Puna verzija : Kada ste se najviše uplašili u životu?
Pitanje više nego jednostavno :) Kada ste se najviše uplašili u životu?
paz da ti neko .....shala,shala..
Kad me otac ostavio u obdaniste ne bi li provodio vreme pored TVa ??Neeeeee..nije to.
Bilo je to kad sam se prvi put potukao,a da nisam to ni trazio,ni zeleo,a sto je najgore nisam mogao da izbegnem bio sam u cjoshku uchionice prvi razred,sam i ostala dca muska su bila ljubomorna i sta vech u tim godinama...
tada kada sam sam morao neke stvari sam da reshim!! da uzmem stvar u svoje ruke.....taj osechaj.to nikad nechu zaboraviti...tako sam mu lepo glavu isutirao,imao je vechu masu nego ja,jache ruke,jer je dete paora...ali dobro sam ga spustio.
Strah od prvog dana skole i strah od tog hm..dechaka..jel...s'kime sam se ja borio.Sve u svemu strah ponekad naidje jer ga ja iz moje podsvesti,izgleda nisam obrisao,ostao je i reflektuje se ponekad u mom real life sto nije dobro...za mene!
kada te tri budale ne puste da ih obidjes pri brzini od 140 , pa ti dodajes gas na 180 i sa 230 dolazis na breg ne znajuci ko je na suprotnoj traci na vrhu brega , pa kad vidis da je na nekih 10 - 200 metara shleper , borme ti nije svejedno. ali posto pisem ovaj post kraj je bio happy . nerado se setim toga .inace se nisam plasio nikada . jos da napomenem da mi je tada sin imao 4 godine i da nisam zeleo da poginem . sreca je moja bila sto sam vozio auto koji juri neverovatnih 260 km na cas. Citroen special 2ooo. fala francuzima na dobroj mashini .:cesces: :huh: :huh: :huh:
kada te tri budale ne puste da ih obidjes pri brzini od 140 , pa ti dodajes gas na 180 i sa 230 dolazis na breg ne znajuci ko je na suprotnoj traci na vrhu brega , pa kad vidis da je na nekih 10 - 200 metara shleper , borme ti nije svejedno. ali posto pisem ovaj post kraj je bio happy . nerado se setim toga .inace se nisam plasio nikada . jos da napomenem da mi je tada sin imao 4 godine i da nisam zeleo da poginem . sreca je moja bila sto sam vozio auto koji juri neverovatnih 260 km na cas. Citroen special 2ooo. fala francuzima na dobroj mashini .:cesces: :huh: :huh: :huh:
:smeh: :smeh: :smeh:
josh u krivinu........:roll:
(umro sam od smeha )
p.s. Treba tebe istuci takvog blesaaog ili jok dobar si vozach ? ;) 8)
ispravka za metrazu od 100 - 200 metara .
A tebi Piquer , mozda je smesno ali mom suvozacu nije bilo , progovorio je u Beogradu samnom . :ok: :cesces: :cesces: :cesces:
(nista lose ne mislim Piquer ):ok:
ispravka za metrazu od 100 - 200 metara .
A tebi Piquer , mozda je smesno ali mom suvozacu nije bilo , progovorio je u Beogradu samnom . :ok: :cesces: :cesces: :cesces:
(nista lose ne mislim Piquer ):ok:
sto se tiche metraze nema veze,ne vozim od 2004.
Pa jest mi smeshno ali ne onako podrugljivo da ti se smejem.;) :ok:
i sta kazes TEEEEEEEEEEEK u BG-ishu ste
stigli
da se ispizdite jedan na dri\ugoga.:cesces:
Ako ,nadam se da ti nisi popizdeo ne bi valjalo ali vishe
ni sam ne znam sta valja .
Znam samo sta se mora.:roll: 8) :roll: :stid2:
To je bilo u vezi sa mojim sinova.Kad je pala stolna lamba i njihova pokrivka pocela je da gori.Ali ima BOG golemi sin me svikao to je bilo sekunde kako nisu se zapalili ja sa mojim muzem brzo smo reagirali i ne se sluci tragedija.Hvala na Bog sta moje sinove sta su zive i zdrave.
Moje dete je sa godinu i kusur doživelo fras. Tih nekoliko minuta mi je trajalo kao godina i nikada se više nisam uplašila u životu. Ko je doživeo i video zna o čemu pričam. Noge su mi se odsekle. Sva sreća pa nije ostavilo nikakve posledice, a kada vidim da neko olako shvata i tretira temperaturu kod male dece, specijalno u tom uzrastu, naježim se.
najvise sam se uplasila kada sam dozivela saobracajku....
... prolazim kroz raskrsnicu (necu pisati detalje), sva se odigralo u delicu sekunde... udarac direktno u moja vrata - "letim" prema mladicu koji drzi dete u narucju... vidim kako cu da ih "pokosim"... kola se odbijaju od bankine, "rulajuci" niz ulicu, okrecu se (ne secam se koliko puta)... da bi se konacno zaustavila sa preke strane ulice, nekih 100-tak metara od mesta udarca:wacko: :wacko:
..............od straha mi se ukocila vilica, i nisam mogla da govorim. Mladic sa detetom je prvi pritrcao da vidi da li sam OK i ponudio se da bude ocevidac ...
joj i da, drugar na duplim trakama - umalo nogu nije izgubio .
Oche on na crveno :lol:
a kola se zaustavljaju k'o voz .................:roll:
samo sam sebe zamenio za njim .....i da redovno pismenih zadacja iz francuskog ,likovnog,srpskog ponajvishe,matisha,mladjih devojchica sa sve pletenicama od kose sto pave ii i metalaca neurednih,paora,tucha onih pravih krvavih....e sad mi je lakse ,kad sam sve rekao.
**princess**
31.05.2007, 23:44
joj, rasplakah se dok chitam zoin post... e, te saobracajne nesrece me uzasno pogadjaju...
najvishe sam se bojala kad je telefon zazvonio u 4 ujutru i kad su mi rekli da josh nije doshla kuci... kad sam saznala shta joj se desilo... kad sam stajala nemo u holu bolnice znajuci da me nece pustiti da je vidim... kad su rekli da su shanse minimalne... ja sam se josh nadala, ali uzalud.... nikad nisam bila toliko uplashena, tuzna osecala se nemocnije... to je prvi put da se vracala bez mene iz izlaska... prvi i poslednji put... jer je neki manjak odluchio da prodje kroz crveno... :(
Kada mi je sin bio tesko bolestan a doktori saopstili da nece preziveti dan :plakanje:.
To nemoze da se opise a nedao BOG da dozivite taj UZAS.
:( :( :( :( :( :( :(
Ni danas mi nije jasno kako sam to prezivela.
:klanj: Hvala BOGU preziveo je na veliko cudjenje svih lekara a moju neizmernu radost
:jeee: ZIV i ZDRAV LJUBI GA MAJKA
kissigirl
03.06.2007, 21:36
...kada mi je bivsi decko rekao da je bolestan, i da mozda nece jos dugo ziveti... Kako sam se uplasila tada... Nisam znala sta bih radila bez njega, iako tada kada mi je to rekao nismo bili zajedno. Stajali smo napolju na kisi, zagrljeni, placuci. Rekao je da ta dijagnoza nije sigurna, mora da uradi jos neke analize i sta ja znam sta sve ne. Nisam mogla da spavam dok nije otisao na pregled i dok mi nije javio da je dobro... Da mu se nece desiti nista. Od srece sam istog trenutka pocela da placem. Sada je dobro, nadam se da ce i u buduce biti tako.
zdenkavuk
03.06.2007, 22:34
Vece poslednjeg bombardovanja na nas lepi grad,prozori cvile kuca mi se drma ,trese se tlo pod nogama,neznas gde da se sklonis ,sedim na ivici kreveta u dnevnoj sobi i placem,strah me je,drhtim kao prut, a oni tuku. Nesecam se vise kakve su to granate bile ,ali znam da nikako nebi volela da se ponovi. Fala bogu kuca je izdrzala a bilo da se neponovi nikad vise.
...kada mi je mama umrla...
...kada sam videla sina na vratima, uplakanog, sa ožiljkom oko vrata od užeta...brat ga je spasio da se ne obesi...igrali su se i slučajno se desilo...strašno!!!
la femme
04.06.2007, 14:20
Mislim da sam se najvise uplasila one veceri kad je pocelo bombardovanje - potpuno nova (i nenormalna) situacija u mom zivotu! Jednostavno nisam znala kako da se ponasam, potpuno sam se izgubila, slomila... Bio me je strah za moju prodicu (posebno za tatu i brata), nisam mogla da shvatim ni prihvatim da nam se to desava...
Ne ponovilo se...
Popalili motore,zakacili teret,poceli sa nategom i...
pukla sajla,pada kuka sa svim prikljuccima,sajla se gomila,gvozdje leti na sve strane,zvuci iz pakla,svi uspeli da pobegnu,ali jedna budala nije mogla.Sve nabrojano je padalo oko mene pa nije bilo nikakve sanse da mrdnem.Zazmurio,uvukao glavu u ramena i cekam...
10 min posle,tajac.Otvaram oci,gledam oko sebe,njih nekoliko izlazi iz blata,zaklona,par njih lezi na zemlju.To me trgne,skacem da im nekako pomognem,neznam sta se desava.Zaustavljaju me,smiruju,poksavaju da mi objasne da sam ja uzrok sto su oni na zemlji.Popadali su u nesvest kad su videli sta mi se desava oko glave.Okrecem se,pogledam scenu i gubim tlo pod nogama.Do kraja radnog vremena je ostalo jos par sati,sati uzasa u glavi.Kuci sam popio celu flasu vina naiskap.Nije imalo nikakav uticaj na mene,voda.Strah je proradio na dobrom mestu,kod kuce!
Najvise u zivotu sam se uplasila kad je moje sestra dozivjela saobracajnu nesrecu!
Uzasno sam se osjecala i svaki minut sam molila Boga da bude sve u redu s njom!
Hvala Bogu, prezivjela je, iako je bila kriticno, i nema nikakvih tezih posljedica! :)
yossarian
17.08.2007, 17:09
Кад су трећи пут пуцали на мене. Некако се прва два пута и нисам нешто посебно уплашио... ваљда сам био превише балав... ал трећи пут ми је требало једно пола сата да дођем себи... :cesces:
Kill Bill
18.08.2007, 12:37
Malocas...otishla ti ja na sajt dove sapuncica,krema,parfema...
kad ono.. :wtf:
http://img340.imageshack.us/img340/7343/screeeeemkz7.jpg
biterlemon
18.08.2007, 13:28
Sin mi se ne vraca kuci na vreme, kasni sat i po, a otisao biciklom...
Stize vest u ulicu da su nekog biciklistu pregazili na glavnom putu, a cerka mi saopsti da joj brat redovno prelazi glavni put biciklom, do druga, uprkos strogim roditeljskim zabranama...
Lady in red
19.08.2007, 07:24
Ovo je najsvezije...
Primetila sam na levoj dojci nesto tvrdo, cega na drugoj nije bilo. Usrala sam se nacisto da je tumor. Odmah su mi prolazile kroz glavu slike sta sve to nosi sa sobom... Tih par dana nisam mogla da jedem, ucim spavam pricam, sve dok nisam otisla kod ginekologa. Hvala Bogu, samo mlecna zlezda... Od tada se stalno pregledam, imam i uputstvo sa sve slikama kako sam mozes da se pregledas, sto i vama toplo preporucujem :ok:
...kada mi je umro otac,ubijala me neizvesnost i strah šta ćemo i kako ćemo posle njega i bez njega.
24.07.2007.
Mogao sam ladno da poginem. Najveca glupost koju sam u zivotu ucinio.
Izazvao sam pozar na POLJANI! Suvoj. Na temperaturi od 50+. Gospode.
Vise sam se uplasio za ljude koji su tu ziveli, jer oni nisu znali za pozar.
Na svu srecu sam skupio hrabrost, protrcao kroz vatru (nimalo bezazlenu, vatra se za 20 sec prosirila preko cele poljane, a bila je visoka oko 2 metra) i upozorio ljude. Provukao sam se nekako, jer je cica bio bas simpa. Damn, ne mogu da verujem da sam toliki retard.
starsica
24.08.2007, 19:49
kad sam ispod pazuha napipala cvoric.. otisla kod doktorice, rekla mi zena da ne brinem, upalila mi se zlezda.. proslo je, nadam se, jos uvek me boli, ali ne smem da opipam, mozda ako ga kuliram nestace :)
ali sam triper, mislicu da je tu..
Moram reci da sam se prilicno ukakio i kada mi se metalna sipka ubola u glavu. Dobro, bas i nije bio neki strah, vise strepnja.
Kad sam biJo mali :stid2:
nattydread
24.08.2007, 20:16
kad se prije 18 godina mama vratila iz bolnice sa dijagnozom da ima tumor na dojci. hvala nebesima i doktorima, evo je danas, ziva i zdrava :jeee::jeee::jeee:
nemogu naci taj trenutak jer se ja za svaku sitnicu jako puno upasim:(
...kada mi je sin bio u bolnici, prikljucen na sve moguce aparate za odrzavanje zivota...
...hvala Bogu danas je ziv, zdrav i nevaljao...
99- Kosovo:slem:. Rat tek poceo 2-3 dan.:kalas: U selu sam, nemam pojma gde, mrak mrkli nista se ne vidi. Bombardovanje se zavrsilo i ja upadam u san, jer sam ceo dan nesto vuglio:crkoh:. Zaspem pored neke betonske ograde na zemlji.
U neko doba nemam pojma koje, cujem neko polako koraca po krupnom kamenu sa druge strane ograde:lovac:. Sledio sam se, zmarci mi prodjose kroz celo telo i mislio sam da sam trenutak od smrti. Samo sam se pribio uz ogradu jos vise i sacekao da se koraci udalje... :fijuk:nisam imao pojma ko je i sta hoce.
Sutradan sam ukapirao da smo bili u srpskom selu i da je u pitanju seoska straza, ali i dan danas kada se setim...:jokjok:
Savannah
20.11.2007, 22:59
kada mi se sin izgubio na odmoru....bilo mu je otprilike tri i igrao se vani sa decom, njih jedno desetak. ja sam stajala napolju sa susetkom 5 metara od njega medjutim nije me video od jorgovana. pomislio je da sam otisla bez njega po sladoled. Bili smo na odmoru kod moje tetke u strogom centru grada. dete se bez mene uputilo u strog centar, preslo samo 3 glavne ulice (hvala svim andjelima cuvarima) dok ga je ceo komsijuk trazio. srce mi je govorilo u kom je pravcu krenuo i pretrcavsi dve ulice nadjoh ga kako ide placuci i noseci sladoled...nikada necu zaboraviti taj strah i te suze.
Neuhvatljiva_
21.11.2007, 00:32
...Brat i ja smo se kao klinci bas dosta svadjali...Pošto je on jači, moja taktika je bila da ga zezam ili da ga udarim i pobegnem u drugu sobu i zatvorim vrata...koja su imala tri staklena prozora...
TAj dan(imala sam oko 7 godina)...sam isto to uradila...on je pojurio zamnom...stavio jednu ruku na kvaku, a drugu na staklo...i samo mu je ruka prosla kroz taj prozor i krv je počela da šiklja na sve strane...
Zanemela sam...sela sam na pod i plakala...Gledala sam kako krv curi...i nista nisam mogla da uradim...kao da je svaki deo mog tela bio paralisan...
Sva sreca, imali smo komsinicu do nas koja je bila glavna sestra u jednoj bolnici...Brat je otišao kod nje...i uspela je da mu previje ruku i izvadi komadice stakla koji su ostali u ruci...
Nikada se posle toga nismo ni potukli ni posvadjali...
Andjelika
21.11.2007, 04:36
Iako mi se nije deshavalo prvi put da sam za malo izgubila glavu, '98. sam se otkinula od straha....
Tri dana posle tog dogadjaja sam se tresla i jedva prichala.
Valjda sam bila svesnija nego prethodnih puta....
Proslog leta.. prezivela sam pakao... ne volim ni da pisem o tome.
...kad je moje dete sa 5 meseci dobilo unutrasnje krvarenje i kad su svi u bolnici trcali u njenu sobu...ma...horor.
draggana
02.02.2008, 16:04
Kad mi je cerka od godinu dana pala niz stepenice u ulazu.Pretrnula sam, ali na srecu mala deca su kao od gume, prosla je samo sa par modrica, ali ja nocima nisam spavala, samo sam gledala u nju.
Svi roditelji saosećaju jedni sa drugima,pa se nadam da vas neće umoriti ova moja priča....koju se dugo kanim da ovde prenesem...
Drugu trudnoću sam malo teže iznela,i uz Božiji blagoslov 20.05.1999 godine na Spasovdan,rađam dečaka sa najsjajnijim očima na svetu.Tu noć bolnički prozori su se tresli od preletanja aviona,ali ne želim o tome sada...
Imao je tri puna meseca kada sam primetila,da ne mokri kako treba,povedem ga lekaru,zabrinuta,gde sam naletela na podsmeh:mlada mama,nema pojma.Iz istih stopa vodim ga privatnom urologu,koji mi saopštava dijagnozu,nakon pregleda deteta,i upućuje me sa svojim uputom kod dečijeg urologa specijaliste uz napomenu,da on nije ni stručan ni siguran za datu dijagnozu.Pri prvom pregledu dečiji urolog uz onu koju smo upućeni njemu,dodaje još tri dijagnoze.Kako mi je tada rečeno,redak slučaj,veoma.Naravno doktorka koja je odbijala da mi da uput,za dečijeg urologa,tada reče da prvi put čuje za takav slučaj,inače sada je u pedijatar u penziji...
Prosto rečeno detetu je polni organ,rastao bukvalno unutar stomaka,specijalista mi reče da se takva operacija,radi tek nakon treće godine,minimum,i ne sluteći tada kakve komplikacije tek slede.
Godinu i šest meseci,trčala sam po Novom Sadu i Beogradu,sa bolesnim detetom koji je,kako je rastao,imao sve teže komplikacije...i nije mogao da piški,osim uz moju pomoć ali ni to nije bilo dovoljno.Uz jake bolove,koliko god da sam mu pomagala,deo mokraće se zadržavao u organizmu...znala sam šta to znači,nema šanse da dozvolim da čekamo još toliko da bi se neko usudio da ga operiše,jer tačnije niko nije smeo.
Njegov bol,nespavanje...bilo je teško gledati...a pritom sam bila nemoćna da mu pomognem.I jedno jutro odlazim kod njegovog lekara da ga molim da ga operiše,imajući svo vreme u glavi slike raznih ispitivanja i kontrola,koje je moje Pile izdržalo.Moja molba,se pretvorila u prepirku,i lekar videći moj očaj,i upoznat sa situacijom konačno pristane,i zakaže nam operaciju za dve nedelje.
Nakon operacije,naš lekar ulazi u sobu i saopštava mi ovim rečima sledeće:Vaše dete je Bog sačuvao...ni ja ni moje kolege,kamo sreće da sam ga operisao kada ste ga prvi put doveli...Po završetku operacije,nastaju komplikacije..krvarenje...opet sa njim u salu,ponovo anestezija...ja sam bukvalno zanemela od stresa i straha.Celo popodne medicinske sestre ćute,još su u sali...čekanje.Na kraju sve se dobro završilo,s time da je njegov oporavak još dugo trajao,i hvala Bogu dobro je sad.
..eto,tada najviše...ne ponovilo se...
једно предвечерје пре пар година... никог нема у кући већ дуже време, мртва тишина... ја сам ваљда овде на спрату био поред компа и онако сав озрачен и омамљен силазим доле у приземље. подразумева се да сам мислима негде дааааалеко. 8)
отварам врата од дневне собе а тамо у оном полумраку мој брат од тетке:
- где су твоји? :sokiran:
пита.
coolgirl
17.07.2008, 22:30
ovo se skoro desilo..
ja,sestra i stari se vracamo kuci od tetke-autom,naravno. i izlazimo sa raskrsnice,i polako krecemo,kad se neki lik stvori na putu. a u susret ide drugo auto,stari ne moze da obidje.. ja samo cujem skripu kocnica i tog lika kako lupi rukom u ovu stranu auta gdje sam ja sjetila. stari parkira auto,izleti vani,sestra zinula,a ja se tresem. jbt,ono.. gledam sta ce sad da bude,prepala sam se.. sva sreca tom liku nista nije bilo,samo je malo lupio laktom od ovaj retrovizor.. o bogte,jesam se prepala :crkoh:
ono,kontam,jbt sta da je bilo ozbiljnije da je tom liku nesto bilo.. ili nama,da smo se negdje spucali. o bogte.. :crkoh:
Rohalj Baze
22.07.2008, 07:18
Kad sam se slupala autom...
starsica
30.09.2008, 17:34
pre neke pola godine, majka mi saopsti da krvari i van ciklusa.. dobro, pomislih, to je samo ili klimaks ili hormonalni poremecaj, necu da dizem dzevu.. uglavnom, to nije prolazilo, i nije stajalo.. informisem se ja po netu i naidjem na krajnje porazavajuce cinjenice u vezi tih simptoma koje ona ima.. uplasila sam se jako, previse cak, vise od nje.. uporno je odbijala da ode kod ginekologa.. sto zbog vremena koje zaista zbog posla nema sto zbog novca koji nema a radi kao konj.. vreme je prolazilo a ona je mene uveravala da je sve u redu i da nema potrebe da ide kod ginekologa jer joj je dobro i da je krvarenje prestalo.. neko vreme sam joj verovala pa sam pocela da je kontrolisem, da bih shvatila da me laze samo da bi me umirila.. krvarenje joj jeste prestajalo ali na nedelju dana i onda bi se vracalo, trajalo po tri nedelje..
garantujem da ne bi otisla kod ginekologa da nisam morala i ja da idem.. nervoza i strah zbog svega toga bili su iscrpljujuci, a ja koja i inace pravim dramu oko svega, jedva sam cekala da se pregled zavrsi..
zena nam je rekla da nema potrebe da nas laze i da je sve u redu :) pola godine konstante nervoze, tenzije.. proslo je, mozemo da odahnemo napokon.. zivot je lep zaista :)
Painkiller
01.10.2008, 15:54
Kad me je uhvatio grc u vodi..
Kada sam videla Kikija, tada starog 14 dana,
sa imobilisanom ručicom, sa infuzijom, vezanog za krevetić...
Terapija Eritromicin: jutro - veče.
U pitanju su bile bakterije,
kod kojih je verovatnoća da će da se pojave 1 : 10000 slučajeva...
Petnaest dana smo bili u bolnici.
Do poslednjeg dana nisam znala šta je sa mojom bebom.
Znala sam, znala sam da je jak, i da ćemo to zajedno da prebrodimo...
Nocas oko 2 moj sin je poceo da se gusi od gustog sekreta koji mu je stajao u grlu.Gledala sam dete kako gubi dah,gusi se i skoro mi umire na rukama.Nisam imala vremena ni da se obucem,muz ga je zgrabio,uvio u cebence i u pizamici odneo do ambulante.Dobio je neke injekcije,inhalaciju i nakon toga je dosao sebi.Ja sam sedela kuci sa cerkicom i cekala.Nisam imala hrabrosti da zovem muza.Znala sam da mora da razgovara sa doktorkom i da ga drzi pa nisam htela da smetam u svemu tome.Cekanje me je ubijalo.Na svu srecu,sve je dobro proslo.Injekcija je delovala na njegove bronhije,uklonila spazam pa je lakse disao.
Kako tako jedna glupost(sekrecija iz nosa) moze tako strasnu stvar da napravi.
coolgirl
25.10.2008, 19:02
Skoro sam se bas bila uplasila da ce mi se roditelji rastati.Sad sam skontala da je to bilo nesto od cega sam se najvise uplasila.Ali nisu se rastali.Sve je bio nesporazum...
Mislim da spadam u relativno plašljive osobe. Uplašio sam ne jednom u životu, a samo u ratu sam pojeo toliko straha da to ne bi stalo ni u sve vojvođanske silose...
Međutim, svoje najveće strahove sam doživeo sanjajući. Posle povratka sa ratišta gotovo da nisam smeo da sklopim oči, jer sam u snu doživljavao prave more. Sećam se, jednom sam autobusam išao u Beograd pa sam onako premoren zadremao. Sećam se i toga sna. Kao rat je, puca se, a mene čekaju žena i deca da ih izvučem iz vatre. I dotrčim ja sav zadihan do neke kuće i podruma gde su se oni nalazili, kada tamo sve je bilo prazno. Samo na podu pronađem omiljenu igračku moga sina. Verovali ili ne moj sopstveni krik me je probudio i tada sam shvatio da stojim u autobusu i da svi putnici gledaju u mene sa čuđenjem, podozrenjem pa i strahom. Odmah sam seo i blenuo kroz prozor do kraja putovanja. Poslednji sam izašao iz autobusa...
kada su mi u maju prošle godine saopštili da moja, tada petnaestomesečna, curica ima maligni koštani tumor..operacija, biopsija, čekanje rezultata, bolnica, deca mi umiru pred očima..nije to više bio ni strah, ne znam ni da opišem to stanje nemoći i beskrajne tuge..
srećom, biopsija je rekla nešto drugo..naša borba još uvek traje, ali posle tog iskustva, sve ostalo je beznačajno i strah kao osećanje za mene više ne postoji..
believer
28.11.2008, 15:49
mnogo puta sam se uplasila
plasljiva sam po prirodi
mrzim iznenadjenja
poslednji put pre par dana....
lezala sam,zmurila,drhtala,u sebi govorila Oce nas......
masina je zujala....
Kada je u celom avionu odjednom nestala struja,avion je naglo poceo da propada,motori se nisu culi vise,stjuaredese su trcale sa baterijskim lampama kroz avion - a niko od nas nije znao o cemu se radi,dok se nije javio kapetan i rekao "vrlo sturo" da je problem sa sturjom i da moramo da se vratimo u Sungapure (Odakle smo i posli) i da "smo za sad bezbedni,ali ne mogu da nam garantuju za dalje " :plakanje::plakanje:.....tih 2 sata povratka verovatno niko nije bio ziv u avionu!
Tek kada smo sletali na Singapurski aerodrom (uz put je morao i sav benzin da izbaci,pa nam je i to uzelo jos narednih pola sata na ona dva) videci po 30-40 vatrogasnih i ambulantnih kola da nas cekaju pored piste shvatili smo je koliko je to zapravo bilo ozbiljno....
Ni posle svega nismo uspeli da saznamo sta se tacno desilo u avionu.
jao bilo je to vise puta,po prirodi sam inace plasljiva i panicar,mada to ne pokazujem;)letos sam bila prisutna kada mi je tata doziveo infarkt,i mislila sam da je kraj,mada se dobro zavrsilo:uredu:i kada sam bila potpuno sama kod kuce,noc negde oko 3h stize sms samo te gledam,ma gotova si,na smrt sam se preplasila,kada posle pola sata stize druga,sta je jel si se uplasila haha?to je moj brat,uvek spreman na salu:ljutko:
vBulletin® v3.6.8, Copyright ©2000-2008, Jelsoft Enterprises Ltd.