Greenpeace

[SQUAW]

[eng. green - zeleni, peace - mir]


Sigurno ste čuli za organizaciju pod imenom Grinpis, [u originalu, na engleskom jeziku - Greenpeace] i za njihove aktivnosti u cilju očuvanja prirode i životinja širom planete. Ispričaćemo vam kako je sve započelo i šta je to što Greenpeace čini najjačom međunarodnom organizacijom za zaštitu prirode i životinja.

1969. godine Komisija za atomsku energiju Sjedinjenih Država izvodi nuklearnu probu na malom ostrvu Amčitka u blizini Aleutskih ostrva. Kako je ta oblast bila i ranije poznata po zemljotresima mnogi su se plašili da će nuklearna eksploija izazvati novi zemljotres. Pet godina ranije to područje je bilo epicentar zemljotresa koji je `poslao` razorne talase sve do obala Japana. Na dan nuklearne probe okupilo se oko deset hiljada demonstranata i blokiralo granicu između Sjedninjenih Država i Kanade tražeći odustajanje od probe. Vlada Sjedinjenih Država je ignorisala zahtev i izvršila atmosfersku nuklearnu probu pa čak najavila još jednu iste godine.

1970. godine osnovan je Komitet protiv talasa [Don`t Make A Wave Commitee] koji je za cilj imao sprečavanje izvršavanja sledeće nuklearne probe. Osnivači su bili Paul Cote, student prava, Jim Bohlen, nekadašdnji ronilac i radar-operater u Mornarici S.A.D., Irwin Stowe, advokat, Patrick Moore, student ekologije i socijalni radnik Bill Darnell. Darnell je bio najveštitiji sa rečima pa je uzeo da smisli naziv koji bi najbolje odslikavao orijentaciju ove organizacije ka očuvanju cele Planete i protivljenje nuklearnom oružju. Tako je nastalo ime Greenpeace.

Brodom Phyllis Cormack kapetana John-a Cormack-a uputili su se ka ostrvu Amčitka kako bi uz miran protest prisustvovali nuklearnoj probi. Posada je brojala deset članova. Stowe i Cote su ostali na kopnu, prvi koordinirajući pritisak na političare i podršku javnosti a drugi zbog učešća na Olimpijskim igrama. Ovaj protest izazvao je veliku pažnju javnosti u Kanadi i Sjedinjenim Državama mada je međunarodnu popularnost Grinpis dostigao tek sa sledećim poduhvatom.

Naredna velika akcija odigrala se godinu kasnije, kada su se aktivisti Greeneapce-a brodom Vega uputili ka području koje je Francuska koristila za nuklearne probe, koralnom grebenu Moruroa u Južnom Pacifiku.

Pritisci iz javnosti dovode do prvih rezultata. 1972. godine Komisija za nukearnu energiju Sjedinjenih Država odlučuje da prestane sa nuklearnim probama na ostrvu Amčatka. Ostrvo je nešto kasnije proglašeno za zaštićenu zonu za ptice. 1975. godine i Francuska prekida vršenje atmosferskih nuklarnih proba na Pacifiku nakon protesta aktivista Greenpeace-a na mestu probe.

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ekologija/ekoslike/natpis-na-zgradi.jpg
april 2004, Sidnej, protest protiv genetski modifikovane soje koju u Australiji koristi najveći proizvođač piletine

Od samog početka je pristup Greenpeace-a borbi za svoje ciljeve bio da svojim smelim akcijama privuku što veću pažnju medija. Aktivisti su tako vozili gumene čamce i postavljali se između kitova i njihovih lovaca, dok su alpinisti u njihovim redovima postavljali ogromne natpise preko centralnih zgrada u velikim gradovima ostavljajući vlasti i neodgovorne korporacije da besno škrguću zubima. Medijski rat je dobijan na svakom koraku pa je broj pristalica rapidno rastao.

Hodanje po živcima moćnika je nažalost imalo i svoje tragične posledice. 1985. dogodilo se tragično potapanje tada glavnog broda Greenpeace-a - Rainbow warrior-a. [Ratnik duge, porinut 1978. u Londonskoj luci, ime dobio prema `ratnicima duge` koji su, prema predanju indijanaca, predodređeni da Žemlju spasu od ekološke katastrofe]. U akciji sprečavanja Francuske da vrši nuklearne probe na koralnom grebenu Moruroa, Ratnik duge se spremao na polazak u Oklandskoj luci na Novom Zelandu. U noći 10. jula pod palubom broda odjeknule su dve eksplozije a teško oštećeni brod je potonuo. Većina posade je uspela da se izvuče na suvo ali je fotograf Fernando Pereira u pokušaju da izvuče svoju opremu izgubio život. Ekplozije su bile podmetnute. Usledila je opsežna istraga koja je doprla sve do vrha Francuske države. Otkriveno je da su bombe podmetnule osobe iz Francuske armije. Ostavku je podneo Ministar odbrane Francuske Charles Hernu dok je iz vojne službe otpušten Admiral Pierre Lacoste, šef Francuske Obaveštajne Službe.

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ekologija/ekoslike/rainbow_warrior.jpg
1985. potopljeni Ratnik duge [gore] danas ima svog naslednika Rainbow warrior-a 2 porinutog 1989

Ironično, tragedija Greenpeace-u donosi ogroman publicitet i znatno povećanje broja pristalica, finansijera i samim tim i broja akcija na terenu. Greenpeace u narednim godinama proširuje svoje delovanje i postaje svojevrsna `savest` Planete kada je u pitanju očuvanje prirode i ugroženih životinjskih vrsta. Danas Greenpeace ima 2.8 miliona aktivista, predstaništva u 41 zemlji sveta i predstavlja najveću neprofitnu organizaciju ove vrste. Greenpeace finansiraju članovi i aktivisti dok se donacije država ne prihvataju. `Sama organizacija nema stalnih saveznika ili stalnih protivnika i funkcioniše sasvim nezavisno`. U ovom delu Evrope, najbliža kancelarija nalazi se u Češkoj koja je otvorena pre čak šesnaest godina.

Glavne aktivnosti danas su usmerene u nekoliko glavnih pravaca. Kako je Greenpeace globalna organizacija, usmerava svoje napore prvenstveno na najveće opasnosti koje prete planetarnom biodiverzitetu i prirodnoj okolini. Kampanje su usmerene na:

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ekologija/ekoslike/genetika.jpg
1. Zaustavljanje klimatskih promena
2. Zaštitu starih šuma, tzv. `pluća Planete`
3. Zaštitu okeana
4. Zaustavljanje lova na kitove
5. Zaustavljanje genetskog inžinjeringa
6. Zaustavljanje nuklearne opasnosti
7. Eliminisanje toksičnih supstanci iz upotrebe
8. Suprotstavljanje globalizaciji u trgovinskom smislu

U svojoj 34 godine dugoj istoriji ova organizacija je zabeležila toliko uspeha da zaslužuje da bude primer svakom ekološkom pokretu ili društvu za zaštitu životinja. Spisak svih zvaničnih pobeda koje je Greenpeace izvojevao protiv nesavesnih, neodgovorinih država i zakona je veoma dug. Detalje [na engleskom jeziku] možete pročitati na ovoj adresi (http://www.greenpeace.org/international_en/victory/).

[SQUAW]

Red je da osim gorenavedenih pomenemo i neke druge značajne događaje na koje je aktivnost Greenpeace imala velikog uticaja.

1983. godine na Međunarodnoj Konferenciji o radioaktivnom otpadu, održanoj u Londonu, pozvane zemlje članice da zaustave odlaganje nuklearnog otpada u more.

1992. Proglašena međunarodna zabrana masovnog izlovljavanja ribe.

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ekologija/ekoslike/lov-kitova.jpg

1994. Nakon višegodišnjeg napora za uspostavljanje Atlantskog `skloništa` za kitove, koje traži Francuska potpomognuta Greenpeace-om, Svetska komisija za lov na kitove [World whaling commission] usvaja predlog.

1996. Sporazum o sveopštoj zabrani izvođenja nuklearnih proba usvojen od strane UN.

1997. Greenpeace dobija nagradu UNEP-a za konstruisanje frižidera koji ne koristi gasove štetne po ozonski omotač. Izum je dobio ime Greenfreeze, zeleni frižider.

1998. Shell Oil, jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu, konačno pristaje da svoju naftnu platformu Brent Spar dopremi na kopno i reciklira je umesto da je potopi u okean kako je ranije planirano. Greenpeace je vodio ovu kampanju od 1995.

1999. Međunarodni zakon Morskog suda vladi Japana naređuje da prestane sa `eksperimentalnim` izlovljavanjem severnomorske tune sa plavim perajama.

2001. Posle puno godina pregovaranja, informisanja nadležnih i svakojakih pritisaka u javnosti, u Ujedinjenim Nacijama je konačno usvojen globalni sporazum o potpunom eliminisanju iz upotrebe visokotoksičnih organskih supstanci. [Persistent Organic Pollutants]

2002. Evropska Unija potpisuje Protokol iz Kjota. Iako zasluge nisu samo na Greenpeace-u, njihovo lobiranje u najvišim krugovima imalo je izuzetno značajan doprinos. Nažalost, da bi ovaj sporazum imao uspeha neophodno je da ga potpišu Sjedninjene Države i Rusija koje to još uvek nisu učinile, prvi jasno odbijajući njegovu ratifikaciju a drugi navodno prihvatajući ga a zatim, pod raznim izgovorima, izbegavajući njegovo potpisivanje.

2002. Vlada Brazila proglašava moratorijum na izvoz plemenitog drveta mahagonija posle razotkrivanja velikih razmera ilegalne seče i trgovine ovim drvetom. Greenpeace svojim aktivnostima širom sveta stalno proverava da li se moratorijum poštuje.

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ekologija/ekoslike/spaljivac-djubreta.jpg

[I]iako se količine smeća koje čovek dnevno `proizvodi` povećava, njegovo spaljivanje nije rešenje već deo problema


2003. Deni, pleme domorodaca iz Amazonskih šuma, proslavilo je uspešan završetak osamnaestogodišnje borbe za zabranu seče drveća na teritoriji na kojoj žive. Aktivisti Greenepeace-a pomogli su da se označi eko-koridor na 3.6 miliona hektara zemlje.

Februar 2003. Uz pomoć Greenpeace-a održane najveće antiratne demonstracije u istoriji. Procenjuje se da je protiv rata u Iraku demonstriralo oko 30 miliona ljudi širom sveta.

Februar 2003. Ogranak McDonalds-a u Danskoj popušta pod pritiskom i prvi uvodi u svoje restorane rashladne i klima uređaje koji ne koriste gasove `staklene bašte`.

U 2004. godini stupila je na snagu i Stokholmska konvencija zasnovana na zakonu UN o zabrani korišćenja mnogobrojnih otrovnih pesticida i dioksina koji nastaju u proizvodnim procesima koji uključuju hlor, kao i materija koje nastaju u velikim postrojenjima za spaljivanje smeća. Pored toga, Greenpeace je 4. februara ove godine oslobođen tužbe za klevetu od strane kompanije koja važi za najvećeg svetskog zagađivača - Esso mobile. Sud u Francuskoj je korišćenje simbola dolara umesto slova `s` tj. E$$O proglasio za slobodu govora.

preuzeto sa zivotinjskog carstva

[SQUAW]

Planeta je jedna i drugu nemamo. Izuzetno mi je žao što ova neprofitna organizacija nema svoju kancelariju kod nas, ali valjda će biti... Preduzimam i preduzela bih sve što je u mojoj moći da zaštitim okolinu :uredu: i rado bih bila deo nekog nenasilnog i nepolitičnog pokreta kao što je ovaj.

Ime iz severno američke indijanske legende – Dugin ratnik - je njihov vodič. Ono opisuje vreme kad je ljudska pohlepa načinila Zemlju ranjenom. Pleme “Ratnika duge” se pobunilo da bi svoju planetu sačuvalo.

“Kad se poslednje drvo poseče, poslednja reka otruje i poslednja riba ubije, tek onda ćemo otkriti da ne možemo jesti pare”.

Mislite li da se može nešto učiniti ovim nenasilnim svakodnevnim borbama koje ovi ljudi vode? I da li ste i vi sami borac za očuvanje ove planete?

[Lala Vrbas]

Izuzetno mi je zadovoljstvo da reagujem na vasu temu u vezi veoma cenjenog Greenpeace :ok:
Samo da znadete da je Vojvodina bila zastupljena aktivno na par brodova Sirius Moby Dick i Beluga na akcijama unutar Nizozemskog kraljevstva Bilo je jos jedan zemljak iz Srbije dobricina drugarcina postenjkovic koji je plovio po morima i okeanima i radio izuzetno vazne stvari za zastitu zivota i zdravlja

[SQUAW]

Grinpis:zaštititi indonežanske šume

Organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis osuđuje spaljivanje indonežanskih šuma.

http://www.b92.net/news/pics/2007/07/15144079746962ca986ada984297228_huge.jpg

Organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis optužuje proizvođače palminog ulja da spaljuju tresetne šume u Indoneziji kako bi proširili obradive površine za svoje potrebe, uprkos obećanjima od strane države da će se uhvatiti u koštac sa problemom.

Šumski požari već uveliko predstavljaju veliki problem u Indoneziji i zemljama u okruženju, koje su sve nezadovoljnije neuspešnim pokušajima da se suzbiju stalni požari i rezultijrajući oblaci dima i smoga koji bukvalno guše region.

Osim destruktivnog efekta na zdravlje milionske populacije i na životnu sredinu, dim koji proizvode ovi požari sadrži velike količine ugljen-dioksida, te ubrzava i proces globalnog zagrevanja.

Država je obećala da će prepoloviti broj ovakvih požara. Zakon iz 2004. godine zabranjuje proizvođačima da koriste vatru ili bilo kakvo drugo sredstvo štetno po životnu sredinu radi oslobađanja novih obradivih površina od šumskog pokrivača.

Požari su ponovo krenuli krajem juna ove godine, sa početkom sušne sezone u Indoneziji, pa su u oblasti Riau na ostrvu Sumatra sateliti registrovali već 124 vruće tačke, mnogo više nego u ostalim krajevima Indonezije.

“Neprekidni ciklus šumskih požara i deforestacije u Indoneziji treba posmatrati kao globalnu pojavu, jer naša zemlja umnogome utiče na globalne klimatske promene”, kaže aktivista organizacije Grinpis Hapsoro i dodaje da pored svoje redovne retorike i obećanja, kada god dođe do požara, Vlada Indonezije bi morala da preduzme i odlučnije mere kako bi sprečila ovakve pojave.

Iako su jake kiše i vodene bombe uglavnom ugasile vatru tokom prošlog vikenda, opasnost od novih požara i dalje postoji, kaže Hapsoro.

Oko 225 miliona jutara Indonezije je pod šumom, što čini oko 10 procenata preostalih tropskih šuma u svetu, tvrdi internet portal za zaštitu kišnih šuma Rainforestweb.org. Ipak, ova zemlja u Jugoistočnoj Aziji već je izgubila 72 odsto predela koji su originalno bili pod šumama, koje su uz to i važno svetsko izvorište biodiverziteta biljnog i životinjskog sveta.

Indonezija je drugi po veličini proizvođač palminog ulja na svetu, sa oko 5 miliona hektara pod zasadima uljane palme. Vlada planira da još 2 do 3 miliona jutara zemlje zasadi uljanom palmom do 2010. godine.

“Vlada je odredila oblasti u zemlji za ovu namenu i postoje stroga pravila koja se poštuju. Slika koju svet ima o nama, proizvođačima palminog ulja, da jednostavno dođemo, spalimo i ogolimo zemljište, nije baš verna onome što se zapravo radi”, rekao je agenciji Reuters Derom Bangun, izvršni direktor Udruženja indonežanskih proizvođača uljane palme.

Izveštaj koji su sponzorisali Svetska banka i Vlada Velike Britanije proglasio je Indoneziju za trećeg emitera gasova odgovornih za efekat staklene bašte, jer ispušta oko 2 milijarde tona ugljen-dioksida u atmosferu zbog deforestacije i šumskih požara.

Izvor: EM Online