Ne volim te jer smo različiti

[euridika]

Čitajući mnoge rasprave na ovom forumu, živeći život i slušajući i gledajući šta se dešava oko mene, u poslednje vreme je počelo da me opseda jedno pitanje.

Kako se rađa mržnja, gde su joj koreni i zašto neki ljudi mrze? Može ovo da se kaže ne vole ili ne podnose ili nešto tome slično, ali ja ću se zadržati na ovom starom, dobro poznatom, terminu.

U vremenu u kome živimo, kao i ako pogledamo nazad kroz istoriju vidimo da su se sve nevolje dešavale i dešavaju su zato što jedan pojedinac ili zajednica ljudi ne uvažava ili potcenjuje ili ne razume ili čak mrzi neke druge pojedince, ili zajdenice. Pripadnici određenih zajednica razlikuju se po boji kože, religioznoj pripadnosti, poreklu, načinu razmišljanja, nekoj drugoj sitnici, nije bitno, bitno je da postoji razlika i to je nekome dovoljno da drugu osobu smatra osobom drugog reda ili manje vrednom.

Da li bi planeta bila srećnije mesto kada bi je naseljavalo nekoliko milijardi jedinki koje izgledaju identično, govore isti jezik, pevaju istu pesmi, misle isto o svim tekućim pitanjima?

Gde je granica između netrpeljivosti i direktnog ugrožavanja nečijih prava i sloboda? Šta nam to daje za pravo da sebi dodeljujemo tu privilegiju da mi treba da odlučijemo o tome ko je vredan nečega, a ko ne? Šta uzrokuje osećaj nepriznavanja ili omalovažavanja drugog ljudskog bića samo zato što govori drugi jezik, ili ima drugu boju kože, ili je primorano da prođe našom stranom ulice i malo nas možda i okrzne ramenom?

Pokušavam da nađem paralelu u životinjskom svetu i ne ide mi od ruke (možda neko od vas zna za primer sličnog ponašanja i u životinjskom svetu. Npr da jedan magarac napada drugog magarca samo zato što ovaj njače na drugi način?). Ovde ne mislim na borbu za opstanak, pojavu obeležavanja i čuvanja teritorija koje imaju veze sa čuvanjem hrane, borbom za ženke (reprodukcijom) ili neke druge slične bazične funkcije.

Da li smo se mi kao ljudska rasa toliko približili svojim prapočecima da živimo u konstantnom strahu da će postojanje druge i drugačije jedinke ugroziti naš sopstveni opstanak na planeti?

Da ne odem predaleko (ako već nisam :uredu:). Rodimo se bez znanja o svetu oko sebe, skoro da smo po funkcionalnosti na nivou bilo koje druge životinje, onda se razvijamo, učimo, postajemo samostalna svesna ljudska bića. U kom delu, mislite, da se dešava to ubrizgavanje mržnje i straha u naše duše i glave? Kod nekih to ubrizgavnje "radi" ali kod nekih, na sreću, ne.

Hoće li nas, možda, naša rođena pohlepa i nerazumevanje odvesti i do našeg kraja?

[olorin]

Cini mi se je mrzznja individualna stvar. Poznajem ljude ( isam sam takav)za koje sam siguran da nisu u stanju da mrze. Sto si rekla, mogu da ne vole, ali sigurno nisu u stanju da mrze. Mrzznja podrazumeva da nekom zzelim da nanesem zlo, a kad nekog ne volim necu se druziti sa njim,izbegavaccu ga. Cini mi se da je tako...
Pomenula si istoriju. Ako mislis na ratove, u krajnjem slucaju i ovo sto se sada kod nas desava, ni tu nema mesta mrznji, bar ne na nivou vecine ljudi. Postoji neka ograda koju vise prave politicari, ali ne vidim zasto bih mrzeo drugu naciju.
Pogotovo bio sam radioamater dok je to bilo aktuelno, ostvario desetine hiljada veza sa ljudima cele planete. Svi su isti, nema razlike.

[euridika]

Cini mi se je mrzznja individualna stvar. Poznajem ljude ( isam sam takav)za koje sam siguran da nisu u stanju da mrze. Sto si rekla, mogu da ne vole, ali sigurno nisu u stanju da mrze. Mrzznja podrazumeva da nekom zzelim da nanesem zlo, a kad nekog ne volim necu se druziti sa njim,izbegavaccu ga. Cini mi se da je tako...
Pomenula si istoriju. Ako mislis na ratove, u krajnjem slucaju i ovo sto se sada kod nas desava, ni tu nema mesta mrznji, bar ne na nivou vecine ljudi.

Ma zato i stavih temu na filozofiju, da probamo da je nekako raščlanimo i razdevetamo, mržnju, mislim :uredu:
Naravno da je individualna, i opasno ju je teško razdvojiti od nekih sličnih, možda malo blažih osećanja.

Postoji neka ograda koju vise prave politicari, ali ne vidim zasto bih mrzeo drugu naciju.
Pogotovo bio sam radioamater dok je to bilo aktuelno, ostvario desetine hiljada veza sa ljudima cele planete. Svi su isti, nema razlike.

Aha, ograda, i političari, ali ta ista gospoda su ljudi (bar se tako vode ;)) i zašto bazirati politiku, kao jednu od najvažnijih osnova modernog društva, na mržnji, zavisti, pretenzijama na tuđe teritorije, i građenju ograda među različitima, umesto na rušenju istih?

Divno to za veze i pomaganje ljudima, to je ta neka ravnoteža, bar trenutna, koja postoji i čuva planetu od totalnog raspadanja, samo dokle, ko će biti jači, oni koji vole ili oni koji ne vole?

I jesmo svi isti, mene niko neće ubediti u suprotno, i svi treba da imamo ista prava na postojanje, samo koliko je to daleko od naše realnosti? Gde se desila ta greška?

[Kal_el]

Volim da se raspravljam posebno s tobom jer mogu çuti neko razliçito mişljenje od mog ... naravno da se trudim uvek da budem şto provokativniji da bih video vaşe reakcije i şto bolje upoznao jer çoveka da bi ste poznavali treba znati i njegove psihiçke granice izdrzljivosti u razliçitim situacijama :)

[sussi]

...................

Kako se rađa mržnja, gde su joj koreni i zašto neki ljudi mrze? Može ovo da se kaže ne vole ili ne podnose ili nešto tome slično, ali ja ću se zadržati na ovom starom, dobro poznatom, terminu.

:huh: Kako se radja mrznja na to nemogu odgovoriti jer zaista nikoga ne mrzim. Naucena sam da smo svi drugaciji i da se ucimo bas na toj razlici misljenja i ponasanja.

Da li bi planeta bila srećnije mesto kada bi je naseljavalo nekoliko milijardi jedinki koje izgledaju identično, govore isti jezik, pevaju istu pesmi, misle isto o svim tekućim pitanjima? .......

:blink: za boga nikako pa nebi se ni nase drustvo razvilo do tog nivoa kojeg smo danas dosli. Dokazano je da se flexibilne osobe brze razvijaju i imaju veceg uspeha od onih koji teraju po svome/misle da su najpametniji.

Gde je granica između netrpeljivosti i direktnog ugrožavanja nečijih prava i sloboda? Šta nam to daje za pravo da sebi dodeljujemo tu privilegiju da mi treba da odlučijemo o tome ko je vredan nečega, a ko ne? Šta uzrokuje osećaj nepriznavanja ili omalovažavanja drugog ljudskog bića samo zato što govori drugi jezik, ili ima drugu boju kože, ili je primorano da prođe našom stranom ulice i malo nas možda i okrzne ramenom? .......

:cesces: Mislim da nase ponasanje zavisi od socijalnih uslova u kojim zivimo. Imam prilike da sam upoznata sa zivotom tu a i ovde. Velika je razlika ljudi koji se bore za opstanak/zivot da mogu prehraniti svoju familiju i osoba koje to sve imaju. Ako je covek duze vremena pritisnut problemima za opstanak svoje familije onda i ne bira sredstva / odnosno granica u ponasanjima se pomeraju i sasvim su drugacije od onih koji imaju sve to na dohvatu ruke.
Drugim recima ponasanje nas ljudi zavisi od ekonomske situacije u kojoj se nalazimo.

Da li smo se mi kao ljudska rasa toliko približili svojim prapočecima da živimo u konstantnom strahu da će postojanje druge i drugačije jedinke ugroziti naš sopstveni opstanak na planeti?

Da ne odem predaleko (ako već nisam :uredu:). Rodimo se bez znanja o svetu oko sebe, skoro da smo po funkcionalnosti na nivou bilo koje druge životinje, onda se razvijamo, učimo, postajemo samostalna svesna ljudska bića. U kom delu, mislite, da se dešava to ubrizgavanje mržnje i straha u naše duše i glave? Kod nekih to ubrizgavnje "radi" ali kod nekih, na sreću, ne.

Hoće li nas, možda, naša rođena pohlepa i nerazumevanje odvesti i do našeg kraja?

:dry: Ako se ekonomija razvija tako kako je sada pocela u svetu da u npr Evropi ima sve manje proizvodnje / sve manje posla docice do promene ljudskih granica i u ponasanju sto se vec da zapaziti. Porast kriminala kao i ratovanja.

Strucnjaci su uporedili 70-te godine kada je bilo svega u vecini Evropskih zemalja. Ljudska tolerancija i ponasanje je izgledalo sasvim drugacije nego danas. Ljudi su se vise voleli / bili brizni jedni prema drugima, bilo je manje kriminala, data rec je bila zakon dok je danas svega toga mnogo manje.

[believer]

ako govorimo o mrznji prema citavim grupama ljudi,kao sto su gejevi,ili cigani,crnci,jevreji,u osnovi te mrznje su ,pretpostavljam, stereotipi i predrasude

kod nas je sve to potpomognuto i svojevrsnom izolacijom drustva
koliko mladih ljudi ima priliku da putuje i studira "preko",da deli stan sa azijatima ili crncima,da zivi u sredinama gde je boja koze sporedna stvar?

u osnovi one male,licne mrznje prema nekome....pa..mislim da tu lezi Nemoc......

mrzi me sad dalje da se upustam u objasnjavanje.....

[Neron]

Mržnja je svojstvena slabim i isfrustriranim...

A napušavanje nije na odmet ukoliko je već neko željan,ali to ne znači mržnju...;)

[Kalina]

Hoće li nas, možda, naša rođena pohlepa i nerazumevanje odvesti i do našeg kraja?

Da krenem od kraja.....Hoce dovesce nas do kraja sigurno....

Ni ja ne kontam zasto ocevi, skole, rodbina komsiluk i slicni ljudi uce decu da neke drugacije treba mrzeti samo zato sto govore drugacije, boja koze i sli im je drugacija....

Mislim da je koren tog problema tu....

Nauceni smo da mrzimo druge zato sto nisu ko mi....to su glupe predrasude...

na svu srecu neki od nas imaju mozgove da to skontaju i prevazidju....

Zalosno je sto pretstavljamo manjinu...

[euridika]

Mržnja je svojstvena slabim i isfrustriranim...

A napušavanje nije na odmet ukoliko je već neko željan,ali to ne znači mržnju...;)


Nije mržnja svojstvena samo slabima. Da je tako, ne bismo imali tolike ratove u isotriji čovečanstva i tolike poremećene lidere kojima je jedan od osnovnih pokretača mržnja prema drugima i drugačijima.

Možda ne slabima, možda ne ni glupima, ne znam kojima, ali je ima svuda oko nas i to je ono što je strašno.

Ne razumem ovo o napušavanju, ne znam kako to izgleda kada to neko traži. Zašto bismo se napušavali?

[Neron]

Nije mržnja svojstvena samo slabima. Da je tako, ne bismo imali tolike ratove u isotriji čovečanstva i tolike poremećene lidere kojima je jedan od osnovnih pokretača mržnja prema drugima i drugačijima.

Možda ne slabima, možda ne ni glupima, ne znam kojima, ali je ima svuda oko nas i to je ono što je strašno.

Ne razumem ovo o napušavanju, ne znam kako to izgleda kada to neko traži. Zašto bismo se napušavali?

Ima ko voli da pusi...ne znam ni ja zasto...ne pitam

Nego.. ne ratuje se zbog mrznje,vec interesa i politike....ili mislis da ja mrzim Hrvate i Muslimane ili crnce ili zute....Naprotiv....Ne mrze se ni lideri....

[duga12]

:cesces:...citajuci ovu temu,pomislih...da mi ova misao nikad nije prosla kroz glavu,nekad pomislim sa koje li sam ja planete:huh:

[euridika]

Nego.. ne ratuje se zbog mrznje,vec interesa i politike....ili mislis da ja mrzim Hrvate i Muslimane ili crnce ili zute....Naprotiv....Ne mrze se ni lideri....

Ne mislim da mrziš bilo koga, ne znam ništa o tebi. Znam da ima mnogih koji mrze, zato sam počela ovu priču. Znala sam da je na neki način opasno postavljati temu jer i oni koji mrze neće se time baš hvaliti.

Za lidere, možda se ne mrze ovi moderni.
Političari jesu opasna kategorija, oni se možda ne mrze, ali veoma efikasno raspršuju mržnju među običnim ljudima, kojima malo treba. Možda se ne ratuje zbog mržnje u 21.- vom veku ali mržnja dobija svoju teritoriju u ratovima, tu se krije iza informacije da tamo negde jeste rat, pa kad je već rat, hajde malo da se ubijamo.

Uopšte ideja ove teme je bila da se izjasnimo o tome kako se odnosimo prema različitostima, ili da ih možda ovde zajedni prihvatimo. U tome je čitava filozofija, u shvatanju da smo svi isti, kolikogod to nekima bilo opasno teško da urade.

[A6quattro]

Sve ucestalije postavljamo pitanje sebi a i onima drugima, otkud tolika netrpeljivost prema svemu onom sto se razlikuje!
Tolika odbojnost prema svemu drugacijem! Odbijanje da se prihvate drugaciji stavovi, osecanja, i postupci!

U osnovi netrpeljivosti lezi unutrasnja slabost. Sto je licnost slabija, to se oseca ugrozenijom. Svaku razlicitost dozivljava kao ozbiljnu pretnju, od koje se treba braniti svim sredstvima, koju treba po svaku cenu ukloniti ili makar obezvrediti i tako uciniti bezopasnom.

Sta je, medjutim, ugrozeno razlicitoscu? Cemu to preti ono sto je drugacije?

Snazna licnost zna na cemu je. Njeni stavovi, osecanja i postupci imaju dubokog uporista u njoj samoj. Stoga nije zbunjena onim sto se od nje razlikuje. Naproitv, razliclitost prihvata kao osvezavajuce bogatstvo zivota, kao izazov i podstrek.

Slaba licnost se otudjila od sebe. Zato je duboko pometena. Ova pometenost je, razumljivo, uzasava. Kako nema uporista u sebi grcevito se hvata nekog obrasca koji ce oponasati i tako se izbaviti iz zastrasujuce unutrasnje izgubljenosti.

Sve sto odudara cini je nesigurnom jer rusi obrazac, kojeg se dohvatila sa ocajanjem davljenika. Pokusavajuci da iz svog zivota ukloni sve drugacije, takva osoba se bori protiv vlastitih uznemirujucih sumnji kako bi izbegla suocavanje sa sopstvenom neutemeljenoscu. Tako recimo, verski, ideoloski i politicki fanatici nisu ljudi koje najdublje veruju, vec upravo obrnuto - osobe koje zestinom pokusavaju da potisnu i pred samima sobom prikriju ono potajno neverovanje, koje ih razjeda.

Kada se osoba udalji od sebe, vise i ne zna ko je. Zivi kao u nekakvoj magli. Nije sigurna ni u svoja misljenja, ni u svoja osecanja, ni u svoje postupke. Upravo zato sto nije istovetna sa sobom, nemoze da podnese nista sto se razlikuje od one prividne, spoljasnje licnosti cjim zivotom zivi.

Sto se covek oseca slabijim to je nasilniji. Strah od unutrasnje pometenosti moze netrpeljive ljude uciniti nasilnim, ponekad veoma nasilnim. Nasilje se moze ispoljiti na verbalnom nivou, kao vredjanje i omalovazavanje, ali i pretvoriti u drustveno sikaniranje pa i fizicko razracunavanje.

[mirka7]

Mrzim da mrzim reče štrumf/a neko ih je spominjao prije par dana/
Mržnja prema ljudima je naprosto nametnuta,neka vrsta propagande ili zapravo rezultat javnog društvenog života u kome živimo...kad bi upitali nekog zašto npr.mrzi crnce...ne bi mogao da nam da adekvatan odgovor...
Ja ne mogu da mrzim ljude koji su drugačiji od mene po boji kože,po nacionalnosti...itd...ljudi su ljudi...valjda
Mogu da mrzim kišu.Mogu da mrzim vjetar...ljude ne.Bez obzira gdje i kome pripadaju.U životinjskom svijetu mržnja je dozvoljena,jer je to prirodna borba za opstanak,za preživljavanjem.U našem ljudskom svijetu trebalo bi da ima mjesta za sve ljude,,,jer mi smo po rođenju dobili i boju kože i nacionalnost i tu vrstu pripadanja,nismo je birali...

[NSdjanka]

Citat iz jednog crtaća:" Živela razlika"... :):ok:

[broj310]

волем ја здраву дискусију, само ме треба пронаћи у теми, треба погодити жицу. многе расправе, како овде на форуму, тако и у стварном животу, само одслушам, прочитам, али... ето, на пример она моја тема на филозофији
докази о времену,
једна дивна тема за живу дискусију, за галаму, за хватање за гушу :huh:

и, да, волем да имам тог неког ко ми противречи, ко се не слаже, ко приговара. минус и плус дају... минус, беше? мислим, небитно.
треба све ставити у одговарајући контекст, треба ту такозвану мржњу усмерити и запитати се. зашто? због чега, због кога? различити смо, и треба тако да буде.
често је све то бесмислено и небитно...

[NSdjanka]

Mislim da je problem u komunikaciji... Ljudi ne žele da čuju tudje mišljenje...Ako ga i čuju, ne žele da priznaju da je i to tudje sasvim ok iako ne misle isto... E onda dodje do hvatanja za gušu, zaslepljenog dokazivanja ko je u pravu sto posto, pa onda pominjanje majke, sestre i ostalih ženskih, a bogami i muških članova familije...ALI, ono što me delimično raduje u celoj priči,je da to nije svojstveno samo nama nevaljalim balkancima nego je opšteprihvaćeni trend u celom svetu...:)

[broj310]

ја желим да чујем туђе мишљење, и унапред се радујем ако се оно коси са мојим размишљањима јер је то повод за једну лепу, здраву расправу. оно "хватање за гушу" беше фигуративно.
најбитнији је тај став, гард који заузмемо поводом нечега, та прва борбена линија. на крају се често испостави да имамо скоро истоветне погледе на свет- ми који у почетку мислимо да смо на тотално различитим позицијама.

[NSdjanka]

Pa jeste kada razmenjuješ mišljenje sa čovekom,a ne sa primitivcem na kakve uglavnom nešto nailazim u poslednje vreme...Kreneš lepo u nadi da će dotični/a želeti da čuje i tudje argumente ali obično naidješ na zid nerazumevanja, neshvatljivog inata i zadrtosti...To valjda naidje periodično...Ili su ljudi skloni tome da samo "teraju po svome"...Vrag će ga znati :)

[triViALna]

Kako se rađa mržnja, gde su joj koreni i zašto neki ljudi mrze? Može ovo da se kaže ne vole ili ne podnose ili nešto tome slično, ali ja ću se zadržati na ovom starom, dobro poznatom, terminu.

Mislim da je esencija svake mrznje u pojmovanju termina "drugaciji/drugacije", jer je nekim instinktivnim (ili mozda ipak vise naucenim) automatizmom vezan za vrednovanje. Cim se neko izrazi/manifestuje drugacijim (citaj iskace iz moje omisljene mase/grupacije ) postavlja se pitanje da li je bolji ili gori od mene - postavlja se pitanje vrednosti. Merim, odmeravam i premeravam - postavlja se pitanje MOJE vrednosti naspram nekog novog/drugacijeg merila! Zato su/smo ljudi skloni da mrze/mo ono sto ih/nas tera da preispituju sebe! Ne mrzimo mi nikoga u principu zato sto je drugaciji - uvek se mrzi iz straha da je u necemu/zbog necega bolji/jaci od nas! U tome je mulj!

Gde je granica između netrpeljivosti i direktnog ugrožavanja nečijih prava i sloboda? Šta nam to daje za pravo da sebi dodeljujemo tu privilegiju da mi treba da odlučijemo o tome ko je vredan nečega, a ko ne? Šta uzrokuje osećaj nepriznavanja ili omalovažavanja drugog ljudskog bića samo zato što govori drugi jezik, ili ima drugu boju kože, ili je primorano da prođe našom stranom ulice i malo nas možda i okrzne ramenom?

Hmmm...Teska tema.
Tema u kojoj se prepletaju granice individualizma i socioloske uslovljenosti. I jos kojesta. Mogla bih o tome rat i mir da ispisem u tri nastavka (koji btw. niko ne bi imao volje da cita;)), ali cu se iz obzira prema Vama (a i prema sebi)reducirati na licni stav:

Iskonski tolerisati drugacije (a ne u smislu farse) za mene znaci shvatiti da postoje paralelni svetovi sa paralelnim zivotnim smislom. Nisu ni bolji ni losiji od mog sveta, nije ni moj smisao zdraviji/normalniji, ni nezdraviji/nenormalniji od njihovog, ali je drugaciji. Biti drugaciji nije vrednost extrema, biti drugaciji je samo paralela! Ne mora niko biti glup da bih ja mogla biti pametna, niti mora neko biti los da bih sebe mogla definisati dobrom - I can do it on my own! :)

Ali, ako dajem Tebi tu "slobodu" da sebe ne definisem preko Tebe ili naspram Tebe, dozvoli i Ti meni tu istu slobodu - inace ne pricamo o paralelama, nego o tangentama i sekantama i tu smo ondaK opet kod pitanja "ko je gore a ko dole" iliti granici direktnog ugrozavanja necijih prava i sloboda.

Hoće li nas, možda, naša rođena pohlepa i nerazumevanje odvesti i do našeg kraja?

Iskreno se nadam da nece. Nadam se da cemo nauciti - ma sta nauciti, sve smo to u stvari oduvek znali. I posto je neko to znao mnogo lepse da napise od mene, samo cu citirati...
___________________________________

Nikada nisam imala dilemu u vezi sa tim da pesnik-samoubica koji je napisao ono "ubi me prejaka reč", nije mislio na reči drugih. I uvek me je iznenađivalo to što bi me gledali sa čuđenjem kada bih ih pitala: "A čija prejaka reč ga je ubila?". Kao da se podrazumeva da je za moje stradanje kriv neko drugi, ne ja sam(a).

UBI ME MOJA SOPSTVENA PREJAKA REČ.

I čak i to je u redu, kada si u pitanju ti sam(a), na svašta imaš pravo (nažalost da); činjenica da je pesnik postao pesnik-samoubica meni govori da je, kao u onim matematičkim relacijama (sećate li se principa refleksivnosti? ), nasilje bilo usmereno prema njemu, ne prema nekom drugom. Katastrofično i morbidno, ali, grubo rečeno, u redu, u nekoj putanji za trenutak ili večnost izbačenoj iz ravni svesti.

Ali slučaj kada se prejaka reč kao bumerang vrati tebi... Kao bumerang ili rikošet ili zamka, pa si u nju stao/stala pripremajući je nekoj "beslovesnoj ovčici". Ubiće te prejaka reč što si je odapeo/odapela a znao/znala si da će biti prejaka. (Oni koji su sposobni da odapnu strele sa smrtonosnim šiljkom obično, gotovo uvek, uvek, jesu oni koji "beslovesni" nikako nisu. Kakav paradoks. I traćenje snage. I zločin čak.) Ubiće te i ako te "konkretno" ne zakači. Ubiće te u istom onom trenutku kada je odapneš, možda nanosekundu kasnije, u momentu tvoje metamorfoze iz romantika u cinika (cinici su razočarani romantici, ni u to ne sumnjam). Ako je odapneš i ona ne ubije nEšto u tebi, nIšta u tebi, ako se ne promeniš nimalo... na takve neću ni da mislim, o takvima neću ni da razgovaram, neću ni da hodam pored njih...

Da, mogu mnogo. Ne, neću sve, jer sve i ne treba. Zašto? Ako svet stvarno jeste postao anitutopija... Misliš li da će tuđa patnja tvoju učiniti bleđom, i ako izvučeš ružno iz drugog, hoće li tvoja ružnoća postati manja? A što ne pomisliš da će te možda svetlost drugog učiniti svetlijim?

U poslednje vreme postala sam ekstremno netolerantna prema onome što subjektivno-nadobudno smatram nepravdom i nasiljem (što bi rekao neko, faking horoskop drvenog advokata i Mahatme Gandija). I samo u tim slučajevima moje rušilačko MOGU poklopi se s mojim rušilačkim HOĆU. I samo u tim slučajevima razbijala bih bejzbol palicom! Bar.
___________________

Sve je rekla...

:)

[bellissima]

Jednostavno ne znam da mrzim.
Po meni je to stvar vaspitanja ,naucena sam da postujem razlike,
to jednostavno iznosis iz kuce.Ne mrzim nista tudje,svoje volim,
tudje postujem.Svako ima pravo na stvar izbora ,bio los ili dobar.
Ne mogu da mrzim ni nekog,ako nam se misljenja ili stavovi ne
poklapaju,mogu da saslusam tu i tamo se upustim u koju raspravu,
ali sta je mrznja...postoje ljudi ,kojima je potrebna,da bi lecili svoju
bolesnu sujetu,za mene ne hvala,nisam od te fele...

[maja bg]

Ne mogu da shvatim neke stvari:jok:to ako neko ima drugacije misljenje od mene,to nije razlog da nekog ne volim:uredu:svako ima pravo da misli sta hoce.Ja uvek zelim da cujem tudje misljenje,jer ponekada mozemo nesto i korisno da izvucemo:uredu: