Da li koristite Wikipediu?

[goldie]

http://img48.imageshack.us/img48/2239/mainjh4.jpg


Ko-osnivač Wikipedia-e i njen prvi izvršni urednik pokrenuo je „novu Wikipedia-u“ koristeći trenutnu verziju kao početnu tačku. Larry Sanger opisuje projekt kao „progresivno ili postepeno račvanje“ sa glavnom razlikom što će stručnjaci imati glavnu reč pri editovanju. Drugim rečima novi projekat će biti sličan Wikipedia-i: sistem zahteva od korisnika da se registruju, biće baziran na Wiki-ju, težiće da predstavi „neutralan stav“ i biće otvoren za donacije. Sanger je osnovao Wikipedia-u pre šest godina sa bivšim trgovcem obveznicama Jimmy Wales-om, da bi je napustio 2001-e. Sanger je u januaru ove godine najavio novi projekat nazvan Digital Universe.

izvor: theregister.com

Da li koristite Wikipediu? Kako vam se dopada ova enciklopedia na netu?

[vlado]

Otkrio sam je nedavno i mloogo mi se svidja :uzbud: :uzbud: :uzbud: pogotovu nasa verzija jer mi je razumljivija :roll:

[SQUAW]

U početku sam bila malo rezervisana jer mi se učinilo da tu može da dođe svako i napiše svakojake gluposti kojima će se drugi ljudi rukovoditi. Od kako sam tamo naišla na neke stvari koje na nekom drugom mestu nisam mogla, a uverila sam se da su tačne, koristim je sve više :uredu:

To za stručnjake mi se dopada.

[yige_gui]

U početku sam bila malo rezervisana jer mi se učinilo da tu može da dođe svako i napiše svakojake gluposti kojima će se drugi ljudi rukovoditi.

moze svako da dodje (i dolazi) i pishu stvari koje nisu proverene.. ne kazem da nije nista provereno, ali mnoge stvari koje sam procitala nisu bile temeljene na dokazima.. neke stvari se regulishu i preprave, ali mnoge i ne.. zato ne volim wikipediju i izbegavam da je koristim.. ako vec moram to je onda za neke sporedno-ne bitne stvari..

[Bishop]

Koristim je , ali samo kao dopunski izvor informacija..... s obzirom na nacin nastajanja i dopunjavanja wikipedie nemam bash veliko poverenje u nju ....

[swba]

Kao i vecina uzimam je sa rezervom, ali uvijek kod njih mozes naci neke dobre smjernice ako si se izgubio u trazenju. Sve u svemu dobro je sto postoji :ok:

[Mirakulica]

Ponekad.

[HLEBmaster]

Zavisi shta se trazi i koliko je bitna tachnost podataka. Ali generalno gledano daje sasvim zadovoljavajuce rezultate, plus linkove i pojmove vezane za trazzenu stvar.

[goldie]

Osnivač Wikipedije razvija novi pretraživač Interneta

Džimi Vols, jedan od osnivača besplatne mrežne enciklopedije Wikipedia,
saopštio je da radi na razvoju pretraživača Weba koji treba da
konkuriše popularnim pretraživačima kompanija Google i Yahoo.

Novi pretraživač, zasada, nosi radno ime Wikia (skraćenica od punog
naziva Wikiasari). Prema Volsovim rečima, komplikovani algoritmi za
pretraživanje, koje koristi većina sadašnjih pretraživača, su
prevaziđeni. "Ta tehnologija pati od manjka preduzimljivosti, pouzdanosti
i osećaja za zajedništvo", smatra Vols.

Po njegovim rečima, pretraživač Wikia će korisnicima ponuditi novi
način pretraživanja Weba, zasnovan na ljudskoj inteligenciji, što
nijedan algoritam za pretraživanje ne može da simulira. Vols je
istovremeno pozvao sve korisnike enciklopedije Wikipedia da daju svoj
doprinos u stvaranju "nove alternative uobičajenim pretraživačima
Weba".

[Invisibleman]

Retko je koristim. Samo informativno za prinalazenje nekih izvora ili linkova.
Nekih 50-ak tesktova sam i sam uredio.

[Cezar]

Ma bez vikipedije zivot ne bi mogao da zamislim. Ima sve zivo, kakva crna enciklopedija, tu je vikipedija...

[paywalker]

Ma bez vikipedije zivot ne bi mogao da zamislim. Ima sve zivo, kakva crna enciklopedija, tu je vikipedija...

Cudo jedno, moram to da proverim, he ... :ok:

[irnik]

ponekad...

[cicka]

Veoma cesto je koristim, ponekad se cak i ulogujem i uredim poneki tekst, jer smatram da zalaganje tih ljudi koji se trude da nam sve serviraju na tacni, je vredan paznje.

[Galahad]

Da, koristim Wikipediu izuzetno chesto, bukvalno sve shto me interesuje mozhe da se nadje... Naravno da sve podatke odatle treba uzijmati sa rezervom, ali je 90% stvari koje su mi trebale bilo tachno napisano, i chak opshirnije nego na nekim struchnijim mestima...

Inache, Wikipedia poseduje veliki broj moderatora, koji rade za pare, i koji prate izmene u chlancima, i ima sluchaj kada su banovali kompletan IP opseg Americhkog Kongresa... Zashto, pitate se vi? Zato shto su utvrdili da je jedan republikanski senator, uposlio svoje ljude iz kancelarije, da menjaju chlanak o njemu, i da brishu sve shto je loshe, i da ubacuju samo lepe stvari... Naravno, ljudi su skontali, banovali IP, vratili sve staro shto je obrisano, i josh i objavili to... Bila je ta vest pre mesec-dva-tri, ne znam tachno, na Slashdot-u...

Tako da, iako ima nekih nepodudaranja, i pogreshnih informacija, dovoljno puta se ispostavilo da su podaci tachni, bar za ono shto je meni trebalo, tako da je Wikipedia nezaobilazno mesto za mene...

[la femme]

Koristim je s vremena na vreme, izmedju ostalog i kao neku vrstu putokaza za dalje informisanje (svidja mi se sto ostavljaju linkove koji su u vezi sa temom)!
Kao i vecina, podatke uzimam sa rezervom, ali cesto posluze...

[goldie]

Nova softveraka alatka otkriva autore članaka u enciklopediji Wikipedia

Više novinskih agencija izvestilo je poslednjih dana o objavljivanju
softverske alatke koja otkriva identitet autora članaka u popularnoj
Internet enciklopediji Wikipedia.

Radi se o alatki Wikipedia Scanner, čiji autor je Virdžil Grifit,
diplomac kalifornijskog Instituta za tehnologiju. Grifitova softverska
alatka pronalazi autore članaka u Wikipediji, ali i sve one autore koji su
u originalni članak uneli izmene, na osnovu njihovih IP adresa. Da
podsetimo, enciklopedija Wikipedia (http://www.wikipedia.org (http://www.wikipedia.org/)) se sastoji od
članaka čiji autori su, ustvari, korisnici enciklopedije. Osim što
može priložiti svoj tekst, svaki posetilac mrežne enciklopedije može
menjati sadržaj ili čak brisati odrednice iz enciklopedije, bez obzira da
li je osoba koja to radi poznavalac oblasti na koju se odrednica odnosi.

Problem leži u tome što administratori enciklopedije, iako ne objavljuju
identitet autora, vode detaljne zabeleške o unetim izmenama, tako da
vešti poznavaoci računara mogu ući u trag urednicima Wikipedije. Većina
izmena u objavljenim člancima odnosi se na slovne greške ili očigedne
čijnenične greške, međutim ima i autora zaposlenih u velikim
kompanijama koji su menjali sadržaj članaka koji mogu naneti štetu
njihovim kompanijama.

Primera radi, osoba zaposlena u nekom od maloprodajnih objekata iz lanca
Wal-Mart, izmenila je deo članka u kome se navodi da su plate u tim
prodavnicama za 20 posto niže, nego u sličnim maloprodajnim objektima
drugih kompanija. U izmenjenoj rečenici se navodi da je "prosečna plata u
Wal-Martovim prodavnicama skoro dvostruko veća od najniže nadnice
propisane saveznim zakonima".

U drugom primeru, osoba zaposlena u kompaniji Diebold je obrisala velike
delove teksta iz članka u kome stručnjaci za bezbednost računara
kritikuju pouzdanost sistema za elektronsko glasanje koje proizvodi ta
kompanija. Obrisan je i deo članka u kome se navodi da je glavni izvršni
rukovodilac kompanije priložio određeni novčani iznos u fond iz koga se
finansirala izborna kampanja predsednika SAD Džordža W. Buša. Obrisani
delovi tog članka su naknadno vraćeni.

Ima i šaljivih primera - osoba zaposlena u kompaniji BBC promenila je
srednje ime Džorža Buša od Walker u Wanker, ali ima i tragova koji vode
do američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) ili Vatikana.

Grifit je u svom Internet dnevniku priznao da je razvio softversku alatku
u nameri da "nanese negativan publicitet kompanijama i organizacijama koje
mu nisu simpatične". Ipak, iako je nemoguće sa stopostotnom sigurnošću
tvrditi da su autori izmena zaposleni u kompanijama do kojih vode tragovi,
očigledno je da se radi o osobama koje imaju pristup računarima ili
računarskim mrežama u tim kompanijama, kaže Grifit. "Ako su izmene unete
u radno vreme, logično je pretpostaviti da se radi o osobi koja je
zaposlena u toj kompaniji, ili gostu kome je dozvoljen pristup računarskoj
mreži", dodaje Grifit.

Grifit kaže da je na ideju da razvije program došao kada je čuo za
slučaj izvesnog kongresmena za koga je otkriveno da je menjao sadržaj u
nekim člancima u Wikipediji. Po njegovom mišljenju, anonimnost autora u
projektima kakav je Wikipedia je izuzetno važna, a softverska alatka
Wikipedia Scanner u tome može samo da im pomogne.

Predstavnici Wikipedije su pozitivno ocenili efekat koji je izazvao
Grifitov program i pozvali i druge programere da razviju slične korisne
aplikacije.


izvor:MikroVesti 8)

[stane37]

Da, vikipediu koristim. Naravno, sve te informacije moram proveriti, a to cinim koristeci specijalizovane knjige. Ako nema knjige, moze i vikipedia sama. Izvalio sam da je jako pouzdana.

[broj310]

често погледам њене садржаје али проверим информацију и другим путем.
примећујем да су многи скептични што се тиче ње. мислим да је добро организована и много се тога може извући...:cesces:

[ravnogorka]

Da,uglavnom je koristim!