Kako lecite i prebrodite tugu?

[cicka]

Po nekom mom vidjenju postoje vise vrste ljubavi, ljubav prema partneru, prema prijatelju, deci...

Sta radite kad se razocarate u bilo koju vrstu ljubavi? Kako prebrodite stvari koje su vas povredile i sta cinite da biste izlecili ono sto vas muci?

Da li je samo urbana legenda da muskarci izadju sa prijateljima i napiju se do nesvesti a devojke gledaju romanticne filmove uz kilograme cokolade i paket papirnih maramica?:(

[goldie]

Paaaa sto se mene tice, ja praktikujem i jedno i drugo. :uredu: Znaci u pocetku izlazim i napijem se sa drugovima, a kad se umorim od toga onda lezim kuci u krevetu i bedacim se ispred monitora sa nekim glupim filmovima. :smeh:


Dobra partija plakanja nekad pomaze. A nekad zaista pomaze druzenje sa prijateljima.

[kissigirl]

Pih, meni su potrebne samo papirne maramice :)

U pocetku stalno mislim na sve sto se desilo, pa zasto ovo, a zasto do djavola pa ono... Slusam neke glupe baladice, a ne izostaje ni cokolada... Ali samo malo :) Nemam bas neku volju da izlazim. Samo bih se zatvorila u sobu, uvukla pod jorgan i tako... :)

Kazu vreme leci sve. Da li je tako, videcemo.

[bubica]

Bedačila sam se, plakala i ondaK shvatila da to ničemu ne vodi.
Izlazila sa društvom, posvetila se sebi (frizura, kg) i super se osećam.
Malo sam tužna od kad me je ostavio, ali se ne dam.
Još malo pa ću rane zalečiti, taj ožiljak će uvek postojati, ali sa tim ožiljkom se može živeti i uživati u životu.
I zaista znam da je tačna ona stara izreka "Vreme leči sve".

[broj310]

налијем се црним вином...
пустим тамбураше(или одем на тамбураше)

[Aca1983]

U trenucima kada sam tuzan i razocaran trudim se prvo sto pre da se dislociram iz ekipe u kojoj se nadjem (ali fino-ne naprasno)(na nekoliko sati dok mi misli ponovo ne krenu iz glave, i ne shvatim sta se desilo), da ne bih prenosio negativni naboj okolini . Zatim se potrudim da sagledam zasto je tuga nastala. Pronadjem par razloga zbog kojih bi trebalo lepo da se osecam, i sve vreme mislim na njih. Usput se bacim na neki posao, i radim ga punom parom-sam umor donekle mi suzbije delic tuge. Dok radim , slusam jako brzu i glasnu muziku (niposto balade), i to mi takodje da + energiju . Posle toga, umoran od posla legnem odspavam. Kad ustanem provozam se malo, sretnem nekog poznatog, i ispricam se sa njima (ali ne o tome sto mi zadaje tugu-vec nesto ne obavezno). I, eto, budem samo-rehabilitovan u najkracem vremenskom periodu:smeh: . A, sto se alkohola tice-u casi nisam, niti cu kad traziti pomoc pri resavanju problema-dovoljno sam jak da mi to nije potrebno. :jok: :jok:

[Mina1809]

balade...tamna soba...samoca...ajd i crno vino....i SUZEEEEEEEEE :( ...eh a kad sam to prezivela, onda znam da ce se pokrenuti opet na dobro...ali jednom moram da budem sasvim "down" da bih mogla da se pokupim i sa pozitivnom energijom da pocnem od pocetka :uredu:

[Tigerlily]

Ja svaki svoj problem rešavam uz pomoć prijatelja, odnosno uz njihovu podršku. Kada sam tužna, nisam u stanju da slušam muziku, ni da se koncentrišem na gledanje filma, ako sam sama tada sam jedino u stanju da mislim o razlogu tuge i da se još više bedačim. Zato obavezno tugu lečim sa prijateljima, a gde - nije važno ;) .

[cicka]

Meni se desavalo i to da posle raskida idem kolima i cujem pesmu koja je bila "nasa" i pocnem plakati, stignem na posao ista situacija, ko da su se radio stanice urotile protiv mene i svi znali sta treba da pustaju...stigla sam kuci, uzela praznu kasetu jos u to vreme i nasnimala pesmu jednu te istu na celu kasetu i pocela preslusavati i plakala, plakala, plakala sve do trenutka dok pesma nije vise izazivala nikakve emocije u meni...

[gerbes]

Nikako, tj. polako počnem da se navikavam...(odvratno)

[Kal_el]

vremenom prodje ... nastojim da ignorişem oseçanja ...
-nije mi nişta , nije mi nişta , nije mi nişta ...

[kerfija]

Da radim puno da izlazim na setnju i svaki dan si nosi svoje.Tuga nije ista kao prvi dan.Sa vremenom sve je lesnije.

[piquer]

odem da proshetam po najvechoj kishi i izvichem se ;
ako nema kishe -a ja chekam !
....ma zgutam mistubishija i caos ...pustim goicu isve izbrishem iz svoje podsvesti .kazem "delji,delji samo.."

[Mish]

Prvo dolazi period negacije tuge.
Divljam. Sve me nervira, svako me nervira, postajem divlja, besna, neukrotiva, preterano oštra u svakoj komunikaciji.
Nakon perioda divljanja, dolazi period prezauzetosti. Potpuna neorganizovanost, dani puni nekih suludo nametnunih obaveza koje jedva mogu da postignem. Zapravo, to je period kad sebi ne dozvoljavam da mislim. Toliko se iznurim da čim vidim krevet zaspim i ne dozvoljavam teške misli da mi razbiju san.
A onda me zadesi neki film ili tek pesma koja me dirne i slomi. Moram sebi da priznam da nosim bol i tugu. Tad dolaze besane noći u kojima mi se po glavi roje najteže misli. Ne prestaje bol u grudima. Tu i tamo koja suza potekne. Iščitavam po ko zna koji put neke knjige ili tek delove knjiga. To je period samosažaljenja, osude druge strane, prisećanja svega lošeg i prividnog zaboravljanja svega što je vredelo.
Ne znam kad me prolazi ta faza. Ali prođe. Prihvatam svako svoje iskustvo kao vredno jer me čini ovakvom kakva jesam. I sve više mislim na lepe stvari, sve manje na ružne.
A kako tuga prolazi?
Mislim da me prava tuga i ne prolazi. Valjda se samo naviknem na njeno konstantno postojanje. Melje život, donosi nove lepe i manje lepe momente. I onda se svaki novi, nepoznati problem čini strašnijim od onog kog si prevazišao. I ona nova, nepoznata razočaranja, nova tuga, nova bol se čini veća od poznate koja je tako dugo već skrivena u tebi.
Samo, uvek će se desiti neki susret, pesma, neka staza kojom smo prolazili ili mesta na kojima smo bili koja će me za trenutak vratiti u neku drugu vremensku dimenziju i sa sobom doneti svu jačinu tuge, tek da podseti da ona ne prestaje.
Nije to tako loše. Ne tuguje se za onim što nikad nije vredelo.

[Joanna]

Ja prvo pustim neku baladu a onda prebacim neku veselu i energicnu pesmu, uglavnom Rock i okrenem se lepim stvarima pa batalim tugu...:kez:

[love hunter]

Tuga se ne leci, jer je neizleciva. Jedino trenuci kada nas ona posecuje i uzima u svoj "plavichasti dom" ( ili to bese izraz za neki drugi osecaj? :) ) mogu da budu cesci ili redji....ali ona je uvek tu, ceka na svojih 5 minuta ( koji se cesto otegnu u mnogo duzi vremenski period ) i razlije se, kao plima...i nemoguce je prebroditi, ne postoji brod napravljen od takvog materijala...jedino resenje je otvoriti usta i pustiti pluca da se napune vodom i potonuti, do kraja, u najdublje dubine...e, odatle i najmanji tracak svetlosti sija mnogo jace i vuce nas ka povrsini, ponovo...ka toplom i sjajnom Suncu koje se ponekad zove nova ljubav...

[Andjelika]

pishem, chitam, povuchem se u kutju.......

i chekam da prodje...

[TVO.JA_]

Tuga se ne leći, tuga ili ubije ili prodje-srećom ... :roll: ;)

[wrtllog]

nikako......odlezim to.....posle sumiram gubitke...konsolidacija.....pa poooolako dalje

[Kal_el]

Najbolje se leçi ... s plavışom :fijuk:

[lav71]

Najbolje se leçi ... s plavışom :fijuk:

...mislis sa slavisom?...:cesces:

[Tami80]

Sa drustvom ,definitivno.... :uredu:

[memento]

Kada bolje razmislim, više mi se dopadaju, recimo, fuga ili još bolje duga, nego tamo neka tuga...

Tuga je teška duševna bolest, a može biti i zarazna. Njeni inkubacija i trajanje su nepredvidivi i zavise od imunološkog sistema (stepena pendžetiranosti obraza i duše) obolele osobe. Efikasnog medicinskog leka nema, pa se pri njenom lečenju najčešće koriste recepti alternativne i narodne medicine, kao što su svesno povećavanje svojih mentalnih i fizičkih aktivnosti, zatim češće izlaženje u društvo, ali ima i onih koji spas potraže u davno zaboravljenom Bogu, kao i, na žalost, u alkoholi, pa i u nekom drugim sredstvima zavisnosti. Neki se nikada do kraja ne izleče od tuge i njima je posbno teško, ali takvih je, ipak, relativno malo...

Jednom sam čuo navodno jako efikasan lek (nisam ga koristio, pa ovo primite sa rezervom) protiv tuge izazvane odlaskom voljene osobe, jer, kao što je poznato, postoje različite vrste tuge. Taj lek sam čuo u Nišu od svog poritima, čuvenog lažova i još čuvenijeg kuvara Žike i on glasi otprilike ovako:

Voljenu osobu koja vas je napustila i zbog koje ste tužni, zamislite što realističnije na WC šolji kako obavlja, pogađate, veliku nuždu. Bolja je varijanta kada je u pitanju tvrda stolica. Pri tome je vrlo važno da se potpuno unesete u imaginaciju, posebno kod apsolviranja zvučnih propratnih efekata zamišljenog čina, kao i grimasa koje ta osoba pri tome pravi...

Ko zna? Možda nekom i pomogne...

[kristina-cica]

Cini mi se da se isplacem.........:(
To je najbolji lek, i dusa se oslobodi malo, a posle u neku diskoteku, da se isprazne baterije...............;)

[NSdjanka]

vremenom prodje ... nastojim da ignorişem oseçanja ...
-nije mi nişta , nije mi nişta , nije mi nişta ...


i smejem se,smejem se, smejem se... to mi dodje kao ventil... :smeh:

[Neuhvatljiva_]

''...S Tugom jednostavno treba umeti...Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici, iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola...
I pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija...
I nikad te vise nece zaobici...’’

Kako je lecim? Nekim pozitivnim mislima...trudim se da na vagi uvek ta tuga ostane dole...ili je jednostavno pustim da prodje kroz mene, pocisti sve ono sto je prouzrokovalo, i utihne...

[jamiroyu]

Ono sto me ne "ubije"cini me samo JACIM

[Chrisrocker]

Kada sam utucena ili kada patim,prvo se dobro isplacem.Zatim shvatim da nista nije vredno da se vecno pati zbog njega i nastavim dalje.A utehu nadjem u gitari...ili nekom drugom decku.:hahaha:

[ZOE]

"Ne vredi plakati, kaze pesma stara.
I ne vredi ljubiti sa previse zara":roll:

[love hunter]

Nema nachina...

...ne znam da li je to odlika samo nas rodjenih u jesen, to povremeno ali konstantno provejavanje melanholichnog D-moll-a kroz nase misli...

"...ponekad i ja budem srecan, al' tad mi bude nekako...neprijatno..."


...nema nachina da se prebrodi nesto sto je usadjeno duboko u vama, sto ste u stvari vi.

[Leonard Peltier]

Moja tuga je samo moja i ja je ljubomorno čuvam :stid2:

Ne dam je nikome......Ama baš nikome :jok:

Tuga je kod mene default stanje, tako da ja neka (za druge ljude) normalna stanja prihvatam kao veliku sreću. Ne, ne ljutim se što je tako - to sam jednostavno ja.
Želim da je ne bude u ovolikoj meri, ali to je već posledica snova, nepomirljivosti sa nekim stvarima i isključivosti :beyond:

Kako je prebroditi? Ne može se to prebroditi. Jedino što možemo da uradimo je da se borimo, svaki dan - samo to.

Trudim se da uvek budem pozitivan, da ljudi ne vide tugu u mojim očima (veoma teško), mnogo radim i ne štedim se. Kada me obuzme jako, ondaK ćutim i trpim.

Što se leka tiče - jednostavno, moj lek je: radujem se tuđoj sreći i nadam se svojoj :)

[Sokica]

Plačem,plačem i plačem...a da me niko ne vidi...i naravno,stihovi neke pesme mi se vrte po glavi...:(

[lav71]

...lečim je mlađom i lepšom...:stid2:

[ZOE]

To ti je kao gripa:roll: Ako je lecis traje nedelju dana, a ako je ne lecis traje 7 dana:plaz2:

[BoginjaMarija]

lazem sebe ili dodjem ovde pa se dobro izjadam

[biterlemon]

tuga se ne moze leciti...
nekad prodje sama...

meni licno pomaze ako razumem razloge...

[PersonaGrata]

tuga se ne moze leciti...
nekad prodje sama...



U pravu je legenda.
A ono "nekad" je ključna reč...
Kod mene još nije došlo to "nekad".
U među vremenu joj stavljam razne maske. Nije baš lepa ta tuga...

[bellissima]

Tuga ponekad zna imati i lepu stranu,
iz nje izadjes jaci ,mozda snazniji,
za druge prepreke koje ce ti zivot nametnuti;)

[morpheo]

U pravu si bella. U proslosti tugovah, zbog raznih stvari ... tugovah preterano. Iz toga jesam izasao jaci, jaci pre svega da se izborim s njomE pre nego me scepa. Uspeo sam da je banalizujem, da na nju gledam kao na nepotrebno gubljenje vremena...idem dalje. :fijuk:

Sada vise ne tugujem, mozda sam izgubio "ono nesto" sto me je teralo u depresiju....srecan sam zbog toga. :uredu:

[biterlemon]

Tuga ponekad zna imati i lepu stranu,
iz nje izadjes jaci ,mozda snazniji,
za druge prepreke koje ce ti zivot nametnuti;)

Izlazis iskusniji, ali je pitanje neces li se ponovo dobrovoljno ponovo predati svom riziku za zamenu za zadovoljavanje sacice svojih zelja!
Ne verujem da tuga ojacava, naprotiv, unistava poverenje u ljude i zagusuje emocije. Tacno je da se sa manje emocija osecamo jacim, ali zar gubitkom emocija ne umiremo i mi sami pomalo??

[bellissima]

Prijatelju,bilo je dana kad me je tuga lomila,
na svakom koraku,nije mi dala da disem...

I izasla sam jaca,nisam izgubila emocije,
samo mi je pomogla da stavim jasne granice,
gde ona pocinje i da naucim da zivim sa tim...

Zivot je u sustini cudan vir,
ti sam biras izlazis li jaci ili slabiji,
sa emocijama ili bez njih,mada sustina svega je
od koga/cega dolazi ta tuga,
ne nikako se ne slazem sa tobom da gubimo emocije...

[PersonaGrata]

Tuga nije lepa. Ali može biti korisna.
Tuga nas može naterati da se osećamo živima. I prigrlim je ponekad zbog toga... Jer želim da osećam...što više i što jače...jer samo tada sam zaista živ.
Podseti me da ne napravim istu grešku i opet budem ruina od čoveka... ili još gore...napravio negoga ruinom.
Tuga me je naučila puna toga. I ostale za sigurno.
A sve zavisi od osebe kako ju je prihvatio...
Neko je postao čudak,mrzovoljan,ništa mu nije potaman,postane ogorčen i možda najgore bezosećajan (biterlemon:Tacno je da se sa manje emocija osecamo jacim, ali zar gubitkom emocija ne umiremo i mi sami pomalo??).
Ali neko ju je drugačije prihvatio,kao normalnu pojavu,pokušao da razume,pisao fantastične stihove i tekstove,pravio umetnička dela...
Svako se borio sa tugom kako ume...
Neki su naučili kako da je iskoriste,a neki baš i ne...ali jedno je sigurno. Niko nije ostao isti.
I može da bude lepo,zaista jako lepo. Predivno čak šta više.
Ali ona sama po sebi nije lepa... i ne verujem da je ikome bilo lepo dok je tužan...lepo dođe posle...možda...

Ponekad pomislim da bih više voleo da je nikad nisam ni upoznao... da ne razumem Jesenjina...da od Mike Antića volim samo aforizme...da mi ne pevaju "Ćaletovu pesmu"...
Ali samo ponekad...

[veverica]

Ne umem ni jedno ni drugo. :jok:

[Goga]

...i ne verujem da je ikome bilo lepo dok je tužan...lepo dođe posle...možda...
.


Lepo uVek dođe :uredu:.


Tuga... Pojavi se povremeno.
Ne dozvoljavam joj da me savlada.
Igram se, slušam ''vesele note'',
posmatram svoje čedo...

Posmatrajući ga,
shvatam da nemam vremena
za tugovanje.
Prkosim sebi i nastavljam dalje,
sa osmehom na licu...

[paparazzo]

Prećutim,
odsedim sama,
isplačem se, :(
pobesnim,
nasmejem se,
odem da prošetam,
...I prođe...
Nekad traje kraće, nekad duže
Ali prođe...
A bolje uvek dođe...
E onda krenem da se smejem kao blesava, al to već nema veze sa ovom temom :ok:

[garava]

In Vino Veritas...:uredu:

[Kalina]

Pustim je da me preplavi...da obavi svoje...onda je prihvatim kao deo sebe, absorbujem je i nosim dalje sa sobom...

[Aiko]

tu svako radi svoj posao..ona me tišti, a ja je nosim svuda sa sobom..

[starsica]

pre nekog vremena, ako se dobro secam, imala sam jednog decka.. koji ne bi uopste smeo da nosi epitet coveka, jer je skotina.. a ne secam se dobro zato sto mi je to prvi put da sam imala osecaj da necu moci dalje.. ostavio me je preko telefona, nije hrabrosti imao da me pogleda u oci.. dzaba bilo moje zvanje i dzaba bilo sto sam ga trazila jos dugo posle toga.. slomio me je u paramparcad, bila sam u bedaku za koji nisam znala da postoji.. nisam verovala da nesto toliko lose moze da te pritisne odjednom sa svih strana.. nije mi bilo dobro, dugo.. sigurno dva meseca nisam mogla sebi da dodjem.. nije mi trebala ni cokolada a ni maramice.. mnogo je gora tuga bez suza.. sve dok nisam ustala i presekla.. kao da mi je bilo dosta.. nisam bila ona stara posle svega, nisam ni sad ona od pre nekih godinu i po.. ali to je normalno valjda..
kad sam tuzna, ne treba mi niko.. ne zelim nikog.. sama lizem svoje rane dok ne zacele i ne zelim niko da me gleda dok nisam u stanju da razmisljam o onome sto nije moj problem.. verujem ljudima.. mozda ne bih trebala toliko..

[CHichaGlisha]

Kada sam videla da je MOJA tuga u stanju MENE da ubije i da me kao zver proguta ... ubila sam ja nju.
Smehom.

[NSdjanka]

...Tu staru boljku ja lečim starim lekom
Dabome, vinom, ta neću valjda mlekom...

[maja bg]

Neke stvari jednostavno se ne mogu preboleti,kazu vreme leci sve,ali ja u to bas ne verujem.Oziljci na dusi zauvek ostaju :(