Jovan Jovanovic Zmaj

[yige_gui]

Jovan Jovanovic Zmaj

http://www.geocities.com/draganakonstantinovic/library/jova_zmaj.gif
1833 - 1904

~ Rođen u Novom Sadu gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Bratislavi a studirao je u Pešti, Pragu i Beču. U Novi Sad se vratio 1870. kao lekar. Objavio je knjige 'Pevanija', 'Čika Jova srpskoj omladini', 'Đulići'...

[yige_gui]

Dete i Leptir

Dete:
Leptiriću, šareniću,
hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
pomiriši samo.

Leptir:
Ja bih doš'o al' se bojim
kakve igle klete;
stisnućeš me, probošćeš me,
p' onda zbogom svete!

Dete:
Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
kol'ko imaš noga.

Leptir:
E, pa to ti mogu kazat
i izdalje malko:
Leptir ima šest nožica
a sad - zbogom, ranko!


ovo mi je bila omiljena pesmica kad sam bila mala :srce:

[yige_gui]

Ciganin hvali svoga konja

Gledaš, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il' ptica
Lastavica?
Skidaj naočari -
Ne možeš se nagledati,
Već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja
Da li valja!
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige,
Ne možeš ga u carevoj
Naći štali -
Samo Ciga što ne ume
Da ga hvali.

Da ga pospe suvim zlatom
Ko ne štedi,
Još i onda jedan dukat
Više vredi.

Ako imaš, jede seno,
zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti -
Taj ne može ostariti.
- Što ga duže teraš, kume,
Sve je mlađi,
Pa de sad mu
Para nađi!

A što pitaš: hoće l' moći
Kakav jendek da preskoči,
Jendek, jendek - kakav jendek!
Taj se nije još rodio
Koj' on nije preskočio -
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.

Ja ga jašem bez sedla -
Sedlasta mu leđa.
- Za pasoš ga ne pitaj,
Jer - to njega vređa.

Idi, kume, idi, idi -
Još me pitaš: kako vidi?
To je da se pripoveda:

Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noći -
Takve su mu oči.

A što pitaš, moj prijane,
Ima l' mane -
pa zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane -
Takvi konji nisu za nas,
za Cigane.

A brzina kakva mu je?
Malko j' brži od oluje.
Sad ćeš čuti,
Kazaću ti:
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.
Munja sevne, a on rže -
Pljusak brzo, a on brže;
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije -
Tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
- Rep.

[yige_gui]

Chigra i deca

Naša čigra
Lepo igra,
Sitno veze,
Pravo stoji -
Jer se boji.
U nje nije
Božja duša,
Ona samo
Bič naš sluša.
Al' mi deca
Bolje znamo,
Jer mi biča
Ne trebamo;
Naša duša
Reči sluša.
Recite nam:
To je dobro,
Recite nam:
To je zdravo -
Ići ćemo
Uvek lepo,
Stajaćemo
Uvek pravo.

[yige_gui]

Mali Jova

Mali Jova jedio se
Što je tako mali;
Popeo se na stolicu
Pa se visok hvali.

Jedio se mali Jova
Što nema brkova;
Nagario nausnice:
¨Sad sam čika Jova!¨

Mali Jova silom htede
Da je čovek stari,
Pa metnuo preko nosa
Neke naočari.

Od kudelje napravio
Dugu sedu bradu,
A ogrno dedin prsluk
Da ga ne poznadu.

P' onda reče: ¨Poč mi dajte
Vi, koji ste mali!¨
A drugovi kad videše -
Svi ga ismejali.

Mali Jova pokunji se
Od srama i stida;
A evo ti starog dede,
Pa mu prsluk skida.

¨Dole Jovo, sa stolice,
Skidaj naočari,
Utri brke, skini bradu -
Ti još nisi stari!

Svašta ima svoje vreme,
Onda lepo liči,
Što j' od Boga kome dato,
Nek se time diči!¨

[yige_gui]

Mali konjanik


Điha, điha, četir noge,
Sve četiri krute!
Điha, điha, mi idemo
Na daleke pute!

Sedlo mi je od marame,
Uzda od kanapa,
A bič mi je od očina
Prebijena štapa.

Rago jedna, baš si lena -
Zar te nije sram?
Al' kad nećeš ti da skačeš,
Ja ću cupkat sam. :skok:

[yige_gui]

Materina maza

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al' ga zovu drukčije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu: Ustani!
Njega ¨boli g'ava¨.

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.

Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva:
¨Jao, jao, pomagaj,
Izić će mi c'eva!¨

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga ¨boli tiba¨.

Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Većem jadno, žalosno:
materina maza!

[yige_gui]

Pachija shkola

¨Jeste l' čuli, kumo,
- Verujte, bez šale -
Otvara se škola
Za pačiće male.¨

Tako je i bilo,
- Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
Za pačiće male.

Svi pačići došli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naočare svoje.

Sve ih je upiso
U katalog male,
Pa ih je prozivo,
- Verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
I knjigom i prutom.

Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od početka.

Nije bilo uspeha
Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, gaga, ga!

[yige_gui]

Stara baka

Godine su mnoge,
A leđa nejaka,
Godine su teške -
Zgurila se baka.

Ali ipak voli
I pesmu i šalu,
Uvek ima priču
Za dečicu malu.

Kad je deca sretnu,
U ruku je ljube,
A ona se smeši:
¨Hvala ti, golube!¨

Pa se onda smeste
Ispod brsne zove,
Pa poteku priče
Sve nove i nove.

Zamiriše zova
Od sunčeva zraka -
Uživaju deca,
Uživa i baka.

[yige_gui]

Posle gozbe

Žabac sa svojom žabom
U gostima bili;
Tu su mnogo jeli,
A bogme i pili.

Pojela je žaba
Šest i pet muva,
Trbuh joj se napeo,
Ne može da duva.

Reče žaba žapcu:
¨Ja se, mužu, bojim
Neću moći kući
Na nogama svojim.¨

Žabac odgovara:
¨Teško je i meni,
Al' moram pomoći
Svojoj dragoj ženi.¨

Pa joj priđe bliže,
Na leđa je diže
I odnese kući -
Malko posrćući.http://www.gay-serbia.com/forum/images/smilies/lol.gif

[yige_gui]

Zeka, zeka iz jendaka

Skoči zeka iz jendeka,
Pa po snegu lako prti.
Za njim skoči drugi, treći,
A za trećim i četvrti.

Po ćilimu belom skaču
Jedan drugom na krkaču;
Premetnu se preko njuške,
Valjaju se poleđuške.

Gurkaju se u tom trku,
Ćuškaju se u tom huku,
Ko ih gleda ne mož' znati
Igraju l' se il' se tuku.

Gledao ih lovac stari,
Pucati mu beše žao.
Uze listak knjige bele,
Pa je zeke - nacrtao.

Zeka, zeka iz jendeka,
Danaske si srećan bio!
Danas ti je - dece radi -
Stari lovac oprostio. 8)

[yige_gui]

Pera kao doktor

¨Gospodine doktore,
Zvala sam vas amo,
Lutka mi je bolesna,
Gledajte je samo.
Pipnite joj obraze,
Pipnite joj čelo,
Meni se bar čini:
Užasno je vrelo!¨
Doktor sedi ukočen
Sa ozbiljnim mirom,
Pipa bilo lutkino,
Pa drma šeširom:
¨Influenca velika,
Al' umreti neće.
Nemojte je ljubiti
Da na vas ne pređe.
Lek ću joj propisati,
Prašak svakog sata,
Uz to, nek je protrlja
Vaša baba Nata.
Limunadu pravite
U vel'kim čašama,
Ako joj se ne pije,
Vi popijte sama.¨

[yige_gui]

Napomena materi

Naša mala Juca
Sa stolice muca:
¨Mati, mati, mati,
Znas kol'ko je sati?
Zdlavo mlogo kuca,
Tleba da se luca;
Gladna sam vec i ja,
Gladna je i kuca,
Pa i ptica peva,
I njoj klce cleva.¨

[yige_gui]

Brata se duri

¨Evo, brato, lutke, na je,
Gledaj samo kolika je!¨
A brata se duri, ljuti,
Pa će rukom odmahnuti:
¨Idi - beži - ćuti!¨

¨Hajde, brato¨ - seša reče -
¨Da idemo brati cveće!¨
A brata se duri, ljuti,
Pa će rukom odmahnuti:
¨Idi - beži - ćuti!¨

¨Hajde, brato¨ - seša zove -
¨Da nahraniš golubove!¨
A brata se duri, ljuti,
Pa će rukom odmahnuti:
¨Idi - beži - ćuti!¨

¨Hajde, brato, da s' igramo
Što god hoćeš, reci samo!¨
A braca se onda spleo.
Ko bi njemu ugoveo -
Ne zna ni sam šta bi hteo!

[swba]

Ala je lep...

Ala je lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo sljiva,
Ovde sad,
Eno sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde zbun,
Slavuj pesmom
Ljulja lug.
Ja ga slusam
I moj drug.

moja omiljena pjesmica kad sam bio mali... nadam se da je se jos uvek dobro sjecam

[swba]

ZIMSKA PESMA

Zima, zima - e, pa šta je,
Ako j' zima, nije lav!
Zima, zima - pa neka je,
Ne boji se ko je zdrav!

Hajd napolje momak ko je,
Tamo veje krupan sneg,
Vi'š en' onde navejo je
Čitav bedem, čitav breg.

A šta može zima meni,
Šta mi može, šta mi sme?
Nek mi nosić pocrveni,
Eto to je, to je sve!

Seka Zorko, nemoj stati,
Tvoj nek bude prvi red;
Sad ćemo se zagrejati -
Čučni samo na taj led!

Gle sad žive železnice -
To je trka, to je let!
Zbogom, ptice krilatice,
Naš je sada ceo svet!

Iz nosa nam para liže,
- Hajd u goste ko je zvan! -
A Campa nas jedva stiže -
Tika-taka, ¨ajzliban¨!

[SQUAW]

Pod ambrelom

Napolju je kiša,
A malena Lela
U sobi je svojoj
Ambrel razapela.

Pod ambrelom stoji,
Pa kroz prozor gledi.
Eto, tako s' radi
Kad se ambrel štedi.

[SQUAW]

Pesma o Maksimu

Kad je Maksim čuvo stado,
Premišljo je uvek rado
O pričama starih baka,
O četama vilenjaka.

Bilo podne tiho, nemo,
Maksim seo, pa zadremo;
Najedanput - nuto čuda -
Skoči neki starac s duda.

Na starcu je bilo džube
Od šalimse svetle čoje;
Seda brada do kolena
Od varamte bele boje.

Imo j' krila ko u raka,
A rogove ko u miša -
Oko pasa crven pojas
Od zelena nevidiša.

U ruci mu zlatan kovčeg -
Tvrdo zlato (sve se giba) -
On Maksimu poče zborit
Tako glasno kao riba:

¨Oj, Maksime, čedo moje,
Il' unuče - šta li si mi,
Preni skokom, skoči okom,
Pa kovčežić ovaj primi!

U kovčegu Laždipaždi
Amulet je Bilbiliti -
Ko pročita šta j' u njemu,
Doveka će srećan biti!¨

Maksim prima, starac daje
Uzdišući: ihahaj!
Ko mi i sad još veruje,
Neka čita pesmi kraj.

Kad otvori Maksim kovčeg,
Od miline sav pretrnu,
Jer tu nađe hartijicu
Tako belo, čisto crnu.

Hartija je bila mala,
Jedva veća od tri hvata,
Na hartiji behu slova
Od mokroga suvog zlata.

E sad, samo nek pročita,
Pa je srećan. Ali, jao!
Još jedanput, dvaput jao!
Maksim nije čitat znao.

Ja bih sada mogo svršit
Ovu pesmu šalozbiljnu,
Jer je pesma stigla metu.
Onu metu kuda ciljnu.

Al' još vidim onog starca
Gde se ceri iza luga. -
Ko god danas čitat ne zna,
Tom se svaki đavo ruga.

[Zlatni mis]

SMRTI, SMRTI, CRNA SMRTI,
SAD SI DOSLA PO NJI, JE LI?
NE PRESECI BOGA RADI - NASU VEZU,
A SMRT VELI:

"jA RAZUMEM TVOJU STREPNJU,
PRESEKLA SAM VEZU MNOGU,
VASA J` VEZA TAKO JAKA,
PRESECI JE JA NE MOGU...!"

ALI CU JOJ, TO MIS` MOZE,
SAMO DRUGO IME DATI,
DO SADA SE LJUBAV ZVALA
OD SAD CE SE TUGA ZVATI....

Zmaj

[Bishop]

KAD BI

Kad bi jelen im'o krila,
to bi brza ptica bila.

Kad bi lutka znala šiti,
mogla bi mi švalja biti.

Kad bi hlebac pad'o s neba,
svak' bi im'o kol'ko treba.

Kad bi mlekom tekla Sava,
sir bi bio za badava.

Kad bi uvek bio maj,
pećima bi bio kraj.

Kad bi Dunav bio vreo,
svak' bi riblje čorbe jeo.

Kad bi… al' što ne mož' biti,
o tom nemoj govoriti

[Bishop]

MALO I MNOGO

Ako činis malo
i ne možeš više,
mnogo ti se piše.

Ako činis mnogo,
a mogo bi više,
malo ti se piše.

[Bishop]

OBELEŽJA

Po svom perju ptica,

Po čistoći domaćica,

Po ukusu so,

Po rogovma vo,

Po toploti leto,

Po lajanju pseto,

Po govoru luda -

Poznaju se svuda.

[blueella]

Tiho noći

Tiho, noći,
Moje sunce spava;
Za glavom joj
Od bisera grana;
A na grani
K'o da nešto bruji -
To su pali
Sićani slavuji:
Žice predu
Iz svilenog glasa,
Otkali joj
Duvak do pojasa,
Pokrili joj
I lice i grudi, -
Da se moje
Sunce ne probudi.

[DrinChe]

Коњ и мазга

Јован Јовановић Змај

У једној штали хранио газда свог јахаћег коња. Коњ је имао лепа јасла, а у њима увек свежа сена и довољно зоби. А у истој штали, у једном куту, била је привезана и мазга коју нису неговали и тимарили, а хранили су је тек да не скапа од глади.
Једаред, усуди се мазга па рече коњу:
- Ја знам да си нешто друго него ја, па нећу с тобом да се барабарим*. Али ипак не знам зашто нећеш никад ни да ме погледаш, а камоли са мном коју проговориш. Зашто се тако поносиш?

http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2007/2903/05-01.jpg

Коњ се и не осврну на њу, али ипак одговори:
- На мојим прецима јахали су цареви и краљеви и најславније војсковође кад су ишли у рат. Ја се, дакле, не могу дружити ма с киме.
- Тако је - одговори мазга и уздахну.
Мило бејаше коњу чути да му се признају такве заслуге, пак се обрну да погледа мазгу. И одмах опази да на леђима има крст, пак је запита:
- А откуда теби тај крст на леђима?
- То је спомен из старих времена - одврати мазга скромно.
- А какав је то спомен?
- Та знаш, на једноме моме претку јахао је Христос Спаситељ кад је улазио у Витлејем. Па од тога доба ми се рађамо с крстом на леђима.
Коњ се застиде и поче премишљати како је гадна претерана гордост, а како је лепа питома скромност.

*) Барабарити се - равнати се, упоређивати се, мерити се

[zmax]

Jututunska Juhahaha

U kraljevstvu Jutututu
Kralj trinajsti Balakaha
Obećao svom narodu
Da će dati juhahaha.

Samo neka budu verni,
Nek vojuju o svom kruhu,
Neka ćute i nek žmure,
Nek plaćaju juhuhuhu.

Poslušni su Jututunci,
Plaćali su juhuhuhu,
Ćutali su, žmurili su,
Vojevali o svom kruhu.

A prolećem svakog goda
Popne s' na breg Balakaha,
Pa poviče gromoglasno:
Dobićete juhahaha!

U kralja su jake prsi,
Grlat li je Balakaha,
Kad poviče, brda s' ore -
Juhahaha, haha, haha!

Svi se grotom smejat stanu,
Sve se trese brat do brata,
A od smeha, teška smeha,
Za trbuh se i kralj hvata.

A šta im je tako smešno?
Il' je smešan Balakaha?
Il' su smešni Jututunci?
Il' je smešno "juhahaha"?

Sve troje je dosta smešno,
Ponajviše Balakaha,
Kad ozbiljno, milostivo,
Progovori: Juhahaha!

Srećni su ti Jututunci,
Srećan li je Balakaha,
Kad ih tako razveseli
Prazna rečca: Juhahaha!

[Pinky993]

Svetli grobovi


Bejaste li, braco moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu!
- Ta uvek smo mi na njemu!
Groblje j' zemlja kom se hodi,
Groblje j' voda kom se brodi,
Groblje, vrti i gradine;
Groblja, brda i doline;
Svaka j' stopa
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje, knjige sto se stiju; -
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I citulja visih slika,
Izbranika, mucenika,
Od pocetka, pamtiveka;
Sve j' to groblje -
Al je i kolevka.

Nema broja, ni imena,
U visinu zvezdam' svima,
Kamo l' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisucleca,
Niko ih se vise i ne seca...
- Na pogdekom uvek gori sveca!
Il' je sveca, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom narastaju -
Kad se umlje u proslost udubi,
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustis u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pruzajuc' se iz daljnih eona,
U povorci onoj dugoj,
Dosvetljujuc jedna drugoj,
Strujom koja napred leti,
Tezec samo jednoj meti.
Pa se tako svetle mlazi-
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo srusi kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Brzem buju visa leta
K uzvisenoj buducnosti.

Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
- Povesnice dugim redom, -
Mora cuti kako j' zivo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
"Gde ja stadoh - ti ces poci!"
"Sto ne mogah - ti ces moci!"
"Kud ja nisam - ti ces doci!"
"Sto ja poceh - ti produzi!"
"Jos smo duzni - ti oduzi!" -
To su zbori, to su glasi,
Kojima se proslost krasi,
Sto prodiru kroz svet mracni
Sa grobova onih zracni',
Spajajuci gromkom jekom,
I bozanskom silom nekom,
Spajajuci vek sa vekom
I coveka sa covekom.

Oko svakog svetlog groba
-Bas ka' gore oko zvezda-
Povesnica prica ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Novo cvece, stabla stara;
Duse ciste, srca mlada,
Naslednici sveta zara; -
Tu se sleg'o zivot mladi
Da se s grobom razgovara.
"I ti pade, dragi brate!"
- "Nisam, deco, vas dok traje!"
"Je l' ti borba bila teska?"
"Pokusajte, milina je!"
"Sta si hteo? Kud si pos'o?"
- "Tamo gde se stici mora!"
"Zar je vera tako jaka?"
- "Uvek jaca od zlotvora!"
"Malo nas je koj' bi smeli!"
- Al' vas jaka sila krece!"
"Zar ko moze stici celi?"
- "Ko posumnja, nikad nece!" -
"A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojacali,
Koji su ti krila dali?"-
- To bejahu ideali!
Bez njih nema vise leta
Nad oblakom mraka gusta;
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Zivot prazan, - mladost pusta!"

Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se zivot novi,
Naslednici svetog zara,
Kupili se sokolovi,
Pijuc' dusom svetle zrake-
Jest, tako je, braco draga,
Ti grobovi nisu rake,
Vec kolevke novih snaga!

I vam je, jaoj, pao
Stegonosa dicnog stega-
Al' je sin'o grobak novi:
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P'onda gore, p'onda u se,
Grudi drkcu, usta cute,
Ali duse razumu se.
Da l' to snaga nice nova?
Daruj, Boze, blagoslova,
Da vas zdruzi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Djurinoga!

[gerbes]

ПЕСМА

једног најлојалнијег грађанина



Све сам жеље ишчуп'о,

Па чувам захвалност;

Црква ми је династија,

Молитва лојалност.

Удрите ме на муке,

Став'те ме на пробу,

Спустите ми најцрњи

Комадић у торбу;

Метните ме гладнога

Да чувам кордоне,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



Учићу се ћутању,

Да ми буде дика,

Слободу ћу избрисат

Из мога речника.

Владаћу се к'о да сам

У ком прошлом веку,

Намигните, спалићу

Сву библиотеку;

Погорећу Шилере, Миље и Бајроне,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



Ако ј' дужност грађанска,

Хранићу се травом,

Научићу климати

Препокорном главом,



И курјук ћу оплести,

К'о у мандарина,

И сркаћу само сласт

Званичних новина.

Побећи ћу кад ми ко

Спомене Прудоне,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



За шампањац вели се:

Рђав пример даје,

Како луфта добије,

Стегу не признаје.

Клонићу се брижљиво

Те француске моде,

Нећу пити шампањца,

Па ни саме соде,

Нећу сести ни за сто,

Где спазим сифоне,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



Нећете ме видети

Да се на што дурим,

Кад опазим неправду,

Ја ћу да зажмурим.

Од бога су званија,

Од бога су власти,

Па баш да ме оглобе,

Нећу ником каз'ти.

Кад бог хоће, и правој",

Бер'те милионе,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



Кад министри намигну,

Лећи ћу да спавам,

А у сну ћу шаптати:

»Ја се покоравам!«

Док не рекну: »Устани!«

Донде устат нећу,

Заповеде л' да умрем,

Добро,и умрећу.

Ако фалим, немојте

Дават ми пардоне,

—Ал' допуст'те једино

— да мрзим шпионе!

[jamiroyu]

ALA SU TO GRDNE MUKE


Ala su to grdne muke,
Tako gledat u jabuke!
Jabuke su tako blizu,
Samo usta da zagrizu.
A lepe su rumene su,
Samo ruke da su duže,
Kad bi mogle da se pruže!
Ala da je trska kaka,
Il' udica i pecaljka,
Ili vetar da nasrlja,
Pa da koju dokotrlja.
Ala su to grdne muke,
Tako gledat u jabuke!

[silvia]

Pođem, klecam...


Podjem, klecam, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne, ne sme umreti!"
Vičem Bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: Vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Ni otuda nema mi odjeka...
Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?...
Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
Opet zborim reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"
Idem, stanem, pa mi klone glava
Nad kolevkom gde nam čedo spava.
Čedo s' budi, pa me gleda nemo;
Gledamo se, pa se zaplačemo;
Pa i njemu, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

[zmax]

U novom kaputu

Dobio je kaput nov
pa šeta po sredi,
kad opazi sirotinju -
ni da je pogledi.
Ko sam, ja sam - misli on
šta ja za kog marim!
Nek zavide koji dršću
u traljama starim!
Dva sirotna deteta
stajala kraj puta,
dva sirotna deteta,
bez toplih kaputa.
Kad je holi kaputlija
doš'o do njih blizu,
oni su ga gledali, -
zavideli nisu.
Moj oholko, tvom kaputu
cena zdravo bledi, -
čisto srce, bez zavisti,
mnogo više vredi.

Slon

Podiglo se šest drugova
u Indiju, u daleku,
želja im je videt slona, -
ne vid'li ga u svom veku.
Rekao im jedan starac:
"Priznajem vam prohtev lepi,
al' vi, ljudi, videt slona
ne možete, jer ste slepi."
Jer odista, slepi behu
sva šestor'ca - valja znati,
al' odgovor njihov beše:
"Mi ćemo ga opipati."
E, pa dobro kad je tako.
I odoše šest drugova
i stigoše u Indiju
do slonova.
Primače se jedan bratac
jednom slonu, i to s boka.
Opipa ga, onda reče:
"Vala, stvar je to široka.
Ne treba mi očnji vid:
slon izgleda kao zid!"
Drugi bratac, taj je opet
spreda stao,
pa je slonu zub dugački
opipao.
I on reče: "E, sad mi je
stvar poznata,
slon izgleda kao direk
mojih vrata!"
I treći je spreda doš'o
svome cilju,
on je slonu opipao
samo rilju.
Čim opipa, odmah reče:
"Znam sad i ja,
slon izgleda kao neka
grdna zmija!"
A četvrti, on je opet
drukče stao.
Pa je slonu samo nogu
opipao.
I on reče: "Hvala Bogu,
znam već sada.
Slon izgleda, slon izgleda
kao klada!"
Dođe peti pa ti ruku
gore diže,
opip'o je slonu uvo, -
ništa više.
Pa sad mu je sud izreći
bilo lako:
"Slon izgleda ko lepeza,
isto tako!"
A šesti se primakao
odostraga,
njemu opet rep tog zvera
pade šaka.
Čudeći se pip'o ga je
ponajduže,
onda reče: "Slon izgleda
kao uže!"
Posle su se prepirali
dugo zdravo,
koji od njih šest slepaca
ima pravo.
Ta svaki je im'o pravo
nešto malko,
al' celinu nije pozn'o
baš nijedan,
baš nikako.

[zmax]

Dva zeca

Sedela je bez brige
naša mala Mira,
ručala je lepo
iz svojeg tanjira.
Blizu naše Mirice,
tu se premetalo
veselo i čilo
jedno zeče malo.
Sve dok jedno za drugo
nisu ništa znali,
veseli su bili
ovi naši mali.
Al' kad spazi Mirica
zeku pored sebe,
sva se usplahiri,
srce joj zazebe.
A kad zeka opazi
ovo strašno dete,
potrese ga drhat
od glave do pete.
Mira bi da pobegne,
al' kuda i kome?
I zeca je stego strah
pa človi pred njome.
Uh, goleme nevolje!
Uh, goleme bede!
Izbečenim očima
jedno drugo glede.

Mali brata

Dočepo se mali brata
očevoga sata,
a sat je od zlata
pa ima i vrata,
- ala je to lepo!
A na uvo kad ga metne,
tad se čuje neka zveka,
sat govori: tika-taka!
Brata misli: hoće mleka.
- Ala je to mudro!
Zalio ga slatkim mlekom
nekoliko puti,
brata misli: sat se najo
pa sad zato ćuti.
- Al' se razumemo!
Sad su puni obadvoje,
i satić i brata,
obadvoje sada ćute.
A kad dođe tata,
- al' će biti gužve!

[zmax]

Srda

Ja se često namrštim
i stanem za vrata,
pa se srdim i srdim
po dva do tri sata.
Pitaju me i otac,
i tetka i mama:
"Šta je tebi, Evice?"
- Ja ne znam ni sama.
A kad čelo razvedrim
(to me stane truda),
onda pitam samu sebe:
"Što si bila luda?"

Uf!

Uf, muzike gadne,
uf sramote velje!
Gledaj kako plaču,
kako se krevelje!
Pružite im ogledalo,
nek vide izreda
da l' to deci dolikuje,
kako to izgleda.
Nit ih kogod psuje
nit im čini žao.
Zašto onda plaču?
- A ko bi ih znao!
Nit su gladni, žedni
nit ih štogod boli,
takve knjeze niko,
baš niko ne voli.
Od ovakvih lica
svi se živi klone.
Ovakvoj se deci
ne daju bombone.

[zmax]

Leni Rava

"Nisam nešto voljan," -
reče leni Rava,
iznese ćilimac,
pa leže da spava.
Kad je ust'o on se
seti šta je sniv'o;
snivao je da je
rasadnik zaliv'o.
Mrzi on i u snu
što mrzi na javi,
pa zlovoljan poče
češat' se po glavi:
"Kad u bašti radim,
umorim se jako, -
moram opet leći
da s' odmorim malko!"

Kako bi to stajalo

Kako bi to stajalo
kad bi čovek zreo
najedared seo
na drvena hata -
pa da se klimata?
Kako bi to stajalo
kad bi stari deka
napio se mleka
pa zavijen u jastučak -
prespavao ručak?
Kako bi to stajalo
kad bi mesto đaka
spremala se baka
da u školu pođe -
među decu dođe?
Kako bi to stajalo?
Pogodit' je vrlo lako
stajalo bi isto tako
ko što stoji Kržljaviću Ljubi -
cigara u zubi!

[zmax]

Kupanje

Ala je to divota,
kad se ko okupa!
- što se ne bi kupali,
voda nije skupa.
Moramo se kupati,
prljavštinu stresti,
- nečistoća navlači
rđu i bolesti.
Zato j' majka spremila
vodu, ali mlaku,
zato je okupala
svoga malog Laku.
A sad veli: "Cicu mi
puštati ne smete,
jer će mislit' da je sir,
poješće mi dete!"
Kucovu je slobodno,
nek se zaigrava,
on će Laku čuvati
kad legne da spava.
A stariji, Andrija,
on se većem svuko,
što ga već ne kupaju,
čisto bi se tuko.
Čekaj, čekaj, Andrija,
dok obrišu Laku,
ti ćeš onda dobiti
drugu vodu mlaku.
Laka će s' u kolevci
topiti od slasti,
a što bude snevao
neće nikom kasti.

Zašt' je vojska ućutala

Igrala se deca mala
boja i vojnika,
a u boju ima uvek
vike i usklika.
Dušmana su nadjačali,
grad su mu oteli;
pobeda je njina bila,
njom su se zaneli.
Pa eto ih, vratiše se
još od boja vrući,
vratiše se pod zastavom
kući pevajući.
Al' u sobu kad uđoše
sa teškoga puta,
najedared cela vojska
ko nema zaćuta.
Mogao bi čovek čuti
kako raste trava. -
A zašto su ućutali?
- Mali braca spava!

[zmax]

Čupoglavac iz kutije

Otvoriše kutijicu
Janjica i Nata
koju im je sa vašara
sinoć don'o tata.
Iz kutije iskočio
čupoglavac mali
pa je stao ko da pita:
No - što ste me zvali?
"Zvali smo te - da nam pevaš",
htede reći Janja,
htede reći, al' ne može
od teška smejanja.
A Nata bi rado rekla:
"Ja te nisam zvala!"
Al' od straha stisla joj se
ta ustašca mala.

Mali div

Ja sam sada najveći
u svoj okolini,
svi ste moji dečaci, -
tako mi se čini.
Ima ljudi visokih,
al' ovakvih nema:
i moj otac sad bi mi
bio do kolena!
Pop'o sam se na drvo, -
to je cela tajna,
al' ta moja visina
neće biti trajna.
Moram sići, gladan sam,
kraj će biti hvali,
pa ću opet, ko i pre,
biti dečak mali.

[zmax]

Evo naših lasta

Evo idu, kao zvani,
naši lanjski sukućani.
Evo naših lasta mili',
baš smo vas se zaželili.
Hod'te hod'te, ptice vite,
da s' od puta odmorite!
Hod'te, hod'te, gosti moji,
vaše staro gnezdo stoji!
Porušit' ga nismo dali,
mi smo vam ga sačuvali.
Ne idite drugoj strani,
hod'te k nama ko i lani!
Pod našim je krovom mirno,
niko nije u vas dirno.
Mi pevamo i igramo,
al' se nikad ne svađamo.
Živećemo u radosti, -
dobro došli, naši gosti!

Žaba čita novine

Sedi žaba sama
na listu lokvanja,
od žarkoga sunca
štitom se zaklanja
Da novine čita
to vam slika kaže
al' ne mož' da nađe
što joj oči traže.
Znate već o čemu
žabe brigu vode:
hoće li se skoro
odseliti rode.
http://www.fotorola.com/uploads/ee757bf4cf.jpg

[zmax]

Magarac i frula

Pogledajte našeg malog Đuricu,
od trske je napravio frulicu.
Svirao je lepo, sitno, šaljivo,
a magarac slušao ga pažljivo.
Đurka misli magarcu se prohtelo
pa bi i on da posvira veselo, -
tu mu radost zakratiti ne htede,
pruži frulu, magarac je - pojede!
A po tome zaključiti valjda smem
da magarac ne uživa ni u čem.
Magarac se ne zna lepše provesti,
on prezire što ne može pojesti.

Aratos takve ljubavi

Sestra Jeca
i njen bratac Neca
dobili su zeca.
Sestra Jeca
i njen bratac Neca
baš su luda deca!
Već ne znaju šta će s njime
u vel'koj radosti;
vuci tamo, vuci amo, -
pucaju mu kosti.
Zeca vole, - ali kako?
da je zecu naopako:
bratac za rep vući stade
da mu vode dade;
za uši ga vuče seka
da mu dade mleka.
Teško zeki kad je pao
u te četir' šake! -
pa se mora ratosiljat
i ljubavi take!

[zmax]

Vrabac i mačka

"Gde ćeš, vrapče, zimovati?"
- pita mačka vrapca stara.
"Ovde, onde, -
tuda, svuda!"
- tako vrabac odgovara.
"Gde ćeš, vrapče, danas ručat?"
- pita mačka vrapca stara.
"Na kraj šora,
navrh ora!"
- tako vrabac odgovara.
"A gde ti je konak, vrapče?"
- pita mačka vrapca stara.
"Šta te briga?
Pogodi ga!"
- tako vrabac odgovara.
"Znaš li, more, zašt' te pitam?"
"Jer si mačka, a ja ptica!"
- To je reko
pa uteko, -
osta mačka tužna lica.

Brodari na vezanom čamcu

"Zbogom, majko, mi idemo!" -
"Ako bog da tako?" -
"U Aziju, u Afriku
i još dalje malko.
Zbogom, majko, lađa s' kreće!
Mi smo sad brodari.
Što je more tako plitko,
to ništa ne mari.
Iz Azije donećemo
datula, smokava;
iz Afrike jednog malog
tigra ili lava.
Gde najlepšeg bude cveća,
uzbraćemo stručak,
vratićemo s' jošte danas -
i to baš na ručak."

[zmax]

Dobri susedi

"Dobar veče, susedice!
Uh, ala sam žedan!
Bi l' mi dala malo vode,
samo gutljaj jedan?"
"Hoću, hoću, - drage volje,
voda nije skupa.
Kad si žedan, evo ti je,
evo cela ćupa."
"Hvala, hvala, susedice!
E, baš se razblaži'.
Kad vam od nas što zatreba,
samo meni kaži."

Naš junak

Pogledajte amo,
deco, sa svih strana,
eto, to je naš čuveni
junak od megdana.
U ruci mu koplje,
kome nema para
(ništa zato ako je
oklagija stara).
O bedru mu sablja,
ni njoj nema mane
(slučajno je opasao
sad sa desne strane).
Na glavi mu klobuk,
s njime paradira
(na slici se ne vidi
da je od papira).
I trumbetu ima
kad treba da svira
(dok ne stekne svoju četu
sam se egzercira).
Na avanu stoji,
na sve strane varda, -
ko ga pita, odgovara:
"Ja sam avan-garda!"

[papula]

PAČIJA ŠKOLA

¨Jeste l' čuli, kumo,
- Verujte, bez šale -
Otvara se škola
Za pačiće male.¨

Tako je i bilo,
- Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
Za pačiće male.

Svi pačići došli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naočare svoje.

Sve ih je upiso
U katalog male,
Pa ih je prozivo,
- Verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
I knjigom i prutom.

Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od početka.

Nije bilo uspeha
Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, gaga, ga!

Jovan Jovanović Zmaj

MATERINA MAZA

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al' ga zovu drukčije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu: Ustani!
Njega ¨boli g'ava¨.

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.

Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva:
¨Jao, jao, pomagaj,
Izić će mi c'eva!¨

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga ¨boli tiba¨.

Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Većem jadno, žalosno:
materina maza!

Jovan Jovanović Zmaj

[zmax]

Mali filozof

Ljuljao se, ljuljao
naš veseli druže,
najedared, - eto ti ga,
prekinu se uže.
Tom kolaču, verujte,
nije se ni nado;
da je bilo malo više,
i većma bi strado.
Al' on zato ne plače,
filozof je pravi,
sedeć' mirno na zemlji
češka se po glavi.

Aca guščar

Još sam nejak, još sam mali,
zato su mi guske dali
da ih čuvam, brigu moju,
da ostanu sve na broju.
Ako budem dobre sreće,
pa kad budem momče veće, -
tad će čuvat' braca Aca
čopor svinja i prasaca.
Neka, neka, Bog će dati,
još ću i to dočekati
da proteram kroz dolove
same krave i volove!

[zmax]

Vetar

Ja sam vetar, dižem prah,
zar vas nije, deco, strah?!
Sad sam dete ko i vi,
pa ćarlijam kojegdi;
sad sam vihor, momče holo,
igram kolo naokolo;
sad vam cičim kao guja,
sad sam vetrić, sad oluja.
Zatvorite prozor, vrata
da vas vetar na zamlata!
Ja sam vetar, dižem prah,
zar vas nije, deco, strah?!

Poziv u komendiju

Javljamo ti ja i Mija:
sutra biće komendija.
Neka dođe kome prija
kalamandarija.
U trumbetu ja ću svirat',
Kastor će mi sekundirat.
Malog mopsa većem uče
da skakuće kroz obruče.
Stevica će pamuk jesti
pa iz usta trake presti.
Anđelija biće dama
u dugačkim haljinama,
pa će igrat' na štulama.
Andrija će biti deda,
brada će mu biti seda,
pa će da nam pripoveda
o zelenom žapcu,
o crvenom vrapcu.
Joja će se pajac zvati,
- on se ume premetati.
Krajcara se plaća samo,
požuri se dok imamo
još sedišta,
- lutka neće platit' ništa.