Srbijanac

[Papak]

Kakav je izraz Srbijanac? Kad je uopšte ovaj termin ušao u opštu upotrebu. Meni lično zvuči pogrdno i sumnjam da je starijeg vijeka. Dali neko zna više o etimologiji ovog termina? Dali su vojvođani srbijanci? Zašto slični termini ne postoje i kod drugih nacija, npr. Rusija - Rusijanci; Slovenija - Slovenijanci; itd.
Nešto smrdi u državi Danskoj :dry:

[yossarian]

Kakav je izraz Srbijanac? Kad je uopšte ovaj termin ušao u opštu upotrebu. Meni lično zvuči pogrdno i sumnjam da je starijeg vijeka. Dali neko zna više o etimologiji ovog termina? Dali su vojvođani srbijanci? Zašto slični termini ne postoje i kod drugih nacija, npr. Rusija - Rusijanci; Slovenija - Slovenijanci; itd.
Nešto smrdi u državi Danskoj :dry:

Колико знамо о другим језицима да можемо да тврдимо да немају ништа слично?
Мислим да термин нити је нити звучи погрдно, осим што му је у акцији "дајмо свему што је српско ружно значење" пришивено такво значење.
Мислим да је постојање термина дошло одатле што је јако дуго времена постојала држава Србија која је обухватала само мали део српског етничког простора и мали део српског народа, а велики број Срба је био изван те државе, па да се направи дистинкција, јер није све оно што је било србијанско било и (све)српско, и обратно. Мислим да су га користили и АустроУгари.
Да ли су Војвођани Србијанци зависи у ком смислу користиш тај термин. У Војводини се термин Србијанац најчешће користи за становнике Србије испод Саве, док ће ти рецимо Босанац а често и Крајишник или Црногорац под Србијанцем подразумевати све становнике Србије.
Мени лично је термин Србијанац прелеп, и мислим да би свако ко се може назвати Србијанцем требало да се поноси тим именом.
Занимљиво је рецимо да Шумадинци често не воле тај термин, па онда себе зову - Србима, за разлику од Војвођана, Београђана, Босанаца, Црногораца, Крајишника... што је ипак највише одраз уображености :)

[Papak]

Колико знамо о другим језицима да можемо да тврдимо да немају ништа слично?

Nisam mislio u drugim jezicima, nego u srpskom ne postoji sličan izraz za druge narode, teritorije ili šta već. Nikad nećeš reći za nekog ko je iz Rusije, rusijanac, ili iz Rumunije, rumunijanac itd. A da li nešto slično postoji u drugim jezicima nemam pojma, možda :cesces:. U hrvatskom nema, kod Bošnjaka nema... Možda kod nekih drugih ima.

[yossarian]

Nisam mislio u drugim jezicima, nego u srpskom ne postoji sličan izraz za druge narode, teritorije ili šta već. Nikad nećeš reći za nekog ko je iz Rusije, rusijanac, ili iz Rumunije, rumunijanac itd. A da li nešto slično postoji u drugim jezicima nemam pojma, možda :cesces:. U hrvatskom nema, kod Bošnjaka nema... Možda kod nekih drugih ima.

Речи ваљда настају из потребе и околности. Ескими немају ниједну реч за рат, а имају 40ак различитих за снег. Опет, нешто нисам сигуран да рецимо Туарези уопште имају реч за снег... На основу језика се често истражује историја неког народа.
Украјинци рецимо тврде да оно што ми зовемо Кијевска Русија није била Кијевска Русија већ Кијевска Рус, где је рус нешто као "држава", те да је то део историје Украјинаца а не Руса. Русе они због тога некад зову Росијанцима, односно Руси сами Русију зову Росија. Али ми се у те нијансе нешто посебно не упуштамо - баш ћемо због рецимо румунске ситуације да измишљамо посебне речи, Румун и Румунијанац... заболе нас, Румун и тачка. Исто тако као што су Ескими на основу живота свог народа уочили 40ак различитих врста снега, и то им је било битно па су измислили различите речи, тако смо ми имали потребу да напоменемо да Србин није нужно Србијанац. А то што Сомалијци живе у пола Етиопије и Кеније, не само у Сомалији... то нас много болело да измишљамо посебне речи.

[Kunic]

У Војводини се термин Србијанац најчешће користи за становнике Србије испод Саве.

Upravo tako.

Ja jesam Srbin, ali nisam Srbijanac. Tako su me moji naučili, tako se govori u mojoj okolini i to nije ništa pogrdno. Srbijanac je geografska odrednica kao Vojvođan, Šumadinac, Sremac, Limanac itd.

Mada mi je jako čudno kada recimo gledam hrvatsku televiziju i kada nas nazivaju Srbijancima. :wacko: Ne kontam zašto ne koriste izraz Srbi.

[Mish]

Tako su me moji naučili, tako se govori u mojoj okolini i to nije ništa pogrdno. Srbijanac je geografska odrednica kao Vojvođan, Šumadinac, Sremac, Limanac itd.

I mene su tako naučili.
A pogrdno se smatra kada Srbijanca nazivaš Gedžom, odnosno kad Vojvođane nazivaš Prečanima.
(Mada, ruku na srce, ja to Prečanka uopšte ne smatram pogrdnim).

[Kunic]

A pogrdno se smatra kada Srbijanca nazivaš Gedžom, odnosno kad Vojvođane nazivaš Prečanima.
(Mada, ruku na srce, ja to Prečanka uopšte ne smatram pogrdnim).

Dođi da te poljubim tako pametnu. :kiss:

[Papak]

Речи ваљда настају из потребе и околности.

Pa odakle nama ta potreba da dijelimo nesto ste ne treba da se dijeli.
Srbija je srpska drzhava, a ne srbijanska. Kao shto rekoh termin je relativno novijeg karaktera, vjerovatno od vremena kad je Austrija aneksirala BiH. I prije tog vremena su Srbi zhivjeli van Srbije ali sumnjam da su se tad Srbi dijelili na Srbe i Srbijance. Problem je i shto Srbijanac kao termin nije samo teritorijanlog karaktera, nego i nacionalnog. Nece Albanac, Hrvat, Rumun iz Srbije sebe nazivati srbijancem. Ta podijela vazhi samo za Srbe. Kao shto Kunic reche taj izraz uglavnom potenciraju nashi susjedi, pa govore srbijanska vlada, srbijanska reprezentacija... Josh jednom da napomenem Srbija je nastala kao drzhava Srba mnooooogo prije nego se dotichni termin pocheo koristiti. Ja vala nikakve vajde ne vidim od tog termina Srbijanac. Zvuchi mi glupo i razumijem shumadince shto ga ne vole. :)

[veverica]

Srbin, Srbijanac... :wtf:

:off:: Meni više smeta kad Slovence zovu Sloveni... :ljutko:

[Kunic]

Nece Albanac, Hrvat, Rumun iz Srbije sebe nazivati srbijancem. Ta podijela vazhi samo za Srbe.

Mali off, jel ti sebe nazivaš Amerikancem ili Srbinom?

Ja vala nikakve vajde ne vidim od tog termina Srbijanac. Zvuchi mi glupo i razumijem shumadince shto ga ne vole. :)

Ma samo teritorijalna odrednica, ništa više. Bar ja ne vidim neko dublje značenje, osim kada nas komšije nazivaju tim imenom. Isto kao što i danas ima u Americi podela na Severnjake i Južnjake (bar mislim da ima).


:off:: Meni više smeta kad Slovence zovu Sloveni... :ljutko:

Ma da, zna se da su Slovenci Janezi. :smeh:

[Papak]

Mali off, jel ti sebe nazivaš Amerikancem ili Srbinom?

Ne mogu biti Amerikanac. Ne daju mi drzhavljanstvo :dry:
Srbijanac sigurno nisam :pehar:

Ma samo teritorijalna odrednica, ništa više. Bar ja ne vidim neko dublje značenje, osim kada nas komšije nazivaju tim imenom.
Pa u tome i jeste poenta. Ochigledno da se termin koristi van teritorijalnog konteksta. A sa istom namjerom je i ubachen u upotrebu od strane neprijateljskih elemenata :ljutko:. Ko kazhe da su teorije zavjere glupost :lol:.

[SQUAW]

Ovo ja sebe citiram sa teme Pravopis:


Samo kod nas izgleda lingvisti prave razliku između etnosa i državljanstva, ili su nam je nametnuli drugi, ni meni nije baš najjasnije. I svako objašnjenje koje mi neko da za te Srbijance nije mi dovoljno uverljivo. Moj čukunčukundeda je pričao srpskim jezikom i bio Srbin, ja taj izraz Srbijanac od skoro čujem i ne koristim ga. Ako se nađe nego ko dobro barata etimologijom, neka se glasne, baš bih volela da čujem.

EDIT: Evo nađoh ovde dosta toga narod ispisao:

Link (http://p202.ezboard.com/fistorijabalkanafrm20.showMessage?topicID=172.topi c)


I nešto mi se čini da je Pipak na to mislio.

[yossarian]

Pa odakle nama ta potreba da dijelimo nesto ste ne treba da se dijeli.

А бре, кориштење две речи није никаква конкретна подела. Нити би некориштење тих речи значило јединство.


Srbija je srpska drzhava, a ne srbijanska.

Термин србијански се користи и да се означи нешто што није свесрпско већ је само србијанско. Не видим ту ништа лоше. Зависи од контекста, кад је нешто србијанско не значи да није српско. Само да није "свесрпско".

Kao shto rekoh termin je relativno novijeg karaktera, vjerovatno od vremena kad je Austrija aneksirala BiH. I prije tog vremena su Srbi zhivjeli van Srbije ali sumnjam da su se tad Srbi dijelili na Srbe i Srbijance.

Нису се делили нешто посебно и не деле се, то је исти народ, само је ово мало поближе одређење.

Problem je i shto Srbijanac kao termin nije samo teritorijanlog karaktera, nego i nacionalnog. Nece Albanac, Hrvat, Rumun iz Srbije sebe nazivati srbijancem. Ta podijela vazhi samo za Srbe.

Па географска је, односи се на Србе из (уже) Србије у односу на остале Србе. Не заговара никакву дубљу поделу.

Ja vala nikakve vajde ne vidim od tog termina Srbijanac. Zvuchi mi glupo i razumijem shumadince shto ga ne vole. :)

Служи рецимо босанском Србину да нагласи да је и нешто његово српско, а да оно што није његово није српско, јер га не укључује, већ је србијанско :beyond:
Не мислим да овом питању треба посвећивату неку посебну пажњу. Сама реч не значи ништа, нити доноси поделе нити их спречава неупотреба те речи.

[Papak]

Evo i drugih pogleda na ovu temu. Nemoj da ko mene spopadne ako mu se pogledi ispod nedopadnu :kez:

(izvor: http://www.jezik.rs.sr/)


Vuk je u srpskom jeziku propagirao (donekle, reći će lingvisti) fonološko pisanje, prema Adelungovoj ideji koju je Vuk parafrazirao da otprilike glasi "Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano." Međutim, njegova reforma na Balkanu nimalo glatko nije išla.

Sam Vuk je često govorio da mnogi pisci srpski pišu po "pravilima babe Smiljane. (...) Baba je Smiljana – veli Vuk – velika gospođa koja drži školu Slaveno-Serbskoga jezika… Njezini đaci nemaju drugi pravila, osim vkusa (svakij svoga). Kod nje se ne može pogriješiti: kakogođ ko reče, ili napiše, onako je dobro: kod nje svakij sve zna. Zato je njoj i nađeno ovako lijepo ime (Smiljana), što se odmah smiluje na svakoga". (u odvraćku na odgovor G. Vidakovića, 1817. godine.)
Ovaj gornji citat samo je dokaz da baba Smiljana jošte živi - kao i Đekna. Njih su dvě odlične prije.

Da skratim uvod, priděv "srpski", naměsto "srbski" rezultat je jednačenja po zvučnosti gdě je glas (i slovo) "b" zaměnio njegov bezvučni parnjak "p". Izgovorno p je jako duboko ukorěnjeno u srpskoj svěsti, srpskoj slavi, što zna i najmlađe Srpče. Nema nikakvog opravdanja pisati b, a kojima smeta naziv Republic of Srpska, neka kažu Pediju da to u prevodu na engleski prepravi da glasi npr. Serbic Republic. (Uostalom, ko vam/nam je kriv kad ste/smo državi dali ime po uzoru na Republiku Hrvatsku - zar ne vidite da sve što na njih nalikuje ispada kilavo, traljavo i nesrećno.)
Kraj uvoda

Srbijanski vs. srpski etc.
Prema "pravilima babe Smiljane" ukus je glavno měrilo i postojeći engleski imenički priděvi "Serbian" i "American" u (ne)ukusnim prěvodima dobijaju nastvak -ski – srbijanska politika, amerikanska banka. Insistiranjem na pravilima rěčne tvorbe, ogovarajući analozi bili bi: od Srbija – srbijska politika; od Amerika – američka banka.

Tako bi se žitelji Srbije prema gramatičkom pravilu nazivali Srbijci ili Srbljani, a žitelji Amerike – Američani (takav pridjev koriste sěverni Slaveni). Dalje, žitelji Slovenije – Slovenijci, Slovenjani, Hrvatske – Hrvaćani, Makedonije – Makedonjani ili Makedonijci; Bosne i Hercegovine Bosno-Hercegovljani, kada bismo želěli pojmove razjednačiti od naziva naroda.

Na kraju karajeva, narodi su imena dobijali po tome kako su ih drugi (narodi) nazivali, pa se tako odomaćio i naziv Srbijanci, koji je relativno novijeg (150 god) nadnevka. U prilog tome govori postojanje slědećih prezimena (čitam iz bělih stranica): Srb, Srbakovski, Srbić, Srbinac, Srbinoski, Srbinović, Srbinovski, Srbljak, Srbljanin, Srbljanović, Srbljenović, Srbljin, Srboski, Srbu, Srbulov, Srbulović i jedan jedini Srbijanović Jovanče, za kojeg osnovano tvrdim da mu je prezime rezultat tipfelera – postalo od Srbljanović.

Međutim, pojam "srbijanski" u sintagmama kao npr. "srbijanski predsědinik, srbijanski parlament, srbijanski pisci, srbijanska politika, srbijanski ministar, srbijanski veleposlanik, srbijanski premijer" koristi se gotovo isključivo u "kroacijanskoj" dnevnopolitičkoj retorici.

U Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori (mada u Crnoj Gori sve češće ima sporadičnih izuzetaka) koriste se sintagme tipa: predsědnik Srbije, parlament Srbije, Udruženje književnika Srbije, ministar Vlade Srbije, ambasador Srbije u, premijer Srbije.

Sam priděv "srbijanski" ima mnogo jaču emocijsku boju od gotovo neutralnog genitiva "Srbije", i stoga je isprva bio smišljeno preferiran, a kasnije je potisnuo inačicu udomaćivši se kao ekskluzivan u kroacijanskom standardu srpskoga jezika. Věrujte mi Hrvaćani, "srbijanski" bode uši i Srbima, ne samo Hrvatima i Bošnjacima. Prema hrvatskom modelu, ovaj priděv dočekan je kao sretno rěšenje i koristi se i u Sarajevu, a u zadnje vrěme sve se češće može čuti na državnim medijima Crne Gore.

Ponekad ovaj priděv upotrebe i zvaničnici Srbije, s ciljem ublažavanja u narodu naraslih negativnih konotacija vezanih za ovaj priděv. To čine iz nužde i pragmatizma, ne uviđajući da imaju alternativu (vidi dalje – pred kraj teksta).

Nije teško ne zamětiti da kako u izvěsnom balkanskom društvu ili zajednici negativne socio-političke konotacije spram Srbije i Srba narastaju, to se izraz "srbijanski" sve češće rabi. Možda pretěrujem ako velim da je danas priděv "srbijanski" promidžbeno-psiho-ideološki kodificiran kod nesrba zapadnog Balkana kao, da ne pretěram, otprilike "barbarska prijetnja s istoka". To je apsolutno negativan "brend".

Samo nam nedostaje da oglasništvo prihvati taj termin kao sinonim za "Made in Serbia", pa da počnu promovisati "Srbijanski Brend". Dozvoljavam da bi se ovako možda mogla i ispraviti negativnost ovog, već unapred negativnog, brenda. Ali... odnosi li se priděv "srbijanski" uistinu na državu Srbiju?

Iako se Albanci među sobom nazivaju Śip'tar, oni smatraju uvredom ako ih drugi jugoslaveni tako nazivaju i smatraju pristojnim jedino izraze "Albanac" i "albanski".

Dakle, Srbi osěćaju pridjev srbijanski, kao što Albanci osěćaju kada ih drugi nazivaju Šiptarima. Upitavši moju najbolju prijateljicu što misli o priděvu "srbijanski", odgovorila mi je nakon kraće stanke "pa, pogrdno mi zvuči."

Mislim da je uzrok u tome što ova rěč najčešće izlazi iz usta nedobronaměrnika Srbije (i Srbijanaca). Pojam Srbijanac nekako se i odomaćio u Srbiji, ali priděv – nipošto. Priděv se pojavljuje u (ne)dělima slědbenika Starčevića i frankovštine, općeno.

"Srbijanski" se kod frankovaca upotrebljava kada se obraćaju prečanskim Srbima, kako bi i njih i Hrvate upozoravali "gdě je město Srbijancima". One koji se nisu identifikovali sa Srbijancima, kanili su pridobiti u "poravoslavne Hrvate", a onima koji su se, pak, identifikovali s njima, tom su rěčju kanili načiniti svojevrsni putokaz – pravac Srbija.

U zaključku, možda najbitnije – psihološki, neizostavnom upotrebom priděva "srbijanski" u kroacijanskim medijima, svaki put kada se o Srbiji govori u negativnom světlu, kod prečanskih se Srba stvara dvojstvo, šizofrenost, čime se oni těraju da biraju između "dobrog lika majke Hrvatske" i zlog lika "barbarske maćehe Srbije" – između hrvatstva i srpstva.

Dakle, radi se o još jednom u nizu razrađenih mehanizama pretvaranja Srba u Hrvate. To be precise, this is what altogether modern Croatian linguistics is all about.

Na samom kraju, potpuno opravdavam one koji intuitivno osěćaju pežorativnost pri upotrebi priděva "srbijanski", a oni su zaista mnogobrojni!

Dakle, mišljenja sam, da je "srbijanski" u Srbiju došao kao tuđica – eventualno kao tipfeler i tako istisnuo eventualnog kandidata "srbljanski" (koji gotovo isto zvuči, ali je bitno različite etimologije), kao što je istisnuo i gramatički opravdaniji, ali ovaj put novokomponovni i ne baš milozvučan priděv – "srbijski".

Za razliku od "Srbijanac" (za kojeg, izgleda, svi misle da mu smrde noge) i "srbijanski" (koji Srbe asocira na komšijsku zluradost), "Srbljanin" zvuči 'aristokrtatskije', a "Srbljanski" 'državotvornije'.

[biterlemon]

Od Srba sam cuo da takodje koriste taj izraz, kada zele naglasiti da nije rec o Srbima iz Krajine...
Mislim da izraz nije pogrdan, i znaci nekog ko je iz Srbije (uglavnom se podrazumeva da je Srbin), a mi u Vojvodini ponekad koristimo izraz, kada zelimo naglasiti da neko nije iz Vojvodine, takodje ne u pogrdnom smislu, vec u cilju razgranicenja mentaliteta...

[Kunic]

Ne mogu biti Amerikanac. Ne daju mi drzhavljanstvo


:hahaha: :hahaha: :hahaha:

Ko kazhe da su teorije zavjere glupost :lol:.

Ja :jok:.

[yossarian]

S druge pak strane, Srbi (i drugi istojezički narodi) izvan Srbije, koje mi takođe najčešće imenujemo po zemlji ili pokrajini u kojoj žive, npr. Crnogorci, Hercegovci, Bosanci, Krajišnici i drugi, žele da nazivom Srbijanci i pridevom srbijanski pre svega preciziraju o kojim se Srbima radi, imajući u vidu činjenicu da su Srbi „srećan” narod koji živi u više država. Kad, na primer, Hercegovac kaže Srbijanci ili srbijanska vlada, on time ne želi da kaže da mi nismo (i) Srbi, odnosno da vlada nije (i) srpska, kako se to u nas obično doživljava, već da su Srbi i stanovnici Hercegovine i da nas podsete na činjenicu da nije samo vlada u Beogradu srpska, već da je to i ona u Republici Srpskoj, kao što je bila (ili je to još uvek) i u nekim drugim srpskim zemljama.

Цитираћу са сквоиног линка став који подржава мој. Иначе, с обзиром да Србијанац има више значења, рекао бих да све зависи од тога како их схватимо.
Баш ме брига шта Хрвати причају, ако се ја поносим тиме што сам (и) Србијанац, и то ми је нешто драго :uredu:

I mene su tako naučili.
A pogrdno se smatra kada Srbijanca nazivaš Gedžom, odnosno kad Vojvođane nazivaš Prečanima.
(Mada, ruku na srce, ja to Prečanka uopšte ne smatram pogrdnim).

Бјутиз ин д ај ов бихолдер. Неко ће с презиром рећи рецимо Босанац, а неко други ће за себе с поносом рећи да је Босанац.
Тако се рецимо певач српских родољубивих песама, међу којима је рецимо и његов избор 12 најлепших четничких песама се с поносом назива Никола Урошевић - Геџа.

[BaneK]

I mene su tako naučili.
(Mada, ruku na srce, ja to Prečanka uopšte ne smatram pogrdnim).
I mene. To nije ništa pogrdno, Srbi od preka, jednostavno Prečani


Баш ме брига шта Хрвати причају, ако се ја поносим тиме што сам (и) Србијанац, и то ми је нешто драго :uredu:

Vidi i mene boli uvo šta Hrvati pričaju :lol:, ali ja sam Srbin a ne Srbijanac, tj. mi smo Srbi, a ne Srbijanci. Smeta mi kad gledam hrt pa kad čujem recimo srbijanski predsednik, to oni namerno rade, vajda im je teško da kažu Srbi, pa se sprdaju

[SQUAW]

I ja kažem to za uvo. Da me slučajno niko nije nazvao Srbijankom :jok:

[Papak]

Da me slučajno niko nije nazvao Srbijankom :jok:
A sad kad znash shta je kevichka, jel mozhe kevichkom, jel mozhe, jel mozhe? :molitva:

[Aca1983]

Srbijanac je izraz kojim se oznacava drzavljanin zemlje Srbije , a Srbin je izraz kojim se oznacava nacija (moja i nekih od vas). Izraz je skroz ok, i ne treba ga menjati-zvuci odlicno.:uredu:

[pero_M]

To sto Hrvati kazu "Srbijanska vlada" je uvidjavnost.
Oni su imali "Srpsku vladu" na teritoriji lijepe njihove, pa za svaki slucaj, ako ponovo dodje do toga, kako ce njihovo stanovnistvo znati o kojoj vladi se govori.

[rados09]

Srbi zive u Crnoj Gori ,Hrvatskoj, Bosni ,Vojvodini, Srbiji ... a Srbijanci zive samo u uzoj Srbiji kao sto u Bosni postoje Bosanci i Hercegovci u Hrvatskoj Dalmatinci , Slavonci Istrani ili Istrijani u Crnoj Gori imamo Bokelje brdjane ili jos uze na plemena(Pjesivci , Vasojevici, Cuce...). Ne vidim nista pogrdno ni u nazivi srbijanac ni precani

[Angus]

...mislim da je Srbijanac,teritorijalna odrednica,sto rece yossa,za Srbe preko Dunava,ili ispod Save...moji su poreklom Srbijanci...sa Tare...ne vidim nista ruzno,niti lose u tome i u samom nazivu...druga je stvar,sto kod nas svaki termin moze da se upotrebi u negativnom smislu...:)
...btw...kako nas Hrvati nazivaju...nesto me bas libo racq...:lazy:

[yossarian]

Od Srba sam cuo da takodje koriste taj izraz, kada zele naglasiti da nije rec o Srbima iz Krajine...
Mislim da izraz nije pogrdan, i znaci nekog ko je iz Srbije (uglavnom se podrazumeva da je Srbin), a mi u Vojvodini ponekad koristimo izraz, kada zelimo naglasiti da neko nije iz Vojvodine, takodje ne u pogrdnom smislu, vec u cilju razgranicenja mentaliteta...

Јао, обожавам ово сра*е око менталитета :smeh:

[memento]

Bez namere da polemišem sa bilo kime, izneću svoj laički i krajnje subjektivni komentar o ovome.

Po mom mišljenju reč Srbijanac je pojam sa negativnim predznakom. Pre svega ne vidim analogiju ni sa jednim izrazom u nazivima ostalih naroda u okruženju pa i šire. Uveren sam da mu je izvorna odrednica geografska, kako bi bio još jedan izraz u i onako prevelikim brojem naziva za pripadnike jednog te istog naroda. I Crnogorac je bio izraz za Srbe u Crnoj Gori. Ne tako davno u istorijskom smislu napisan je Gorski Vijenac čija jedna od skupština počinje rečima:
Bog se dragi na Srbe razljuti
za njihova smrtna sagrešenja.
naši cari zakon pogazise,
Velikasi, proklete im duse,
na komate nam razdrobise carstvo,
srpske sile grdno satriješe;
velikaši, trag im se utro,
raspre sjeme posijaše grko,
te s njim pleme srpsko otrovase;
velikaši, grdne kukavice,
postadoše roda izdajice.

Da samo napomenem da je još ranije, sv. Petar Cetinski sam govorio da je Srbin jer se potpisivao kao "Vladika Serbski". Sveti Vasilije Ostroški je Srbin iz Hercegovine i inače svi su crnogorski vladari sami sebe nazivali Srbima, jer to su i bili.

A pre nepunih stotinu godinu (1911.) kralj Nikola je pisao sledeće stihove:

Bez Boke bi Srpstvo bilo ko djevojka bez Đerdana
i ko momak bez čelanke,
i bez konja od megdana

Da i ne pominjem pesmu Onamo, onamo...

Rezultat je poznat. Crna Gora je postala opet samostalna država, ali ovaj put ne srpskog naroda, već crnogorskog...

Sve ovo ukazuje, kao i današnji brojni separatističi primeri, da se za čas posla mogu stvoriti uslovi i da Lale, Bačvani i Sremci očas posla postanu nacije, kao i Bosanci, pa kasnije i Šumandici i ko zna sve još...

Zato misli da je izraz Srbijanac potencijalno opasan iako je, ponavljam, nastao kao geografska odrednica za ljudi koji žive južno od Save i Dunava i istočno od Drne, kako bi se razlikovali od nekih drugih Srba koji negde druge žive, kao da je to baš posebno važno. U ovoj zemlji prepametnih lidera nedefinisanih i nesamostalnih političkih stranaka se može vrlo lako desiti da u "saradnji" sa prijateljima sa Zapada, a poznavajući nas same i sa istorijskim nasleđem kakvim imamo, da ja u nekoj budućnosti postanem Srbijanac i da počenem da govorim sbijanski iako sam rođen kao Srbin sa srpskim maternjim jezikom...

[Angus]

Od Srba sam cuo da takodje koriste taj izraz, kada zele naglasiti da nije rec o Srbima iz Krajine...
Mislim da izraz nije pogrdan, i znaci nekog ko je iz Srbije (uglavnom se podrazumeva da je Srbin), a mi u Vojvodini ponekad koristimo izraz, kada zelimo naglasiti da neko nije iz Vojvodine, takodje ne u pogrdnom smislu, vec u cilju razgranicenja mentaliteta...

...jbt,ovo mi promaklo...ajde razgranici mi taj mentaliet,molim te,ako moze?...:cesces:

[starsica]

Srbijanac je geografska odrednica kao Vojvođan, Šumadinac, Sremac, Limanac itd.


:ok:
tako sam i ja naucena, doduse, mozda ne naucena, ali to izraz koji se koristi za one ispod Save :beyond: ne vidim tu nista pogrdno..

[shacky]

Koristim izraz Srbijanac kada hoću da kažem da je neko iz uže Srbije, odn. južno od Save i Dunava, bez bilo kakve pogrde ili ruganja.

[Becar]

Neki ih zovu i Gedze :hahaha:

[Mish]

Naziv "Gedže" i najtolerantniji Srbijanci (bar koje ja poznajem) smatraju pogrdnim nazivom i uvredom.
Prvo objašnjenje koje sam dobila je naziv dobijen od izraza "gedžavo prase" (mršavo, bolesno, na izdisaju). Drugo objašnjenje je da naziv "gedža" zapravo predstavlja probisveta, lopova, pripadnika društvenog šljama.
Što bi Memento rekao, može biti, a ne mora da znači. Meni su samo tako objasnili oni koji su se takvim nazivom osetili uvređenim i poniženim.

[felix]

mozda od grckog Gea-zemlja,..zemljoradnik je verovatno geak,nista pogrdno....a vizantijski nazivi su dosta sacuvani kod nas kao npr metohija-manastirsko imanje,car-caesar,...itd...e sad neko ne voli ni da ga imenom zovu,neko nadimkom,a hvala Bogu i prezimena cudnih imamo....

[FlekicaSkupusom]

Ми Срби смо створили сами себи једну замку због које смо одбацили скоро 1/4 становништва и због којег мањине зовемо мањинама!У америци се американцима сматрају сви који имају америчко држављанство ... и ту се прича завршава, ујутро се пева химна САД пре првог часа у ставу мирно, заставе вијоре на сваком ћошку, сви МОРАЈУ да знају енглески ако хоће пасош и сл. И нема везе ко је које религије!
Код нас се створило погрешно убеђење да су само православци Срби, а ја имам друга муслимана који је рођен овде и који је већи Србин него неки Срби које познајем, он није усамљен пример!Због тога је Србија отписала пуно својих покатоличених и исламизованих Срба, Србин би требао да буде сваки држављанин Србије! У немачкој су протестанти већина а нпр у Баварској су католици , али они себе опет називају - Немцима, имају и православаца који су опет - Немци! Порекло је на другом месту!Тако би требало да буде и код нас, сви да буду Срби а по пореклу - мађари,словаци итд ... Није то никаква Србизијација не Срба, већ правилно коришћење придева Србин тј. Србијанац!

[marjan]

Sasvim se slažem sa time. Ovom izlaganju koje je u potpunosti tačno ništa ne treba dodati.

[jeti]

Srbijanac i Srbijanka je potpuno adekvatan i pravi naziv za sve one koji žive u državi Srbiji. Srbin je uobičajeni naziv za osobe srpske nacionalnosti koje žive van svoje države (Srbije).
Kako nekome može, uopšte, pasti na pamet da naziv Srbijanac može imati pogrdno značenje. To što bi neko hteo da to tako izgleda, ne znači da mi, Srbijanci treba tako da se osećamo.

Ja se ponosim kada kažem da sam Srbijanka, jer to znači da živim u Srbiji i da sam njena državljanka.

Detinjstvo i mladost sam provela u Bosni i tamo sam bila Srpkinja, ne Srbijanka, jer Bosna nije Srbija. I u Francuskoj sam bila Srpkinja - po nacionalnosti (doduše, tada više Jugoslovenka), a ne Francuskinja ili Srbijanka.

Logično je da onaj ko živi u državi Srbiji, bude Srbijanac, a ne Srbin.

Ako neko hoće od toga da napravi pogrdan izraz, neka mu bude, ali ja se ne osećam nagrđeno, niti hendikepirano.

[memento]

Srbijanac i Srbijanka je potpuno adekvatan i pravi naziv za sve one koji žive u državi Srbiji. Srbin je uobičajeni naziv za osobe srpske nacionalnosti koje žive van svoje države (Srbije).
Kako nekome može, uopšte, pasti na pamet da naziv Srbijanac može imati pogrdno značenje. To što bi neko hteo da to tako izgleda, ne znači da mi, Srbijanci treba tako da se osećamo.

Ja se ponosim kada kažem da sam Srbijanka, jer to znači da živim u Srbiji i da sam njena državljanka.

Detinjstvo i mladost sam provela u Bosni i tamo sam bila Srpkinja, ne Srbijanka, jer Bosna nije Srbija. I u Francuskoj sam bila Srpkinja - po nacionalnosti (doduše, tada više Jugoslovenka), a ne Francuskinja ili Srbijanka.

Logično je da onaj ko živi u državi Srbiji, bude Srbijanac, a ne Srbin.

Ako neko hoće od toga da napravi pogrdan izraz, neka mu bude, ali ja se ne osećam nagrđeno, niti hendikepirano.

Uopšte se ne slažem sa ovakvim mišljenjima. Ne znam šta je logično u svemu ovome. Ja mislim - ništa. Verujem da se radi o potpunom ne razumevanju suštine problema.:cesces:

[Mish]

Srbijanac i Srbijanka je potpuno adekvatan i pravi naziv za sve one koji žive u državi Srbiji. Srbin je uobičajeni naziv za osobe srpske nacionalnosti koje žive van svoje države (Srbije).
Da li to znači da osoba srpske nacionalnosti koja ne živi van svoje države (Srbije), tj. živi u Srbiji nije Srbin (tačnije, osoba muškog pola Srbin, osoba ženkog pola Srpkinja)? Zanimljivo.


Ja se ponosim kada kažem da sam Srbijanka, jer to znači da živim u Srbiji i da sam njena državljanka.

I eto, i u Vojvodini žive osobe srpske nacionalnosti i oni su Prečani, ne Srbijanci. A i među Prečanima ima onih koji žive u Srbiji i njeni su državljani. Sad, šta je tu kome pogrdno, ne znam.


Logično je da onaj ko živi u državi Srbiji, bude Srbijanac, a ne Srbin.
A po čemu je ovo logično? :hmm:

[NSdjanka]

O pridevima srpski i srbijanski pisao je E. Fekete, stručno i ozbiljno, u časopisu Naš jezik još 1978. god. (knj. XXIII, str. 199—209). Evo nekoliko reči o tome, malo drukčije, na drugačiji način i drugim povodom.

U vreme žučne predizborne kampanje (čini mi se pretposlednje), u nekada vrlo gledanoj (a u međuvremenu ukinutoj) emisiji jedne nezavisno-zavisne beogradske televizijske stanice napao je jedan političar drugoga (što, naravno, nije ništa neobično) da vređa narod u Srbiji nazivajući ga Srbijancima (što je, priznaćete, i za političke svađe pomalo bizarno). Okrivljeni se branio kako je znao i umeo, sâm, jer advokata nije imao, čak ni onoga koji se dodeljuje po službenoj dužnosti. Pošto u Srbiji devojku koja se sama nudi niko neće (ili je bar tako bilo u XIX veku), ne usuđujemo se da ponudimo usluge sopstvene lingvističko-advokatske kancelarije. A i zašto bismo to činili, kad u izgledu nije nikakav honorar. Zato ćemo umesto mogućeg braniteljskog pledoajea pokušati da odigramo ulogu stručnog veštaka, dok presudu o tome da li je naziv Srbijanac, Srbijanci i od toga izvedeni pridev srbijanski uvredljiv ili ne prepuštamo sudu, sudu čitalaca. Pre toga, malo suvoparne lingvističke analize.

Imenica Srbijanac izvedena je, po nekim mišljenjima, tek u XIX veku, od osnove imena zemlje Srbije i složenog sufiksa -anac, koji se sastoji od sufiksa -an (što ga imamo, na primer, u Italij-an) i sufiksa -ac (koji imamo, na primer, u Kolumbij-ac, Sirij-ac). Pažljivi čitalac primetiće da smo namerno uzeli u obzir nazive izvedene od imena zemalja koje, kao i Srbija, imaju finalno -ija: dakle — Italija, Kolumbija, Sirija. Razlika je samo u tome što su Italijan, odnosno Sirijac izvedeni prostim sufiksom (-an odnosno -ac) a Srbijanac složenim (-anac). Tim sufiksom, po istom modelu, tvoreni su nazivi za stanovnike mnogih zemalja i gradova, bilo da se završavaju na -ija (npr. Australijanac, Austrijanac, Venecijanac i sl.) ili ne (npr. Litv-anac, Meksik-anac, Portorik-anac itd.). Po ovome ispada da je reč Srbijanac sasvim dobro napravljena i da joj se sa te, tvorbene strane nema šta zameriti. I njeno značenje je u velikoj meri u skladu sa onim koje imamo u prethodno pomenutim analognim nazivima: Srbijanac je stanovnik, žitelj Srbije ili onaj koji je poreklom iz Srbije (što najčešće znači Srbin iz Srbije), kao što je i Meksikanac stanovnik Meksika ili onaj koji je poreklom iz te zemlje. Ipak, neke razlike između Srbijanca i Meksikanca ima (ko bi to rekao!?), ne samo po tome što Srbijanci nose šajkaču a Meksikanci sombrero već po tome što se reč Meksikanci upotrebljava i kao ime naroda, dok se za označavanje pripadnikâ srpskog naroda upotrebljava druga reč, ali istoga korena, Srbi, sigurno najstarija u nizu Srbi — Srbija — Srbijanac — srbijanski.

Ovo, naravno, ne može nikako biti razlog za diskvalifikaciju imenice Srbijanac, Srbijanci, mada tu nekog đavola ima. Naime, u svim ostalim, nama poznatim slučajevima, postoji jedno ime za stanovnike neke države i za najveću naciju koja u njoj živi (bez obzira na to da li je zemlja dobila ime po narodu ili narod po zemlji). I ne samo da to imamo u slučaju drugih zemalja i njihovih stanovnika nego i u slučaju Srbije — ali pre svega u jeziku nas koji smo u njoj rođeni i odrasli. U razgovornom jeziku rečju Srbi mi imenujemo prvo pripadnike našeg naroda u Srbiji, a tek potom i, čini se, tek u novije vreme Srbe izvan Srbije. To se posebno vidi u upotrebi prideva srpski, izvedenom od osnove navedene imenice, koji se nekada odnosi samo na Srbe u Srbiji (ali i na druge stanovnike Srbije), na primer: srpska vlada, a nekada Srbe u celini, na primer srpski jezik, srpska književnost. Pošto u našem jezičkom osećanju i navikama nema naziva Srbijanac i prideva srbijanski, mi ih doživljavamo kao nešto strano, tuđe, čak i nacionalno uvredljivo. Čini nam se kao da neko hoće time da nas odvoji od ostalih Srba ili čak da nam uzme naše nacionalno ime i da ga zameni geografskim, teritorijalnim. S druge pak strane, Srbi (i drugi istojezički narodi) izvan Srbije, koje mi takođe najčešće imenujemo po zemlji ili pokrajini u kojoj žive, npr. Crnogorci, Hercegovci, Bosanci, Krajišnici i drugi, žele da nazivom Srbijanci i pridevom srbijanski pre svega preciziraju o kojim se Srbima radi, imajući u vidu činjenicu da su Srbi „srećan” narod koji živi u više država. Kad, na primer, Hercegovac kaže Srbijanci ili srbijanska vlada, on time ne želi da kaže da mi nismo (i) Srbi, odnosno da vlada nije (i) srpska, kako se to u nas obično doživljava, već da su Srbi i stanovnici Hercegovine i da nas podsete na činjenicu da nije samo vlada u Beogradu srpska, već da je to i ona u Republici Srpskoj, kao što je bila (ili je to još uvek) i u nekim drugim srpskim zemljama. Nećemo sad raspravljati o tome ko je tu veći Srbin i ko koga vređa; reći ćemo samo da o tome treba suditi više po delima nego po rečima. Mi se vređamo kad nas nazivaju Srbijancima. Šta bismo tek radili da smo Indijanci, koji su čudnim nesporazumom dobili ime po zemlji koja je hiljadama kilometara daleko od one u kojoj žive.

Iz dosadašnjeg, vrlo uprošćenog izlaganja vidi se da srbijanski slučaj nije uopšte tako jednostavan. Ukazujemo posebno na činjenicu, dosad tako često zanemarivanu u našoj lingvistici, da se vrednosni sud o nekom jezičkom elementu (npr. obliku, reči ili konstrukciji) ne može utvrđivati samo na osnovu njegove saglasnosti sa utvrđenom gramatičkom normom i postojećim jezičkim modelima, već da se u obzir mora uzeti i sociološko-psihološka komponenta, kako onih koji govore tako i onih (o) kojima se govori.

Miroslav Nikolić, Srbi i Srbijanci

[memento]

Термин Србијанац, по мом скромном мишљењу, и није никада био лексички, језички, граматички итд. проблем, мада бројни "добронамерни" и еманциповани форумаши, као и они склони интеграцијама, и лабавог осећања припадности нацији, или они који и нису Срби, а већ деценијама из реалног живота убеђују те Србе да је то сасвим "кул" термин и да они и нису баш Срби, већ ето Србијанци, а то што вековима живе у тој Србији и што су им се преци рађали као Срби и није тако важно, јер боже мој, ту су већ стручњаци ван Србије који ће објаснити тим бившим Србима, а сада Србијанцима, да је то за рад њиховог добра, јер, у ствари, Срба и нема...

Међутим, јебем ли га зашто, а у корист своје штете, јер Срби само то и знају (што поспешују из све снаге управо заговорници термина Србијанац), ти несуђени "Србијанци" су се баш ускопиштили и оће бре да буду Срби и не признају на егзотични и омаловажавајући призвук термина Србијанац и џабе их убеђују да то није тако, кад они свом душом и свим срцем знају да он то суштински јесте...

[FlekicaSkupusom]

Мене то Србијанац некако асоцира на пребранац! :)

шта сам рекао имао сам! Ми смо грешку направили што смо отписали од Србаља све оне који нису православци а то је била катастрофална грешка којом смо изгубили милионе Срба који су били друге религије и који су се асимиловали са муслиманима у Босни и Хрватима у Хрватској!

У Баварској су 85% католици, у остатку Немачке протестанти, има и православних Немаца ... али сви су они НЕМЦИ, а не неки баварци,швајцарци и слично! Једино су Аустријанци запели да буду посебан народ и то од средине 90-тих али се не стиде свог Немачког порекла и немачког језика као сад поједини новопечени "милогорци" !Аустријски дијалект се мноооого више разликује од Немачких дијалеката па им није пало на памет да уводе нова слова и нови језик!То пролази само код нас, блесавих Срба ... само нам још фали "војвођански" језик и до бола! У том случају нас све треба побити и ау ПМ ... да завршимо више ову агонијУ!