Puna verzija : Sudbina ili slučajnost
Interesuje me u šta verujete? Neki dogadjaji u životu se dešavaju nekako "namešteno" pa se pitam da li je to sudbina ili slučajnost?
Ivana-psy
12.09.2006, 13:52
Nama je u krvi da verujemo u sudbinu, ona je izgovor za sve sto se desi, ponata je ona recenica - valjda je takva sudbina ili tako je moralo biti, a da ne pricam o onoj sto babe kazu - tako je zapisano! Super je verovati u to, mi smo skloni da verujemo u takve recenice za sve stvari za koje nemamo objasnjenje! Verovatno da nisu svi dogadjaji slucajni, ali da li je to deo sudbine ili sta god?! To je pitanje koje ce uvek biti otvoreno!!! :hmm:
Pa iskreno u sudbinu verujem donekle. Naime neke stvari se jednostavno dese, zbog odredjenog spleta okolnosti.;) Ja, ipak, uvek trazim naucno ( logicno ) objasnjenje za neki dogadjaj ili pojavu. Nikako ne verujem u ono: "To ti se desilo zato sto je pre 500 godina na tvoju familiju neka tamo Persida bacila kletvu :wacko: :smeh: " ;)
Odredjene stvari su slucajnost, a ostale nisu sudbina. ;) Ostale stvari su onakve kakve smo ih umesili.
Ljudi teze ka necemu, svesno ili nesvesno, i obracaju paznju na neke stvari svesno ili nesvesno. Ja mogu da kazem da upravljam mojim zivotom. Samo treba biti realan i uvek objektivno sagledati situaciju i objektivno sebe postaviti u istu. Bitno je i truditi se maximalno da postignete cilj. Uvek se desi i nesto sto ne ocekujete, ali to je onda zasigurno slucajnost. Verovatnoca da se nesto desi uvek postoji!!! :uredu:
Jako je bitno mastati i verovati u sebe, ali uvek i stojati na svojim nogama i onda nekako sve samo dolazi i sve se samo namesta i tada prosto ne verujete da je to sve vasa zasluga ili zasluga nekog ko je vama blizak. Ali nije to sudbina, nego je to vas zivot.
Uvek sam volela da kazem da se ja igram sa svojim zivotom. A kada sam imala privremeni osecaj da gubim kontrolu uvek sam pevala I am loosing my favorite game. Ali i taj osecaj gubljenja kontrole te vrati na kolosek i teram dalje. To je zivot. :beyond:I mi ga vozimo, ne vozi on nas.
Odredjene stvari su slucajnost, a ostale nisu sudbina. ;) Ostale stvari su onakve kakve smo ih umesili.
Ljudi teze ka necemu, svesno ili nesvesno, i obracaju paznju na neke stvari svesno ili nesvesno. Ja mogu da kazem da upravljam mojim zivotom. Samo treba biti realan i uvek objektivno sagledati situaciju i objektivno sebe postaviti u istu. Bitno je i truditi se maximalno da postignete cilj. Uvek se desi i nesto sto ne ocekujete, ali to je onda zasigurno slucajnost. Verovatnoca da se nesto desi uvek postoji!!! :uredu:
Jako je bitno mastati i verovati u sebe, ali uvek i stojati na svojim nogama i onda nekako sve samo dolazi i sve se samo namesta i tada prosto ne verujete da je to sve vasa zasluga ili zasluga nekog ko je vama blizak. Ali nije to sudbina, nego je to vas zivot.
Sama upravljam svojim životom. A entropija u tom upravljanju me dovede u situaciju koju ću okarakterisati kao slučajnost ili kao sudbinu.
euridika
23.09.2006, 14:30
Ja volim da kažem da puštam da me vetar nosi, pa kud odplovim. Ne mislim da mi se stvari u životu nameštaju sudbinski, ali me život isprobava, ispituje, baca u najrazličitija iskušenja i tu negde sam ja ta koja donosi odluke i u skladu sa istima nastavlja dalje, ma kakve one bile. Verujem u čaroliju momenta, gde imaš jedan sekund, minut, nekada dan da rešiš šta i kako ćeš da radiš i u zavisnosti od toga potećiće reka na ovu ili onu stranu, i onda se pliva u toj reci, do sledećih momenata. Verujem u slučajnosti ali ne znam da li su sudbinski vođene, ne opravdavam svoje poraze subinom, ne veličam svoje pobede istom, previše stameno i čvrsto stojim na ovoj zemlji da bih svoj život prepuštala u ruke tamo nekome, dragom Bogu, sudbini, ili već nečemu trećem. To je, zapravo, jedini film u kom sam ja režiser, koreograf, scenograf, producent, i glavni akter!
DzuPiter
23.09.2006, 16:38
Interesuje me u šta verujete? Neki dogadjaji u životu se dešavaju nekako "namešteno" pa se pitam da li je to sudbina ili slučajnost?
Sudbina je sve sto se svakom desilo u zivotu, niti je slucajno, niti je u to moguce verovati.
Ono sto se desilo se zna, ono sto ce da se desi ne bi trebalo da se zna, ali ce se znati, ako budemo tu, kad se desi.
Sama upravljam svojim životom. A entropija u tom upravljanju me dovede u situaciju koju ću okarakterisati kao slučajnost ili kao sudbinu.
Znaci da si ti iznad Zakona prirode i Pravno-krivicnih zakona koje su neke druge njuske pisale.
Kada bih ja upravljao svojim zivotom, ne bih ovog momenta tebi pruzao svoju ljubav, nego Ferariju i Naomi Campbell.
HLEBmaster
23.09.2006, 16:55
Pretpostavljam da bi uz sva uverenja o stvarnosti, o nauci, o religiji, paranormalnom i td, paradoksalno bilo da kazem da verujem u sudbinu ..
I stvarno, za sve svoje poraze greshke i padove .. kriv sam ja i samo ja..
Sudbinom se mogu nazvati samo one karte koje su nam date rodjenjem i one na koje nikako nismo mogli uticati ...
Medjutim, dobre i pozitivne stvari volim da osmotrim i kroz perspektivu sudbine. Volim da primetim kako je zivot lepo sklopio kockice i kako sam po nekad i neplanirano doshao do necheg ili nekog sto mi danas znachi ...
E tu volim da provuchem sudbinu koja je dobro povezala srecom one mili sekunde kada ovaj mozak radi kako treba.. ;)
Dodje mu nekako toplije u ovom hladnom kosmosu :)
Sudbina, HM?
Pa ne znam. Mislim da nesto postoji, na nesto sto se ne moze u pojedinim trenutcima uticati. Ne bih to bas nazvala sudbinom. Mi najvise uticemo na ono sto nam se dogadja. Mi ili ljudi oko nas. Treba li ja sad da podjem i skocim sa balkona i da ljudi kazu PA TO JE SUDINA? E nije to bi bila moja luda glava. Najlakse je za sve dogadjaje u zivotu kriviti sudbinu. Ali mislim da to i nije bas tako, sami mi krojimo nasu subinu, a u tome nam pomazu (ili odmazu) ljudi i okolina.
Da. Mozda je to sve sudbina, pa cak negdje zapisana, te mi ne mozemo ni na koji nacin uticati na istu? Posto ne mogu dokazati da to nije tako, onda ne mogu ni iskljucivo tvrditi da to nije tako. Ali posto ne mogu dokazati i da jeste tako, onda ne mogu ni tvrditi da jeste tako. Fino, nema sta. Ostaje mi samo da pretpostavljam.
A opet, moglo bi biti da je sve to samo slucajnost. No, ja opet ne mogu dokazati ni da jeste, niti da nije. Opet mogu samo pretpostavljati. Divno.
A moglo bi biti i da je malo jedno, malo drugo; vise jedno manje drugo; jedno 30%, a drugo 70%; jedno 30%, drugo 60%, uz primjesu jos necega nepoznatog od preostalih 10%... Istinitom bi mogla biti bilo koja ponudena kombinacija, kao i bezbroj neponudenih. A koja god da je istinita, ja je ne mogu dokazati, niti bilo ko, te mi opet preostaje samo pretpostavka. Krasno.
La-la-la-la-la-la
tra-la-la-la-la
tra-la-la-la-la-la
la-la-la-la-tra...:uzbud:
Za onoga koji veruje je sudbina, a za onog ko ne veruje je slucajnost. Ja licno verujem i za mene je sudbina. Objasnicu ovo svoje misljenje sledecim primerom.
Ja, na primer, imam plave oci. Da li je sudbina ili slucajnost?
Pobornici nauke i ko zna jos cega (verujem i ja u nauku - naucnici, bez prerane ljutnje) reci ce: U tvom naslednom materijalu (genima, valjda) je zapisano da imas recesivni gen na 18-om (lupam) hromozomu, koji odredjuje boju ociju i zato si imao 45,67 % sansi da imas plave oci. Na izvlacenju srecnog dobitnika (zacece) izvukako si bas tu kombinaciju i eto te takav kakav si, ali to nema nikakve veze sa tvojim buducim zivotom (sudbinom :osmeh: ). Ceo tvoj naredni zivot ce zavisiti od toga sta si jos osim plavih ociju izvukao na litriji (inteligencija, nasledne bolesti, visina, ...) i od okolne sredine. Svet je tvoj, osvoji ga!
A sada se vracamo na moje glediste.
Na rodjenju sam dodirom prsta sudbine dobio plave oci, ali ne slucajno! Mozda su te moje plave oci razlog zbog kojih sam stvoren. Mozda su one bile glavna ideja, a ja sam samo telo koje treba da ih nosi. Da ne idem predaleko.
Kada sam rodjen dobio sam mogucnosti za razvoj, bas kao sto sam gore u "naucnom" delu opisao, to ne negiram, ali ga obrazlazem na drugi nacin i jos ensto dodajem. (ovo ce da bude duzi tekst - sto to mrzim)
Deo prvi: Drugacija Interpretacija.
Jeste,rodjen sam sa nekim koeficijentom inteligencije, sa (bez, hvala Bogu) naslednim bolestima, nekim fizickim karakteristikama. Isto tako, rodjen sam u nekoj porodici, u nekom gradu, nekoj zemlji ,... sto je dalje uslovilo kako ce te potencijalne osobine da se razvijaju. Od predaka sam nasledio temperament, a zahvaljujuci roditeljima, rodbini, prijateljima, obdanistu , skoli, drustvu razvio karakter. Ali zasto sam dobio bas te potencijalne osobine na rodjenju, zasto sam odrastao tamo gde sam odrastao? Da li je to slucajno, ili je namerno (sudbina)? Ja tvrdim da je namerno (on purpose), sa nekom svrhom. Ako nemamo svrhu, zasto onda postojimo? Da bi smo mislili kako smo mnogo vazni i da sve zbog nas postoji. ne bih rekao. Mislim da smo svi mi i sve sto nas okruzuje deo nekog veceg plana, i da smo svi mi bas sa namerom takvi kakvi jesmo da bi da "skalamerija" mogla da radi. Doduse, definitivno nismo cvrsto vezani tim masterplanom (ne investicionim, pozdrav za Mladju, kakav lik - ni on nije slucajan :smeh: ) imamo neku prividnu slobodu, taman da se osilimo da pomislimo da nesto sami stvaramo. Kada napravimo neki izbor, da li mozemo biti sigurni da celokupno nase postojanje nije uslovilo taj izbor. Ako pocnemo da razvijamo film unazad mozemo doci do zakljucka da je sve sto je prethodilo bilo svrha tog jednog dogadjaja. Neko ce naravno reci, sta lupas, okrenuo si stvari naopako! Jesam to upravo i hocu da kazem. Sta ako stvari jesu obrnute? Zemlja je bila ravna dok nije dokazano da je okrugla, bila je i u centru svemira, dok tu nije stalo Sunce, a njega kasnije izguralo ko zna sta,... Nadam se da shvatate poentu moje price (pa da mi posle objasnite :) ), stvari u "naucnom", dokazanom svetu su takve dok se ne dokaze da su drugacije. Do nedavno smo imali i 9 (devet) planeta u nasem trecerazrednom suncevom sistemu (copyright by WB - Buggs Bunny), a od "juce" maleni Pluton vise nije planeta. Eto paradoksa o kome pricam, buducnost je promenila proslost. Ako se vratimo XY godina u proslost kada smo to ucili u skoli, to je tila cinjenicna, neoboriva istina. Nju je izmenila cinjenica iz tadasnje buducnosti, a ni smo ostali isti i nebesko telo o kome govorimo je ono isto. I koliko se to puta dogodilo. Ispade da buducnost interpretira proslost. Znaci da je ona starija. Ispada da proslost nije izvor buducnosti nego njen eho. (al' sam ga zapetljao)
I gde su tu one plave oci? Hocu da kazem da one nsu tu da bi ja mogao da vidim, a da su slucajno plave boje, vec da su plave sa nekim razlogom. (da bi se nekom svidele, na primer) Tu cu nadovezati onaj deo drugi
Deo drugi:
Mozda je taj razlog zasto su bas plave i takve kakve jesu toliko vazan da je sve ostalo nebitno. Mozda ce u nekom "buducem" (namerno sam stavio navodnike) trenutku zbog plavih ociju me neki ludak ubiti i tako precrtati sve sto sam naucio, video, cuo, ... , ostaviti me kao uspomenu koja bledi onim deojkama koje sam zahljajuci tim ocima osvojio, a onda zahvaljujuci ostatku mene naposletku i izgubio, i ...
(Ne mogu vise da pisem, verovatno sam smorio, ako nisam napisite i vi nesto, pacu kada stignem ponovo da napisem nesto ,u tom slucaju, zanimljivo)
Cesto se u narodu pominje rec SUDBINA, sudjeno mu je, sudbina ga odvela tu i tu, te kvalifikacije prokleta losa i druge sudbine. Ija sam dugo bio u neznanju i onda sam pitao jednog mog dobrog prijatelja svestenika kako na to gleda vera.
I evo odgovora: Ako sin ubije majku, polazeci od pretpostavke da sudbina postoji,onda ce on odgovarati pred zemaljskim sudom, ali pred Bogom ne, jer sudbina ga je dovela dotle, a ona je apsolutno jaca, i ispade da on nije gresan pred Bogom. Sudbina ne postoji.Covek kao ljudsko bice, Bogom stvoreno, razlikuje se od svih drugih zivih bica u jednom najbitnijem ima mogucnos da razmislja i donoseci odluke o nacinu svog zivota na taj nacin i kreira svoj zivotni put. Ako izabere ispravni pravedni nacin zivota u skladu sa verskim i drustvenim nacelima i njegov zivotni put bice zanimljiv, miran i lep. Ako se pak opredeli za suprotni nacin zivota, zapasce u stihiju, nezasticenog od Boga zivljenja, a u stihiji su svi negativni izazovi prisutni.
Nadam se da ce pocetak ove teme zainteresovati Vas koji ovo procitate?
Sudbina i slucajnost su po meni jedno te isto...
Vjerujem u sudbinu,postoje neke stvari koje ne mozemo izbeci ma koliko mi to hteli..
Ali verujem i zakon karme, da sve sto ucinis vrati ti se triput...Kad je to u pitanju sami smo krivi za ono sto nam se desava,za dobro i lose no neke velike stvari ipak ne mozemo izbeci...
Svakako nisam osoba koja ce pustiti da je valovi nosi kud god hoce...Ljudi se obicno tako prepuste i stalno cujes,ako je sudjeno bice...
A pa ja ne zelim da cekam zadnji tren za nesto,zelim sad,zelim odmah i ako ne mogu da dobijem pa onda i nije bilo sudjeno i idem dalje...
Zivot je isuvise kratak da bi ga prozivela u cekanju...
Moram da odgovorim a u stilu sa mojim nacelima zivljenja, SUDBINA NE POSTOJI, izabrani put je samo izbor zivotnog puta. Ako nesto ne postignem, nije zato sto mi je tako sudjeno, vec zato sto se nisam ispravno izborio za to.
Komplikovano pitanje...Sudbina je nesto u sta verujemo kada nemamo drugog izbora tj. kada nemamo smisleno objasnjenje za dogadjaj koji je nepredvidjen.Svi mi donekle upravljamo svojim zivotom,...ali samo donekle.Postoji niz nepredvidjenih situacija koje nam se zadese jer i sam zivot nije sablon po kom znamo kada ce nam se bilo koja stvar u zivotu desiti.Da je tako,ne bi bilo interesantno.Slucajnosti mozemo definisati isto kao sto sam i sudbinu.Stvar je samo u tome kako cemo iznenadnu,nepredvidjenu situaciju nazvati.Nekome je lakse da takve stvari pripise nekoj "visoj sili" pa kaze da je to sudbina dok ovi drugi kazu za isto da je slucajnost...I sama koristim oba izraza mada nisam uvek sigurna sta je "upravljalo" dogadjajem koji nisam ocekivala...
Ništa,amo baš ništa se u životu ne dešava slučajno.
ajde da probam ovako ,potrudiću se da budem jasna :)
Kada bi slučajnosti postojale,ova bi sigurno bila jedna od njih...u pitanju je novčanica od 20 dolara :uredu:
http://img502.imageshack.us/img502/7903/dol1wm8.jpg
pa onda ovako..
http://img98.imageshack.us/img98/7787/dol2je2.jpg
i naravno ovako...
http://img502.imageshack.us/img502/3921/dol3ho0.jpg
Pentagon!?
A sa druge strane
http://img98.imageshack.us/img98/9361/dol5jx1.jpg
slučajnost..ili..
odlučite sami....:)
**princess**
28.06.2007, 14:31
ju... bogtemazo....
shto se teme tiche...
ne verujem mnogo u sluchajnost... pre u sudbinu.
mada opet ne kazem da se sudbina ne moze menjati...
ustvari, da ne lupam previshe: nemam pojma! ;)
remorker-bgd
10.07.2007, 10:47
Hmm...smatram da dobrim delom upravljas svojim zivotom...a mnogi su skloni da slegnu ramenima i kazu "sudbina"...ALI...nije bas da ne verujem u sve to...neke stvari se dese na najneverovatnije nacine...neke jako drage ljude u svom zivotu sam upoznao na najcudnije nacine...mnogo je kockica tu moralo da se sklopi...e sad...ok, mozda sam se i sa mnogima za trenutak mimoisao...kao u pesmi...
Dakle...verujem da se neke stvari jednostavno dese sa razlogom...da se jednostavno poklope...da li to ima neke veze sa rasporedom zvezda u tom trenutku, ne znam...ali lepo mi je da verujem da ima:) ...i da se neko vec postara da te stvari dodju na svoje...
Za kraj, naravno, jedan stih na zadatu temu...Dj.B, zna se...
"da l grom odabira hrast?
ili se to pak hrast munjama nametne?Za to bas nemam reci
bog zna kako pametne...
to je ta sudbina,valda?"
mislim da slucajnost ne postoji,
mislim da svako ima svoju sudbinu a naravno moze da je menja ,pa kako ispadne
Sve sta treba desi ce se ali mi odredujemo dali zivot ce nam prodze na tezi ili lesnije.Ljudi mogu D A MENJA OKOLNOSTI ALI SUDBINA NE.
biterlemon
13.07.2007, 11:07
Mislm da imam vise srece od onog sto bi dobio igrom cistog matematickog slucaja. To su slucajnosti koji me spasavaju da gresim, ponekad spasavaju moj ili tudji zivot, ponekad dolazim do nekih prednosti zbog toga.
Kao da mi neko taba put kojim prolazim...
Ipak daleko je to od osecaja sudbine!
Desilo mi se jednom da sam poverovao u sudbinu.
Dolazak jedne veoma posebne osobe u moj zivot je bio toliko lep, sa toliko cudnih znakova na svakom koraku, da sam poverovao u sudbinu.
Postavio sam sebi test, trazio sam znakove i uvek iznova sam nailazio na dokaze da je to sudbina.
I kada sam bio na vrhuncu dozivljaja, kada sam pevao od srece i smisljao pisanje romana na tu temu, odjednom je ta osoba nestala kao fatamorgana, razbivsi svu iluziju i bacajuci me u duboku depresiju!
Od tada ne zelim verovati u sudbinu!
kissigirl
01.11.2007, 14:44
Ne verujem u sudbinu. Ono sto nam se desava desava se jer mi tako zelimo, svesno ili nesvesno.
Ne mogu da krivim sudbinu za ono lose sto mi se desava, niti da joj se radujem ako mi se desi nesto lepo. Sami odlucujemo kakav ce nam zivot biti, i "krivac" ne moze biti tamo neka sudbina.
Ima i slucajnosti... Mada mislim da te slucajnosti nisu neke velike, vazne stvari.
-Meni se svidja izraz: On hoda prema svojoj sudbini, ima veze i sa onom: Sa stitom ili na njemu, i tako taj rad.
Sudbina je ono sto zasluzimo ili zaradimo, bilo dobro ili lose i nema veze sa kosmickom pravdom vec sa faktorima i izazovima kojima smo se suprotstavili.
"To je njena prva borba bila"
**princess**
27.11.2007, 22:07
Ne verujem u sudbinu. Ono sto nam se desava desava se jer mi tako zelimo, svesno ili nesvesno.
Ne mogu da krivim sudbinu za ono lose sto mi se desava, niti da joj se radujem ako mi se desi nesto lepo. Sami odlucujemo kakav ce nam zivot biti, i "krivac" ne moze biti tamo neka sudbina.
Ima i slucajnosti... Mada mislim da te slucajnosti nisu neke velike, vazne stvari.
i ja sam ranije tako mislila... ali, neke stvari se ne mogu objasniti... :jok:
jedan dogadjaj u zivotu me je naterao da to shvatim... :uredu:
neke stvari su sudjene... moraju se desiti... nema tu pravde...
i dalje verujem da ne mozemo sudbinu kriviti za stvari koje smo sami izbrali... za nashe greshke-svesne ili nesvesne.
ali za neshto jednostavno ne mozesh naci nijedno drugo objashnjenje osim zle sudbine i da je to negde samim rodjenjem moralo biti zapisano... :(
Sudbina je previše da bih je mistifikovao i verovao,ali ni u slučajnosti teško da mogu da poverujem... pravo mesto,pravo vreme,a slučajni slučajevi koji to posle ispadne da nisu,pa mistifikujemo...zaboravimo koliko je lepih slučajnosti bilo koje smo zaobišli...
bojana999
04.05.2008, 16:35
Sve ima svoje zasto i desava se sa razlogom,a sudbinu mislim da sami sebi krojimo.....
pralinica
04.05.2008, 21:03
Nishta u zivotu nije slucajno i sve se desava s razlogom.
NSdjanka
04.05.2008, 21:11
Ne verujem u sudbinu jer ne bih mogla da se pomirim sa činjeniciom da mi je ceo život unapred isprogramiran i sredjen, i da ja tu nemam baš nikakvog uticaja... E sad... I gospodin Slučaj zna ponekad da bude "nameštaljka"... :)
Verujem u splet okolnosti,
koji se uvek dešava sa nekim razlogom.
Sudbina - ne...
Slučajnost - možda... Izazvana našim željama,
energijom, pogledima na stvaran svet oko nas... :uredu:
Ne verujem u sudbinu kao nešto unapred predodređeno.
Svaki čovek kreira svoj put u životu.
Stvari koje nam se dogode a nad kojim nemamo kontrolu nisu slučajnost.
Sve se događa sa razlogom.
Rekla bih da ne verujem ni u jedno ni u drugo.
U svemu treba naći smisao, pa čak i tamo gde se čini da ga nema.
Pozivanje na sudbilu ili slučajnost je samo izgovor za nemoć kada ne vidimo smisao onoga što nam se događa.
U zivotu se desavaju slucajnosti, koje vecina nas naziva sudbinom. Mozda su mnogi od nas rodjeni, a da nisu bili planirani, znaci slucajno! Slucajno sam se zaljubila, jer sam ga slucajno upoznala.... mnooooogo je primera slucajnosti. E sad, od slucajnosti do slucajnosti, sve izmedju, ili skoro sve, mi sami kreiramo.
Ali, postoji samo jedna sudbina u koju verujem. Nema smrti bez sudnjega dana. Mozda i gresim!?
Pa,po pisanju uvazene dame koja je pisala neposredno pre mene,izgleda da je ceo zivot slucajnost.Ja ne mislim tako.Sve se desava s razlogom,ali onda kad mi ne znamo razlog tom desavanju,to tumacimo kao slucajnost.:uredu:
Pretpostavimo kako nema sudbine.Znači nema one predodređenosti kojom su nam ''vezane ruke'' i ne postoji više ništa od one svemoguće zakonitosti koja nam je uređivala živote.Više nema povezanosti sa ''suđenim'',više nema ''suđenog''.Naizgled,smo slobodni.Nismo više marionete neke slepe sile koja je rukovodila svim našim pokretima.Kod tih ''pokreta'' uočavam jedan problem-ukoliko nema više tananih končića koje je povlačila tzv.sudbina,tada u kom pravcu krenuti?Kako se pokretati?Da li tada,u suštini,čovek prihvata slučajno delovanje?Ukoliko je čovek konačno odvojen od svoje sudbine,da li se prepušta slučajnosti?Šta vi mislite o tome?
Mislim da taj deterministički koncept o neminovnosti sudbine i predodređenosti naših života, nikada i nije do kraja zaživeo ni u jednoj kulturi. I pored mnogih religija i verovanja da nama rukovode više sile, čovek se oduvek u određenom stepenu tome i opirao i to je dobro, jer je samo tako i mogao da napreduje, stvara, opstaje...
Naš narod ume da kaže - Pomozi sebi i sam Bog će ti pomoći, ili Čuvaj se i Bog će te čuvati! Mislim da je u ovim rečenicama sadržana jedna životna koncepcija koja je materijalizacija motiva za preživljavanjem koji je ipak odoleo onim religijskim dogmama koje su vekovima zastupale da bogovi, ili više sile utiču na naše živote.
Jasno je da ja ne verujem da je čovek ikada i bio isuviše odvojen od svoje sudbine. U tom složenom odnosu mitologija, religija, raznih verovanja i čoveka, uvek je, pa makar i teško, pobeđivala čovekova priroda, odnosno sumnja u nešto što je nedokazano i apstraktno i radoznalost i želja da objasni sam sebi ono što ne zna...
izabelitta
31.08.2008, 15:51
Veoma, po meni, tacno tumacenje, razlozno i objektivno. :ok:
Verovanje u sudbinu se moze posmatrati na vise nacina od kojih su neki pokretacki, a to je da ce nam se "dobro dobrim vratiti", da "posle kise dolazi sunce", da postoji nada koja ce na mozda nepredvidiv nacin biti ispunjena, cak iako covek nekad ne vidi izlaz. Ta nada mu ne da da potone, nego ga podstice da od sutrasnjice, ili od ljudi, ipak ocekuje neko dobro. To bi bilo romanticarsko, a vrlo cesto i terapijsko dejstvo poverenja u sudbinu.
No, verovanje u sudbinu, "vise moci" i sl. moze biti sredstvo za manipulaciju, sto se kroz istoriju mnogo puta pokazalo, moze takodje biti uzeto kao opravdanje za neuspeh, pasivnost, nemoc, lenjost, i druge slabosti.
Ljudi su u principu kalkulanti, pa se uglavnom pozivaju na sudbinu kad im ponestanu drugi argumenti. :)
bellissima
02.09.2008, 21:54
Od onih sam koji veruju u sudbinu,jer puno puta sam se nasla u situacijama,
gde su se odigrali prelomni trenuci u mom zivotu,a nikako ih ne bi mogla definisati, kao slucajnost.
Verujem da je svakom od nas put ucrtan i da na njemu ima svakako slucajnih
susreta i slucajnih dogadjaja.
Cesto mi se cini da su neki dogadjaji suvise "namesteni" da bi bili slucajni....a sa druge strane subina mi izgleda kao dobar izgovor, kao jos jedan ljudski pokusaj da objasni ono sto ne razume, sto ne moze da kontrolise...
Subina ili slucajnost, jos jedna dilema na koju nemam konacan odgovor...
Rohalj Baze
22.11.2008, 14:15
sudbina a moze da bude i slucajnost :)
u većini slučajeva, verovanje u sudbinu i pozivanje na istu, je samo opravdanje za nesnalažljivost, lenjost, odsustvo hrabrosti i životne mudrosti..
jer, na skoro sve može da se utiče, pa čak i na bolest..:)
ser_gogsy
29.11.2008, 01:01
Ništa se ne dešava slučajno!
Sve što se dešava nama-vama-njima....svima....je s namerom!
Sudbina nije definisana kao jedan put. Već kao više konačnih odredišta, raznim putevima, koji nas čekaju u zavisnosti našeg odabira slobodnim izborom-->
Ako odaberem da budem narkoman, put kojim idem, vodi me ka jasnoj sudbini--> bolesti, kriminalu i prevremenoj smrti!
Ako odaberem da idem putevima alkoholizma, sudbinu mi može i malo dete proreći....i to prilično tačno...
Kako i zašto odabiramo puteve, ove ili one?
Kada čovek odbaci Boga, sudbina mu je poprilično definisana, pa je može i ciganka vračara "videti" .... jer je vodjena i navodjena od strane najvećeg manipulatora u svemiru - sotone!
Kada čovek ide ka Bogu i traga za Njim, njegovu sudbinu tada samo Bog zna, vidi i odredjuje....
DzuPiter
29.11.2008, 16:59
U zivotu se desavaju slucajnosti, koje vecina nas naziva sudbinom. Mozda su mnogi od nas rodjeni, a da nisu bili planirani, znaci slucajno! Slucajno sam se zaljubila, jer sam ga slucajno upoznala.... mnooooogo je primera slucajnosti. E sad, od slucajnosti do slucajnosti, sve izmedju, ili skoro sve, mi sami kreiramo.
Ali, postoji samo jedna sudbina u koju verujem. Nema smrti bez sudnjega dana. Mozda i gresim!?
Deca mozda nisu bila planirana, planiran je bio seks, koji kao posledicu ima zacece novog zivota, ni jedan seksualni akt se nikad slucajno nije desio, ili je neka zena slucajno oplodjena.
Nista se nikad nije slucajno desilo, posto uvek postoji uzrok posledice.
Slucajno zaljubljivanje, slucajno upoznavanje ?
Nije postojao razlog za zaljubljivanje ili za upoznavanje ?
Da li osoba moze slucajno da se zaljubi u osobu koja joj fizicki/psihicki apsolutno ne odgovara ? Koji bi bio razlog za zaljubljivanje ?
Jel ljubav moze novcem da se kupi ?
Sta znaci slucajno se naci na nekom mestu ?
Sudnji dan je sinonim za smrt, nijedan drugi dan se ne naziva "sudnji".
Greska ne postoji, postoji samo neuspeli pokusaj.
jewpiter
ja verujem da se u zivotu sve desava sa razlogom:uredu:sudbina,postoje stvari na koje ne mozemo uticati:uredu:
BoginjaMarija
03.12.2008, 21:42
Nema slucajnosti,sve je sudbina!!!
CHichaGlisha
03.12.2008, 22:47
Pričam ti priču ...
Bio jednom jedan pop. Pun k'o brod.
:kez:(verovatno je mimo regular-cenovnika naplaćivao parastose i krštenja :fijuk:)
I krenuo tako pop na put (da odnese izvesnu sumu Euara u Banku).
Nogu pred nogu (da ne bi platio autobus), dođe on do reke (koja se morala preći a) na kojoj su radile tri konkurentske firme : MujoŠped, HasoTrans i IbroTurs.
Da ne bi (slučajno osiromašio) platio prevoz preko reke, on uzme pa zapuca skakučući preko nekakvih zaglavljenih balvana i kamenja širom i duž reke.
Naravno, jednog trenutka (mu se okliznuše opanci i) pade.
Poče iz sveg glasa, kol'ko ga grlo nosi, da zapomaže:
Božeeee .. pomozi miiii ... Božeeee .. pomooooziiiii ... miiiii :aaa::aaa::aaa:
Dovesla do njega Mujo i reče :" daj pope, plati mi samo 30 Convertabilnih Srpskih Dinara i prevešću te ja preko."
Pop ni da čuje ... :plaz4: ... i nastavi da zapomaže:
Božeeee .. pomozi miiii ... Božeeee .. pomooooziiiii ... miiiii :aaa::aaa::aaa:
Dovesla do njega Haso i reče :"daj pope, plati meni 20 CSD i ja ću te i spasiti i prevesti preko."
Pop ni da čuje ... :blabla: ... i nastavi da urla:
Božeeee .. pomozi miiii ... Božeeee .. pomooooziiiii ... miiiii :aaa::aaa::aaa:
Sažali se Ibro, dovesla do njega i reče:"e pope, aj' za 10 CSD da te spasim , a prevoz preko neću ni da ti naplatim."
Pop potonu još dublje ali ... :jokjok: ... ni na taj predlog ne pristade.
Posle totalnog davljenja ...za koji minut, eto (našeg) popa na Nebu - pred Bogom ... na ispovesti.
Vidno razočaran i po malo ljutit, reče:
"Zašto mi Bože nisi pomogao, koliko sam te samo puta dozivao i prizivao :dry::ljutko:!?"
Bog se na to zaprepasti :sokiran: ... pa reče:
"Ja sam ti :ces: koliko se sećam :ces: tri puta slao pomoć ... i Muju i Hasu i Ibru ... :cesces: i smanjivao cene ...
nisam mogao da verujem šta radiš ... :neznam: a onda sam odustao."
____________________
Hoću da kažem ... :pst:ništa se ne dešava slučajno ... :migosmeh:
vBulletin® v3.6.8, Copyright ©2000-2008, Jelsoft Enterprises Ltd.