Blede li vasa prijateljstva..?

[yige_gui]

povremeno razmisljam o mojim prijateljima koje sam ostavila tamo daleko na Brdovitom Balkanu.. prve godine sam se trudila da pisem svima o svemu.. dugi mejlovi svaki dan.. pozivi koji su trajali satima.. jucer sam zakljucila da su se moji kontakti i te kako smanjili.. ne cujem se sa mnogima.. od mejlova sam odavno odustala.. ne pisem vise ni najboljim drugarima tako cesto ko onda.. s njima se doduse cesto cujem..ali to je svega 3-4 coveka..
zapravo na to razmisljanje me potakao drug.. nismo se culi nekoliko meseci.. znam da sam i ja u guzvi i on.. tu je i razlika u vremenu.. nikako da se uskladimo..
a kad odem tamo vidim se sa svima.. i sve je ko da nisam ni otisla..

u pocetku mi je valjda bio taj kontak potreban.. otisla sam u beli svet.. ostavila sam sve i pocela iz pocetka.. trudila sam se da odrzim kontak sa svima.. ali to je prosto nemoguce..
danas razmisljam sta se tu promenilo.. zar mi ti drugari vise nisu potrebni..!? imam nekoliko istinskih prijatelja i sa njima sam redovito u kontaktu.. iako se ponekad desi da se i s njima ne cujem nedeljama...

no medjutim ima tu jedan mali krug ljudi s kojima se zbilja cujem svaki bogovetni dan :skok: i to mi je bas bas drago :uzbud:

da li i vasa prijateljstva s vremenom blede..!? ili uspevate da odrzite kontakte sa svima..!? :)

[swba]

Neznam dal vrijeme za mene leti neprimjetno ili sta vec je razlog. Najblizim prijateljima sam svaki dan davao izvjestaj do najsitnijih detalja kako je bilo. No kako vrijeme odmice polako suzavam krug ljudi sa kojima sam u kontaktu. One najbolje redovno zovem, tako mi brze i lakse. Jer i pored moje nemarnosti ponekad od obaveza nemam vremena da sjedim i da pisem.
No sad postoji novi krug ljudi iz ovog virtuelnog svijeta sa koijma se svaki dan cujem. Nemogu da kazem da su mi zamjenili najbolje drugove od tamo, ali definitivno postali su jako vazan dio mog zivota :uzbud:

[irnik]

Moje drustvo je pocelo da se raspada jos dok sam bila u SCG. Jedno po jedno i polako knjiga spala na 2 slova. Svi smo kao u onoj Bajaginoj pjesmi "biseri rasuti po celom svetu". Naravno najvise nas ima u US (ali svi smo u razlicitim gradovima) onda Hong Kong, Novi Zeland, Kanada, Njemacka, Holandija, Svedska... Zahvaljujuci skype-u (a ponekad i msn-u) :komp2: cujemo se cesto. Ako nista makar razmijenimo po neki chat ili email...

[kissigirl]

O da... Otisla sam pre nekih godinu dana,i sa svakom mojim odlaskom dole,imam osecaj da se sve vise udaljavamo... U pocetku,dopisivali smo se svaki dan,razgovarali telefonom,ali sada je i to prestalo.Mislim da je na to najvise uticalo to sto nismo svaki dan zajedno kao pre.Nasla sam nove prijatelje koji su deo mog svakodnevnog zivota,ali ipak mi je zao sto vise nisam tako bliska sa drugovima iz Juge.Samo sa njih 2-3 sam u istim odnosima kao i pre.

[laPapun]

Na pocetku puno pisama, potom nesto manje telefonom a sada jedva s par njih internetom.
Svi se udaljavamo jedno od drugog bilo gde da smo.
Svi gledamo sve vise na svoje probleme, posao, porodica, opstanak itd.

[Captain Jack]

Dobio sam mail od najboljeg prijatelja iz Srbije doslovno ove sadrzine,"Samo mi javi da si ziv"!Onda razmislim i ukapiram da ga nisam zvao od marta meseca:cesces: Kepten,bas si odgovoran:huh:

[yige_gui]

Kepten,bas si odgovoran:huh:


pa ovo nije nista novo Keptn :roll: :lol:

[euridika]

Menja se forma sigurno, nije to vise ona ziva svakodnevna komunikacija, ali sretnemo se dva do tri puta godisnje izgrlimo, izljubimo, izmenajmo najbrze na svetu nove detalje iz nasih zivota, potvrdimo koliko se volimo i pustimo da nas vetar nosi dalje. One koje ne uspem da vidim, tu su dugi mejlovi, poneka vrsta komunikacije da se ne izgubi ritam, da se ne pogubimo. To je valjda zivot, bilo bi slicno i da smo svi ostali na istom mestu, odrastamo, postajemo zreli ljudi, nazalost...

[Beogradjanka]

Ja sam imala situaciju suprotnog smera. Naime, posle povratka u svoju zemlju, ostavila sam, negde daleko, moje novostečene prijatelje. I posle nekoliko godina dopisujemo se, saljemo mailove i vidimo se kad su oni u prilici da dodju u Beograd. Tada mi se cini da smo odrasli skupa, ceo život proveli zajedno (a nismo) i kao da smo jos juce popili kafu u nekom od naših dvorišta. Presrećna sam i emotivno ispunjena jer na nekom drugom kraju sveta postoje ljudi koje ja volim i koji vole mene.

[euridika]

Ja sam imala situaciju suprotnog smera. Naime, posle povratka u svoju zemlju, ostavila sam, negde daleko, moje novostečene prijatelje. I posle nekoliko godina dopisujemo se, saljemo mailove i vidimo se kad su oni u prilici da dodju u Beograd. Tada mi se cini da smo odrasli skupa, ceo život proveli zajedno (a nismo) i kao da smo jos juce popili kafu u nekom od naših dvorišta. Presrećna sam i emotivno ispunjena jer na nekom drugom kraju sveta postoje ljudi koje ja volim i koji vole mene.

Ja nekako, kada se kaze prijateljstvo, to jos uvek povezujem sa onim starim prijateljima za koje sam se borila i sticala ih kroz skoro citav zivot. Oni su prijatelji, pravi, a novi ljudi se srecu kroz zivot, i to je ono sto jeste moj osnovni pokretac, energija koju dobijam od dragih ljudi. U ove dve godine u zamlji lala stekla sam nekoliko veoma dragih ljudi, sa kojima sam se setala po evropi, pozivali me u njihove otadzbine, jos me nisu obilazili, jer ispadaju nekako najskuplje te avionske karte za srbiju... Ali jos nemam tu slobodu da ih nazovem prijateljima, oni su drugari, bivse kolege, sadasnje kolege, a za prijatelje, po mom misljenju treba jos mnogo vremena da protekne i mnoge bitke da se izbojuju, kao sto jesam bojevala sa onim pravim. To je jedina razlika, rekla bih.

[Savannah]

prijateljstva su se smanjila toliko da ih mogu izbrojat na prste jedne ruke. ipak oni koji su ostali bili su tu oduvek

[djebo]

Prijateljstva koja to zaista jesu bila traju i dalje bez obzira na protok vremena a ostala valjda i nisu bila prava prijateljstva već trenutni interes:(

[mariposa]

Samo jedan drug mi ostao iz stra drustva,njega vidim kad god mogu da se vratim kuci,kad cuje da sam kuci odma dodje da me vidi,ostali,pa svako vodi svoju politiku.

[Kal_el]

:jok:
ne ... prijateljice vodim redovno na sunçanje na obliznje plaze :smeh:

[remorker-bgd]

I ja sam cesto razmisljao o ovome...

Kada sam sa 17 godina odlazio iz Beograda...mnogi dragi ljudi su ostali ovde...kada sam se sa 23 vratio u Beograd...mnogi dragi ljudi su opet ostali negde daleko...a da nisam ni otisao iz Beograda, nikoga od njih ne bih ni upoznao...tvoj zivot je tvoj zivot, gde god ga ziveo...i svako tu ima neku svoju racunicu...ali to sto se sa nekim ljudima ne cujes stalno ili redovno, ne mora da znaci da i prijateljstva blede...

Sa nekim prijateljima sam se video nakon 4 godine...nismo bili ni u redovnom e-mail kontaktu...i kada smo se videli... imao sam osecaj kao da se nismo ni razdvajali...ni jedne jedine sekunde...neverovatan osecaj...takva nam je sudbina da ce uvek biti onih koji nedostaju...poprilicno...ali trudis se da zivis svoj zivot...sa svim ljudima koji su oko tebe...i sa svima onima koji nedostaju...prijateljstva blede onoliko koliko im sami dopustimo da izblede...ali to najmanje veze ima sa pisanjem mailova...ili telefonskim razgovorima...to cuvamo u sebi...

Jednom sam sa prijateljima ovde u Beogradu pravio neku klopu...bilo je tu i neko odlicno australijsko vino...pa jos pustili Sevdalinke...Jedna Od Onih Noci...kada se sve nekako poklopi...setih se i iskopah negde telefon svog dobrog prijatelja iz Sarajeva koga nisam cuo godinu dana...snovi ga odveli negde do Cikaga...zatekoh ga u kuci...kako kreci...i posle mi prepricava...na merdevinama kreci stan u Cikagu...a ja ga zovem iz Beograda...da cuje u pozadini sevdalinke...i cuje moj glas...kaze ulazi mu zena u stan 10 minuta kasnije...a njemu oci pune suza...i meni...da se ne lazemo...

Takvi trenuci su nesto najvrednije sto steknes u zivotu...

[dndr]

...polako, ali sigurno....

[ZOE]

Od kada sam otisla iz Novog Sada, 13 godina smo odrzavale vezu... bila mi je najbolja prijateljica koju sam poznavala 23 godine... bile smo kao sestre. Prosle godine, iznenada, napustila je ovaj svet. Uspomene na nase istinsko, duboko prijateljstvo nece nikada da izbledi.

[Aca1983]

Nisam dijaspora, ali tema mi se jako svidela pa cu i odgovoriti na nju.:beyond:

Do pre par godina nije bilo naivnijeg coveka na ovom svetu od mene, medjutim vreme prolazi, naivnost se smanjila, i koliko primetim plasi me da je gotovo potpuno iscezla (sada sam naivan samo kada to zelim namerno da budem).

Da li mi blede prijateljstva to ne mogu tek tako odgovoriti, jer ne znam ni da li imam prijatelje- znam samo kome sam ja najbolji i pravi prijatelj (i da li taj neko to isto misli i zna – nisam siguran, ali „ja” znam da jesam i da bih za tog/tu uradio mnogo štošta dobrog).

Nekada sam mislio da su mi svi „poznanici” s’ kojima se cesto cujem , vidim i ispricam, prijatelji. Medjutim, vreme je cudna stvar-valjda to dolazi samo od sebe sa sazrevanjem.
U telefonskom imeniku imao sam nekoliko stotina telefona , a od tog broja sa oko 50-tak ljudi sam se cuo-„bar” jednom nedeljno, zvao ih da se nadjemo, ispricamo, i tako.
Jednog dana (pre nekoliko godina) dodje meni iz dupeta u glavu da izvedem jedan eksperiment. Da stanem sa pozivima i sacekam neko vreme da vidim hoce li mene ko pozvati-kao ja njih (jer ja sam zvao u 95%slucajeva cak i kad mi nista nije potrebno, vec jednostavno onako-drugarski, i gotovo uvek prvi). Rezultat je bio „opamećujući“.

Danas se cujem samo sa nekoliko extra ljudi (drugar-ic-a koji su tu uz mene godinama), vidjamo se, zezamo, ali sve njih na prste ruke mogu nabrojati. Sa ostalim „poznanicima“ kontakt bledi-negde brze, negde sporije, ali definitivno bledi. Par dobrih ljudi je otislo i u strane zemlje, tako da je i to dovelo do blagog bledjenja naseg druzenja, iako se ja iz petnih zila trudim da se ta dobra drugarstva ne promene-saljem meilove, cujemo se telefonom, a kad dodju na odmor obavezno ih posetim i zovnem kod mene.


No zivot je to.:huh: :uredu:

[broj310]

наравно, то је неминовност овог времена и ових година у којима сам. некада ми је било неописиво тешко због те чињенице, сада сам то прихватио и мислим да сваки нови дан доноси неко ново, потенцијално пријатељство и неку нову и узбудљиву причу...
од гомиле пријатеља током, рецимо, протекле деценије, остало их је само пар. то је тако, на жалост.

[sussi]

:cesces: Pravi prijatelji su za ceo zivot, nisu nam svi ljudi s kojima se druzimo prijatelji/nisu ni neprijatelji vec drugovi/drugarice.

Druzenje je jedno a prijateljstvo je mnogo dublje ono zahteva negovanje i s jedne i s druge strane da bi opstalo. Kada kazem zahteva negu mislim izmedju ostalog i na kontakte. Sto cesce kontaktiramo to je teze da prijateljstvo izbledi ali ako to cinimo retko onda se desava da izbledi.

Covek kroz zivot srece puno novih ljudi pa otuda i novih prijatelja ali stari prijatelji ne blede.
Pravi prijatelj je uvek prijatelj :kiss:

[veljko yaric]

mene je iskustvo naucilo da nema prijatelja nego samo poznanici
ali sada je drugacije vi se meni cinite kao da se znamo godinama i da smo dugogodisnji prijatelji mislim makar mi se cinite ali videcemo u buducnosti ko je ko kad se skinu sve ama bas sve maske

[yige_gui]

navikne se chovek na svashta u zhivotu.. pa i na razdojenost.. udaljenost.. prekinute veze.. navikne se chovek na nove prijatelje.. no zadnjih dana mi neshto misle lete ka starim krajevima.. moji drugari, s kojima sam bila nerazdvojna, sad su razbacani po raznim delovima zemaljske kugle.. a leto doshlo, vracaju se korenima.. javljaju se, okupljeni.. moji planovi za povratak ovog leta su potonuli ko ribarska barka.. pa uz muziku, dok je vani noc, razmishljam o njima.. ne, ni tolike godine shto se nismo videli, ni toliki kilometri ne mogu da rasture mornarske chvorove prijateljstva :osmeh: doci ce dan kad cemo ponovo sediti okupljeni :uredu: sigurna sam :)

[Marijana Rajic]

imala sam iskustva sa tim...u sestom razredu otisla sam u inostranstvo kod roditelja...kad sam se oprastala od razreda..plakala sam ko kisa...posle sam dobila pozivnicu za maturu od razreda...ostali smo dobri,mada sad je svak kreno svojim putem.sada sam ovde,i opet postoji nostalgija za onim sto saqm ostavila tamo.cujem se sa prijateljima redovno,ali to vise nije to.jako me nostalgija vuce...

[Lana_Mi]

Blede mi prijateljstva samo ona koja zelim da postepeno izblede..jer ako je nekome stvarno stalo do neke osobe potrudice se da odrzi to prijateljstvo,napr ja imam drugaricu s kojom se druzim stvarno krsha krsha godina i dalje sooper kao i prvog dana...:D

[Emmily]

Naravno da blede- nemoguce je odrzavati kontakte sa nekim kao da si tu pored njega u istoj zemlji. Kada sam otisla trudila sam se da nikoga ne zapostavim,ali kako novi zivot krene,nove obaveze...sve novo,tako shvatim vremenom da sam se nekako otudjila od onih starih ljudi. I ja njima izgledam kao stranac kad se vidimo. I kako mislim i kako govorim. Naravno,postoji par ljudi sa kojima sam u kontaktu cesce, ali i oni imaju svoj zivot tamo.:stid2:

[CHichaGlisha]

Blede.
Ali (srećom) samo neka.
Obično su to ona - "upisana" akvarelom, drvenim bojicama, pastelnim bojama ... ili olovkom

http://www.millan.net/minimations/smileys/officesmiley.gif

Ona koja sam upisala markerom - NE BLEDE ! http://www.millan.net/minimations/smileys/yayasisters.gif (još uvek)