Egzotični kućni ljubimci

[SQUAW]

http://www.grizzlyrun.com/Pets/Reptiles/iguana/iguana.jpg

Zelene iguane

Osim zelenih postoje morska [Amblyrhynchus cristatus] i kopnena [Conolophus] koje žive na Galapagoskim ostrvima, pustinjska [Dipsosaurus dorsalis] iz Meksika i S.A.D., tzv. "nosorog" iguana [Cyclura cornuta] i Zapadno indijska iguana [I. delicatissima]. Ovaj gušter je sigurno najzastupljeniji reptil među kućnim ljubimcima na svetu.

Na naše tržište ovu gmizavci stižu uglavnom iz odgajivačnica u Latinskoj americi gde ih ima i u divljini. U Sjedinjenim Državama ova životinja je kao kućni ljubimac dostigla toliku popularnost da se proširila i na predele Floride gde je nikada ranije nije bilo. O njihovoj brojnosti najbolje govore znaci na putu koji upozoravaju vozače u Ki Biskejnu [Florida] na to da iguane često pretrčavaju put. Uprkos svom agresivnom izgledu, iguane su u osnovi biljožderi iako im dobro razvijeni organi za varenje omogućavaju da se hrane i beskičmenjacima, manjim pticama i sisarima. Dugogodišnji odgajivači preporučuju ishranu koja sadrži 95 procenata povrća i 5 procenata voća. Tek izlegle iguane su svetlo zelene boje sa crnim šarama na repu. Odrasli su manje upadljivih zeleno-sivih nijansi mada im boje znatno ožive tokom perioda parenja kada postaju vatreno narandžaste. Bebe iguane se uglavnom drže zemlje dok su odrasli pretežno orijentisani na drveće. I mladi i odrasli su dobri plivači i trkači.

http://www.stcroixheritagetrail.com/html/iguanaBIG.jpg

Narav

Velika zelena iguana je odlično prilagođena svojoj prirodnoj okolini. Ovaj gušter se odlično penje po drveću, veoma dobro pliva, brzo trči a ume dobro i da skače ako je to neophodno. U divljini iguane većinu vremena provode na suncu skupljajući energiju za svoje inače hladnokrvno telo. Kao i kod ostalih gmizavaca toplotna energija koju prikupe je krucijalna za njihov opstanak. Kako u divljini ishrana iguane zavisi i od podvodnih biljaka one moraju naizmenično da se greju i da rone. Voda u okeanu je veoma hladna pa tako od stepena zagrejanosti tela iguane zavisi vreme ronjenja tj. pojedene hrane. Ako izgube previše toplote iguane gube snagu, telo im obamire i nisu u stanju da se vrate na površinu. Divlji primerci u zatočeništvu se teško ili nikako ne mogu pripitomiti. Tek sledeća generacija rođena u neposrednoj blizini čoveka pokazuje znake poverenja. Ženke i mladi su generalno pitomiji nego mužjaci.
Iguane imaju veoma jaku vilicu i oštre zube i ne libe se da ih upotrebe ako se oseđaju ugroženim. Posebno im treba prilaziti pažljivo u sezoni parenja kada ta agresivnost značajno poraste i kada mužjak može pomisliti da mu vlasnik ugrožava dominaciju nad ženkom.

http://www.apus.ru/im.xp/049056054124056055054049048048051.jpg

Spoljašnji izgled

Teško da postoji osoba koja barem na televiziji nije videla kako izgleda iguana. Prilično impresivan i čak "gladijatorski" izgled je ovom gušteru doneo veliku popularnost širom sveta. Srebrni tonovi oko glave i na gornjem delu tela podsećaju na metalne mreže i oklope koje su nekada nosili gladijatori i vitezovi. Mužjaci su znatno krupniji pol od ženki a mogu porasti i više od 2 metra [uključujući rep]. Mužjaci takođe imaju veoma visoku leđnu krestu koja se sastoji iz dugačkih odvojenih režnjeva, kao i veliku čeljust. Ženke su manje, porastu do metar i po u dužinu, imaju manju vilicu i ne toliko izraženu krestu. Osim u sezoni parenja [kada im tela postanu jarko obojena] odrasle iguane su najčešće neupadljivo sivo-zelene. Tek rođene iguane su jarko zelene, vitke i dugonoge i nemaju krestu. Rep iguane čini oko dve trećine tela ovog guštera i ima ulogu odbrambenog sistema. Jedan udarac repom je dovoljan da Vam napravi ozbiljnu oteklinu ili posekotinu.

Ishrana

Van svog prirodnog kruženja, dakle u domovima ljubitelja i odgajivača, iguane se hrane raznim vrstama hrane koju inače jedu u prirodi ali i onima koje inače nikada ne bi ni videle u svojim prirodnim staništima. Većina tih "neprirodnih" namirnica iguanama ne čini dobro, pa tako hrana sa visokom količinom životinjskih proteina po svemu sudeći kumulativno uništava njihovo zdravlje. Iguane odlično napreduju ako se hrane sa 95 procenata zelenog lisnatog i ostalog povrća i 5 procenata voća. Hranite svoju iguanu slačicom, cveklom, repom i listovima maslačka. Dodajte tu i prokelj, seckani kelj, zelenu salatu, blitvu, lišće i cvetove hibiskusa, lišće i cvetove potočarke, seckani kupus [najtamniji spoljni listovi su najbolji] i poneko voće. Veoma je važno da ishrana bude raznovrsna pošto dugotrajna jednolična ishrana obično prouzrokuje probleme tj. dovodi do prevelike ili premale količine određenih vitamina ili minerala. Gotova industrijska hrana za iguane [preporučuje se vrsta sa najmanjom količinom životinjskih proteina] nije loše rešenje ali isključivo kao dodatak a ne kao glavna hrana. Iguani bez bojazni možete davati i crni hleb, mešavinu kuvanog pirinča, ovsenog brašna, graška i kukuruza.
Velika plitka činija sveže pijaće vode treba da im bude dostupna u svako doba.
Bebe iguane koje veoma brzo rastu i ženke u ovulaciji treba da dobijaju i dodatak u vidu D3-kalcijuma dva puta nedeljno. Za odrasle mužjake najbolje je da dobijaju vitaminsko-mineralne preparate jednom u dve nedelje.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d2/Nashornleguan_(Cyclura_cornuta).jpg/280px-Nashornleguan_(Cyclura_cornuta).jpg


Čuvanje

Bebe iguane više ni u našoj zemlji ne predstavljaju toliku retkost pa se tako mogu kupiti i na nekoliko mesta u Beogradu. Njihova cena nije mala tako da se ljudi koji se odlučuju da ih nabave uglavnom dobro raspituju o uslovima koje ovaj gmizavac zahteva. Beba iguane koja se hrani pravilno veoma brzo raste i dostiže dužinu i preko 2 metra. Životni vek im iznosi preko 20 godina. Beba iguane veličine od 20 do 30 cm može za početak živeti u terarijumu zapremine oko 250 do 300 litara. Veći je naravno i bolji. Odrasla iguana zahteva kavez dug najmanje 3, širok 1.5 i visok 3 metra.
Kavez bi trebalo "išarati" po zidovima sa što više žice ili grana kako bi gušter imao vizuelni osećaj sigurnosti i zaštićenosti. Jedan ćošak kaveza mora biti osvetljen i zagrejan na 30 stepeni posebnom UV-B lampom. Dobro proverite da li sijalica koju nameravate da kupite ima pun UV-B spektar. Ovaj detalj je veoma važan za zdravlje iguane.

Temperatura u terarijumu preko dana treba da bude vlažnih 30 stepeni.
Noću temperatura sme da padne par stepeni. Mešavina tzv. gnojiva [lišća, slame, treseta] na dnu terarijuma ili kaveza omogućava visok procenat vlažnosti vazduha istovremeno olakšavajući održavanje higijene. Velika plitka posuda za vodu je idealna a temperatura vode takođe treba da bude na nivou temperature vazduha. Posebno treba obratiti pažnju na momenat kada se voda menja kako bi njena temperatura bila odgovarajuća.

Najčešće bolesti i poremećaji:


Bebe iguane koje brzo rastu su podložne genetskoj bolesti kostiju
Lomljenje repa
Nedovoljna čvstina jaja usled nedostatka minerala


[I]preuzeto sa životinjskog carstva

[SQUAW]

Terarijum za početnike

Dom gmizavaca u kućnom zooparku zove se terarijum i potiče od latinske reči Terra što znači Zemlja. Ovaj naziv zapravo opisuje posudu namenjenu držanju određenih kućnih ljubimaca, opremljenu ne [samo] vodom već i peskom, kamenjem i različitim biljkama. U prodavnicama kućnih ljubimaca postoji veliki izbor terarijuma različitih dimenzija i oblika a uz malo mašte i spretnosti možete i sami napraviti dom za ove veoma neobične životinje od stakala spojenih silikonom ili drugim lepkom. Obavezno morate obezbediti odgovarajući poklopac jer su ovi ljubimci nemirni i može se lako desiti da izađu iz posude i sakriju se negde u stanu.

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/male%20ziv/slike/ogromni.jpg

Dno terarijuma treba posuti debljim slojem zemlje ili peska, debljine oko 5 cm. Nekoliko komada kamena interesantnog oblika, boje i odgovarajuće veličine prvo očistite oštrom [`čeličnom`] četkom a zatim dobro operite pod mlazom tople vode. U jedan ugao ćete smestiti posudu sa vodom, manju ili veću, što će zavisiti od toga da li imate ljubimca koji voli i da se kupa u kadici ili će samo piti vodu iz nje. Potrebno je da, takođe, obezbedite i posudu za hranu kao i komad šupljeg drveta u kome će se Vaš novi ljubimac skrivati u prvo vreme. Gmizavci se, recimo, uopšte ne osećaju sigurno ukoliko nemaju gde da se sakriju od čovekovog pogleda , pa će ukoliko im ne obezbedite parče šupljeg drveta ili komad keramičke posude, uporno kopati po podlozi tražeći skrivalište. Lampa i termometar su obavezna oprema svakog terarijuma jer je ovim životinjama toplota jedan od najbitnijih faktora.
Stanovnici terarijuma - kornjače, zmije, gušteri, žabe, nemaju konstantnu temperaturu tela, pa je zato ovim životinjama neophodno da ona varira oko 30 stepeni Celzijusa kako ne bi došlo do pregrevanja. Život ovih vrsta je izuzetno interesantan pa će proučavanje njihovih navika biti prava mala avantura. Na primer, svlačenje košuljice kod zmije je fenomenalan prizor za strpljivog posmatrača. Gmizavci žive dugo i ako im priuštite dobre uslove radovaćete im se puno godina. Spremni su i da se maze kada upoznaju dodir i miris vlasnika, neće bežati i gristi ako se čovek ponaša strpljivo.

Poteškoća je samo jedna a to je – hrana. Poznato je da se većina gmizavaca hrani živim insektima, gusenicama i manjim glodarima. To je hrana koju oni u prirodi nalaze tokom čitave godine, a u prodavnicama za ribolovnu opremu možete nabaviti nešto od hrane koja može biti adekvatna. Gušteri se, naprimer, halapljivo hrane kišnim glistama koje ćete sa lakoćom iskopati u plićim slojevima zemlje od veoma ranog proleća do kasne jeseni. Možete ih naviknuti i da se hrane živim mesom. Nikada nemojte ove ljubimce hraniti silom, jer će oni jesti koliko im je potrebno iako to nama možda izgleda kao nedovoljna količina hrane. Zmijama je, pak, potrebna sasvim druga vrste hrane koju čine miševi, mladi pacovi, žabe i manji gmizavci. Ako zmiju uhvatite u prirodi i donesete je kući, uporno će odbijati svaku mrtvu hranu pa je potrebno da nabavljate žive primerke, dok će zmija koji se od rođenja hrani u zarobljeništvu komotno jesti šta joj se ponudite. Iako ne baš čest i omiljen stanovnik domaćeg zooparka, žaba takođe zaslužuje posebnu pažnju. Njeno ponašanje je izuzetno zanimljivo i sve češće je preporučuju kao kućnog ljubimca. Ona se sa lakoćom navikava na dostupnu ili sezonsku hranu, lovi insekte i crviće koje lakomo stavlja u usta prednjim nogama. Neke vrste kada su napete ili uplašene luče otrovnu sluz koja ima blago neprijatan miris i peče na dodir.

Odgajanje ovih zanimljivih životinja, kao što vidite, uopšte ne zahteva preterano egzotične uslove a ni znanja. Jedino je potrebno puno strpljenja i želje da za početak naučite što više o svom novom ljubimcu. U tome vam može pomoći raznovrsna literatura kao i ljudi od kojih nabavljate ljubimca. Iskusniji odgajivači će vam vrlo rado pomoći savetom.
Ukoliko propustite da nahranite ove ljubimce nekoliko dana, ili odete na odmor nećete im ugroziti život. Važno je pratiti temperaturu jer kod gmizavaca samo u toplim uslovima pravilno teče proces varenja hrane. Ako se dogodi da nahranite zmiju ili guštera pa im potom snizite temperaturu u terarijumu može se dogoditi da životinja nije u stanju da svari hranu pa i da ugine.

preuzeto sa životinjskog carstva

[SQUAW]

http://troyb.com/photo/images/photos/050-19-Tarantula.jpg

TARANTULA


Kada je reč o paukovima, među ljubiteljima teraristike su neosporno najpopularnije tarantule uprkos svom izgledu koji većini ljudi deluje zastrašujuće. Ovoj brojnoj porodici paukova [Theraphosidae, iz reda Araneida] pripada oko 800 vrsta što nije zanemarljivo ako uzmemo u obzir podatak da je danas poznato čak 35 000 vrsta pauka. Ime koje nose prvobitno je dato vučjem pauku [Lycosa tarentula, iz familije Lycosidae]. Nekada se verovalo da ujed tarantule izaziva bolest tarantizam, od koje `žrtva` prvo pada u plač a zatim doživljava euforiju. Ispitivanja su međutim dokazala da ujed tarantule potpuno bezopasan za čoveka.

Ova životinja masivnog tela ima 8 malenih očiju koje se nalaze na prednjem delu tela. Do skoro je najkrupniji poznati primerak bila Avicularia avicularia koja živi u tropskim šumama južne Afrike, njeno telo je tamno-smeđe do crne boje dužine oko 6 cm, a po dimenzijama joj parira jedino stanovnica ostrva Jave - Selenocosmia javanesis čije telo dostiže čitavih 10-tak cm.

http://www.aquanatura.es/Fotos/Fotos%20Reptiles/Avicularia_Avicularia.JPG

Tarantule su široko rasprostranjene, a samo tropske oblasti naseljava čak 600 vrsta ovih paukova. Većina je potpuno bezopasna za čoveka ali ima i onih sa kojima se ne treba opuštati. Acanthoscurria iz Južne Amerike i Theraphosa iz Istočne Afrike mogu naneti veoma opasan ujed. Svi ovi paukovi u zatočeništvu žive dosta dugo, mužjaci oko 5 a ženke i do 20 godina. Ne zahtevaju neku posebnu negu, pa je i to jedan od razloga njihove velike popularnosti, bar na zapadu. Kod nas se mogu naći tek kod par preprodavaca. Dovoljno je da im obezbedite dobro zatvoren terarijum, adekvatnu ishranu i čistu vodu, kao i da za početak poznajete njihove glavne odlike i osobine staništa sa kojih potiču. Družeći se sa njima naučićete mnogo više i uživati u sasvim nesvakidašnjim predstavama kao što su pravljenje kućice ili strastveni zagrljaji, ako imate par.

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/male%20ziv/slike/java.jpg

Šta vam je potrebno?

Kada odlučite da nabavite Tarantulu neobhodno je da prvo pripremite odgovarajući smeštaj. Za gajenje jednog primerka najpogodniji je terarijum zapremine 5-8 litara, a pošto se ove životinje kreću i vertikalno po staklu morate obezbediti i odgovarajući stakleni poklopac. Na jednoj strani ćete napraviti nekoliko manjih rupa koje će osiguravati normalnu cirkulaciju vazduha. Za pokrivanje ovih ventilacionih otvora možete upotrebiti i komad mreže za komarce ili stare zavese što će zavisiti od veličine vašeg pauka. Ustajali vazduh je savršena sredina za razvoj bakterija i mikroba što u nekim slučajevima može izazvati čak i smrt, pa treba biti obazriv po ovom pitanju. Važan faktor pri opremanju terarijuma je formiranje odgovarajuće podloge. Postoji veliki izbor materijala koji se može iskoristiti u tu svrhu, pri čemu svaki ima svoje prednosti i mane. Možete koristiti treset, običnu šumsku zemlju, usitnjenu koru drveta ili kokosova vlakna u kombinaciji sa peskom. Jedino je veoma bitno da je materijal dobro očišćen i opran. Dno možete pokriti mešavinom zemlje i peska, a zatim slojem mahovine što je sigurno najbolje estetsko rešenje ali zahteva redovno održavanje, tj. redovno čišćenje od insekata i parazita. Ako ste početnik najbolje je da nabavite gotovu supstrat podlogu, nakon čega ostaje samo da brinete o vlažnosti podloge koju možete održavati prskanjem ili polivanjem.

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/male%20ziv/slike/pustinjska.jpg

Tarantule se mogu podeliti na tri grupe, penjače, kopače i moguće kopače, što je veoma bitno jer svaki tip zahteva specifične uslove i uređenje terarijuma. Penjači su dugonogi, izduženog tela i prgavije naravi. Za njih ćete u jedan ili dva ugla smestiti dugačku granu po kojoj se mogu penjati i tako imati pristup svim delovima terarijuma. Kopačima je potreban dublji terarijum, sa debljim slojem podloge za kopanje i ako im to uskratite sigurno ćete kod ovih ljubimaca izazvati stres a u težim slučajevima i smrt. Kao osnovnu konstrukciju postavite slomljenu glinenu činiju ili veliki komad kore od drveta koju ćete zatim posuti osnovnim materijalom-zemlja, treset, supstrat. Oko postavljenog komada Vaš ljubimac će uskoro sam izgraditi svoj dom, a ako ga postavite u sam ugao terarijuma moći ćete često nadgledati podzemne aktivnosti pauka. Treba da znate da kopači nisu vešti u veranju pa su postavljene grane u ovom slučaju veoma rizične, jer pauk može da padne i ozbiljno se povredi. Kamenje, prirodne i veštačke biljke nisu neophodne za normalan život Tarantula ali će sigurno ulepšati terarijum. Kaktusi nisu baš najbolja ideja jer se pauk može ozbiljno povrediti, mada ćete u knjigama često pronaći ovakve primere koji zapravo imaju za cilj da prikažu prirodna staništa ovih životinja.

preuzeto sa životinjskog carstva

[goldie]

Ma iguane su meni skroz cool :ok:.

Rado bih imala jednu kuci. :)

A te dlakave paukove, ne hvala.