubavi. Stances at poemes (1865) sadrži njegovu najpoznatiju poemu Razbijena vaza. Trials i Solitude su takođe pisane u tom njegovom početnom sentimentalnom stilu.
Pridom se kasnije posvetio lirici Parasinista pišući djela tako da predstavi filozofske koncepte u obrnutom smislu. Najpoznatija djela u toj seriji su mu Pravda (1878) i Sreća (1888). Ta su djela kasnije pretvorena u faustijanski način ljubavi. U Francusku akademiju primljen je 1881.
izvor:Wikipedia
1902:
Teodor Momsen
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Theodor_mommsen.jpg/250px-Theodor_mommsen.jpg
(30. novembar 1817 — 1. novembar 1903) je bio nemački istoričar, pesnik, i pravnik. Teodor Momsen je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1902. godine.
Momsen je klasični istoričar 20. veka. Studirao je pravo i klasične nauke od 1838-43. godine, a posle nekoliko godina provedenih u Francuskoj i Italiji i kratke novinarske karijere, postao je univerzitetski profesor. Politički je bio angažovan u revoluciji 1848.-49. što je rezulitovalo napuštanjem profesorske službe. Godine 1858. dodeljena mu je Katedra za istoriju satrog veka na Univerzitetu u Berlinu. Bio je stalni član Pruske akademije nauka i umetnosti, i aktivan i istaknuti član pruskog parlamenta. 1902. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost za djelo "Istorija Rima" (Römische Geschichte).
1903:
Bjernstjerne Bjernson norveski pisac, vodeca licnost norveskog i nordijskog kulturnog zivota u 19. veku. Knjizevnu slavu stekao je pripovetkama o seljacima ''Sineve Sulbaken'', ''Arne'', ''Srecan decak'', ''Otac'', kojima je otvorio novu epohu norveske proze, ugledajuci se stilom i tehnikom na sage i narodno pripovedanje. Medju istorijskim dramama najznacajnija je trilogija ''Sigurd Slembe'', s jasnim nacionalnim programom povezivanja najstarijeg i savremenog doba. Ostala dela: drame ''Stecaj'', ''Urednik'', ''Kralj'', ''Novi sistem'', ''Iznad moci'', ''Rukavica'', pesme ''Pesme i pesme za pevanje'', ''Arnljot Geline''.
http://www.epdlp.com/fotos/bjornson.jpg
1904:
Dvojica su podelili nagradu:
Frederik Mistral
http://www.avignon-et-provence.com/avignon-tourisme/histoire/img/frederic_mistral.jpg
Francuski pisac i filolog. Najviše je pisao lirske pesme, epove i drame. Posebno je zaslužan što je očuvan od zaborava provansalski jezik i obnovljeno pesništvo na provansalskom, a posle dve decenije rada sastavio je francusko-provansalski rečnik. Dela: epopeje "Mirejo", "Kalendo".
Drugi je:
Hose Ecegeraj i Ezagire
( o njemu jos nisam nista pronasla, konsultovacu se kod kuce sa Popularnom Enciklopedijom, pa ako ima sta napisacu)
1905
Henrik Sjenkjevič
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Henryk_Sienkiewicz.jpg/180px-Henryk_Sienkiewicz.jpg
(polj. Henryk Sienkiewicz) (Vola Okžejska, Poljska, 5. maj 1864. - Vevej, Švajcarska, 15. novembar 1916.), bio je poljski književnik. Za roman Quo vadis nagrađen je Nobelovom nagradom za književnost 1905.
Studirao je filologiju u Varšavi, a s putovanja po Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj slao je poljskim novinama putopise pod pseudonimom Litvos (Litwos). Proputovao je Ameriku, Evropu i Afriku.
Nakon povratka u Poljsku, posvetio se proučavanju istorije, što je za rezultat imalo veliku književnu trilogiju o Poljskoj sredinom 17. veka: „Ognjem i mačem“, „Potop“ i „Pan Volodijovski“.
Bio je neizmerno popularan u Poljskoj. Godine 1900. nacionalnim doprinosima je skupljeno dovoljno sredstava da mu se kupi dvorac u kojem su živeli njegovi preci.
Dela
* „Uzalud“, 1870.
* „Niko nije prorok u svojoj zemlji“, 1872.
* „Dva puta“, 1873.
* „Skice ugljem“ (Szkice Węglem), 1877.
* „Bartek pobednik“ (Bartek Zwycięzca), 1982.
* „Čuvar svetionika“ (Latarnik), 1884.
* „Ognjem i mačem“ (Ogniem i mieczem), 1884.
* „Potop“ (Potop), 1886.)
* „Pan Volodijovski“ (Pan Wołodyjowski), 1888.
* „Bez dogme“ (Bez dogmatu), 1891.
* „Porodica Palanjecki“ (Rodzina Połanieckich), 1895.
* „Quo vadis“ (Quo Vadis), 1896.
* „Krstaši“ (Krzyżacy), 1900.
* „Kroz pustinju i prašumu“ (W pustyni i w puszczy), 1911.
1906
Đozue Karduči
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c9/Carducci.jpg
(Val di Kastelo kraj Luke, 27. jul 1835. - Bolonja, 16. februar 1907.), italijanski pjesnik
U mladosti republikanac, a poslije monarhista Karduči je osnovao neoklasicistički književni pokret, koji poezijom reagira na romantizam svojega doba. U njemu se osjeća istorijsko-patriotska tendencija te parnasovski odraz i veza sa suvremenim europskim strujanjima. Poeziji, koja mu 1906. donosi Nobelovu nagradu za književnost, najviše je dao zbirkom "Novi stihovi". Poznat je i kao kritičar i prozni pisac.
1907
Rudyard Kipling
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Kiplingcropped.jpg/200px-Kiplingcropped.jpg
(Bombay, 30.12. 1865. - London, 18.1. 1936.) je bio engleski književnik
U djetinjstvu je naučio hindski, pohađao je vojno učilište u Devonshireu, a 1833. vratio se u Indiju i djelovao kao novinar. Putovao je u Japan, Ameriku i Južnu Afriku. S jednakim žarom djelovao je u književnom i političkom životu Britanije. Njegova proza donosi izuzetnu sliku indijskog života i svijeta britanskih vojnika, s osobitim smislom za svijet djece i životinja. Bio je zagovornik britanskog imperijalizma, a kao utjelovljenje kolonijalizma nemilosrdno je karikiran i parodiran. Najčitanije su i najznačajnije njegove knjige o džungli, koje karakterizira izvanredno poznavanje tajanstvene Indije i svijeta životinja.
Djela:
* "Balade iz vojarne"
* "Priproste priče s planine"
* "Sablasna rikša i druge priče"
* "Knjiga o džungli"
* "Kim"
* "Svjetlost se ugasila"
1908
Rudolf Kristof Ojken
(Aurih, 5. januar 1846. - Jena, 14. septembar 1926.), njemački filozof
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/Eucken-im-Alter.png/180px-Eucken-im-Alter.png
Bio je profesor u Baselu i Jeni. Obnovio je Fihteov etički idealizam. Smatrao je da današnja kultura razara život, jer je svako njeno područje stvorilo zasebne nazore koji se ne spajaju u jednu životnu sliku. Kritikuje te razne životne sisteme i stvara nazor da život ima smisla samo kao stvaranje zbiljnosti (aktivizam). Sudjelovao je u mirovnom pokretu, a 1908. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Djela:
* "Jedinstvo duhovnog života u svijesti i činu čovječanstva"
* "Osnovna crte jednog novog nazora na svijet"
* "Smisao i vrijednost života"
* "Glavni suvremeneni problemi filozofije religije"
* "Čovjek i svijet"
1909
Selma Lagerlöf
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Selma_Lagerlof_%281908%29%2C_painted_by_Carl_Larss on.jpg/175px-Selma_Lagerlof_%281908%29%2C_painted_by_Carl_Larss on.jpg
Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf (Östra Ämtervik, 20. novembar 1858. - Mĺrbacka, 16. mart 1940.), švedska književnica.
Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 1909. godine čime postaje prva žena koja je dobila ovo priznanje za svoj literarni rad. Godine 1914. postaje prva članica Švedske akademije, tijela koje dodjeljuje spomenutu nagradu.
Središnji motivi i likovi njezinih djela su iz zavičajne Švedske, osobito rodna pokrajina Värmland, a inspirirao ju je i život južne Italije, Palestina, moderni socijalizam, stare sjevernjačke legende. Svijet događaja i likova vrti se oko okosnice ljubav - smrt, zlo - dobro. Nastojala je sjediniti kršćanstvo i socijalizam. Njezin stil je liričan, jednostavan i ispovijedan.
Prvo je djelo Gösta Berling (Gösta Berlings saga) objavila 1891. U njemu, uz obilje fantastičnih elemenata, prikazuje život u pokrajini Värmland u 19. st.
Roman Antikristova čuda (Antikrists mirakler) iz 1897. u kojem pokušava pomiriti kršćanstvo i socijalizam donio joj je konačno priznanje.
Slijedi putovanje u Palestinu koje ju inspirira za stvaranje velikog romana Jerusalem, I, II (1901-02). U njemu opisuje vjersku sektu iz švedske pokrajine Dalarna koja putuje u Jeruzalem da bi osnovala naseobinu.
Kršćanstvo tematizira i u pričicama za djecu Legende o Kristu (Kristus legender).
U domovini je i danas poznata prvenstveno kao autorica knjige za djecu "Čudesno putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku", I, II (Nils Holgersons underbara resa genom Sverige, 1906-07). Djelo je napisano po narudžbi s ciljem unapređenja nastave geografije u osnovnoj školi. Generacije Šveđana su stjecala prve spoznaje o svojoj domovini kroz pustolovine dječaka Nilsa koji je proputovao zemlju leteći na guski.
Izvan Švedske je manje poznata njena angažiranost po pitanju ravnopravnosti spolova; osobito se zalagala za pravo glasa žena.
Početkom Drugog svjetskog rata, kada je Sovjetski Savez pretendirao na Finsku koja je historijski bila daleko usmjerenija Švedskoj nego Rusiji, Finskoj je vladi poslala svoju Nobelovu medalju kako bi im financijski pomogla. Dirnuti ovim gestom, članovi Vlade su potreban novac sakupili na drugi način, a medalju su, uz zahvale, vratili njezinoj vlasnici.
Preminula je nedugo potom, u martu 1940. na svome imanju Mĺrbacka, u pokrajini Värmland.
Pedesetak godina poslije, 1991. Švedska izdaje novčanicu od 20 kruna s njezinim likom.
Bibliografija
* Gösta Berling (Gösta Berlings saga), 1891.
* Osynliga länkar, 1894.
* Antikrists mirakler, 1897.
* En herrgĺrdssägen, 1899.
* Jerusalim (Jerusalem), 1901.-02.
* Herr Arnes penningar, 1904.
* Legende o Kristu (Kristuslegender), 1904.
* Čudesno putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku (Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige), 1906.-07.
* Liljecronas hem, 1911.
* Körkarlen, 1912.
* Kejsarn av Portugallien, 1914.
* Troll och människor, 1915.-21.
* Bannlyst, 1918.
* Mĺrbacka, 1922.
* Löwensköldska ringen, 1925.
* Charlotte Löwensköld, 1925.
* Anna Svärd, 1928.
* Ett barns memoarer, 1930.
* Dagbok för Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf, 1932.
* Höst, 1933.
* Frĺn skilda tider, 1943.-45., posmrtno
1910
Paul Hajze
(Paul Johann Ludwig von Heyse) (Berlin, 15. mart 1830. - Minhen, 2. april 1914.),
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b1/Adolf_Friedrich_Erdmann_von_Menzel_042.jpg/180px-Adolf_Friedrich_Erdmann_von_Menzel_042.jpg
Pored toga sto je smatran jednim od najvaznijih pesnika tadasnje Nemacke, Paul Hajze je bio veliki majstor novele. U svom delu je velicao ljudsku doslednost, ljubav kao nebeski dar, a pre svega je prikazivao neobicne ljudske sudbine, otkrivajuci nove strane covekove prirode.
* "Nove novele" (1862.)
* "Protiv struje" (1907.)
1911
Морис Метерлинк
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Maeterlinck.jpg/180px-Maeterlinck.jpg
Гроф Морис Полидор Мари Бернард Метерлинк (Maurice Polydore Marie Bernard Maeterlinck) (Женева, 29. август 1862. - Ница, 6. мај 1949.), је белгијски књижевник. Главне теме у његовом раду су биле смрт и смисао живота.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1911. године.
1912
Gerhart Hauptman
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/Gerhart_Hauptmann.jpg/180px-Gerhart_Hauptmann.jpg
(15. novembar 1862. — 6. jun 1946), nemački dramatičar
Karijera dramskog pisca
Rođen je u Obersalzbrunu, malom gradu u Šleskoj, a sada delu Poljske. Nakon škole u svom rodnom mestu pohađao je realnu gimnaziju u Breslau (Vroclavu), a zatim je izučavao agrikulturu na ujakovom imanju. Nije mu se sviđao seoski život, pa se vratio u Breslau i upisao se u umetničku školu, nastojeći da postane vajar. Tu se upoznao doživotnog prijatelja Jozefa Bloka. Nakon toga studirao je u Jeni, a veliki deo 1883. i 1884. proveo je u Italiji. Oženio se 1885. i smestio se u Berlinu i potpuno se posvetio literarnom radu. Brzo je stekao veliki ugled kao glavni predstavnik moderne drame. Povukao se 1891. u Šlesku. Prva drama mu je bila Pred izlazak sunca (1889) i u toj drami inaugurisao je naturalistički pokret u modernoj nemačkoj literaturi. Nakon toga je sledilo nekoliko drama, od kojih je Veber snažna drama, koja opisuje ustanak šleskih tekstilaca 1844.
Značajne su i njegove komedije, dramska poema Hanela (1893), istorijska drama Florijan Grejer (1895). Napisao je i dvije tragedije na temu života seljaka u Šleskoj. Zenit je dostigao 1911, kada je napisao nem. Die Ratten, za koje je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1912. Za vreme Prvog svetskog rata bio je pacifista. U tom periodu napisao je nekoliko istorijsko-alegoričnih drama. nakon rata opadala mu je sposobmost. Ostao je u Nemačkoj tokom perioda nacizma i preživeo je bombardovanje Drezdena.
1913
Rabindranat Tagor
(7. maj 1861 - 7. avgust 1941)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Tagore3.jpg/180px-Tagore3.jpg
indijski književnik i filozof.Sin hinduističkog filozofa i vjerskog mistika Devendranaha. Tokom dugog života napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik.Najznačajnija dela su mu zbirke pesama Gradinar i Gitandžali, a od romana Brodolom.
1915
Romen Rolan
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Romain_Rolland_and_ Gandhi.jpg
rođen je u Klamensiju (fr. Clamency) 29. januara 1866 a umro je u Vezleju (fr. Vézelay) 30. decembra 1944. Bio je francuski književnik, dramaturg i muzikolog.
Đak je pariske Ecole Normale Superieure i rimske Arheološke škole (po struci je istoričar). Posle diplomiranja posvetio se studiranju muzikologije gde je doktorirao sa tezom "Istorija evropske opere pre Lilija i Skarlatija".
Prvu knjigu je objavio 1902, kada je već imao 36 godina. Trinaest godina kasnije, 1915, dobio je Nobelovu nagradu za književnost za delo Žan Kristof. U obrazloženju nagrade je rečeno: „... za doprinos uzvišenom idealizmu književnog dela, i za osećajnost i ljubav prema istini koje je koristio u opisu različitih ličnosti.“
Romen Rolan je bio pasionirani ljubitelj umetnosti: opere, Mikelanđela, Skarlatija, Betovena. Bio je lični prijatelj Riharda Štrausa. Divio se pacifističkim idejama Lava Tolstoja i indijskih mislilaca u predvečerje Prvog svetskog rata. O ovim idejama je razmenjivao mišljenja sa Gandijem i Tagorom.
1914
Nije dodeljena
1916
Verner fon Hajdenštam
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0a/Johan_Krouth%C3%A9n_-_Portr%C3%A4tt_av_Verner_von_Heidenstam.jpg/300px-Johan_Krouth%C3%A9n_-_Portr%C3%A4tt_av_Verner_von_Heidenstam.jpg
Švedski pesnik i romanopisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1916. Bio je član Švedske akademije od 1912. U većini svojih dela opisuje švedski karakter, život i tradicije, često sa jasno patriotskim pogledom na svet.
Rođen je u Olshameru u plemićkoj porodici. Studirao je slikanje na akademiji u Stotholmu, ali napustio je studije i krenuo da putuje Evropom, afrikom i istočnim zemljama. Napisao je Hodočašće:godine lutanja. Bila je to zbirka pesama inspirisana njegovim putovanjima po istoku. Napustio je naturalizam, koji je tada bio dominantan u švedskoj literaturi.
Ljubav za lepotu pokazao je alegoričnim romanom Hans Alienus (1892), Pesmama (1895) i jednim istorijskim romanom Karolinerna. Napisao je u dva toma Drvo Folkunga (1905-1907), koji su inspirisani epskom pričom o vođama švedskog klana za vreme srednjeg veka.
Njegova zbirka pesama Nya Dikter štampana je 1915, a tematski je vezana za filozofske teme, uglavnom o uzdignuću čoveka i boljem čovečanstvu. Umro je 1940. u Ovralidu.
ISAK BASEVIS SINGER - NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIZEVNOST 1978.GOD.
Rođen je u židovskoj porodici 1904. godine u malom mestu u Radzymin u Poljskoj. Posle nekoliko godina porodica se seli u Varšavu, gde otac postaje rabinom. U Varšavi započinje osnovnu školu, takozvani mesni heder. Kada je Nemačka 1915. okupirala Varšavu, život za Singerove postaje sve teži. Kako bi izbegli glad i bedu majka sa Isakom i mlađim bratom 1917. godine seli u Bilograj. U Bilograju Isak živi do 1923.godine. U tom malom mestu Isak je odgajan u duhu židovske tradicije. Iako se bunio što je bio udaljen od Varšave i kuturnih zbivanja, kasnije će često pričati kako je upravo tu našao duhovnu hranu koja će ga održavati do kraja života. Kao 17-godišnjak, godine 1921. upisuje se u rabinsko sjemenište u Varšavi. No, već 1922. se vraća ponovo u Bilograj, gde podučava hebrejski. Sledeće 1923.godine, ponovno se vraća u Varšavu i radi kao korektor u jednom jidiš časopisu za književnost. Jidiš je jezik istočnoeuropskih Židova, nastao u srednjem veku, 9-10 st. Od 14. veka, Židovi, koji su proterani iz Nemačke proširili ga u poljskim i ruskim zemljama. Iseljavanjem se raširio u Sjedinjenje Američke Države, Kanadi i Izraelu. Piše se hebrejskim pismom. Piše prikaze za novine i prevodi romane. Uskoro pod pseudonimom objavljuje svoju prvu prozu pod nazivom – U starosti. Nagrađen je prvom nagradom na književnom takmicenju. Druga priča pod nazivom – Sveće – objavljena je pod imenom njegove majke. Svoje prve utiske iz Varšave Singer opisuje u memoarskoj prozi – Mladi čovek u potrazi za ljubavlju. Objavljena je na engleskom jeziku iste godine kada je primao Nobelovu nagradu, dakle 1978.godine. Svoj prvi roman nazvao je Sotona u Goraju. Radnja je smeštena u Poljsku u XIX. veka. Priča je to o lažnom Mesiji i mesijanstvu koji izaziva histeriju. Godine 1935. seli se u Sjedinjenje Američke Države, gde doživljava svoju punu afirmaciju. Iza ovoga prvoga romana sledio je roman Moskatovi. Pisan na engleskom jeziku 1950.godine. To je porodicna hronika. Sledeći roman je Dvorac – pisan 1967.godine, te roman Imanje 1969. godine, koji prikazuju raspadanje pojedinih porodica. Roman: Neprijatelji, priča o ljubavi, napisan 1972.godine, nalik je pričama koje se događaju u New Yorku. Radnja romana smeštena je u New York. Glavni junak i junakinja opterećeni su svojom prošlošću koju pokušavaju prevladati na različite načine. Roman je jedna od najlepših ljubavnih priča napisanih u poslednjih nekoliko desetina godina. Godine 1978. Singer dobija Nobelovu nagradu za književnost. Singerov golem rad, nekoliko velikih romana, bezbroj priča koje su sabrane u nekoliko zbirki, nekoliko pozorisnih predstava, mnoštvo memoarskih zapisa, pripovedaka za decu, ostaće trajnom baštinom jidiš i američke literature. Singer je umro 1991.godine, kao poslednji veliki jidiš pisac, ali i kao vesnik neke nove jidiš književnosti.
Dela:
* "U sudištu moga oca" – 1950.g.
* "Sotona u Goraju" – 1955.g.
* "Moskatovi", 1950.g.
* "Dvorac", 1967.g.
* "Imanje", 1970.g.
* "Gimpel Luda" – 1957.g.
* "Lublinski čarobnjak" – 1960.g.
* "Spinoza s tržnice" , 1961.g.
:ok: "Rob", 1962.g.
* "Neprijatelji: priča o ljubavi", 1972.g. i mnoge druge manje poznate priče i pripovetke.
1917
Karl Adolf Gjelerup
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Karl_Gjellerup.jpg/80px-Karl_Gjellerup.jpg
Danski knjizevnik 1857-1919;pisao je romane,drame,putopise, na danskom i nemackom jeziku.
Henrik Pontopidan
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/b/b3/Henrik_Pontoppidan.jpg/180px-Henrik_Pontoppidan.jpg
(Fredericia, 24. jul 1857. - Ordrup kraj Kopenhagena, 21. avgust 1943.), danski književnik
Pisao je romane, novele i drame u kojima se nemilosrdno razračunava sa zabludama društvene, političke i vjerske naravi. Glavni je problem njegove proze sukob ideala i svakidašnjice. Godine 1917. dobio je zajedno s danskim književnikom K. Gjelerupom, Nobelovu nagradu za književnost.
Djela:
* "Sretni Per"
* "Carstvo smrti"
* "Obećana zemlja"
* "Romani i pripovijetke"
1918
Nije dodeljena
1919
Karl Špiteler
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Carl_spitteler_1905.jpg/180px-Carl_spitteler_1905.jpg
(nem. Carl Spitteler) (24. april 1845 — 29. decembar 1924), švajcarski književnik, pesnik , pisac eseja i romana.
Bio je privatni učitelj osam godina u Rusiji i Finskoj. Svoje najveće poetsko delo Prometej i Epimetej napisao je 1881, kada se vratio. Mnogi to njegovo delo upoređuju sa Ničeovim delom Tako je govorio Zaratustra. Nakon toga nekoliko godina je zarađivao kao učitelj i ako novinar. Tada započinje da se okušava u većem raspomi knjoževnih oblika. Zahvaljujući nasledstvu preseljava se u Lucern 1892. i omogućeno mu je da se posveti kreativnom radu. Njegovo drugo veliko delo, za koje je dobio Nobelovu nagradu je za poetski ep Olimpijsko proleće, koje je pisao od 1900 do 1905, pa je revidirao 1910. Poslednje godine svoga života proveo je nastojeći da ponovo napiše svoj prvi rad. Tokom 1924. pojavilo se pod naslovom Prometej i dugotrpeći.
Mnoštvo perifernog rada pripada Špitlerovom srednjem periodu. Napisao je u stihovima Ekstramundana 1883., koja se sastoji od sedam kozmičkih mitova. Napisao je i novele Konrad i poručnik. Tu se približio naturalizmu, koji mu je inače bio odbojan.
1920
Knut Hamsun
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Knut_Hamsun.jpeg/180px-Knut_Hamsun.jpeg
Rođen je 1859. a umro je 1952. godine. Posle Ibzena, najpoznatiji je norveški književnik. Tridesetih godina dvadesetog veka bio je angažovan kao političar, promovišući desničarske ideje. Podržavao je nacističku filozofiju i norvešku kvislinšku vladu, zbog čega je bio osuđen na robiju. Dešavalo se da su mu čitaoci, nezadovoljni političkim idejama koje je izlagao u svojim delima, vraćali kupljene knjige. U književnim počecima pisao je romantičarskim stilom koji je naginjao ka modernoj književnosti. Njegovo prvo značajnije delo bilo je Misterije. Neki kritičari su ovo delo nazvali jevanđeljem modernizma, poredeći ga sa delima poput Tako je govorio Zaratustra. Delo je teško žanrovski definisati budući da se u njemu prepliću lirski i epski elementi uz dominantnu iracionalnost koja počiva na kritičkom odnosu prema građanskom društvu i njegovom nastojanju da se oslobodi stvaralačka ličnost. U vreme nastanka "misterija" nastala su i dela Pan i Viktorija. Hamsun je u Viktoriji ispevao himnu ljubavi. Romani Pan i Viktorija su delovi trilogije u koju spada i roman Glad. Pan govori o čoveku koji na bolan način shvata kako stapanje čoveka sa prirodom više nije moguće. Hamsun prikazuje onaj deo ljudske istorije kada je „čovek postao bolesno čedo grada“. Bavio i dramom i poezijom, ali sa slabijim uspehom. Nikada se nije pokajao zbog svojih političkih uverenja, čak ni u autobiografiji Na zaraslim stazama.
Rad i dela
Prvi put je privukao pažnju 1890. godine romanom Glad. U poluautobiografskom delu opisao je pad mladog pisca u ludilo kao rezultat gladi i siromaštva. Kao i u svim ostalim Hamsunovim delima, i u ovom se oseća uticaj Franca Kafke i još nekih pisaca 20. veka, sa unutrašnjim monolozima i bizarnim logičnostima.
Ostala dela:
* Pan,
* Misterije,
* Blagoslov zemlje,
* Avgust,
* Skitnice,
* Ruža,
* Po zaraslim stazama,
* Plodovi zemlje,
* Nitkov iz skitničkog života,
* Krug se zatvara,
* Glas života,
* Žene na studencu,
* Viktorija,
* Urednik Lynge,
* Zavodnik i druge priče.
1921
Anatol Frans
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/64/Anatol_Frans.jpg/180px-Anatol_Frans.jpg
Jacques Anatole François Thibault (Pariz, 16. april 1844. - Saint-Cyr-sour-Loire*, 12. oktobar 1924.), francuski književnik.
Rođen u porodici poznatog pariškog knjižara, rano ulazi u svijet knjiga, među kojima će kao književnik i bibliotekar provesti sav svoj život. Alfred Drejfusova afera, u kojoj se oštro založio za reviziju procesa, znači prekretnicu u njegovom životu i stvaranju - izlazi iz knjiške izolacije, pristupa socijalistima i prelazi na ideološki angažovanu književnost.
U prvom radoblju svog književnog rada Frans je prije svega esteta i diletant, te objavljuje stihove u duhu Parnasa, impresionističke kritike i romane, u kojima, bez obzira tretira li savremenu ("Zločin Silvestra Bonarda", 1881.) ili istorijsku tematiku ("Tais", 1890., "Pečenjarnica kraljice Pedik", 1893. i dr), dominira skepticizam i esteticizam.
Nakon Drejfusove afere daje oštru društvenu kritiku u "Savremenoj istoriji"' i u nizu filozofsko-satiričkih romana ("Ostrvo pingvina", 1908., "Bogovi žeđaju", 1912, "Pobuna anđela", 1914.). Napisao je i nekoliko djela autobiografskog karaktera ('"Knjiga moga prijatelja"', 1885, '"Mali Pjer"', 1918. i dr.).
Mada nije nikad postigao široku popularnost, Frans je bio jedan od najistaknutijih književnika na razmeđu vekova i glas svijesti svoje generacije, a skepticizmom, duhovitošću i ironijom, rafiniranim smislom za ljepotu i izvanrednim stilom, privlači i danas intelektualnu književnu publiku.
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 1921. godinu.
Ostala djela:
-"Crveni ljiljan"
-"Život u cvatu"
Leonard Peltier
03.10.2008, 13:39
Nobelova nagrada za književnost 9. oktobra
Švedska akademija u Stokholmu saopštila je danas da će Nobelova nagrada za književnost biti dodeljena 9. oktobra.
http://www.b92.net/news/pics/2008/10/117676535948e5f056c82b7768056759_huge.jpg
Akademija, po tradiciji, saopštava datum kada će biti saopšteno ime dobitnika prestižnog priznanja, a to je, takođe po tradiciji, uvek nekog četvrtka u oktobru.
Vest o datumu dodele nagrade za književnost postavljena je danas na sajt Akademije.
Sezona dodele Nobelovih nagrada počinje u ponedeljak, 6. oktobra, saopštenjem o laureatu/laureatima za medicinu.
Izvor B92 (http://www.b92.net/kultura/knjige/vesti.php?nav_id=321793)
Leonard Peltier
09.10.2008, 14:37
Francuz Le Klezio dobitnik Nobelove nagrade za književnost
STOKHOLM , 9. oktobra (Tanjug) - Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost je francuski pisac Žan-Mari Gistav Le Klezio, saopštio je danas komitet za dodelu nagrada.
Švedska kraljevska akademija nauka u Stokoholmu odala je priznanje Le Kleziu (68 ) za njegove avanturističke romane, eseje i dečiju književnost.
Ovo je prvi put da je jedan francuski pisac dobio Nobelovu nagradu za književnost od 1985. godine.
U saopštenju akademije se navodi da je Le Klezio "autor novih pravaca, poetske avanture i senzualne ekstaze, istraživač ljudskog roda izvan i ispod (granica) vladajuće civilizacije".
Među njegovim poznatijim književnim delima su "Groznica", "Voljena zemlja", "Rat" i druga.
Nedavno je objavio jedan od svojih najpotresnijih romana "Tužbalica o gladi", čija se radnja odvija između 1930. i 1940. godine, inspirisan događajima iz života njegove majke.
Najpoznatije svetske nagrade, koje podrazumevaju ček od 10 miliona kruna (1,4 miliona dolara), dodeljuju se svake godine, a ustanovio ih je, sem nagrade za ekonomiju, švedski industrijalac i pronalazač dinamita Alfred Nobel, čija ih fondacija dodeljuje još od 1901. godine.
Svečana dodela nagrada biće održana 10. decembra u Stokholmu i Oslu, na dan kada je Nobel preminuo 1896. u San Remu.
Izvor Tanjug (http://www.tanjug.co.yu/default.aspx)
vBulletin® v3.6.8, Copyright ©2000-2008, Jelsoft Enterprises Ltd.