Neki fluid misli postoji, i ako je odašiljač jak, a prijemnik osetljiv mogu duše opštiti, a da se dvoje i ne pogledaju, niti jednu reč izmene. Natprirodno je prirodno koje još nije objašnjeno.

---

Ko to nama vitla po prostoru? Ko podešava vreme da se baš kad treba nađemo na mestu koje je: slučajno nađeno? Unapred određeno voljom i mišlju toliko nadmoćnom nad našom da joj ni smisao ni usmerenje shvatiti ne možemo?...
... Nebo je premreženo slučajnostima - igračkama u rukama kakvog detinjastog vaseljenskog moćnika.

---

Pametniji popušta, ali ne i ludaku koji hoće sa mosta skočiti, ne i nasilniku koji protiv sebe i svojih zlo čini.

---

Za zlo ne uzimajte, mili moji sinovi što vas u večitu počinku uznemirismo, ovaj Stevan Medaković, profesor iz Beograda, i ja, Vidosav Prokić, seljak ispod Avale. Vi ništa od toga nemate, ali drugara vašeg, Mihajla, izvadismo, kući da ga pratimo. Daće Bog, lepi moji momci, i vas će vaši jednoga dana pronaći, kada završi ovaj jebeni rat, pa u rodnu crnicu odneti. Ja bi vas, sinovi moji, jednog po jednog bi nosio na leđa, ako treba, kada bi znao di ste i odakle ste, takvi mladi i mrtvi. Ali ne znam - reče, i tu stade ridati.

Slobodan Selenić, Očevi i oci

"Pri zrakama krasne lune, pri svjećici zapaljenoj
plamena se spoji duša ka dušici raskaljenoj
i cjelivi božestveni dušu s dušom dragom sliju.
Ah, cjelivi, boža mana, sve prelesti rajske liju!
Cjelitelni balsam sveti najmirisni aromati
što je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati.
Sovršenstvo tvorenija, tainstvene sile bože,
ništa ljepše nit’ je kada niti od nje stvorit može!.....
"Ne miču se usta s ustah – cjeliv jedan noći c’jele!
Jošt se sitan ne naljubih vladalice vile b’jele;
svezala se dva pogleda magičeskom slatkom silom,
kao sunce s svojim likom kada leti nad pučinom.
Luna bježi s horizonta i ustupa Febu vladu,
tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu!"
---------------------------------------------
Petar II Petrovic- Njegos

Dvanaest glasova besno je vikalo, i svi su bili jednaki. Sada je bilo jasno sta se promenilo u izgledu svinja. Pogled zivotinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do coveka, od coveka do svinje, i ponovo od svinje do coveka ; ali, vec je bilo nemoguce raspoznati ko je svinja, a ko covek.


George Orwell - Animal Farm

Učiti, učiti i samo učiti...

Drug Lenjin

:smeh:

A kad nas je sunce, na jednoj okuci, zaobišlo i javilo se na Jeleninoj strani, ona zaklopi za trenutak oči. Tada sam ugledao njene teške i čudne očne kapke, ispod kojih su živeli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevajući da zadrže sav sjaj, bleštale tankim odsevima žeženog, zagasitog zlata u čudesnim prelivima. Dok je tako držala sklopljene oči, ja sam posmatrao njeno čelo, obraze i vrat. Oko njih je, kao letnja jara oko voćnih plodova, treptao neoivičen oreol moćnog ali jedva vidljivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i žitkom predelu koji brzina vožnje nosi, kida i rasipa u očima putnika.

Jelena, žena koje nema
Andrić

Bila je mjesečina, krhka i svilena, nišani na mezarlucima bjelasali su se toplo, između kuća ćućorila je razbijena moć, po sokacima i avlijama uznemireno se kretao mladi svijet, čuo se kikot, i daleka pjesma, i šapat, izgledalo je da u ovoj đurđevskoj noći kasaba cepti u groznici. I odjednom, bez ikakva razloga, osjetih da sam izdvojen iz svega ovoga. Neprimjetno se uvukao u mene strah, sve je počelo dobijati čudne razmjere, nisu to više bila poznata kretanja, ni poznati ljudi, ni poznata kasaba. Nisam ih nikad vidio ovakve, nisam znao da se svijet može toliko izobličiti za dan, za sat, za tren, kao da se uzbunila vilenjačka krv, i niko je utišati ne može. Vidio sam ih po dvoje, čuo po dvoje, bili su iza svih taraba, iza svih kapija, iza svih zidova, nisu se smijali kao drugih dana, ni gledali, ni razgovarali, glasovi su im prigušeni, teški, vrisak se probija kao munja u ovoj oluji što prijeti, vazduh je natopljen grijehom, noć ga je puna, poletjeće noćas vještice s kikotom iznad krovova polivenih mlijekom mjesečine, i niko neće ostati razuman, buknuće ljudi strašću i bijesom, ludošću i željom da se upropaste, odjednom, svi, kuda ću ja? Trebalo bi se moliti, tražiti milost od Boga za sve griješne, ili kaznu, da ih urazumi. Obuzimala me srdžba, kao groznica, kao nastup. Zar ništa ne pomaže sve što činimo? Je li riječ božja koju propovijedamo mutava i glinena, ili je uho njihovo gluho za nju? Je li prava vjera u njima toliko slaba da se ruši kao trula ograda pred krdom divljih strasti?

Derviš i smrt
Meša Selimović

Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je najprirodnija stvar na svetu i kao da će doveka ostati i bez promene ostati tu.

Jelena, žena koje nema
Andrić

Ni jedna osoba na svetu ne zasluzuje tvoje suze,

a ona koja bi ih mozda zasluzila

nikada te nece rasplakati...

Gabriel Garcia Marquez


:kiss:

"Ako je patnja prisutna, najbolje je da je prihvatis, jer ona nece nestati ako se pretvaras da ne postoji. Ako je radost prisutna i nju bolje prihvati, cak i po cenu straha da ce jednog dana nestati."
Zahir-Paulo Koeljo

Dodjoh - Videh - Pobedih

Julio Cesar http://www.maniadekit.com.br/images/Fotos/FHY9010.jpg

Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa ceznja, u njega se smestila nasa ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delic najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god tezio i hteo, nikada me neces dosegnuti. Izmedju mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio nas zivot, u njega se smestila nasa sudbina. Tako smo slicni ti i ja, a opet tako beskrajno drukciji. Usprotivilo nam se cudnovato prostranstvo neodredjenih razdaljina, prostranstvo koje nije potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne siri svoje ruke ne bi li me zagrlio. Izmedju nas je more beskraja - ne vece, ne dublje od njenog dodira. Ali zar ne znas? To je more ljubavi i ono ce nas zauvek spajati.

Kezele

Zaljubljena zena ima vise smisla za sumnjicenja
nego da unese promene u svoja zadovoljstva

Balzak, "Cica Gorio"

Čovek ima više hrabrostri prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.

Blago Cara Radovana

"Zelim da rastes i da se razvijas radi sebe samog, i na svoj nacin, a ne da bi meni sluzio. Jer volim te i osecam da sam jedno s tobom, ali s tobom takvim kakav jesi, a ne kakav bi meni odgovarao kao objekat koji bi ja koristila..."

Erich Fromm-Umece Ljubavi

"Zelim da rastes i da se razvijas radi sebe samog, i na svoj nacin, a ne da bi meni sluzio. Jer volim te i osecam da sam jedno s tobom, ali s tobom takvim kakav jesi, a ne kakav bi meni odgovarao kao objekat koji bi ja koristila..."

Erich Fromm-Umece Ljubavi

Svak cast na Fromu, super je knjiga svima bih je preporucila. Bice nekih Fromovih citata i od mene, samo da ih nadjem, a dotle...

Lepota je vidljiva ali nedostizna - nezadrziva; ne da se uhvatiti, ne moze se ukrasti, niti se moze od ljudi oteti niti od Boga izmoliti. Kao prividjenje je nestvarno i kratkoveko a draze od svega sto je zivo, stvarno i na dohvat ruke...

- Treba shvatiti da nas svako gubljenje vere cini slabijim i da povecana slabost vodi do novog gubitka vere i tako dalje u zacaranom krugu. Zatim, covek treba da spozna i to da se, iako u svesti nosi strah da nece biti voljen, stvarni, mada obicno nesvestan strah, je strah od toga da sami volimo. Voleti znaci obavezati se bez garancije, potpuno se prepustiti nadi da ce nasa ljubav proizvesti ljubav voljene osobe. Ljubav je cin vere i ko god ima slabu veru, slaba mu je i ljubav

Erih From "Umece ljubavi"

- Za coveka su bozanstva jedna veza izmedju njega i kosmosa, a za zenu su bozanstva samo jedna veza izmedju nje i coveka

- Svaka je zena dosadna osim one koju volimo

- Lepe zene su manje sklone poroku nego ruzne. Lepotica se zadovoljava divljenjem i obozavanjem svoje okoline, a ruzna trazi utocista u prvom ljubavniku koji je bude smatrao da nije ruzna.

Jovan Ducic "Blago Cara Radovana"

"No human relation gives one possession in another... every two souls are absolutely different. In friendship and in love, the two side by side raise hands together to find what one cannot reach alone."
Kahlil Gibran

Joan Crowford:

"Ljubav je vatra, da! Ali nikada ne znate hoće li vam zagrejati srce ili zapaliti kuću." :osmeh:

1. Sve Drine na svetu su krive.
2. Nijednu nije moguce ispraviti.
3. Nikada ne smemo da prestanemo da ih ispravljamo.

Andriceva posveta jednom prijatelju



Glupan koji je postao svjestan da je glupan nije vise glupan.

Dostojevski



To hell with reality! I want die in music, not in reason or in prose.

Luis-Ferdinand Celine



Coveka negde rode, usput, i onda je on osudjen na zavicaj.

Mika Antic



Sa politikom je isto kao i sa jezickim pravopisom: greske koje svi prave postanu pravilo.

Andre Marlaux



Smrt pretvara zivot u sudbinu, a smrt zapravo ne postoji, postojim samo ja koji cu umrijeti.

Andre Marlaux




Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna.

Danilo Kis



Ko pogodi cilj, promasi sve ostalo.

Danilo Kis



Ako se laz ponovi dovoljno mnogo puta, postoji mogucnost da se u nju povjeruje.

Edward W. Said




Moja sreca i nesreca su beznacajne. Ja sam pjesnik.

Jorge Luis Borges




Neki ljudi se rode i lice izuzetcima, a ne pravilima.

Oscar Wilde




Sve je davno receno, ali posto niko ne slusa treba uporno ponavljati.

Andre Gide



Boze, dozvoli da u raj udjem skupa sa magarcima!

Jean-Jacques Rousseau




Sta da ti kazem, sine moj. Sad vidis kakav je to svet.

Mika Antic

Madjarski pisac Sandor Marai:

Najbolje je emigrirati iz stvarnosti u sebe i umrijeti u egzoticnom carstvu svojih planova, ideja, citanja i rada.

"Blago cara Radovana"
• Nema nijedne velike istine čovekove o kojoj se sme do kraja misliti bez opasnosti za svoju misao:ni o religiji,ni o ljubavi,ni o smrti.Sve što je duboko,izgleda na dnu tamno i neveselo;i ni u jedan se ponor ne daje dugo gledati bez vrtoglavice i užasa.Koliko više razmišljate o životu sve se više otvaraju njegove zasede i pokazuju njegova bespuća.Zato ako puno govorite o nesrećama u životu,najzad više ne vidite život nego nesreće.
• Ko smisao života nije tražio,taj nije ni živeo;ali ko ga je tražio,taj nikad nije bio dovoljno srećan.
• Reč je neprijatelj zamaha I poleta.Dovoljno je da jednu svoju nameru dvaput nekom izgovorite,pa da ona odmah za polovinu oslabi.Velike snage su ćutljive u čoveku,kao I u prirodi.
• Više čoveku zagorčavaju život nesreće kojih se boji da ne dodju,nego one koje su već došle I od kojih već pati.
• Mi celog života nešto čekamo,a nadati se,to je pomelo očajavati..Zato su stari mudraci propovedali,kao uslov sreće,ništa ne čekati….najveće je dobro biti indiferentan I neosetljiv.
• Ima ljudi koji mogu nesreću da trpe celog života,I da se ne osećaju nesrećnim,kao što drugi podlegnu pod prvim nesrećama.Najviše stradaju sujetni I rđavi,a dobri I iskreni lako podnose bol.
• Epikur ie govorio da je izvor ljudske nesreće u dve stvari:u strahu od smrti I u strahu od Boga.I zato je pokušao da dokaže da se ni smrti ni boga ne treba plašiti,pošto ne postoji ni smrt ni bog drukče nego u čovekovom mračnom uobraženju.

I još:

Najteze je coveku kad sam nad sobom oseti samilost.- Ivo Andric

Poslednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja je cutanje. - Ivo Andric

Zena poput kapije stoji na ulazu ali i na izlazu iz ovog sveta. -Ivo Andric

Pozivam za svjedoka sudnji dan, i dusu sto sama sebe kori,
Pozivam za svjedoka vrijeme, pocetak i svrsetak
svega - da je svaki covjek uvijek na gubitku - iz Kurana

Toliko puta, doživeo sam poraze, pa više i ne osecam
istinski tamjan sumnje. Prejeo sam se pobeda, pa više
i ne osecam istinsku zvonjavu slave. Ne umem ni da se
uplašim.
Ne umem više ni da umem.

Izdajstvo lirike - Miroslav Antic

Kad počnu da te progone aveti iz prošlosti, kad te napusti samopoštovanje i kad ostaneš usamljen baš kad ti je potrebna pomoć, ostaje ti samo jedan izlaz. Evo šta treba učiniti:
Sedi na prozorski okvir i gledaj u mrak. Kad čuješ polivače ulice, uzmi flašu dobrog pića koje si čuvao za posebnu priliku, istrči napolje i iskapii ga s njima. Tako ćeš im postati prijatelj i dobićeš pravo da polivaš asfalt i parkirana vozila koliko hoćeš, imaćeš osećaj moći jer držiš ogromno crevo koje ti se vuče među nogama i na koje možeš da natakneš ceo svet, voda iz njega šiklja i ništa ne može da je spreči u tome. Moćno!

Ne veruješ u ovaj recept? A zlata vredi.

Voja Antonić

Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni,
a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje.
Sreća je relativna,zato je treba tražiti u malim svakodnevnim stvarima koje život znače,zar ne?
Živi,vrišti,razbijaj,pleši...
Čovek je rodjen da gubi i greši
Prokockaj dan,prodivljaj noći..
Jednom se ni to neće moći.
IVO ANDRIĆ

Zivi tako da bi tvojim poznanicima bilo dosadno ako umres. Demosten

Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu nista ne vraca dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je na dohvat ruke.

Zar to ne lici na slobodu?

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme duzinama senki. Mlecni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbunju. Samo se uputis ravno, po vrezama od zlata, i posle desetak koraka vec hodas po nebesima.

Zar to ne lici na slobodu?


...

"Nosac", Miroslav Antic


:love3:

Dete, pak, ne mora da savlađuje stečene tradicije. Njegov um nije opterećen utvrđenim idejama, njegovo srce nisu ohladile klasne i kastinske razlike. Dete je učitelju ono što je glina vajaru. Da li će svet dobiti umetničko delo ili bednu imitaciju, u velikoj meri zavisi od stvaralačke snage učitelja.
Ema Goldman

"Nesklad je kad je neko prisiljen da bude u skladu s drugima."

"Površne tuge i površne ljubavi nastavljaju živeti.
One ljubavi i tuge koje su velike, uništava vlastita punoća."


Oskar Vajld

Juče sam čitala ...hmmm..zanimljivu knjigu...i evo rečenice (dve) koju sam zapamtila


"Ne izgledam lošije od devojke koja ima 22 godine ali znam previše.
Mene je mnogo teže impresionirati. Ja ne piljim zadivljeno u njih užagrenih očiju."

Erika Jong, Tuga svake žene

Budha (560 - 480 pr.n.e)

Ne vjerujte zato sto tako kaze neki stari spis, ne vjerujte ni zato sto je takva vjera vaseg naroda, vjera kojoj su vas ucili od djetinjstva; vec o svakoj stvari dobro razmislite. I vidite li da je na dobro drugima, vjerujte u tu stvar, zivite je i pomozite drugima da je zive.

Nikad se mrznja ne uklanja mrznjom. Samo blagost brise svaku mrznju. To je zakon vjecan i nepromjenjiv.

Zivimo, braco, sretno, i ne mrzimo one koji nas mrze.

Neko moze pobjediti hiljadu ratnika na bojnom polju, ali se ne moze mjeriti sa pobjednikom koji je sama sebe pobjedio.

Slusaj onoga koji ti je upozorio na tvoje mane kao da ti je otkrio najvece blago.

Ako su zalost i radost, ljubav i mrznja koji se javljaju u svakom svjesnom bicu djelo bozije, onda i sam bog mora osjecati zalost i radost, ljubav i mrznju; a ako on to sve osjeca, kako bi onda mogao biti savrsen? Ako je bog stvoritelj svega i ako se sva bica moraju tiho potciniti njegovoj moci, sto onda vrijedi zivjeti zivot vrline? Jer zlo i dobro djelo bilo bi tada jednako, naime sva bi djela poticala od boga i sva bila ista kao i njihov stvaralac.

Sve sto postoji nestvarno je. Jedino kad bi nam mudrost omogucila da to svatimo, nestalo bi iskusenja svake boli. U tome se sastoji put do cistoce.

Ono sto jesmo, proizvod smo vlastitog razmisljanja.

Ivo Andric (1892 - 1975)

Mnogi imaju neki nesvrsen racun sa zivotom, ali pri tom zivot je uvijek njihov duznik.

Sto ne boli - to nije zivot; sto ne prolazi - to nije sreca.

Rana koja se krije, sporo i tesko zacjeljuje.

Cudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni, i jos cudnije kako cesto nam bas to nedostaje.

Brak je u izvesnim slucajevima strahovita zabluda sa jedne strane, a strahovita prevara sa druge strane.

Ako hoces da znas kakva je drzava i njena uprava, i kakva im je buducnost, gledaj samo da saznas koliko u toj zemlji ima cestitih i nevinih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To ce ti najbolje kazati.

Ko dobro cini, od njega svako jos vise dobra ocekuje.

Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataska kazna.

Nije najgore sto sve prolazi, nego sto mi ne mozemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbjeznom cinjenicom.

Stradanje i grijeh se upotpunjuju kao kalup i njgov odljevak.

Dok god ima mraka, bit ce i svanuca.

Najteze je covjeku kad sam nad sobom osjeti samilost.

Od straha su ljudi zli i surovi i podli, od straha su darezljivi, cak i dobri.

Zena stoji kao kapija na izlasku kao i na ulazu ovog svijeta.

Zivot nam vraca samo ono sto mi drugima dajemo.

Sta je nemoguce - sve je moguce, gdje
postoji volja postoji i nacin.

XXX

Ljudska je slabost u tome da uvijek hoce saznati ono sto uopste ne zeli znati.

Sve mane, kada su u modi, smatraju se vrlinama.

Moliere

Rec je snazna.Ona je poruka i
zakletva.Rec je metak i moze bii
pokretac,stvarnost i ziva sila!

XXX

Pietro Aretino (1492 - 1556)


Jedino bih zelio da imam onoliko da mi ne zavide, ali ne tako malo da bih u bliznjemu budio milosrdje.

Drago mi je, vrlo uceni moj sine, kad me bijednici grde, jer kad bi me hvalili, cinilo bi se da sam im slican. Zavidnici pak, kad napadaju moje postenje, misle da me zaloste, no oni me razveseljavaju, jer ja tako postajem slavan kad mi svi zavide.

Rasipnost je nalik na smokvu koja raste na hridi, pa njene plodove lakse pojedu lopovi nego cestiti ljudi.

... kazem vam da mi se cini da je slava maceha smrti, a ambicija izmetina slave.

Svodnica mora da bude pametna, i to vrlo pametna, pa nije obicno pripovjedanje da su na skolama svodnistva polozile doktorate sibile, vile i vjestice ...

Svodnica i bludnica, draga babice, nisu dvije suprotne stvari, nego su rodjene od iste loze, jer im je gospodja raskos majka a gospodin bordel otac, kako to vele kronike.

Onaj koji se ne zna pretvarati, taj ne zna ni zivjeti. Pretvaranje je stit koji lomi svako oruzje, stavise, ono je oruzje koje probija svaki stit.

Ko ne pokazuje da je sklon manama, taj postaje neprijatelj ljudi.

Vino muti razum, kvari osjecaje, smanjuje apetit, rasklimava udove, razara jetru, razgradjuje organizam, razdrazuje gubu i sramoti svaku stvar.

"Čovek i dečak", Toni Parsons

Ljubav je ono što ostane kada zaljubljenost nestane. To je kada ti je stalo do nekoga i nadaš se da je srećan, ali nemaš iluzija o njemu. Možda u toj vrsti ljubavi nema toliko uzbuđenja i strasti i svega onoga što vremenom izbledi. Ali, na kraju to je jedina vrsta ljubavi koja je zaista bitna. :srce:

Nesreća nesrećnih ljudi i jeste u tome što za njih stvari koje su inače nedostupne i zabranjene postanu za trenutak dostižne i lake ili bar tako izgledaju, a kad se jednom trajno usele u njihove želje, pokažu se ono što ustvari jesu nedostupne i zabranjene sa svim posljedicama koje to ima po one koji za njima posegnu

Ivo Andrić, Na Drini Ćuprija, epizoda o Fedunu

"Osmica", Ketrin Nevil

... Nikada ti neću oprostiti što si me naučila šta je to ljubav, a zatim me ostavila da se sam borim s njom. Zašto nestaješ, pa se zatim, samo nakratko, pojavljuješ da bi mi ponovo slomila srce, koje te je gotovo prebolelo?
Ponekad uhvatim sebe kako razmišljam o tebi - žaleći što sam te uopšte upoznao...

:srce:

Atlantida nipošto ne mora biti raj da bi egzistirala. I mi postojimo, a od raja smo prilično daleko.
Kao da ima išta razumnije od načina na koji potok traži put kroz kamenjar, kojim se cveće okreće suncu, talasi sustižu, kiše s neba vraćaju, a jata ptica selica drevnim gnezdištima svakog proleća lete? Kao da je išta razumnije od stanja u kome se između života i smrti potire razlika, simbioze u kojoj život sahranjuje smrt, a smrt održava život?
Možda se ludilo u tome i sadrži? U pristanku na mimosvet, u tome da se čovek samo u njemu dobro oseća. U svetu u kome osim njega nema nikog. Nikog mimo tvorevina slobodne i suverene imaginacije.
Ogledalo je manje tu da nam pokaže ono što je ispred njega koliko da sakrije ono što je iza njega.
Istorija se ne ostvaruje. Ona je u prirodi. Ona se samo materijalizuje u događaje. Ništa ne živi večno, i vreme nista ne znači ako je kao sagrinska koza, ako nije nepotrošivo. Onome ko život voli - i malo od njega sve znači, ali mu, na žalost, ništa neće značiti ni mnogo ako nije - sve.

Ludilo je logika uneta u nemoguće.

Borislav Pekić - Atlantida

Salomonove mudre izreke - Biblija

• Može li tko nositi oganj u njedrima a da mu se odjeća ne upali?
• Ne koristi krivo stečeno blago, dok pravednost izbavlja od smrti.
• Pravednike vodi nevinost njihova, a bezbožnike upropašćuje njihova opačina
• Od ploda svojih usana nasitit će se svatko obilno, a ono što je rukama učinio, vratit će mu se.
• Luđaku se čini pravim njegov put, a mudar čovjek sluša savjete.
• Tko opravdava krivoga i tko osuđuje pravoga, obojica su mrski Jahvi.
• Čega se opaki boji, ono će ga stići, a pravednička želja se ispunjava.
• U luđakovim ustima je šiba za oholost njegovu, a mudre štite vlastite usne.
• Zločinac rado sluša usne prevarene, i lažac spremno prisluškuje pogubnu jeziku.

Fjodor M. Dostojevski - Zločin i kazna

...Što se, pak, tiče moje diobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne inzistiram na točnim brojčanim podacima.. Ja samo vjerujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu uopće dijele na dvije kategorije: na nižu (na obične), to jest, tako reći na materijal koji služi samo za rađanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kažu novu riječ.
Tu, razumije se, postoji beskonačno mnogo podjela, ali osobne crte obaju kategorija su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, općenito govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, oni su i obvezatni biti poslušni, jer to je njihova namjena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponižavalo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razumije se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojećeg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tijela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti - uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmjera - to imajte u vidu...

... Prva kategorija je uvijek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svijet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svijet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje...

“Vreme je veliki ucitelj, kaze se. Nesreca je samo u tome sto ono ubija svoje ucenike.”

Hektor Berlioz

Poglavica Seattle

''Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Ako mi ne posjedujemo svježinu zraka i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti? Svaki dio te zemlje svet je mome narodu. Svaka sjajna borova iglica, svaka pješčana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki kukac sveti su pamćenju i iskustvu mog naroda. Sokovi koji teku kroz drveće nose sjećanje na crvenog čovjeka
Mrtvi bijeli ljudi zaboravljaju zemlju svog rođenja kada odu u šetnju među zvijezde. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lijepu zemlju jer je ona majka crvenog čovjeka. Mi smo dio zemlje i ona je dio nas. Mirisno cvijeće naše su sestre; jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stjenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina tijela ponija i čovjek - svi pripadaju istoj obitelji.
Tako, kad Veliki poglavici iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mjesto i tako ćemo sami moći živjeti udobno. On će nam biti otac i mi njegova djeca.
Mi ćemo razmotriti vašu ponudu za kupnju naše zemlje, ali to neće biti tako lako jer ta zemlja je nama sveta.
Ta sjajna voda što teče brzacima i rijekama nije samo voda, već krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju, morate se sjetiti kako je to sveto i morate učiti svoju djecu kako je to sveto i da je svaki odraz u bistrini vode jezera priča događaja i sjećanja mog naroda. Žubor vode je glas oca moga oca.
Rijeke su naša braća; one nam utažuju žeđ. Rijeke nose naše kanue i hrane našu djecu. Ako vam prodamo svoju zemlju morate se sjetiti i učiti svoju djecu da su rijeke naša braća, i vaša, i morate od sada dati rijekama dobrotu kakvu biste pružili svakom bratu.
Mi znamo kako bijeli čovjek ne razumije naš život. Jedan dio zemlje njemu je jednak kao i drugi jer je on stranac koji dođe noću i uzme od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov prijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje djece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu rađa djecu, zaboravljeni su. Odnose se prema majci-zemlji i prema bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajni nakit. Njegova pohlepa prožderat će zemlju i ostaviti samo pustoš.
Ne znam; naš način je drugačiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oči crvenog čovjeka. Ali, možda je to zbog toga što je crveni čovjek divlji i ne razumije. Nema mirnog mjesta u gradovima bijelog čovjeka. Nema mjesta da se čuje otvaranje listova u proljeće ili drhtaj krilaca kukca. Ali, možda je to zbog toga jer sam ja divlji i ne razumijem. Buka djeluje samo kao uvreda za uši. I što je to život ako čovjek ne može čuti osamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari.
Ja sam crveni čovjek i ne razumijem. Indijanac više voli blagi zvuk vjetra kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vjetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Zrak je skupocjen za crvenog čovjeka jer sve živo dijeli jednak dah - životinja, biljka, čovjek. Bijeli čovjek ne izgleda kao da opaža zrak koji diše. Kao čovjek koji umire mnogo dana, on je otupio na smrad.
Ako vam prodamo našu zemlju, morate se sjetiti da je zrak skupocjen za nas, da zrak dijeli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vjetar što je mojem djedu dao prvi dah također će prihvatiti i njegov posljednji uzdah. I ako vam prodamo svoju zemlju, morate je čuvati kao svetinju, kao mjesto kamo će bijeli čovjek moći doći da okusi vjetar što je zaslađen mirisom poljskog cvijeća.
Tako ćemo razmotriti vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo prihvatiti, postavit ćemo jedan uvjet: bijeli čovjek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumijem neki drugi način. Vidio sam tisuće raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio bijeli čovjek ustrijelivši ih iz prolazećeg vlaka. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeći željezni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo zbog ostanka na životu. Što je čovjek bez životinje? Ako sve životinje odu, čovjek će umrijeti od velike osamljenosti duha. Što god se dogodilo životinjama, ubrzo će biti i čovjeku. Sve stvari su povezane.
Morate naučiti svoju djecu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih djedova. Tako da će oni poštovati zemlju, recite djeci da je zemlja s nama u rodu. Učite svoju djecu kao što mi činimo sa svojom da je zemlja naša majka. Što god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Ako čovjek pljuje na tlo, pljuje na samoga sebe. To mi znamo: zemlja ne pripada čovjeku; čovjek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari su povezane kao krv koja ujedinjuje obitelj. Sve stvari su povezane. Što god snađe zemlju, snaći će i sinove zemlje. Čovjek ne tkaje tkivo života; on je samo struk u tome. Što god čini tkanju, čini i samome sebi.
Čak i bijeli čovjek, čiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća, poslije svega.
Vidjet ćemo; jednu stvar znamo koju će bijeli čovjek otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čovjeka i njegova samilost jednaka je za crvenog čovjeka kao i za bijeloga. Ta zemlja je Njemu draga i štetiti njoj jeste prezirati njenog stvoritelja. Bijeli također trebaju prolaz: možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte svoj krevet i jedne noći ugušit ćete se u vlastitom smeću.
Ali u vašoj propasti svijetlit ćete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je donio na ovu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao nad crvenim čovjekom. Sudbina je misterij za nas jer mi ne znamo kada će svi bizoni biti poklani i divlji konj pripitomljen, tajni kutovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke umrljan brbljajućom žicom.
Gdje je guštera? Otišla je! Gdje je orao? Otišao je! To je konac življenja i početak borbe za preživljavanje.''

Jednom sam u Petoriji otišao kod engleskog frizera. On je odbio da me ošiša. Ja sam bio jako povređen, odmah sam kupio makaze i odsekao kosu sam sebi pred ogledalom. Šišanje spreda mi je više-manje uspevalo, ali sam u potpunosti pokvario svoju frizuru pozadi. Prijatelji na sudu tresli su se od smeha: "Šta Vam je to sa kosom, Gandi? Jesu li Vam miševi skakali po glavi?" "Ne, beli frizer se nije usudio da dotakne moju crnu kosu," odgovorio sam "pa sam stoga odlučio da se sam ošišam, pa kako god." Odgovor nije iznenadio moje prijatelje. Frizera se nije moglo kritikovati, jer je odbio da ošiša moju kosu. Bilo je za očekivati da će izgubiti svoje stalne mušterije, ukoliko bude pružao usluge obojenima. Mi (Indijci) ne dozvoljavamo svojim frizerima da pruže svoje usluge svojoj "nedodirljivoj" braći. Ja sam račun za to morao platiti u Južnoj Africi i to ne jednom, nego vrlo često, a ubeđenje da je to kazna za naše sopstvena grehe sprečavalo me je da budem ljut.

Nepoštovati jedno jedino živo biće znači nepoštovati Božiju snagu i time ne oštetiti samo ovo jedno biće, nego naneti štetu celom svetu.


Mahatma Gandi

"Tko spozna zlo, već ga je napola izliječio. Ako nas zahvati loše raspoloženje najprije valja pomisliti, da nas je zahvatila struja tuđih loših misli, da smo zapali u odnos s mračnim i loše raspoloženim ljudima, koji si uzajamno šalju negativna raspoloženja i uzajamno ih uvećavaju. Sljedeće što trebamo napraviti jest molba, molitva, težnja za snagom da se izvučemo iz te struje loših misli."

Mulford Prentince

«Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali nesumljivo bih mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio, ne po onom sto vrede, vec po onom sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo 60 sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao se potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dusu. Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje Sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama da bih osetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica. Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota. Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kazem ljudima koje volim, da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poducavao da smrt ne dolazi sa staroscu, vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem...»



Gabriel Garsija Markes

"Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Ona te proganja zato sto bezis od nje. Ne moraš bezati, ne moras je se bojati. Moras voleti...
Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bezati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mrznjom. Tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol i nista drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne ucinis time..."
-Herman Hese-

"Bogatstvo coveka meri se onim za cim ne zudi."
-Mahatma Gandi-

Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu...
- Počinjem da shvatam, reče mali princ. - Postoji jedna ruža... mislim da me je pripitomila...
- Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!

- Evo moje tajne. reče lisica. - Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati. Ljudi su zaboravili tu istinu, ali ti ne treba da zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio.

...Из Знакова поред пута

Зашто балканске земље не могу да уђу у круг просвећеног света, чак ни преко својих најбољих и најдаровитијих представника? Одговор није једноставан. Али чини ми се да је један од разлога одсуство поштовања човека, његовог пуног достојанства и пуне унутарње слободе, и то безусловног и доследног поштовања. То је наша велика слабост и у том погледу сви ми често и несвесно грешимо.
Ту школу нисмо још прошли и тај наук потпуно изучили. Тај недостатк ми свуда носимо са собом као неки источни грех нашег порекла и печат мање вредности који се нe да сакрити.
О томе би требало говорити и на томе радити.
*

Ti, Boze razumi moju ljubav, jer je ona jedino sto mi zajsta pripada, jedina stvar koju cu moci da ponesem u drugi zivot. Ucini da ta ljubav ostane hrabra i cista, sposobna da opstane, uprkos ponorima i zamkama sveta.

Paulo Kueljo - Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

Jer,i najveće pustinje imaju svoje proleće,pa ma kako kratko i neprimetno bilo.
-Ivo Andrić''Gospođica''

Meša Selimović
Kad bih umio da napišem najljepšu knjigu na svetu,posvetio bih je svojoj ženi Darki.
Ovako ću zasvagda ostati dužnik njenoj plemenitosti i ljubavi.
I sve što mogu,to je da sa zahvalnošću pomenem njeno ime na početku ove priče,koja,kao i sve druge,govori o traženju sreće.

-Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni džbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Remark-Trijumfalna kapija

Prijatelju... zasto me ne zamolis da kroz pustinju zivota koracamo udvoje,
vec me molis da ti pesak sa usana skidam..?!
Mali Princ

Some walk with their pain like an open wound for all to see.
The others crush it into themselves and do not let it turn into tears and words.



D.Cesaric

Sto rece Mika Antic jednom prilikom: "Cika Jova Zmaj deci, cika Mika Antic dva deci."

TELA

Ostariti. Dve jabuke na dasci, ostavljene za zimu. Jedna se naduje i istruli. Druga se osuši i smežura. Ako možeš, izaberi ovu drugu vrstu starosti, čvrstu i živahnu.


Mišel Turnije - Male proze

http://www.mycity.co.yu/templates/Aeolus/images/spacer.gif

,,Sve sto je stvoreno propada i umire. Sve je prolazno. Ustrajte marljivo na putu svoga spasenja!" - Poslednje reci Budine

"Uberi cvet, jer ce uvenuti i ako ga ne uberes".

"Bez kise nema sunca. Ako nista ne das, neces nista ni dobiti".

"ENJOY THE SILENCE"

"Nije bitno koliko jako udaras, vec koliko jako mozes da budes udaren a da ne padnes".

Ovo poslednje jer sam iskusio na sopstvenoj kozi. Vise puta. :( Ali izdrzao sam :ok:

Ovo trece... ljudi, zatvorite usta za trenutak. Ugasite tv za trenutak. Spustite roletne, ugasite racunar. Zatvorite slavinu. Sedite. I cutite. Odgovor ce se sam pokazati.

"Zivot nam vraca samo ono sto mi drugima dajemo."


"Ja ne razumem necedan sjaj vasih ociju, ja mislim da svi imamo podjednako malo razloga da se smejemo."

Ivo Andric "Ex ponto"



"Zaborav sve leci a pesma je najlepsi nacin zaborava jer u pesmi se covek seca samo onoga sto voli."

Ivo Andric "Na Drini cuprija" :)

Meša Selimović - Tvrđava

Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu mjeru, svoju i tuđu? Gubitak je što nam je mjera sitna, a dobitak što ne tražimo više.

Milorad Pavić - Hazarski rečnik

Od istine se ne može dobiti više no što u nju stavite.

Slobodan Selenić - Očevi i oci

Bože, ako te ima, daj mi snage da prođem kroz ispaštanje do njegovog dna, makar sada, kad već nisam bio kadar onda! Snago moja, prikupljana godinama, pomogni da istinu ne izneverim, da lagodnim preinačenjem grube uspomene sebi ne olakšam nameravani, zakasneli obračun sa njom.

Jurio je preko sveta i kroz vreme, pod razvijenim stegom na kome je blistalo plamenim slovima ispisano pitanje bez odgovora : A ŠTA JE TO ISTINA?

PRIČA JEVREJINA LUTALICE - Žan d Ormeson

"Ti si za mene jos samo malisan nalik stotinama hiljada drugih decaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi ne trebam. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomis, bicemo potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu..."

Antoan de Sent Egziperi

"Ako si se uputio prema cilju i putem poceo zastajkivati da kamenom gadjas svakog psa koji laje na tebe, nikada neces stici na cilj."

F. Dostojevski

"Vi znate sta je to sto je mene progutalo. I prosto nema nikakve nade, a u vasim ocima sam nula, zato i govorim otvoreno: Svuda vidim samo vas, a sve ostalo mi je sve jedno. Zasto i kako vas volim- ne znam. Znate, vi mozda uopste i niste lepi? Zamislite, ja uopste i ne znam da li ste vi lepi ili ne? Cak ni u licu? Srce, vam sigurno, nije dobro, a da vam um nije plemenit- i to je vrlo verovatno."(...)

"A znate li da cu vas jednog dana ubiti? Necu vas ubiti zbog toga sto cu prestati da vas volim, ni iz ljubomore, nego onako, prosto cu vas ubiti jer me neki put nesto vuce da vas pojedem."

F. Dostojevski "Kockar"

"A znate li da je, osim toga, i opasno da nas dvoje setamo sami? Mene je vec mnogo puta neodoljivo vuklo da vas pretucem, unakazim, udavim. I mislite li da do toga nece doci? Vi cete me dovesti do bunila. Tek valjda necu od skandala prezati? Ili od vaseg gneva? Sta se mene tice vas gnev? Ja volim bez nade i znam da cu vas posle toga jos hiljadu puta vise voleti. Ako vas ikada budem ubio, moracu, naravno, i sebe da ubijem; a ja sebe koliko je god moguce duze necu ubijati, kako bih sto duze taj neizdrzljivi bol da budem bez vas osecao sto duze. I znate li jos jednu neverovatnu stvar: ja vas svakim danom volim sve vise a to je takoreci nemoguce."

F. Dostojevski "Kockar"

Egziperi "Mali princ"

"Leonu Vertu

Molim decu da mi oproste sto sam ovu knjigu posvetio odrasloj osobi. Imam jedno ozbiljno izvinjenje: ta odrasla osoba je najbolji prijatelj koga imam na svetu. Imam i drugo izvinjenje: ta odrasla osoba u stanju je sve da razume, cak i knjige za decu. Imam i trece izvinjenje: ta odrasla osoba zivi u Francuskoj, ona je gladna i njoj je zima. Potrebno je da je neko utesi. Ako sva ta izvinjenja nisu dovoljna, rado cu posvetiti ovu knjigu detetu koje je nekad bila odrasla osoba. Sve odrasle osobe su najpre bila deca. (Ali se malo njih toga seca). Ispravljam dakle svoju posvetu:
Leonu Vertu
kad je bio mali decak "

Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.

Duško Radović

Na zidu visi ogledalo, ona ne misli na njega, ali ogledalo misli na nju. Kako verno hvata njenu sliku, ono je kao ponizni rob, koji svoju prednost dokazuje vernošću, rob za koga ona, naravno, nešto predstavlja, ali koji za nju ništa ne znači, koji je dobro uhvatio njen lik, ali je ne sme uhvatiti. Nesrećno ogledalo koje svakako može obuhvatiti njenu sliku, ali ne nju, to nesrećno ogledalo koje ne može zadržati njenu sliku kao tajnu u sebi, skrivajući je od pogleda celog sveta, koje, naprotiv, može samo drugima pokazati tu sliku, kao, na primer, sada meni! Kakva nesreća kada bi čovek bio takav! A ipak, ima dosta ljudi koji su takvi, koji ništa nemaju osim u trenutku kada to pokazuju drugima, koji zahvataju samo površinu stvari a ne i suštinu, koji sve gube u trenutku kada pokazuju drugima, kao što bi to ogledalo izgubilo njenu sliku ako bi mu je jednim uzdahom odala svoje srce. I ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju, a da ne vidi više u trenutku u kome je predmet suviše blizu, u trenutku kada se usne spajaju u poljubac, morao bi da izoštrim unutrašnji pogled... Ah, kako je lepa! Jadno ogledalo. mora da je to muka, ali takođe kakva sreća što ne poznaješ ljubomoru! Njena glava je potpuno ovalna, malo se naginje napred, time čelo postaje više, koje se često i ponosno podiže, ne ocrtavajući njene intelektualne sposobnosti. Njena tamna kosa nežno i fino okružuje čelo. Njeno lice liči na plod, svaki prelaz je pun i zaokružen; njena koža je prozirna i osećam svojim očima kao da je somot. Njene oči - da, još ih nisam video - pokriva jedna zavesa sa svilenim resama, koje idu u zavijutke, opasne po onoga koji želi uhvatiti njen pogled. Nadam se da ću se s njom još sresti, svakako ću je prepoznati, a i ona mene. Moj pogled sa strane ne zaboravlja se tako lako. Kada je onda iznenada sretnem, negde, gde je nisam očekivao, na nju će doći red. Ako me ne prepozna, u svakom slućaju ću već naći prilike da je još jednom pogledam sa strane, i jamčim vam da će se setiti susreta. Samo bez nestrpljenja, bez pohlepe, u svemu treba uživati polagano. Ona je odabrana, ona mi neće izbeći.

Dnevnik zavodnika - Seren Kjerkegor

"U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne ponisti."

Dostojevski "Dvojnik"

"Ima ljudi, gospodo, koji ne vole okolisne puteve i maskiraju se samo za maskaradu. Ima ljudi koji ne vide pravi covekov zadatak u vestom glacanju parketa cipelama. Ima i takvih ljudi, gospodo, koji nece reci da su srecni i zadovoljno zive ako im, na primer, pantalone dobro stoje. Najzad, ima ljudi koji ne vole da oblecu i da se vrte naprazno, benave i ulaguju, i ,sto je glavno, gospodo da turaju svoj nos kud ne treba..."

Dostojevski "Dvojnik"

Da stigneš onamo,
Da stigneš gde si, odeš ondande gde nisi,
Moraš ići putem gde nema zanosa.
Da stigneš do onoga što ne znaš
Moraš ići putem koji je put neznanja,
Da poseduješ ono što ne poseduješ
Moraš ići putem lišenja poseda,
Da dopreš do onoga što nisi
Moraš proći putem na kom nisi.
A ono što znaš jedino je što znaš
I ono što je tvoje ono je što nije tvoje
I gde jesi jeste gde nisi.

Tomas Sternz Eliot

"Kad bi reci bile kratka veka kao sto je zvuk koji ih je izgovorio! Ali one cesto zive godinama, kao sramne rane bole i zegu i truju zivot."

I. Andric "Ex ponto"

"Cutanje je najbolja kapa za prazne glave."

I. Sekulic

"Ubijati nekoga zbog ubistva nesrazmerno je veca kazna nego sto je bilo njegovo zlocinstvo. Ubistvo po presudi nesrazmerno je uzasnije nego sto je razbojnicko. Onaj koga ubiju razbojnici, kolju nocu u sumi, ili kako mu drago,taj se uvek, u svakom slucaju, do poslednjeg trenutka nada da ce se jos spasti. Bivalo je primera da je vec grlo preseceno, a on se jos nada, pa bezi ili moli. A ovde se nasigurno oduzima sva ta poslednja nada s kojom je deset puta lakse umirati; tu je presuda, i u tome sto ti sigurno znas da neces umaci, u tome se sastoji uzasna muka, i nema na svetu strasnije muke od te. Dovedite i metnite vojnika pred top u boju i gadjajte ga, on ce se jos uvek nadati; ali procitajte tom istom vojniku presudu nasigurno, on ce poludeti ili zaplakati. Ko kaze da je covekova priroda kadra izdrzati to da ne poludi? Nasto to kinjenje gadno, nepotrebno, uzaludno? Mozda ima gdegod coveka kome su procitali smrtnu presudu, pustili ga da se namuci, a zatim mu rekli:"Idi, prasta ti se." Eto, takav bi nam covek mozda i mogao ispricati. O toj je muci i strahoti i Hristos govorio. Ne, s covekovom se ne sme tako postupati!"

Dostojevski, "Idiot"

"Starim koliko moram, podmladjujem se koliko mogu."

I. Andric "Znakovi pored puta"

"Cuvaj se nejasnog i varljivog predvecernjeg sata, case i cigarete i coveka koji stoji pored tebe, smeska ti se u lice i govori malo, otezuci reci, a pazljivo slusa ono sto ti kazes."

I. Andric "Znakovi pored puta"

Nikoga laz ne vara toliko koliko stvora koji je kazuje.

Pearl Buck

"Vrlo cesto se desava da ljudi zive duze nego sto treba, nego sto vredi, duze nego sto zivot ima cilja i smisla. Prema tome, beskorisno je i apsurdno raditi na produzenju zivota uvek i po svaku cenu. Mladost treba produziti, mladost ili bar snagu zrelih godina."

I. Andric

Ne želimo li bežati od stvarnosti,
moramo u njoj tražiti svoje vrednosti.

- Alber Kami

"Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je ziveti."

I. Andric

"Stvari u koje je covek posve siguran, nikad nisu istinite. To je fatalnost vere i pouka romantike."


"Povrsne tuge i povrsne ljubavi nastavljaju ziveti. One ljubavi i tuge koje su velike, unistava vlastita punoca."


"Kada je covek zaljubljen, u pocetku zavarava sebe, a zavrsi zavaravajuci druge. (To je ono sto svet zove romansom)"

*Oskar Vajld

Negde sam ga već citirao.

"Svaki narod ima političku vlast kakvu zaslužuje"

Karl Marx

Ali i onaj: "888"

"Sve mozes, ali ne mozes onoga koji se ispeo na uzvisenije mesto spreciti da, kad gleda one ispod sebe, ne gleda- nanize."

I. Andric

Slobodan Selenić - Malajsko ludilo

Ono što superioran čovek traži je u njemu samom. Ono što ništak traži uvek je u drugima.
...........
Što je plemenitiji čovek, teže zapaža inferiornost drugih. Plemenitost je po svojoj prirodi uspavana, neupadljiva, a otkriva se tek kroz kontrast, poređenje sa neplemenitošću.
........

Nije dovoljno znati šta treba da budemo, već i šta smo.
......
O čemu god mislili, šta god studirali, pokušavali da razumemo, uvek studiramo i pokušavamo da razumemo sebe.

Moja Kordelija!
Kako bih te mogao zaboraviti?
Da li je moja ljubav delo secanja?
Čak da je vreme izbrisalo sve, i samo secanje, naši odnosi ostali bi tako živi,
tebe ipak ne bih zaboravio. Ako bih tebe zaboravio? Koga bih onda trebalo da se sećam? Pa samog sebe sam zaboravio da bih se tebe sećao; ukoliko bih, dakle, tebe zaboravio, prinuđen bih bio da se samog sebe sećam, ali u trenutku kada bih mislio na samoga sebe, morao bih se tebe setiti.
Ako bih te mogao zaboraviti!

Seren Kjerkegor - Dnevnik zavodnika

"Dobro je izbegavati cest susret sa neprijateljem ali i sa prijateljem."

J. Ducic

"Ima ljudi koji celog zivota ne reknu nijednu glupost, ali ih urade hiljadu; a ima ljudi koji sve sto reknu, prazno je, a sve sto urade, mudro je. Covek lenj voli da govori, a covek od akcije voli da cuti, i ne daje recima nikakvu cenu. Rec je neprijatelj zamaha i poleta. Dovoljno je da jednu svoju nameru dvaput nekom izgovorite, pa da ona odmah za polovinu oslabi. Velike snage su cutljive u coveku, kao i u prirodi. Napoleon je, uglavnom, bio cutalica."

J. Ducic

Oglas - M. Kapor

Trazi se jedna rec.
Trazi se ona rec sto mi je vec danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, mozda, napisem. Trazim vec godinama tu strasno vaznu rec koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nadjem, pa izlazim da je trazim po ulicama.

Pre toga, otvaram sanduce za pisma (mozda mi je neko poslao postom?), ali tamo su samo neplaceni racuni i opomene.

Odlazim da je trazim po Terazijama; mozda sedi pred Moskvom i pije pivo, a mozda je u kiosku s novinama.

“Sta radis?” – pitaju me poznanici.
Sta da im kazem? Da trazim neku rec, a ne mogu da je nadjem?

Sve sto su trazili, to su i nasli, zato sto i nisu hteli nista naročito.
Lepo se vidi: umrle su u njima prave reci, a ostali samo brojevi i opsta mesta.

Trazi se jedan svet, prekjuce iscezao.
Trazi se nada, ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traze se svi oni sto su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove naseg vremena, nase ljubavi, traze se da vrate ljubav.
Trazi se onaj ulicni casovnik na banderi pod kojim smo cekali, onaj sat sto jos uvek otkucava u nasem pamcenju. On se trazi.

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na sest a velika na dvanaest, i ne bismo se cestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na sest i na dvanaest, samo bi izmedju ta dva pogleda protekao ceo zivot.

I on se trazi – taj zivot sto promice od danas do sutra, onaj zivot sto je kolao, kljucao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, cekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog ulicnog casovnika koji se trazi, a koji je ko zna kuda odnesen. (th)i on se trazi:uredu:

Evo par citata koji se meni dopadaju...
“Nisu svi ljudi tako rdjavi kao sto to rdjav covek misli.” Ivo Andric
“Ko ne ceni sebe taj ne nesrecan, a ko precenjuje taj je glup.” Mopasan
“Moralan je onaj koji reaguje vec i na iskusenje koje dozivljava u samom sebi, ne prepustajuci mu se.”
Sigmund Frojd
“Bogat covek je onaj koji je mnogo covek, a ne onaj koji ima mnogo.”
Karl Marks
“Stida se treba osloboditi na vreme, dok jos mozemo da radimo sve ono cega se stidimo.”
Dusan Radovic
“Iako je svaki uzitak po sebi dobar, ne treba sve uzitke zeleti.” Epikur

"Nasa su groblja mlada. Tek u ovom poslednjem covecjem konopcu pocinjemo zemlji da vracamo dug i kosti ostavljamo njivama cija smo zrna zobali."

"Veruj mi, u zlu svi su ljudi zli."

D. Cosic "Koreni"

"... Tako je poceo Prvi svetski rat.
A poceo je napadom na Srbiju. Austro-Ugarska Carevina uputi na Kraljevinu Srbiju svoju kaznenu ekspediciju (Strafexpedition) da je satre i germanskom zavojevanju otvori put za Bosfor i Istok. Prvi kursumi prvog svetskog rata ispaljeni su u srpske vojnike; na desnoj obali Drine pogibe prvi covek u svetskom ratu; prva topovska granata bacena je na Beograd i srusena prva kuca u dotad nezapamcenom rusenju kuca na zemlji; prva pobednicka vesanja civila i zena, ubijanja dece i staraca, silovanja i pljacke, prva rusenja pravoslavnih crkava i trovanja seoskih bunara, izvrsise se avgusta 1914. na delu srpske teritorije okupirane vojske Austro-Ugarske Monarhije."

D. Cosic "Vreme smrti"

"Ko nosi u sebi veliku, istinsku strast, taj je nesrećan i mučen više nego stotina drugih ljudi zajedno, ali je pošteđen od mnogih sitnih briga i nedaća koje muče većinu ostalih ljudi celog veka i svakog dana pomalo..."

"Za ljude kao što je on ne bi bilo teško stvoriti raj na zemlji. Trebalo bi samo da onaj trenutak posle kupanja a pre doručka traje nepomućen dvadeset i četiri sata, i on bi bio i miran i srećan. "

"Jedanput učinjena nepravda ne da se ni popraviti ni zbrisati. Pokušaji da se ona ispravi ili otkloni, samo rađaju nove nepravde. Nepravda se kao sve na svetu množi i širi, ali ne gine i ne nestaje kao sve ostalo što se rađa. I da nema opraštanja i zaborava, nepravda bi prekrila svet i stvorila od njega stvarni pakao. "

Ivo Andrić

"Put: traka zemlje po kojoj se hoda peshke.. Cesta se razlikuje od puta ne samo zato shto se po njoj vozi autom, nego i time shto je tek crta koja spaja jednu tachku s' drugom.. Cesta nema smisao u sebi samoj: smisao imaju samo dve tachke koje spaja.. Put je pohvala prostora.. Svaki deo puta ima smisao sam u sebi i zove nas da se zaustavimo.. Cesta je pobednichko obezvredjivanje prostora koji, zahvaljujuci njoj, danas nije nishta do puka prepreka ljudskom kretanju i gubitak vremena.. Pre nego shto su se putevi izgubili iz krajolika, izgubili su se iz ljudskih dusha: chovek je prestao zudeti za tim da hoda, da hoda vlastitim nogama i raduje se zbog toga.. Ni svoj zivot nije video vishe kao put, nego kao cestu, kao crtu koja vodi od tachke do tachke, od china kapetana do china generala.. Vreme zivota mu je postalo tek prepreka koju treba savladati shto vecom brzinom..Put i cesta, to su ujedno dva razlichita poimanja lepote..U svetu cesta, lep krajolik znachi-oaza lepote, spojena dugachkom linijom s' drugim oazama lepote..U svetu puteva je lepota neprekidna i stalno promenjiva, na svakom koraku govori- "Zaustavi se"..

Kundera;M..

...sve je moguce, sve je na dohvat ruke, samo se covijek ne smije predati.
Tesko je dok se ne odlucis, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teskoce nesavladive.
Ali kad se otkines od sebe neodlucnog, kad pobjedis svoju malodusnost, otvore se pred tobom
nesluceni putevi, i svijet vise nije skucen i pun prijetnji


Mesa Selimovic

"Najlakse je moci sve; mnogo je teze moci jedno. Moci jedno sto ne mogu oni koji misle da mogu sve."

D. Cosic "Vreme smrti"

Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni i jos cudnije kako cesto nam bas to malo nedostaje.
Ivo Andric

Ja!- Teska rec, koja u ocima onih pred kojima je kazana odredjuje nase mesto, kobno i nepromenljivo, cesto daleko ispred ili iza onog sto mi o sebi znamo, izvan nase volje i iznad nasih snaga. Strasna rec koja nas, jednom izgovorena, zauvek vezuje i poistovecuje sa svim onim sto smo zamislili i rekli i sa cim nikad nismo ni pomisljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, vec odavno jedno.

Andric I., Prokleta avlija

Ko neće kad može, ne može kad hoće.
Ivo Andrić Znakovi pored puta

Ljubav je zaista neka cudna zverka koja moze da spava i kad je najjace biju. Ali kad se jednom probudi, tada je za nju smrtonosna i ogrebotina.

Alberto Moravia "Rimljanka"

Kada ne imadoh nista da izgubim, imadoh sve. Kada prestadoh da budem ono sto jesam, pronadjoh sebe samu.


U svim jezicima na svetu postoji ista poslovica "daleko od ociju, daleko od srca." Ali ja vam ovde tvrdim da nista nije pogresnije od toga; sto smo udaljeniji, blize su nam srcu ona osecanja koja pokusavamo da ugusimo i zaboravimo. Ako smo u izbeglistvu, zelimo da sacuvamo svako, i najmanje secanje na nase korene; ukoliko smo daleko od voljene osobe, svako ko prodje pored nas na ulici podseca nas na nju.

Paulo Koeljo - Jedanaest minuta

Dalay Lama)
Imaj na umu da su veliki uspesi i velike ljubavi spojeni sa velikim rizicima.
Kad gubiš nemoj izgubiti pouku koju iz toga mozeš izvuci.
Nemoj dozvoliti da zbog malog nesporazuma izgubiš veliko prijateljstvo.
Podeli svoje znanje sa drugima. To je put da postaneš besmrtan.
Presudi svoj uspeh po onome cega si se morao odreci da bi to postigao.
Ne smej se snovima drugih ljudi.
Živi dobrim i casnim životom. Kada ostariš moci ceš se osvrnuti i još jednom uživati u životu.

"Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni
i jos cudnije:kako cesto nam bas to malo nedostaje".

Ivo Andric

Ko hoce da menja svet mora da bude gori od tog sveta.
Milorad Pavić

"...Stojan je pamtio stvari i dogadjaje koje, uistinu, ne bese iskusio sa Sofijom. Pamtio je, na primer, svilasti dodir vode na njenoj kozi dok je plivala u prozirnoj, zelenoplavoj vodi na Hvaru. Pamtio je i zricanje cvrcaka koje je ona cula u toj uvali okruzenoj borovima. Osecao ledeni vetar na njenim obrzima dok ju je kosava zanosila i sibala. Cuo je kako u njoj odzvanjaju necije reci. Znao je kakav uzitak u njoj proizvodi miris parfema koji godinama nije menjala. Kako je nesto raduje. Kako i koliko je nesto boli. Budio se nocu, pritisnut njenom tugom u dugim godinama njenog bezdetnog braka.
I to mu niko nije mogao oduzeti. To mu je bila nadoknada za sve ono sto njih dvoje u stvarnosti i svakodnevnici nisu mogli da podele. Zato je uspevao da istraje u svom zivotu; ili u onome sto, kao svoj zivot, bese prihvatio."

Marija Jovanovic "Kao da se nista nije dogodilo"

,,Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi do konca ostatke svog rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svako je hitac prirode uperen ka čoveku. Svima nam je zajedinčko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela, ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe samog''.


"ne smem sebe nazvati covekom koji je dosao do saznanja. Bio sam tragalac, i jos sam to, ali ne tragam vise po zvezdama i po knjigama, pocinjem da osluskujem ona ucenja kojima sumori krv u meni. moja povest nije prijatna, nije slatka i skladna kao izmisljene price, ima ukus besmisla i pometnje, ludila i sna kao i zivot svih onih ljudi koji vise ne zele da se obmanjuju."

Herman Hesse Demijan

Alea iacta est :sunce:

Lj. Habjanović – Đurović


Postoji u meni mnogo čežnji i mnogo težnji i još više želja, neostvarenih maštanja i sveta iz oblaka. Da li ću se ikada prizemljiti ni sam ne znam. A i ne želim. Želim uvek biti dete, jer jedino tako mogu da opravdam ponekad suze u svojim očima.
Moja sloboda i moja sigurnost samo su prividni. Uporno pokušavam da se oslobodim svoje smotanosti, svoje stidljivosti i nesigurnosti, ali još uvek nisam uspeo da otkrijem onaj prauzrok koji me je, eto, doveo da se u odnosu sa ljudima ponašam tako. Otkrijem li njega, rešiću sve.
Jedino kada pišem ja sam lav! Inače, običan sam miš koji pokušava da strugne u prvu mišju rupu. Papir je jedino bojno polje gde mi niko ništa ne može. Ali, kada bi život bio papir, kada bi svi problemi bili od papira – kako bi se lako dali zgužvati!

"De sam ja neko i nešto ako na svom pragu nisam?"

Knjiga o Milutinu - Danko Popović

"... no ko je taj što ume da svira, i ako ume, što mu to vredi? Da li je veliki mrak zbog toga manje mrak, jesu li pitanja bez odgovora zbog toga manje bezizgledna, pali li očajanje sa večite nepotpunosti zbog toga manje bolno, i može li se život time ikada objasniti i uhvatiti i pojahati kao pitom konj, ili je on vazda silno jedro u oluji, koje nas nosi i koje nas, kad ga pokušamo uhvatiti, baca u vodu? Ponekad je preda mnom praznina koja kao da se pruža do usred zemlje. Šta je ispunjava? Čežnja? Očajanje? Sreća? I kakva? Zamor? Rezignacija? Smrt? Zašto živimo? Da, zašto živimo?"

Remark

"u cutanju je sigurnost"
Most na Zepi

"Pročitajte uputstvo, u njemu je sve objašnjeno"



Administrator - Bilo Koji Forum

"Ne postoji druga stvarnost osim one koju imamo u sebi samima. Stoga većina ljudi živi tako nestvarno, zato što slike izvan sebe smatraju za stvarnost, a svoj vlastiti svet u sebi ne puštaju nikako da dođe do reči. Pri tom se može biti srećan, ali ako se jednom sazna ono drugo, onda se više ne može izabrati da se pođe putem većine."

Herman Hese

kao i sumlja, kao i patnja, i sreca traze sve moguce izgovore da bi trajala

ZAn d Ormeson

Postoje tri velike strasti.Alkohol, kocka i vlast.Od prve dvije ljudi se mogu izlečiti, od treće nikako. Vlast je najteži porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je. Kao čarobni kamen, jer pribavlja moć. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji služi svakoj budali, koja ga drži. Odvojeni ne predstavljaju ništa, zajedno kao kob su ovog svijeta. Poštene i mudre vlasti nema, jer je želja za moći bezgranična. Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži, i njegova predstava o sebi uvek je lepša nego istina. Sve ljude smatra glupim, jer kriju pred njim svoje pravo mišljenje, a sebi prisvaja pravo da sve zna. I ljudi to prihvataju. Niko na vlasti nije pametan, jer i pametni brzo izgube razbor, i niko trpeljiv, jer mrze promjenu. Odmah stvaraju vječne zakone, vječna načela, vječno ustrojstvo i vežući vlast uz Boga, učvršćuju svoju moć. I niko ih ne bi oborio. ako ne postanu smetnja i pretnja drugim moćnicima. Ruše ih uvjek na isti način, objašnjavajući to nasiljem prema narodu, a svi su nasilnici, izdajom prema vladaru, a nikom to ni na um nepada. I nikoga to nije urazumilo, svi srljaju na vlast kao noćni leptir na plamen svijeće.
Bez hljeba narod može ostati, bez vlasti neće.

Meša Selimović

"A onda mi je došlo do svijesti da je opasno i ovo radosno posmatranje, nisam se više osjećao nadmoćan, ni skriven, oživjelo je nešto neželjeno u meni. Nije to bila strast, već možda gore od toga: uspomena. Na jednu jedinu ženu u mome životu. Ne znam kako je isplivala ispod naslage godina, nije lijepa kao ova, nije joj ni slična, zašto je jedna dozvala drugu, više me se tiče ona daleka koja ne postoji, dvadeset godina je zaboravljam, i pamtim, dolazi u sjećanje kad neću i kad mi ne treba, gorka kao pelin. Dugo je nije bilo u meni, odakle sad da se javi. Da li zbog ove žene s licem iz griješnih snova, da li zbog brata, da ga zaboravim, da li zbog svega što se desilo, da se prekorim? Da se prekorim što sam ispustio sve mogućnosti, i više ne mogu da ih vratim.
Oborio sam pogled, nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukčije, pa i ovo što me boli. Odlazi, sjenko, ništa nije moglo biti drukčije, i našlo bi se nešto drugo da boli. Ne može biti drukčije pa da bude bolje u ljudskom životu.
Ova što me pokrenula, vratila me sebi. "

Mesa Selimovic-Dervis i smrt

"Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvredjenosti nalaze vanredno uzivanje, a narocito kad ona kod njih dospe (sto se dogadja vrlo cesto) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvredjeni nego ne uvredjeni. Te osetljive ljude posle strasno muci kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju da shvate da su se zestili deset puta vise nego sto je trebalo."

"Idiot" Dostojevski

Onaj koga volim
rekao mi je da sam mu potrebna.
Zato se pazim
gledam kud idem
i bojim se da bi me svaka kap mogla
ubiti


Bertold Breht....(Citati ujutru i uvece)

" Da li znate zašto su knjige poput ove toliko važne? Zato što poseduju kvalitet. A šta znači reč kvalitet? Za mene to označava teksturu. Ova knjiga ima pore. Ima osobenosti. Ova knjiga može da se stavi pod mikroskop. Pod staklom biste otkrili život, videli biste kako hrli dalje u beskrajnom obilju. Što je više pora, što je više po kvadratnom centimetru više tačno pribeleženih detalja o životu, to ste "književniji". Bar je to moja definicija. Kazivanje detalja. Svežih detalja. Dobri pisci često dotiču život. Mediokriteti samo ovlaš prevuku rukom preko njega. Loši ga siluju i ostave muvama.
Da li sada vidite zašto su knjige omržene i zastrašujuće? One prikazuju pore na licu života."

Farenhajt 451 - Ray Bradbury

"O, budite uvereni da Kolumbo nije bio srecan tada kada je pronasao Ameriku, nego dok ju je trazio. Budite uvereni da je najuzviseniji momenat njegove srece bio mozda bas tri dana pre pronalaska Novog sveta, kad pobunjena posada iz ocajanja umalo nije vratila brod nazad u Evropu! Nego, ovde nije stvar u Novom svetu, djavo neka da njegov nosi. Kolumbo je umro skoro i ne videvsi ga, i ne znajuci, u stvari, sta je pronasao. Stvar je u zivotu, jedino u zivotu, njegovom neprekidnom i vecnom trazenju, a nikako u pronalasku!"

Dostojevski "Idiot"

"Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane". - Marčbenks (Kandida B. Šoa)

Momo Kapor - Snezana

Jedne Nove godine, ne secam se vise koje, izadjoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je jos padao sneg i jelke bile
prave, a ne plasticne.

Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbacenim sarenim kapama
od kartona. Ucini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.

Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?

Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom
ispod koga je svetlucala duga vecernja haljina, tako nestvarno tanka,
i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sasivena od magle i paucine.
Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu drzala samo dva
jedva vidljiva zlatna kaisica. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.
Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridrzavala je ovratnik
kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka,
istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu,
poput najfinijeg nakita?

Prosla je pokraj mene ne primetivsi me, kao u snu. U prolazu
obuhvati me oblak nekog egzoticnog mirisa. Nikad ga posle nisam
sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne,
ridja! Imala je ogromne tamne oci; u to sam siguran.

Zasto je napustila pre vremena novogodisnje slavlje? Da li je
neko ko je te noci bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li
se napio i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li mozda jedan
od retkih nocnih setaca koji je imao srecu da je vidi licno?

Ili je to bila Snezana kojoj su dojadili pijani patuljci?

Ali, zasto je plakala?

Jesam li vec rekao da sam ovu pricu napisao samo zbog toga da
je ona mozda procita i javi mi se telefonom?

Vec vise od petnaest godina razmisljam o tome zasto je plakala
one noci.

...

"Covek je skup intimnih kotradikcija zasivenih u jednu kozu."

V. Desnica "Proljeca Ivana Galeba"

Važno je možda i to da znamo

čovek je željan tek ako želi.

I ako celoga sebe damo

tek tada možemo biti celi. :ok:

M.Antić

Srecno ozenjen je tek onaj covek koji razume svaku rec koju njegova zena
nije rekla.

Hickok

Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda.

Sekspir

"Obrazovan je onaj covek,koji ima obraza"sv.vladika Nikolaj

Ivo Andric - Jelena, zena koje nema


"Dan je samo bijela hartija na kojoj se sve bilježi i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i velikim poljima nesanice. Ali tu se i sve rješava i briše, konačno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao rijeka ponornica ili sagori bez traga i spomena. "

:)Radost je ljudska crta koja coveka najvise i celog odaje.Narav nekog coveka dugo ne mozete da upoznate,a ako se covek nasmeje koji put vrlo iskreno,citava njegova narav se pokaze kao na dlanu.Dostojevski

Svako se moze razljutiti-to je lako. Ali, naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi nacin-to nije lako.
Aristotel, Nikomahova etika

"Može li čovek da voli sve, sve ljude, sve svoje bližnje? Naravno da ne može, to je čak neprirodno. U apstraktnoj ljubavi prema čovečanstvu čovek voli gotovo uvek samo sebe."

F.M. Dostojevski "Idiot"

Ali moze li misao probuditi coveka iz zivotnog sna? Ne, ako postane drugo polje zbrke, jos jedan slozeniji san, san intelekta, zabluda sveobuhvatnih objasnjenja.
(S. Belou)

..."Poznate i bliske stvari muče čoveka u samoći.Iz njih izvire dugogodišnje sećanje,a u sećanju je uvek puno bola i kajanja. Naprotiv,udaljene i retko viđene stvari ostavljaju čežnju, čežnju i slatku setu za onim što se samo željama miluje i samo uzdasima pozdravlja"...
Isidora Sekulić,Samoća

"Svaka tajna teži da izađe na videlo, kao što svaka ljubav biva izneverena, a sve svetinje oskrnavljene. Nebo i zemlja su se zaverili da sve što dobro počne, loše završi..."
I.B.Singer "Gimpel luda"

Da bi smo mogli zavoleti coveka,potrebno je da se on sakrije,a cim pokaze svoje lice-ode ljubav.
Dostojevski

Bodlerov "komentar" na pocetku knjige "Djavo perverznosti" E. A. Poa. Ovako je, dakle, govorio Bodler:

"Stojimo na ivici provalije. Zavirujemo u ponor-hvata nas muka i vrtoglavica. Prvi nam je impuls da ustuknemo pred opasnoscu. Neshvatljivo zasto-ostajemo. Malo-pomalo nasa muka, i vrtoglavica, i uzas tonu u oblak nekog osecanja koje nema imena. Postupno, neprimetno, taj oblak dobija oblike, kao ona para iz boce sto se pretvara u duh u prici iz Hiljadu i jedne noci. Ali iz naseg oblaka na ivici pravalije izraste i postaje opipljiv jedan oblik, mnogo strasniji od svakog duha ili bilo kog demona iz price, pa ipak je to samo jedna misao, uzasna misao koja nam ledi i samu srz u kostima zestinom slasti njene grozote. To je samo pomisao na ono sto bismo osetili pri strmoglavom padu s takve visine. A taj pad, to srljanje u propast-upravo zbog toga sto je spojen sa najgroznijom i najodvratnijom od svih najgroznijih i najodvratnijih slika smrti i stradanja koje su se ikad rodile u nasoj masti-upravo zbog toga sad ga silno prizeljkujemo. I posto nas nas razum snazno odvraca od ivice provalije, zato se mi utoliko plahovitije primicemo njoj. Nema u prirodi tako demonski nestrpljive strasti kao sto je strast coveka koji drscuci na ivici provalije sanja o vratolomnom skoku. Prepustiti se za trenutak nekom pokusaju razmisljanja, znaci biti neminovno izgubljen; jer premisljanje nas samo tera na uzdrzavanje i zato je to, kazem, bas ono sto mi ne mozemo. Ako se ne nadje prijateljska ruka da nas zaustavi, ili ako ne uspemo da se naglim naporom bacimo nicice na zemlju, okrenuvsi ledja provaliji, mi cemo skociti u nju i poginuti. "

...

Ima puteva koje nisam ni video i kojima nikad necu nogom stupiti - i mnogo ih ima! - ali to je stoga sto nisam nalazio snage ni vremena ni mogucnosti da to ucinim. Ali nema staze ni puta na kojima nisam bar zakoracio samo ako je to bilo mogucno. U tome nisam poznavao straha, umora ni oklevanja. I ta moja luda i nezadrziva radoznalost bila je uzrok mnogih mojih lutanja, gresaka, besmislenih ili naopakih postupaka. Ona je pojela najbolji deo moje snage, ali ona bi se mogla nazvati i mojim junastvom i mojim glavnim opravdanjem; ona bi mogla biti i stvaran osnov moga ponosa, kada bih ja hteo da se ponosim i kad bi to njoj bilo potrebno.

...

"Sve ima svoje granice." - Kako je jednostavno ponoviti te reci banalne klasicne istine.
Kako lako prihvata tu istinu onaj koji nikad ni u cemu nije osetio potrebu ni pokusao da ide daleko i tako se nije ni mogao naci na nekoj granici. Uostalom, u detinjstvu, dok su covekove snage nerazvijene, pitanje granica i ne postavlja se pred nas, jer se ozbiljno i ne sukobljavamo sa njim; tek sa mladoscu i zrelim godinama pocinju nasi sudari i nasi obracuni sa granicama, a starost i smrt i nisu drugo do poslednje granice nasih granica i naseg trajanja. Tada je i samo nase postojanje, kao takvo, nerazdvojno vezano sa pojmom granice, i to svuda i u svemu. I nasi najveci usponi i 'uspesi' u stvari su samo granice nasih moci i nastojanja, tek obrnuto protumacene i drugim imenom nazvane. Ono sto ponekad u nasem ili tudjem zivotu nazivamo 'vrhunac srece' samo je jedna od tih granica, a nas grob, koji nas pouzdano ceka negde, u zemlji ili u kamenu, poslednja je od nasih granica. Tek kad jednom i njega, zajedno sa nama, nestane u prostoru i secanju, mozemo se nadati da cemo se osloboditi prokletstva granice i uci, valjda, u bezgranicno carstvo nepostojanja.



"Znakovi pored puta" - Ivo Andric

"Svaka je nostalgija nostalgija za jednim nestalim vremenom i za jednim nestalim "ja" u njemu."

"Prava umetnost pocinje onde gde prestaje sujeta."

(Vladan Desnica)

..."Sreca, to je osecanje da covek ima sto mu je najpotrebnije"...

Blago Cara Radovana
Jovan Ducic

" Понекад не могу да одредим границе између себе и људи које волим: где завршавам ја, а где почињу они. Као да смо сви ми једно, као да смо исти – иста душа, жеља која тражи нешто...заједничко свима нама.

Сви смо у истом чамцу. А опет, сви смо различити и посебни, изразито индивидуални.

Постоји једна посебна, ретка врста људи које ја зовем моји људи. То су људи које пуштам у свој простор, у себе. Сви моји људи су у нечему исти:
Њихово тражење је стваралачко. Они не руше, већ нешто граде. Не желе да владају, јер владање губи сјај у очима,...

Моји људи имају исто осећање живота. Није више битно како ћемо назвати наше односе и који ће облик они имати. Форме наших односа се могу мењати, али то осећање повезаности нечим изнад нас, већим од нас, што нас зове и спаја, остаје.
Ми некако набасамо једни на друге и наше се судбине помешају заувек, чак и ако нисмо заједно.Као да смо неке боје које се лако мешају међусобно, а много теже са другом врстом. Боје које се растварају помоћу светла... "

( „ Бити једно“, Небојша Јовановић )

odavno nisam procitala nesto ovako istinito...

Kome ti bre da je normalan?

"... Normalan. Šta uopšte znači biti normalan? Bolovati od iste bolesti kao i komšija? Ići na ista mesta, gledati iste emisije kao i drugi? Tapšati kad se zavesa spusti, krstiti se kad ono i pop, tući se na utakmicama? Nositi majcu sa likom odbeglog ''heroja''? Ćutati kad i drugi ćute, pričati u glas sa svima? Ubaciti među komšisku živinad kokicu zaraženu ''pernatim'' virusom? Ako to zanači biti normalan onda... Juče sretnem jednog prijatelja, išli smo u isti razred. Kaže, kod mene sve po starom, škole sam završio, vojsku odslužio, još samo da se oženim i nađem posao pa onda...Pa onda, šta? Da upropastiš decu onako kako su tebe upropastili, da eventualno dočekaš peziju pa onda da crkneš kako to već red nalaže? Da redovno posećuješ lekare, da zube pereš samo kad ideš u goste, da glasaš za ''narodnjake''? Da gviriš kroz špijunku i čudiš se ko to komšiji dolazi u ovo nedoba- švalerka ili rođaka? Hm... Da matorce posećuješ samo kad gepek treba napuniti zimnicom, da rodbinu srećeš samo po sahranama, da biješ ženu iz čistog zadovoljstva? Više nije mogao da izdrži.- Šta je bre pičko, misliš da si mnogo pametan, a? -Pametan? Ne, to nikako. Da sam pametan ne bih stojao ovde i sa tobom razglabao o ''suštinskim'' pitanjima. Bistar? To, možda.Realan? Vrlo.Vaspitan? E, u to već možeš da se kladiš. Otišo je bez pozdrava. Ne zameram mu. A, i što bi?On je i dalje normalan, ja nisam.Očigledno..."

Nikola Dinić

ovde se nalazi hrpa spisa, koja je kao duša iščupana iz mene, koja se rastala od mene, koja se u prah pretvorila, u crnilo, papiri u jednu crvenu gumenu vrpcu u kojem su spisi zavezani, možda čvršće i sigurnije nego što su moje telo, moja koža, moje kosti, svi moji živci, svi moji mišići držali moju nekadašnju dušu


na samom početku predivnog romana Lajoša Zilahija " Kad duša zamire"

Kada covek dublje zagleda u dusu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja ceka onu drugu,bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste,sva proslost i sva buducnost gube svaki znacaj...i samo postoji taj trenutak..."

(Paulo Koeljo - Alhemicar)

Kad koristimo zamenicu "mi", dvema osobama pripisujemo jednu zajedničku radnju kao da sačinjavaju jedno složeno biće. U mnogim jezicima se koristi posebna zamenica ako je reč o dve - i samo dve - osobe. Smatram da je to korisna oznaka, jer ponekad nisam sam a nije nas ni mnogo. Tu smo "nas dvoje", i kod "nas dvoje" to "mi" kao da ne može da se podeli. Neka nova, tajanstvena pravila dolaze do izražaja kad se odjednom uvede ova zamenica, kao na dodir čarobnog štapića.


Justejn Gorder - Devojka s pomorandžama

«Četrdeset mi je godina,
ružno doba:
čovjek je još mlad
da bi imao želja
a već star da ih ostvaruje.
Šteta sto nemam
deset godina više
pa bi me starost
čuvala od pobuna,
ili deset godina manje
pa bi mi bilo svejedno.»

(Iz romana «Derviš i smrt»
Meše Selimovića)

Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti...

Ivo Andrić

"Evo šta prostota i sujeverje viče: “Tako su naši stari činili, tako

hoćemo i mi!” No, naši su stari zbog mnogih kojekakvih stvari

posle ljuto postradali: je li, dakle, pravo i pa*me*tno da i mi u

njima ostajemo i stra*damo? Nipošto! Kad bi ljudi uvek is*ti

ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetio.

Razumni idu sve nabolje, a ne*razumni ili ostaju kako su bili,

ili (što je vero*vatnije), ako se ne po*bolj*šavaju, a oni idu sve

na gore. Celo društvo, i svak ponaosob, kad se ne up*rav*lja po

zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora zlopatiti

i propadati. Mi smo ljudi slični pticama koje se uvek u istim

mrežama hvataju, i opet neće da se čuvaju. Od istih pogr*e*ša*ka

od kojih su naši stari stradali, i mi smo mnogo puta zbog njih

zlo*pa*tili, i opet nećemo da ih se čuvamo. "

Dositej Obradović

Sta je sreca, ili biti srecan? To je stvarno biti ono sto jesi.
Soren Kierkegaard

Tužan sam.
Toliko sam tužan da mislim da ću sutra umreti kada te napustim.
Ali kada pomislim šta bi se moralo dogoditi da ne budem žalostan, onda postoji samo jedno - da te nikada nisam ni sreo.
Tada ne bih bio tužan, već prazan i ravnodušan, a kada na to pomislim, onda ova tuga nije više tuga.
Ona je crna odeća.
druga strana sreće.
Jer hteo sam imati nešto što bi me održalo u životu, ali nisam znao da ću postati dvostruko ranjivim ako to dobijem...
Mudrost ipak dolazi u pogrešan čas: kad mladost prodje, bura se stiša i devojke odu kući...


Erih Marija Remark - Doba života i doba smrti

Bre, Kapor


Pravo je čudo kako čovek u tuđini odjedanput počne da shvata vrednost nekih stvari i reči, na koje kod kuće nije ni obraćao pažnju. Prvi put te davne godine, shvatih koliko je taj troslovni turcizam prisutan u našem svakodnevnom govoru, koliko višeslojan, nabijen svim mogućim značenjima i varijacijama... Čini mi se da ne možemo ni da sastavimo rečenicu, a da se u njoj ne nađe makar jedno bre, baš kao u Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono čuveno, nepostojano eeee! — koje ima hiljadu značenja i intonacija.

Rečeno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!

Potcenjivački: Ma, idi, bre!

Izazivački: Šta je, bre?

Nežno: Ih, bre!

Sa ljubavlju: Dođi, bre...

Prepotentno: Ti ćeš, bre, da mi kažeš?

Filozofski: More, bre!

Zapanjeno: Otkud sad to, bre?

Zapovednički: "Sviri, bre! — zapovedi Hajduk Stanko Ciganima".

Epski: "Bre, ne laži crni Arapine!"

"Bre, ćutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio — badava, sve zlo, te zlo!"

Kako, uopšte, prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik?

A, u njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono služi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.

U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama — čini se, ono je naša suština... I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!

"Cesto mi se cini da nije sve izgubljeno na vetrovima i bespucima.
Cesto me obraduje misao da je ocaj, haos i bludnja samo nuzan prelazni oblik.
Cesto mi se cini da osecam kako izlazim, jos nesiguran i slomljen, iz svega sto je bilo, i
da stajem na cvrsto mesto, van sebe, odakle pocinje pucati vidik, sirina i sloboda.
Cesto mi se pricinjava da sam jak i stalan, da sam vec dovoljan sam sebi, da sam se
izvio nad ropstvom tela i vlasti sudbine i da samo treba da sednem i polozim ruku na
dela i da radim, vedra duha i smirena srca, dugo, ustrajno i odusevljeno kao stari
zlatari. Cesto mi se pricinjava.
Ali me dan jos cesce povuce sa sobom, pa se lomim i previjam od nemila do netraga,
od coveka do coveka, od lazi do lazi i od bola do bola ..."

Ex Ponto-Nemiri Andric

Venera zauzima hiljadu položaja, ali najjednostavniji, najnezamorniji je da leškari na desnom boku :)

Ovidije, umeće ljubavi

" Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosađujem, čak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosađujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš. Razumeš? Volim sve ono o čemu razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari. Čak se i averi koji nas proganjaju lepo slažu međusobno! Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto. Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao dečiji zmajevi na vetru. Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim... A često pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osećam dobro."

"Razmislila sam i oslobodila se nekih zabluda. Volim te ali ti ne verujem, nemam u tebe poverenja. Pošto ovo među nama nije stvarnost, znači da je igra. A pošto je igra, potrebna su pravila... Razmislila sam i smatram da je to najbolje rešenje : da radim i