Ljubivoje Ršumović

[SQUAW]

http://www.uzice.net/pozoriste/2002/rsumoviclj.jpg

LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ

Ljubivoje Ršumović je poznati dečji pesnik, rođen 1939. godine u Ljubišu na Zlatiboru. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odseku komparativne književnosti. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja: "Neven", "Mlado pokolenje", "Nagrade zmajevih dečijih igara", "Brankove nagrade",...

Najpoznatije knjige su mu: "Ma šta mi reče", "Tandara, mandara i još jedna priča", "Pričanka", "Još mi samo ale fale", "Domovina se brani lepotom", "Rošavi anđeo"...

[SQUAW]

LEPA KATA


Bila jednom jedna Kata
U Perlezu blizu Čente
Lepa kao sa plakata
Pa i lepša na momente

Imala je oči plave
Original morska plavet
Nosaše ih posred glave
Tako da ti stane pamet

Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata
Pa je bila tatamata
Za sve momke iz Banata

:srce:

[SQUAW]

DECA SU UKRAS SVETA

Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi važne sjajne
Neka planu nek' se rode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

[SQUAW]

LEVOJ CIPELI


Levoj cipeli
Rekla desna
Da je tesna

Desnoj cipeli
Rekla leva
Da ne zeva

[SQUAW]

VUK I OVCA


Čini mi se vekovima
Vuk sa ovcom nešto ima

Kad je vidi kako pase
Vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oči
Ni da bekne ni da skoči

Ovca ne sme da se brani
Vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
Ni zašto se ne podnose

[SQUAW]

TELEFONIJADA


Na širokom carskom drumu
Što preseca prašumu
Sreli su se beli slon
I jedan crni telefon

Halo
Reče beli slon
Halo reče telefon
Ko je
Pita beli slon
Ko je
Pita telefon

I tako u beskraj on

Ni komandir šumske straže
Nije znao da nam kaže
Dal' slon telefonira
Il' telefon - slonira

[SQUAW]

NEMAM POJMA


Moja mama i tata
Žele biti sami
Zatvaraju vrata
Kriju se u tami

Od mene se nešto krije
Od mene se beži
Mama kaže još si mala
A tata zaveži

Šta se to odigrava
Među njima dvojma
Ja to nemam pojma
Zbilja nemam pojma

Moj dečko mi kaže
Nećemo u kino
Idemo kod mene
Da nam bude fino

O tome se ne uči
Ni u jednoj školi
Ja ga pitam šta mu je
Kaže da me voli

Šta se to odigrava
Među nama dvojma
Ja to nemam pojma
Zbilja nemam pojma

[SQUAW]

NA POLJU GDE SE ČAVKE ČAVČE


Na polju gde se čavke čavče
U onom gustom spletu trava
Rodi se jedno plavo mravče
Među milion žutih mrava

Mravi imaju poslove preče
Plav se rodio pa šta s time
ali mravuljak odlučno reče
IZVINITE ME HOĆU IME

Nadenuše mu neko imence
Nit' zapevaše nit' se napiše
Al' vrisnu opet mravlje detence
DANAŠNJI DATUM DA SE ZAPIŠE

Ljutnu se na to glavna mravčina
ŽELIŠ LI MALI DA TE SMLAVIM
Mravče odvrati TRAŽIM NAČINA
DA MOGU ROĐENDAN SVOJ DA SLAVIM

Mravlji poglavar izvadi mapu
I žvrljnu nešto u registar
AKO JE TAKO - SKIDAM KAPU
JESI TVRDOGLAV ALI SI BISTAR

[SQUAW]

GNJAVI ME TEČA


Gnjavi me teča
Gnjavi me tetka
Gnjave me češalj
Mašna i četka

Gnjavi me brica
Koji me brije
I brat od strica
Koji me bije

Gnjavi me mačka
Kad lovi miša
Gnjavi me mokro
Kad pada kiša

Gnjavi me ujak
Gnjavi me ujna
Ujak je širok
Ujna je bujna

Gnjavi me mama
Gnjavi me tata
Svi samo mene
A niko brata

Gnjavi me medved
Jer hoće meda
Gnjavi me pčela
Jer mu ga ne da

Gnjavi me deda
Pa me baš gnjavi
Deda je zbilja
Gnjavator pravi

Moram još reći
Radi dojma
Koga ja gnjavim
Nemam pojma

[SQUAW]

DETE


Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete

Nećete mi verovati
I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete

Brkati hajduk Veljko
Što je zlotvoru prašio pete
U početku je sisao palac
I bio nemoguće dete

Junaci kosmosa
Što lete na druge planete
Prvo su sedeli na nošama
A posle su seli u rakete

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete

[SQUAW]

DVA AKREPA


Dva akrepa, ni gluva ni slepa,
podjednako i ružna i lepa,
srela su se pre nedelju dana
u ulici Ljutice Bogdana.

Sve je pošlo neslućenim tokom:
muški akrep kresnuo je okom,
akrepica simpatiju vrnu -
spusti pogled u zemljicu crnu.

Za minutu ili nešto više
njih se dvoje ludo zaljubiše.
Zbunjen sam k'o pile u kučini -
šta je ljubav kadra da učini!

[SQUAW]

DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM


Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na svetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

[SQUAW]

BIO JEDNOM JEDAN VUK


Bio jednom jedan vuk
I bio je zbilja dobar
Miran kao mrtvi muk
Pitom kao neki sobar

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Imao je divne želje
Divno srce u grudima
Želeo je prijatelje
Među psima i ljudima

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Voleo je čak i ovce
Pa i one jarce muške
Nije znao ni za lovce
Ni za zamke ni za puške

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Pošao je da im kaže
Da ne može tako više
Videše ga neke straže
Opališe i ubiše

Nikom nije bilo žao
Mislili su da je zao


:plakanje:

[SQUAW]

HAJDE DA RASTEMO


Do stola
Do stolice
Do kašike
Do police
Rastimo
Sa lastama rastimo
Sokolice
Delije
Dokolići
Junačine
Ne birajmo načine
Rastimo
Do tacne
Do plafona
Do mature
Telefona
Do dugačkih pantalona
Rastimo
Sa lastama rastimo
Hajdevije
Hajduci
Hajdetići
Junačine
Ne birajmo načine
Rastimo
Do vetra
Do krova
Do ljubavi
Do lova
Do poslednjeg milimetra
Rastimo

[SQUAW]

VUČE VUČE BUBO LENJA


Neko pliva u Savi
Neko radi u Rumi
Neko šeta u travi
A vuk živi u šumi

U školi ga ne vide
Nema ni maturu
U muzeje ne ide
Prezire kulturu

Vuče vuče bubo lenja
Šta će reći pokolenja
Vodio si život buran
Pa ostao nekulturan

Usta su mu snažna
Duša mu je drumska
Obećanja lažna
A ćud mu je šumska

Uvek oštro reži
Uvek budan leži
Čak i kada beži
Ka zverstvima teži

Vuče vuče bubo lenja
Šta će reći pokolenja
Vodio si život buran
Pa ostao nekulturan

[SQUAW]

IŠLI SMO U AFRIKU


Išli smo u Afriku
Da sadimo papriku
Znate onu žutu
Finu ali ljutu

Jednogrba kamila
Začas se pomamila

Odmah se tu stvorila
I debela gorila

Onaj majmun sa grane
Misli to su banane

I zebra je videla
Jako joj se svidela

Grize gladni papagaj
Misli neko voće fraj

Videli smo žirafu
Misli meze uz kafu

Ni reč nisu kazali
Sve su začas smazali

Ništa nisu slutili
Pa su se zaljutili

Sad kuka pola Afrike
Zbog banatske paprike
Znate one žute
Fine ali ljute

[SQUAW]

ZAŠTO O SEBI

Ono što najbolje znam
to sam ja sam
sve svoje folove i bolove
sve svoje zamke i veštine
sve svoje mudrosti
i nemudrine
sve sastavne delove
koji mi dušu i telo čine

Da budem pametan
ne želim
pamet je mana slabih

Da drugima drobim o njima
vama o vama
onima o njihovim mukama
ovima o ovimskim lepotama
raznima o razlikama
izabranima o sličnostima
bezličnima o licima
ne želim

Ono što najbolje znam
to sam ja sam

Pa ko želi moj slučaj
na tanjiru
neka ostale ostavi na miru
mnome dok se bavi

Tek ako na mestu nekom
moj hod o kamen zapne
priča o nepričavu
pesma o muklinu
dobrota (kojom se kitim)
o zub lažne guje
tek tada
neka se psovka čuje
i kletva
i bašmebriga
dragog čitaoca

Tek ako neko
sebe na fotosu moje duše pozna
neka se otvori rana
nevidljiva a grozna
među nama

Jer ono što najbolje znam
to sam ja sam
a nisam sladak
i nisam lekovit
i nisam pristojan
ni pristajan na sve

Negde postoji taj mir
taj zamireni čir
seoskog porekla
al' ne znam gde

Pa ako neko
na njega slučajno nagazi
koračajući bezbrižno
po svojoj životnoj stazi
nek znači
da sam ja kriv
što sam puteve zameo
zamrsio pobrko
nek znači
da sam uzalud živ
i da uzalud pišem

Da li
da budem pametan želim
(pamet je mana slabih)
slabošću da se branim
komplekse porazima da hranim
da li
u ovom dobu
jednom nogom u nebu
drugom nogom majci u drobu
trećom nogom u hlebu
a glasom u grobu
kosti me čuju
ušne koščice trepere
nakovnji i čekići
bivših

Zamišljam da sam inženjer
konstruišem buduće ljude
nacrte neke imam
proračune i skice
ali maltera nemam
ni cigli
niti kreča

Ovima ovde da trtljam
gluvima da urličem
nemima da gluvaram
tričavima da prodajem trice
neću
nemoć mi moja preča

Ono što najbolje znam
to sam ja sam
pa zato velike teme
egzaltacije i teoreme
o sudbinama Boga i nacije
ostavljam drugim piscima
ja ću basne o psima
o jazavcima i lisicama
o vukovima i ovcama
sve ono što ne dolikuje
drugim piscima i pisicama

Životinje me se tiču.

:srce:

[SQUAW]

OSUMNJIČEN SAM


Da volim život. To stoji
I pare. Žene i klopu. Slavu
Tereti me osmeh ironični koji
Često i uvek u nevreme krasi mi glavu

Nemaju dokaze ali pune fioke
Sumnjama pretpostavkama morama
Raspisuju konkurs za ubedljive svedoke
Koji će išarati čelo mi dubljim borama

Frizura isuviše lakomislena
Odelo nedolično pogled preterano plav
Hoda normalno ne klecaju mu kolena
Izgleda srećno po svoj prilici zdrav

Falsifikuju dokazne materijale
Kompromitujuće uzrečice i smejuljke
Dvosmislene rečenice neslane šale
Šifrovane poglede nedopisane ceduljke

Osudiće me da živim dok mogu
Da volim sunce da ne bežim od kiše
Dušu da ne prodam ni đavolu ni bogu
A kada umrem da ne oživim više

[SQUAW]

DEL MORTIS NIL NISI BONUM


Bili ste zaista dobri
Dok beste
Budite i dalje dobri
I ostanite gde ste.

[SQUAW]

OGLAS


Prodajem kola
Dalje ću poljem pešice
Dosadiše mi na drumu
Svi ti leševi (i lešice).

[SQUAW]

DOK SE PRESVLAČIŠ


Sedim pored prozora
Slika iz nemog filma
Mislim o jeseni
Volim je bezrazložno

Ti se presvlačiš
Idemo u pozorište
Ne stidiš se od mene
Pa si mi gola u sobi

Gola si pa me pitaš
Da li si mi još mila
A ja mislim o jeseni
Kako i vreme stari

Čekaš moj odgovor
Spremaj se zakasnićemo
Draga si mi međutim
Ne zato što si gola

Kažeš da je najvažnije
Da se ljudi razumeju
Gledam u jesen
Ćutim kao uspomena

Uvek je najvažnije
Da se pobegne od banalnosti
Deca spavaju
Život se odigrava

[SQUAW]

JA VILJEMU ŠEKSPIRU I ON MENI

Arsenu Dediću

Imao si srce glavu
Misli želje teoreme
Zdrave sumnje nade slavu
Moj Viljeme

Imam ime
Vrlo moje
Ne gnjavi me
Ljubivoje

Imao si život lovu
Lake žene teške teme
I ono što ljubav zovu
Šta sad imaš
Moj Viljeme

Imam ime
Lepo moje
Ne gnjavi me
Ljubivoje

Skribomane i šaptače
Plodnu njivu zdravo seme
Daske koje život znače
Šta sad imaš
Moj Viljeme

Imam ime
Možda moje
Ne gnjavi me
Ljubivoje

Protiv tebe nemam ništa
Poslednju će reći vreme
Gnjave te sva pozorišta
Pa sad i ja
Moj Viljeme

Biće leba za nas dvoje
Zajedljivi Ljubivoje
Sve dok u tom tvome dobu
Tako cene moju robu

Pa se prevrnu u grobu.

[SQUAW]

NEĆU VIŠE DA JEDEM


Terali su me da jedem kad sam bio mali
Pa sam porastao dva metra i devet
Pa sad imam problema

Jedva ulazim kroz poneka vrata
A još jedvije izlazim iz poneke situacije
Devojke me simpatišu jer sam
Ogromko
Budiboksnamanko
Nezgrapanko
Nezgodanko
Šta ću im ja toliki
One vole
Male male
Cakane
Pa da ih stave
U taške pod miške
A mene ne mogu ni u ćaletove cipele

Ni u fiću ne mogu da stanem
U kušet kolima spavam sedeći
A klinci me na ulici pitaju ej
Kako je gore u oblacima
I ej
Uvati mi jedan avion
I ja onda moram klincima da palim čvegere
Pa me mame jure milicijom

Terali su me da jedem u toku školovanja
Pa sam porastao dvesta devet santimetara
Pa mrzim košarku

Prvo sam se saginjao pa su me zvali grba
A sad se ispravljam pa me zovu rozga
Dođe mi da samo sedim
I to u nekom mraku

Čujem da su neki ljudi u Africi
Ostali mali
I da su ljudožderi
I da nisu jeli ništa osim ljudi
I pomalo zeleniša da im se ne zgadi
Kako li se ja nisam toga setio

Od ljudi se znači ostaje mali
A od šargarepe se raste dvesta devet cm.

Kažem frizeru da me šiša do glave
Kažem šusteru da mi pravi cipele bez đona
Da stavi brezov list ili
Kožicu od veverice
A mogu i na tabanima da hodam
Samo da budem niži

Gledam neke Cigančiće
Tramvaj im odsekao nogu
Pa im zavidim

Gledam neke kepece pa se izmičem
Da ne pomisle da sam od njih otimao
A čuo sam da su i oni nesretni
Zato što su mali
Da znaju kako je meni bili bi sretni

Njih svako vidi a meni jedino zapaze
Kakva mi je toka na opasaču

Od ljudi se znači ostaje mali
Nisam se toga setio na vreme
Bio sam mali što bi rekao Duško Radović
Znači svi koji jedu ljude ostaju mali
Fino
Da znam ubuduće

Bio sam u vojsci i niko me nije
Osim jednog desetara
Koji me terao da kopam rov duplo dublji
Jer će mi inače kuršumi uši ošišati
Možda se on samo iživljavao na meni

Najbolji drug u vojsci bio mi je
Jedan Šiptar
Po imenu Govorkaj Đon
Koji me zvao brale
Što sam voleo

Kako ću se ja uopšte oženiti
Ako uzmem neku visoku da li će nam i deca
Biti visoka ili još viša
Ili će biti naprotiv
Ako uzmem malu da li će nam deca biti
Mala ili po meri osrednja
Ili će biti na nju ili pljunuti tata
Ili će biti srećni na one Afrikance
Ljudoždere

Neće mi dati posao jer sam ovoliki
Nisam za kosmonaute
Kapsule su premalene za mene

Bicikl na primer ne mogu da vozim jer
Ne znam šta ću sa nogama
Nešto nogu upotrebim za okretanje pedala
Ali ono prekoviška mi smeta

I vrat mi je dugačak pa me zovu labud

U toku života su me ovako zvali
Štrklja Džigibau Vicoš
Dugonja Antena Oblakoder
Rozga Smlata Guska
Lisica zato što imam žutu kosu
Nogatilo Štaka Štule
Motocangle (buditeboksnama)
Krako Vismajor Morska bolest
Ljulj i Grba
A najteže od svega mi je padalo
Kad su me pitomci VMŠ zvali Špric

Hteo sam da budem novinar
Novinara se svi plaše i ne smeju
Da ih nazivaju pogrdnim imenima
Ali nisam imao talenta

Studiram ekonomiju
Radiću (akobogda) u nekom eksport-importu
Pa ću eksportovati iz zemlje sve niske
Da ostanemo u zemlji samo mi visoki
Pa da se ne stidimo
Dobro ovo se ja šalim znam da nije moguće

Košarka košarka to me svi pitaju
Košarka pa šta
Svi bi rekli da igram košarku samo zato
Što sam ižđikljao dva koma devet
Možda bih i voleo košarku da sam nizak
Možda bih je i igrao iz inata
Ali ovako neću
I bez mene smo najbolji na svetu

Imam jednu malu sa kojom hodam
Mala je metar i devedeset šest
I mala me voli
Ali ima veliki nos
Za koji tvrdim da joj je fini
A u stvari fini sam ja

Kad sam bio mali i mama i baba i svi su
Tvrdili da ću ostati mali ako ne jedem
Šargarepu šnicle ćevape
Sarmice musaku celer
Leba i masti
Mleko ako ne pijem pogotovo
Jaja živa i mrtva kuvana i pečena kao i šarena
Uskršnja
Pasulj
Od pasulja se doduše prdi ali se i raste raste
Govorila je baba
I ja sam prdeo i prdeo zlato babino
I evo šta je od svega toga ispalo

Toj maloj s kojom hodam nisam sve ovo pričao
Ona je iz fine porodice
I jela je sve samo neke fine stvarčice
Juhice krempitice nudlice
Rolate knedlice štrudlice
Ali je pila mnogo vode
Pa je od vode porasla

Ne njoj ništa ne fali ona je zaista bomba
Sve ima i sve štima što me zanima
Dapače

A zanimljivo ona ima sestru koja je meni
Do srca mislim do sise
I meni se više sviđala sestra
Ali kad su me njeni videli bili su presrećni
I umesto sestre poturili mi moju malu
A za sestru su rekli da je morala hitno
Da otputuje u Mesopotamiju

Rekli su još da smo se lučom tražili
Ne bismo se našli
I da smo kao stvoreni jedno za drugo
I da smo kao brat i sestra
I da je Bog sve to imao u vidu
Kad nas je stvarao (to je deda rekao)
I ja od tada psujem Boga

Moja mala je nesrećna što je visoka
Ali je i srećna što je visoka
Jer da je niska ne bi mene nikada srela
Ni volela
Kao što me ne voli ni njena niska sestra
Volela bi nekog niskog dasu
A ja bih voleo neku drugu motkaču
To su njene reči
I ja sa njom hodam jer je tako srećna
Sreća je zarazna zamalo ne rekoh bolest
Pa će i na mene preći tokom vremena

Nije tačno da visoki ljudi
Imaju niske pobude
Kao što nije tačno
Da debeli pisci pišu tanke knjige
I obratno

Jedanput sam pozvan u goste
Kod predsednika SO Titovo Užice
Posle se njegova ćerka hvalila
Da je imala visokog gosta na ručku

Šta mogu terali su me da jedem
Kad sam bio mali
Pa sam sad rmpoš od dva metra i devet
Ima i viših i nižih od mene
Ali tužnijih teško da ima

Kako onoga da se ne setim...

:too:

[swba]

"Lakše je napisati 30 pesama za odrasle, nego jednu za decu"

BANJA LUKA - Istaknuti beogradski pjesnik Ljubivoje Ršumović juče je u Dječjem odjeljenju Narodne i univerzitetske biblioteke RS proveo književno popodne u druženju sa banjolučkim osnovcima.

Ne samo da je pjesnik uspostavio odličan kontakt sa mlađom publikom, nego su mališani umjesto njega recitovali poznate stihove, "nasjedali" na njegove fazone, postavljali pitanja omiljenom piscu, te tvrdili "da se ljubav mjeri srcem i poljupcima", a na ljubavne pjesme Ršumovića stidljivo su upirali prstićima na prisutne simpatije.

Ršumović, koji je prvu pjesmu "Sava bukova glava" napisao u trećem razredu, nakon 58 godina pisanja za djecu, 15.000 pjesama i 68 knjiga, prezadovoljan je što piše novo djelo "Tri čvora na trepavici" i što su ga banjolučki mališani ponovo dočekali sa oduševljenjem.

"Dečja književnost trenutno možda jeste gurnuta u zapećak, zato što se gube vrednosne skale. Literatura za decu je vrednovana manje i drugačije nego druga literatura. Oni ljudi koji odlučuju o tome, ne razumeju šta znači raditi za decu i koliko je to značajno i važno, teško i odgovorno. Ja bih mogao dnevno da pišem i po 30 pesama za 'odrasle', a ako našaram jednu za decu, presrećan sam", kaže Ršumović ističući da svaka pjesma za najmlađe mora imati priču, humor, pedagošku poruku, detalje po kojima se dijete prepoznaje u njoj i svoj interes bez obzira koliko je radoznalo.

"Duško Radović je rekao da za decu treba pisati kao i za odrasle, samo mnogo bolje. Moja nova knjiga 'Tri čvora na trepavici' sadržavaće priče, pesme i moje crteža iz perioda od pre više od 55 godina, projekte koje sam kao mali smišljao i crtao, recimo tobogan za odlazak u školu ili kišobran za pet đaka", istakao je Ršumović.

Nezavisne Novine, Banja Luka

[n9akovic]

Basna

Jedna je ovca
grdila ovna:
Nesreco moja neminovna!

Zar ne osecas ikakve grize,
kraj tebe zivog,
drugi me strize.

Uz malo srece
i malo novca,
mogla sam biti gospodja ovca.

Ovako s tobom
dangubo niska
ostacu vecno
obicna dviska!

Ovan otkide
cvet u aleji,
pa rece ovci:
Ajde ne bleji

[n9akovic]

Jedna je krava
grdila vola:
Nisi za drugo,
nego za kola

Ovako lepa,
mlada i zdrava,
ostah kraj tebe
obicna krava.

Proste sarulje
uz pravu bratiju
odose, bre,
u diplomatiju.

A ja postena,
pa sve ko velim
da dajem mleko
i da se telim.

...

(da li znate nastavak???)

[n9akovic]

Postoji Rsumova pesma o Zmaju, koja pocinje ovako:

Jedne se jeseni cudo dogodilo.
Srem se poceo rodom ponositi.
Suncokret rodio, zito rodilo,
sve zrelo, treba kositi.

A Sremcima se bas nije radilo,
pa udarili u svadbe i pice,
starima rintanje dosadilo,
a lenjost usla u mladice.

***

da li imate celu pesmu? znam da se zavrsava stihovima

Od tada Zmajevo ime nosi
fabrika poljoprivredih masina
na Bezanijskoj kosi.

[Hocu-necu]

Ako zelis misice ko gvozdje
jedi belo ili crno grozdje

Ako zelis snagu zbilja musku
onda ne smes zaobici krusku

Ako zelis na sve biti imun
jedi cedi sredi zuti limun

Ako zelis ruke kao kandze
prosto gutaj sveze pomorandze

Ako zelis vestine sa strane
okomi se na krive banane

Ako zelis da izgledas besnje
svakodnevno upraznjavaj tresnje

Ako zelis biti bistre glave
beri one jagode iz trave

I uopste ko god nesto hoce
mora jesti i voleti voce


OTKUD MENI OVA SNAGA

Otkud meni ova snaga
gde bih steko te misice
da mi hrana nije draga
da mi nije drago pice

Volim brate lepo sesti
volim brate dobro jesti
volim se sa sniclom sresti
il za stolom il na cesti

Otkud meni ova sila
ovaj pogled ljuta zmija
da mi hrana nije mila
tako reci najmilija

Volim brate lepo sesti
volim brate dobro jesti
tamo gde se klopa smesti
i mene ce nos odvesti

Otkud meni ovo zdravlje
gde bih naso takva pluca
da ne volim mleko kravlje
i cicvaru dok je vruca

Volim brate lepo sesti
il za stolom il na cesti
volim se sa hranom sresti
pa makar je moro jesti


IZA PRVOG UGLA

Iza prvog ugla
neki djavo cuci
neka muka ceka
da coveka muci

Iza prve gore
pa u drugoj gori
ceka neka mora
da coveka mori

Na zivotnom putu
pa iza krivine
ceka neka briga
da coveka brine

Tamo gde u travi
cveta ljutic zuti
ceka neka ljutnja
da coveka ljuti

Kad bi covek znao
za sve sto ga ceka
ne bi se ni radjao
u liku coveka

Vec bi bio ptica
ili vredna pcela
ili samo bagrem
negde nakraj sela


GENERALE SILO LJUTA

Generale silo ljuta
kad ti bude dosta rata
svrati kuci dva minuta
da svom sinu budes tata

Oj frizerko vesta zverko
znam da kosa nije slama
ipak idi setaj s cerkom
ceo dan joj budi mama

Direktore lepi stvore
okani se referata
hajde kuci pod prozore
budi tvojoj deci tata

A svet moze da priceka
i s frizurom i sa ratom
dok se jedna srecna cerka
naigra sa svojim tatom

[Hocu-necu]

UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU

Uzeo sam hartiju i olovku
I nacrtao mišolovku
U mišolovci parče sira
I još jedno parče sira
Da miš može da bira

Oko sira sam nacrtao čamac
U čamcu upalio sveću
Da miš bolje vidi mamac
Da ne kaže NEĆU

Ali čim sam nacrtao miša
Počela je da pada kiša

Celu je hartiju skvasila
Sveću ugasila
I nije se skrasila
Dok miša nije spasila


*************************

ČOBANIN SAM U SELU

Imam jednu kokošku
Koja zna da broji
Svršila je fakultet
Ali ne znam koji

Imam jednog vola
Koji vuče kola
Svršio je gimnaziju
Al' je ost'o lola

Imam jedno prase
Koje stalno gudi
Svršilo je zanat
Kod muzičkih ljudi

Imam jednu ovcu
Koja mnogo bleji
Svršila je travu
U jednoj aleji

Čobanin sam u selu
A nemam ni platu
Voleo bih da sam negde
Na nekom zanatu

Kad je zanat obdaren
Lako je za hranu
Radio bih ceo dan
U nekom dućanu

[blueella]

BILO JE PROLEĆE, MESEC MAJ


Bilo je proleće, mesec maj,

drveće se prelilo zelenim kremom,

bez posla je ostao jedan zmaj

sa visokom zmajevskom stručnom spremom.



Motao se neko vreme po gradu,

čitao oglase i konkurse iz štampe,

zmaj koji je uživao u svome radu,

izgubio se ko svitac bez lampe.



Počeo je da pije vinjak i sodicu,

da se snalazi i prodeva,

jer je imao veliku porodicu

koju je morao da hrani i odeva.



Kiše su padale, dani su tekli,

kucao je na sto vrata, možda dvesta,

i svuda su mu neljubazno rekli

da za njega nema radnog mesta.



I mada je svuda izbačen ko kofer

naglo mu se osmehnula sreća:

ponudiše mu da radi kao šofer

kod Gradskog saobraćajnog preduzeća.



Opet je proleće, mesec maj,

na drveću pupe zelene čumice,

za volanom "Laylanda" sedi zmaj

na liniji Kalemegdan - Šumice.



Kad uveće dotera kola u garažu,

kolege o njemu pričaju sve naj, naj,

ali mu je najdraže kada kažu:

- E, danas si vozio kao pravi zmaj!

[n9akovic]

Ljubivoje Ršumović
Deca nisu vlasništvo

„Jedan ciklus poezije za decu završen je, i to slavno. Od Zmaja do Ršumovića. Novi počinje od Ršumovića, a završiće se pesnicima koji još nisu rođeni“, napisao je Duško Radović u Antologiji srpske poezije za decu. A Ljubivoje Ršumović, upravo početkom ove godine obeležava 50 godina književnog rada. Zanimljivo, ima 67 knjiga i 67 godina. Mada, upravo treba da izađe iz štampe njegova 68. knjiga, svojevrstan spomenar, pod nazivom „Tri čvora na trepavici - sećanje na krilato detinjstvo“, tako da će, kako sam uz osmeh kaže, prestići sam sebe.

Rođen je u Ljubišu na Zlatiboru 1939, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu (1965), a prve pesme je, još kao gimnazijalac objavio 1957, u užičkim „Vestima“ i „Književnim novinama“. Podugačak je spisak njegovih radnih mesta i aktivnosti (Redakcija programa za decu RTB, upravnik Pozorišta „Boško Buha“, predsednik Karate saveza Srbije...), nagrada takođe („Neven“, Oktobarska nagrada, Unesko...), drama, scenarija, kao i knjiga od kojih su neke našle svoje mesto i u školskoj lektiri.

Kad se danas osvrnete na sve te godine rada...
- Osnovni ton je da sam bio zreliji u to vreme nego što sam sad, da sam se u stvari vratio, što i nije loše kao književna tema, a imam nameru da je literarno obradim u knjizi koju sam počeo da pišem. Reći ću vam toliko da u njoj, ja sa svojim sinovima, kojima je pet, osam i 12 godina, krećem na Zlatibor u svoje rodno mesto. Dok putujemo, razne nam se stvari događaju, a kad stignemo tamo, oni su ljudi od 35, 38 i 42 godine, a ja sam dete; vratio sam se u svoju dvanaestu. Znači, ja sam u Ljubišu uvek dete.

Kakav odnos danas imate prema svojim ranim pesmama?
- Kad pročitam sada te rane stihove, zaista se, ali iskreno, iznenadim. Ima pesama kojih se ne sećam i sada, kad ih vidim, meni koji imam bezmalo 70 godina čini se fascinantno da dečak sa 14 godina napiše recimo sonetni venac posvećen devojčici u koju je zaljubljen, i da taj sonetni venac bude takav da bih ga i danas potpisao. Recimo, počinje „Sonetni venac za tebe stvaran, ti koja nisi daleko, ja koji sebe zavaravam da me voli neko...“. Bila je to pomalo nesrećna ljubav. Zapravo, ne nesrećna - jer ljubav nikada nije nesrećna - ona je po svojoj suštini upravo obrnuto, nego reč je o neuzvraćenoj ljubavi. Bio sam seljačić, a ona ćerka poslovođe u nekoj radnji u koju sam, da bih je video, odlazio da kupujem tvrde zelene bombone sa ukusom mentola, takozvane palikuše.

Od svega što ste napisali (pesama, knjiga, drama...) šta je to što najviše liči na vas, što je najviše Ljubivoje Ršumović?
- Verovatno je to knjiga „Sjaj na pragu“, objavljena osamdeset i neke u Srpskoj književnoj zadruzi. Prisećao sam se saveta koje je otac davao meni i bratu, a imao je običaj da govori u poslovicama i u desetercu, tako da je ceo sonetni venac od toga sačinjen. Nisu one poznate narodne umotvorine, već očeve, majčine i moje. Tako i počinje: „Moj si ali ko zna čiji ćeš biti, ili ljudski il’ bježi iz ljudi, lasno steći, lašnje sagubiti, evo krša ako šta zagudi...“

Bili ste više od 15 godina na čelu Pozorišta „Boško Buha“...
- Zanimljivo, i na televiziji i kasnije u pozorištu počeo sam da radim iz nekih drugarskih pobuda. Duško Radović je daleke 1960. predložio da jednu moju poemu emitujemo na radiju u programu za decu. Kad sam rekao da to nije za decu, on je odgovorio: „Čini ti se da nije“, i tako je počelo. Družeći se sa Duškom i sa ljudima koji su uz njega radili, počeo sam se baviti decom i na tom polju ostao čitav radni vek. A pozorište me je naučilo dramaturgiji, ukazalo na njen ogroman značaj ne samo na sceni nego i u životu. To mi je, recimo, bilo zbilja dragoceno kada sam pisao „Bukvar dečjih prava“.

Jedna od vaših tadašnjih opaski bila je da mama koja pročita ljubavno pismo svoje ćerke treba da ide dva dana u zatvor?
- Mislim da bi to bio efikasan presedan. Dobar primer ostalim tatama i mamama da im dođe do svesti da deca imaju svoja prava. Deca nisu naše vlasništvo! Kad ih donesemo na svet, naša je obaveza da se o njima staramo i kao roditelji i kao građani, ali mi nismo njihovi vlasnici, oni su život po sebi.

A pogled u budućnost, ličnu i društvenu?
- Imam jednu pesmu u kojoj kažem: „Trajem još sklonjen u zdravu samoću“. Eto, malo žurim da napišem još ponešto, malo bolje razumem Desanku i njeno „nemam više vremena“. Ne opterećuje me smrt, kraj i slično. Prevazišao sam to baveći se karateom, sportom koji je isceljujuća veština. Prorok nisam, ali sve češće mi je na umu nešto što je moj otac ponavljao: „Nije đeco nesreća kad se sudare pravda i nepravda, mlogo je veća nesreća kad se dve pravde sudare“.

Tatjana Nježić (Blic 23-01-2007)

[n9akovic]

Pronasla sam je... konacno

ЗМАЈ

Једне се јесени чудо догодило
Срем се почео родом поносити
Сунцокрет родио, жито родило
Све једро, зрело, треба косити.

А Сремцима се баш није радило
Па ударили у свадбе и пиће
Старима ринтање досадило
А лењост ушла у младиће.

Зарђали српови сјајни,
Јер сремске руке лете чашама
Косе мирују, ћуте комбајни
А јесен тутњи као шашава.

Питају Сремци шта да се ради?
Један другога глеткају крадом
Вреба их страшна авет глади
А нико да прегне за радом.

Тад један Змај снажан без премца
Дође, па рече: Све ћу урадити,
Признајте ме само за Сремца,
Желим у Срему кућу градити.

О, нек ти кућа што пре никне
Рекоше Сремци и смех се просу.
А змај радостан скочи па викне:
Дајте ми своју најбољу косу.

Кошуљу раздрљио, ноге обосио
Цео Срем се одједном препао
Јер змај је косио, косио и косио
И косио док није крепао.

Сремцима лице ко креч и беље,
А лекар гунђа уз видну трему
СРЦЕ МУ ЈЕ ПУКЛО ОД ЖЕЉЕ
ДА БУДЕ НАЈБОЉИ КОСАЦ У СРЕМУ.

Да се не би дизала прашина
Сад змајево име гордо носи
Фабрика пољопривредних машина
На Бежанијској Коси.

[piskaralo]

MOLIM TE!!! hitno mi treba pesma "Deca mogu da polete" Hajde postavi je ako je imaš. Unapred hvala.

[makilli]

Deca mogu da polete


Deca mogu da polete,
treba samo da se sete,
treba samo da požele,
da zamahnu,da se vinu
kao ptice nežne,bele
ka zvezdama u visinu.

Da zamisle,
da se sete:
kuda žele
da polete!

Deca mogu preko neba
na krilima lepih želja,
odlučiti samo treba,
setiti se prijatelja,
osetiti radost šta je,
radost deci krila daje.


Da zamisle,
da se sete:
kuda žele
da polete!

[lucia27]

Negde na parketu izrecena je presuda
tri prozora slutim, ali bez resetaka
svaka psovka je moj udes i krv slatka
lud sam, shvatas li, o reko luda
kroz sebe rastopljeno olovo pustio sam
niz sebe bacio ruke, obesio nos
preko sebe gledam, obuven sam
ali je asfalt bos, i svejedno je
dosadjuju misevi ispod patosa
ptice su decji glasovi spolja
a samoca tu je
Kuda da otkrivudam
i sama znas majko
verovao sam u cuda
ne verujem vise
veruj mi, ne verujem