PDA

Puna verzija : Kад будем мртав и бео


broj310
06.05.2007, 18:29
Занима ме ваше мишљење о том нашем култном црноталасном филму. Ја сматрам да је од тог филма кренуло све.:ok:
Драган Николић је одиграо(и отпевао )маестрално:roll:

broj310
12.12.2007, 22:32
5.037 прегледа ове теме који нико до сада није искоментарисао... :(

пред сваки излазак у град
ја се питам
да ли ћу срести
у том граду
девојку :uzbud: девојку младу:jeee:

silvia
12.12.2007, 22:48
Cini mi se da nisam gledala film, o cemu se radi? :cesces:

zrnce
12.12.2007, 23:01
odlichan film Zzike Pavlovica.....:ok:

izmedju ostalih velikih glumaca i Dragan Nikolic kao Dzimi Barka....:uredu:

broj310
12.12.2007, 23:08
Kad budem mrtav i beo

Žanr: Socijalna drama

Režija: Živojin Pavlović

Kratak sadržaj: Priča o mladom sezonskom radniku labilnih moralnih kvaliteta, koji, ostavši bez posla, posle dugog lutanja i mnogih pokušaja da nađe svoje mesto u društvu i životu, bez utočišta i podrške, tragično završava život.



Producent: FRZ, Beograd

Scenario: Gordan Mihić, Ljubiša Kozomara

Snimatelj: Milorad Jakšić-Fanđo

Scenografija: Dragoljub Ivkov

Zemlja porekla: Jugoslavija, Srbija

Montaža: Olga Kršljanin (Skrigin)

Trajanje: 79 minuta

Tehnika: Widescreen, crno-beli

Prvo prikazivanje: 27.12.1967.

ako_odem
18.12.2007, 20:05
Jugoslovenska kinoteka je taj film proglasila drugim najboljim filmom svih vremena posle filma Ko to tamo peva. :ok:
Kad budem mrtav i beo snimljen je 1967. godine i pripada ''crnom talasu''.
Zivojin Pavlović je, u skladu sa svojim stvaralačkim temperamentom, a mozda još više u skladu sa svojom buntovnom ljudskom prirodom napravio, po mom mishljenju, remek delo. Dzimi Barka sjajno falshira :). (Chovek nema pojma da peva, samo shto tada TO nije znao, jer kazu da je pevao najbolje shto je mogao). :fijuk:
John Schlesinger je rekao da je inspiraciju za "Ponocnog kauboja" dobio dok je gledao "malo poznati jugoslovenski film "When I`m dead and gone"

I tako...

ako_odem
08.01.2008, 15:48
Још мало прилога филму. :)

Не знам да ли знаш да је Живојин Павловић, за један од својих значајних кадрова у овом филму, био инспирисан стиховима Волфганга Борхерта:
''Кад већ будем мртав и бео, ја бих ипак, некако хтео да макар каква некаква светиљка будем.''

Избељење*, као знак интерпункције, постепено осветљавање слике до поптуног нестанка слике у белом, налази се на последњем кадру филма, после смрти Џими Барке и има вредност поетског симбола.

и тако...

broj310
09.01.2008, 23:06
тачно тако, симболика.
иначе кроз цео филм се осећа тескоба џимија барке, његова потиштеност коју вешто скрива жељом да победи, да побегне... павловић је на мајсторски начин дао приказ послератне генерације младих изгубљених у својим очекивањима да промене свет.
чини се, универзална тема.