Lady in red
26.12.2006, 15:17
Житиште
http://img139.imageshack.us/img139/5830/logozitld2.jpg
Општина Житиште се налази у Средњем Банату. На југу се граничи са зрењанинском, на истоку сечањском, на западу кикиндском и на северу са општином Нова Црња и државном границом према Румунији.
Седиште општине од 1960. године је Житиште. Сачињавају је 12 насеља и то: Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Торак, Међа, Нови Итебеј, Равни Тополовац, Српски Итебеј, Торда, Хетин и Честерег.
http://img402.imageshack.us/img402/826/zgradazitisteoq9.jpg
У саобраћајном погледу житиштанска општина има веома добар положај, јер кроз њу пролази међународни пут који повезује нашу земљу са Румунијомм односно Зрењанин са Темишваром.
Ова општина по површини заузима 16. место у Војводини. Површина износи 525 км2, што чини 2,44% територије Војводине.
Површинске воде
Кроз средишње делове општине протежу се Бегејски канал (25км) и Стари Бегеј (28км). Бегеј је иначе највећа лева притока Тисе у нашој земљи. За извориште Старог Бегеја сматра се Берксеул који извире близу места Синтар на 250м надморске висине. Бегејски канал извире у Крашовским планинама на висини од 1150м. Ушће Старог Бегеј у ДТД је код Јанковог Моста, а каналу Бегеј ушће у ДТД је код Клека.
Становништво
Банат је остао под турском влашћу до 1718. године, када су после новог пораза са Аустријом коначно протерани. Након тога Аустрија је предузела мере за досељавање новог становништва. 1751-1752 време је великих усељавања Срба и Румуна из Поморишја. У другој половини 18. века интензивније је усељавање Мађара. Први усељеници Мађари досељавају се у Торду 1723. године и то из околине Сегедина. У Нови Итебеј Мађари се досељавају 1786. године из околине Бекешчабе. У овом периоду доселили су се и Мађари у Хетин. На подручју данашње општине Немци су се досељавали у другој половини 18. века. Румуни се досељавају 1767. године у Мали и Велики Торак. У ове крајеве усељавали су се и Словаци, али у манјем броју, а који су се касније иселили.
Најважније имиграције обављене су после I и II светског рата. 1920. године досељавају се учесници I светског рата из околине Босанске Крупе, из Лике итд. Тада настају два нова насеља: Банатско Карађорђево и Банатско Вишњићево. После II светског рата досељавају се становници из околине Требиња, Мостара, Бања Луке итд... а Немци се исељавају.
http://img139.imageshack.us/img139/5830/logozitld2.jpg
Општина Житиште се налази у Средњем Банату. На југу се граничи са зрењанинском, на истоку сечањском, на западу кикиндском и на северу са општином Нова Црња и државном границом према Румунији.
Седиште општине од 1960. године је Житиште. Сачињавају је 12 насеља и то: Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Торак, Међа, Нови Итебеј, Равни Тополовац, Српски Итебеј, Торда, Хетин и Честерег.
http://img402.imageshack.us/img402/826/zgradazitisteoq9.jpg
У саобраћајном погледу житиштанска општина има веома добар положај, јер кроз њу пролази међународни пут који повезује нашу земљу са Румунијомм односно Зрењанин са Темишваром.
Ова општина по површини заузима 16. место у Војводини. Површина износи 525 км2, што чини 2,44% територије Војводине.
Површинске воде
Кроз средишње делове општине протежу се Бегејски канал (25км) и Стари Бегеј (28км). Бегеј је иначе највећа лева притока Тисе у нашој земљи. За извориште Старог Бегеја сматра се Берксеул који извире близу места Синтар на 250м надморске висине. Бегејски канал извире у Крашовским планинама на висини од 1150м. Ушће Старог Бегеј у ДТД је код Јанковог Моста, а каналу Бегеј ушће у ДТД је код Клека.
Становништво
Банат је остао под турском влашћу до 1718. године, када су после новог пораза са Аустријом коначно протерани. Након тога Аустрија је предузела мере за досељавање новог становништва. 1751-1752 време је великих усељавања Срба и Румуна из Поморишја. У другој половини 18. века интензивније је усељавање Мађара. Први усељеници Мађари досељавају се у Торду 1723. године и то из околине Сегедина. У Нови Итебеј Мађари се досељавају 1786. године из околине Бекешчабе. У овом периоду доселили су се и Мађари у Хетин. На подручју данашње општине Немци су се досељавали у другој половини 18. века. Румуни се досељавају 1767. године у Мали и Велики Торак. У ове крајеве усељавали су се и Словаци, али у манјем броју, а који су се касније иселили.
Најважније имиграције обављене су после I и II светског рата. 1920. године досељавају се учесници I светског рата из околине Босанске Крупе, из Лике итд. Тада настају два нова насеља: Банатско Карађорђево и Банатско Вишњићево. После II светског рата досељавају се становници из околине Требиња, Мостара, Бања Луке итд... а Немци се исељавају.