Otudjenost

[swba]

Koliko samo otudjeni jedni od drugih?
Ziveci zivot danasnjice pali smo pod uticaj raznoraznih elektronskih sredstava komunikacije. Stavise, poceli smo da budemo megalomani po tom pitanju. Koliko nas udaljavaju sva ta moderna sredstva komunikacije jedne od drugih: moblini telefoni, raznorazni sistemi internet komunikacije i sl.
Jer fakat je da smo danas zamjenili popodnevnu kafu sa drugarima chatom, igru u parku igrom na racunaru, odlazak u bioskop kucnim projekcijama itd.
Ima li nade za nas? :cesces:

[nattydread]

nekad sebe uhvatim u situacijama kao sto su: ajde jos samo malo ovu igricu (pa cu malo kasnije u grad), ajde sad samo da ukuckam poruku (a u drustvu sam), ma necu u bioskop kad mogu to isto da gledam kuci...i tako malo po malo, tj. sve vise i vise...nekom je to normalno, nekom nije. mozda je to neminovnost vremena u kome zivimo, ali vjerojatno nije, jer treba naci neku sredinu. medjutim, primjecujem da se klinci sve vise i vise navlace, radije ce se zabiti u kucu, nego da jurcaju okolo sa drugarima, ili ce ih roditelji radije natakariti ispred tv-a, umjesto sa njima da pricaju ili se igraju (naravno, svaka cast izuzecima).

[Ivana-psy]

Pa zaista ima istine u tome, pomalo smo se izolovali i ne druzimo se sa ljudima kao nekad!

Mobilni telefoni, porukice, mail-ovi.... najosije je kad mi neko Uskrs ili Bozic cestita mail-om ili sms-om, ali ponekad i ja to radim, sto je najgore. Pa onda rodjendani...

Kod mene u mestu bioskop se zatvorio, pa pre nabavim i pogledam film na dvix-u nego sto i stigne u bioskop, i onda niko nece da gleda kad je vec video!

Pa ima nade, jos neke stvari, neke prave vrednosti, ne moze da zameni tehnika i elektronska sredstva! Mada je toga sve manje!

[DzuPiter]

Pa zaista ima istine u tome, pomalo smo se izolovali i ne druzimo se sa ljudima kao nekad!

" Otudjenost " zvuci kao neciji problem, a problemi su situacije u kojima odredjeni ljudi dozivljavaju emotivnu reakciju, a drugi ne.

Svi vole ono sto hoce, i nemoraju, a ono sto niko nece, a mora, niko nevoli.
Mi se ponasamo kako mozemo u datim situacijama, to nas upravo cini onim sto
jesmo. Kada bi svi voleli sve, to bi bilo idealno drustvo...:fijuk:

[Mish]

Slažem se da nas nove tehnologije mogu otuđiti upravo tim "virtuelnim" životom kojim živimo. Isto tako, one nam i omogućuju i da mnogo lakše održavamo sa nekima kontakt. S toga, kao i u svemu u životu, naći ravnotežu između "onog starog" i "ovog novog", dakle iskoristiti prednosti oba načina, je umetnost življenja koja nas neće odvesti u stvarnu izolaciju.

[Bishop]

Ma koliko bio odusevljen i zaludjen ovim nashim igrackicama po kojima svi kuckamo kao i mobilnim telefonima i chat-om ipak mi se cini da nas otudjuju.
Jer bash kao sto je receno popodnevna kafica ili cak vecernje druzenje sa drustvom u lokalnom kaficu smo zamenili sa chatom i kratkim sms porukama....I veoma zafali druzenje oci u oci .... Svakodnevno odrzavam kontakt sa nekim prijateljima preko chata i mail-a , ali opet tek kad ih vidim shvatim koliko se retko srecemo u cetiri oka, i uzasnem se toga.
Tako da koliko god da nas savremena sredstva i novi oblici komunikacije zblizavaju tj. daju mogucnost da stupimo u kontakt sa nekom drugom osobom, u sustini nas udaljavaju, otudjuju jer bash nista ne moze da zameni onaj licni dozivljaj fizickog prisustva i gledanja u oci.
A isto tako mnogima sigurnost koju osecaju sakriveni iza racunara omogucuje da se u komunikaciji preko neta pretvaraju i pretstavljaju kao nesto sto nisu, cime na kraju lazu sami sebe i sebe ostecuju jos vise.
Zato je potrebno kao sto je receno naci sredinu i otrgnuti se iz virtuelnog sveta koji pocinje da nam zauzima veliki deo slobodnog vremena i nas samih.

[swba]

" Otudjenost " zvuci kao neciji problem, a problemi su situacije u kojima odredjeni ljudi dozivljavaju emotivnu reakciju, a drugi ne.
Ne mogu da kazem da mi je to problem. Trenutno sam u takvoj situaciji da jedino preko istih mogu da komuniciram sa starim drustvom. I veliko im hvala sto postoje i sto nam omogucavaju da budemo u kontaktu. No inspiracija za temu su mi bili klinci iz komsiluka. Ne mogu da shvatim da im je zanimljivije sjediti pored kompa uz upaljen AOL, MSN, ICQ ili sta vec i pricati sa drugarima iz naselja.

[DzuPiter]

Ne mogu da kazem da mi je to problem. Trenutno sam u takvoj situaciji da jedino preko istih mogu da komuniciram sa starim drustvom. I veliko im hvala sto postoje i sto nam omogucavaju da budemo u kontaktu. No inspiracija za temu su mi bili klinci iz komsiluka. Ne mogu da shvatim da im je zanimljivije sjediti pored kompa uz upaljen AOL, MSN, ICQ ili sta vec i pricati sa drugarima iz naselja.
Ja osecam da je tehnologija donela mnogo vise zblizavanja ljudi, nego otudjenosti. Protok i razmena informacija su na neopevanim visinama.
Otudjenost bi po definiciji trebalo da bude prestanak komuniciranja, a ne povecanje.
Kada bi uradio anketu medju " klincima iz komsiluka ", o tome, da li se oni osecaju
" otudjeno " ?, mozda bi izgubio inspiraciju za ovakvu temu. :hmm:

[Bishop]

Ja osecam da je tehnologija donela mnogo vise zblizavanja ljudi, nego otudjenosti.
Protok i razmena informacija su na neopevanim visinama.
Otudjenost bi po definiciji trebalo da bude prestanak komuniciranja, a ne povecanje.

Sigurno jeste doprinela uspostavljanu komunikacije , tu nema govora .... ali uspostavljanju bliskosti ?
To je ipak nesto sto nastaje tek sa druzenjem oci u oci ,a kao sva ljudska bica kada ne osecamo bliskost
sa drugim osobama osecamo se usamljeno i otudjeno.

[Ivana-psy]

Ja osecam da je tehnologija donela mnogo vise zblizavanja ljudi, nego otudjenosti. Protok i razmena informacija su na neopevanim visinama.
Otudjenost bi po definiciji trebalo da bude prestanak komuniciranja, a ne povecanje.

Mislim da treba praviti razliku izmedju komunikacije i razmene informacija , to cak tako "masinski" zvuci, i bliskosti sa ljudima, emotivne, oci u oci, rukovanje...:kiss: :ortak: :raspolozise: MIslim da je to bila Srbina poruka!!! :) Sa cim se i ja slazem!

[Meggy]

.... ali uspostavljanju bliskosti ?
To je ipak nesto sto nastaje tek sa druzenjem oci u oci
E, vidis, ja se ne bih slozila sa tobom :jok: Ja osecam vecu bliskost sa nekim ljudima odavde nego sa onima koji me svakodnevno okruzuju. Neki odavde znaju vise stvari o meni nego sto zna moja najbolja drugarica... i znaju kako disem bolje nego oni koji me znaju citav zivot. Neki odavde me se cesce sete nego oni koji su udaljeni od mene par stotina metara... mogu tako do sutra. I jesam se ja sa svima njima i videla, ali to sto uglavnom komuniciramo na ovaj nacin uopste ne podrazumeva da nismo bliski :osmeh:

[swba]

Istina da nam je protok i razmjena informacija na mnogo vecem nivou upravo zahvaljujuci tehnologiji, i istina sto kaze Meggy da neke ljude koje poznajem samo virtuelno dozivljavam upravo ovako kako je ona to opisala. Ali, mislim da bi nam ipak bilo zanimljivije i da bi nam odnosi bili truncicu prisniji da caskamo face 2 face ;)

[makilli]

E, vidis, ja se ne bih slozila sa tobom :jok: Ja osecam vecu bliskost sa nekim ljudima odavde nego sa onima koji me svakodnevno okruzuju. Neki odavde znaju vise stvari o meni nego sto zna moja najbolja drugarica... i znaju kako disem bolje nego oni koji me znaju citav zivot. Neki odavde me se cesce sete nego oni koji su udaljeni od mene par stotina metara... mogu tako do sutra. I jesam se ja sa svima njima i videla, ali to sto uglavnom komuniciramo na ovaj nacin uopste ne podrazumeva da nismo bliski :osmeh:


:uredu: POTPISUJEM:uredu:

Kao sto Meggy rece pre me se sete ljudi koje sam upoznala na netu nego oni koje poznajem citav zivot...:( A o tome koliko me bolje poznaju je suvisno i diskutovati...:roll: U svakom slucaju,mozda jesam "otudjena" ali mi se dopada ovako... ;)

[zvucnjak]

"Paradoks naseg vremena je da imamo vece zgrade,ali krace zivce,sire puteve,ali uza gledista.Trosimo vise,ali imamo manje,kupujemo vise,ali uzivamo manje.Imamo vece kuce i manje porodice,vise pogodnosti,ali manje vremena.
Imamo vise diploma,ali manje razuma,vise znanja,ali manje rasudjivanja,vise strucnjaka,ali ipak vise problema,vise medicine,ali manje zdravlja.
Pijemo previse,pusimo previse,trosimo nesmotreno,smejemo se premalo,vozimo prebrzo,previse se ljutimo,prekasno lezemo,ustajemo previse umorni,citamo premalo,gledamo TV previse...i molimo se preretko.
Umnogostrucili smo nase imetke,ali smanjili svoje vrednosti.Govorimo previse,volimo preretko,i mrzimo precesto.
Naucili smo kako da prezivljavamo,ali ne i da zivimo.Dodali smo godine zivotu,ali ne i zivot godinama.Stigli smo sve do meseca i natrag,ali imamo poteskocu da predjemo preko ulice da upoznamo novog komsiju.Osvojili smo spoljasnji prostor,ali ne i unutrasnji prostor.Uradili smo velike stvari,ali ne i bolje stvari.
Ocistili smo vazduh,ali zagadili dusu.Savladali smo atom,ali ne i svoje predrasude.Pisemo vise,ali ucimo manje.Planiramo vise,ali postizemo manje.
Naucili smo zuriti,ali ne i cekati.
Ovo su vremena brze ishrane i sporog varenja,velikih ljudi i sitnih karaktera,brzih zarada i plitkih odnosa.Ovo su dani dveju plata,ali vise razvoda,luksuznih kuca ali unistenih domova.
Ovo je vreme kada ima mnogo toga u izlogu,a nista u skladistu.
Zapamtite,provedite nesto vremena sa vasim voljenima,jer oni nece biti tu zauvek.
Zapamtite,recite poneku ljubaznu rec onome koji vas gleda sa strahopostovanjem,jer ce ta mala osoba uskoro odrasti i otici.Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas,jer je to jedino blago koje mozete dati svojim srcem,(a ne kosta ni pare).
Setite se da kazete "Volim te" vasem partneru i vasim voljenima,ali najvise od svega i mislite tako.Setite se drzati za ruke i ceniti momente.Dajte vremena ljubavi,dajte vremena razgovoru,i dajte vremena podeli vasih dragocenih misli sa drugima...."

[sladoledzija]

Mislim da nismo otuđeniji ništa više nego nekad, samo se način komunikacije menja. Mada ako se na otuđenost gleda samo sa fizičkog aspekta onda možda i jesmo, ali svako vreme nosi svoje samo je do nas kako će mo to prihvatiti i koliko uživati u tome.

[bafff]

Kada bih "sreo" vas da nije ove tehnologije? Kako bih komunicirao sa prijateljima koji zive daleko,da nije ove tehnike? Otkud mi novac da odem u zapadnu evropu da ih vidim? Otkud mi novac cak i za telefoniranje s belim svetom.Bolje je uzivo-dakako.Ali ovo je bolje nego nikako...

[A6quattro]

S vremena na vreme, u nasoj svesti se dogodi zaokret, kvantni skok nakon kojeg, iako vanjske okolnosti nisu bitno promenjene, svet izgleda drugacije. To je ona lampica koja se upali i zivot odjednom prestane biti zamrznuta slika buducnosti i postane tok otvorenih mogucnosti.
Iako je tehnologija poslednju deceniju izuzetno uznapredovala u smeru olaksanja komunikacije i razmene informacija, kod velikog broja ljudi je i dalje prisutan snazan osecaj OTUDJENOSTI.
Patnja zbog odvojenosti, unutrasnje rascepkanosti i “hladnoce” sveta u kojem zivimo postala je uobicajena. Vecina se ljudi vise i ne pita kako promeniti ili kako pridoneti, vec samo kako sto lakse preziveti.
Prevladavajuci stav je da je zivot borba u kojoj uspevaju oni koji znaju prave ljude ili tesko rade, a osnovna merila tog tzv. uspeha su materijalno bogatstvo i socijalni status. Trenutna dominantna orentacija coveka je konzumentska - uzmes, potrosis, odbacis. To je “ono sto prolazi”.

I kako se onda, medju svim tim unutrasnjim i vanjskim zidovima, u svakodnevnim trzavicama “fragmentovane stvarnosti” osetiti povezanim?

Svako od nas je u stvari celo covecanstvo. Posegnuvsi duboko u sebe, mozemo dotaknuti samu esenciju covecanstva. Sposobnost pojedinca da bude osetljiv na tu esenciju je kljuc promene svesti celokupnog ljudskog roda. Postavlja se pitanje: pociva li taj suptilni dozvljaj povezanosti na nekoj klimavoj teoriji ili je to stanje koje je moguce ziveti u obicnoj svakodnevnici?

Povezanost o kojoj je rec nije odvojena od svakodnevnice, vec je nas nacin razmisljanja taj koji nas iskljucuje iz nje. Navikao na odvojenost, um samu ideju o povezanosti i jedinstvu sa svetom u kojem zivimo etiketira kao apstrakciju. Medjutim, upravo je obrnuto - odvojenost je privid, a povezanost gola cinjenica. Sav vidljivi i nevidljivi svet je u pokrteu koje je opsteprisutno i dogadja se u bezbroj varijacija, neprestano.
Naravno, neka dela imaju dalekosene i jasno vidljive posledice, a neka imaju uticaj koji se cini zanemarivim. Ali svaka misao, svaki pomak leptirovih krila komunicira s celinom, kao sto i celina komunicira sa svakim svojim delom. Bez obzira na to, prevladavajuce stanje u kojem ljudski rod funkcionise je stanje pasivnosti i rezignacije koje nas cini da se osecamo kao da se “nista ne mice” ili kao da se “nista ne moze”.
Rado se pitamo, sta je tom svetu. Da li ce se napokon promeniti, jer problem je uvek, a gde drugde vec - u “drugima”.

Drze li nas u toj iluziji odvojenosti zaista gusti oblaci kolektivne svesti ili prvenstveno nasi licni oblaci (ne) svesti?

Kako bi povezanost prestala biti puko teoretisaanje i postala topao unutrasnji osecaj, potrebno je osloboditi se vlastitih ogranicavajucih nacina razmisljanja i otvoriti se novim vidicima.
Putevi za ovakva istrazivanja su razliciti, kao sto su razliciti i ljudi koji njima idu. Kretati se tim putem, izmedju ostalog, znaci prestati dozivljavati osobe koje nas okruzuju strancima, razmontirati zastarele mehanizme "obrane".
To znaci rizikovati poneku posekotinu i udarac u glavu, ali , hteli mi ili ne, posekotina i udaraca ce tu i tamo biti, pitanje je samo – hoce li nas razbuditi ili onesvestiti.
Iako rastavljanje unutrasnjih mehanizama koji nas drze u iluziji odvojenosti ponekad moze biti bolno, baciti se na taj posao predstavlja jedinstvenu avanturu koja moze dovesti do zaista vrednih rezultata. Pinokio postaje decak, a carobnjak iz Oza covek.

[JasnaBGD]

Savremena sredstva komunikacije svakako uzimaju svoj danak, to je nesporno. Medjutim, ako čovek ume da se kontroliše, ako sebe i dalje doživljava kao društveno biće u pravom smislu - dakle, ako uspeva da u svom životu nadje prostora i dovoljno vremena i za tzv. konvencionalne načine druženja, onda nema opasnosti od otudjivanja.

[euridika]

Otuđeni smo više nego što su to bili ljudi pre deset, pedest, sto godina, ali mislim da uzrok tome nisu nove tehnologije. Uzrok tome je sveopšti način života. Živi se mnogo brže, intenzivnije, pod mnogo većim stresom, konkurencija u svakom mogućem smislu se pojačava, a time i neka vrsta straha kod ljudi da će biti izbačeni iz igre. Strah kao jedan od najvećih čovekovih neoprijatelja, dalje, produbljuje nepoverenje, oprez i to dovodi do otuđenosti, zatvaranja, pravljenja svojih malih "zaštićenih" svetova. Nove tehnologije (osim u ekstremnim situacijama), po mom mišljenju, olakšavaju komunikaciju i povećavaju šanse da se održe oni dobri i vredni kontakti i da se možda sretnu neki novi ljudi.

[Margo]

Сјајна ми је комуникација преко форума, али је упражњавам врло дозирано.
Мислим да је виртуелни живот ипак само виртуелни и не смемо реални живот заменити виртуелним. Зато је кључ у умерености. :)

[cicka]

Ne mislim da se ljudi otudjuju zbog moderne tehnologije...npr. sta ako imate rodjaka, brata, sestru u Australiji i slozicete se samnom, otici tamo radi fizickog kontakta u nasim uslovima ide malo teze ali bas pomocu neta mozemo biti bliski sa ljudima koje volimo makar da cujemo glas, da ih vidimo na svom monitoru a to se odnosi i na ljude koje upoznamo na ovaj nacin, kazu covek je toliko bogat koliko prijatelja ima, a online mozete naci srodne duse koje mozda nikada ne biste nasli u svom okruzenju...

Po meni puno toga lepog i korisnog se moze zahvaliti ovoj naprednoj tehnologiji....

[morrib]

Otuđenost jedna i prepoznatljiva a uzroka mnogo:
-opšta jurnjava za obezbeđivanjem obične egzistencije-nemanje vremena za običnu komunikaciju
-prevelika emotivnost-strah od povređivanja i posledica
-smanjena emotivnost-egoizam, samoživljenje
-velike sredine-nesnalaženje i nemogućnost ostvarenja komunikacije
-male sredine-zatvorenost za novajlije
i tako dalje i tako dalje...
A virtuelna otvorenost, konkretno napr. na ovom forumu, pa takva je atmosvera stvorena da bez obzira na neistomišljenost ostvaruje lepa komunikacija sa maksimalnom tolerancijom i uvažavanjem, a neverujem da nas je dva posto koji se poznajemo lično međusobom, a da je kojim slučajem stvorena druga atmosver, nebi se tako često vraćali ovde i nastavljali komunikaciju.
I kao zaključak ako se stvori pozitivna atmosvera i najtvrđe ljuske otuđenosti će pući, a za to treba vrlo malo, ili vrlo mnogo, osetiti čoveka, osetiti dušu i znati gde je crta koju ne smemo preći da nebi drugoga povredili i naterali ga da se zatvori ili pak otuđi.

[oqi]

Ja sam se u Beogradu vrlo često osećala otuđenom. Odnosi medju ljudima su površni i plitki, niti daju da udješ u njihov život niti se daju. Jer svi negde žure i nemaju vremena, bez svesti da polako ulaze u svet nesrećnih. Otvorenost se smatra nenormalnom pa čak i nemoralnom. Parola je neveruj nikome i bićeš prihvaćen.
Mislim da je otuđenost mnogo širi pojam od mogućnosti puke komunikacije. Mi i na ulici možemo da komuniciramo sa komšijom o vremenu. Poznavati nekoga i osećati ga bliskim ima za preduslov otvorenost. Ko je ovde od nas otvoren? 8) Uglavnom svi skrivamo identitet. Većina zato i jeste ovde, da li zbog stidljivosti, straha od odbijanja, ismevanja, osećaja da su saslušani... Svi se mi skrivamo iz straha a to nije dobra osnova za ne otuđenost. Održavati kontakt nije isto što i osećati nečiji život.

Imati hrabrosti davati i primati je lek protiv otudjenosti, a za kompletni doživljaj je bitno i intelektualno, emocionalno ali i fizičko :uredu:

[pero_M]

Slazem se sa vecinom od vas. Novu tehnologiju treba shvatiti kao jos jedan vid komunikacije. Pravilnom upotrebom (dozom) upotpunjujemo nas zivot. Samo tu je i zamka. Preteramo li sa virtuelnim preti opasnost da se odvojimo od realnog.
U virtuelnom svetu ima svasta. Koleginica sa posla (devojka od 20-tak godina), koja zivi posle normalan (ovaj) zivot, pricala mi je da takodje "zivi" i jedan drugi zivot u nekoj igrici na internetu. Tema igre je "stvarni zivot virtuelnog kraljevstva". Svaki od aktera u igri igra svoju ulogu kao i u obicnom zivotu (porodica, ekonomija, politika). Toliko su se "zblizili" da su pozeleli da se i "ovako" upoznaju. Prosle godine su se i sreli (vecina njih).
Sa ovog aspekta to je sve lepo i pozitivno. Medjutim, u virtuelnom svetu je sve moguce pa i to da su u toj igri "u braku" devojka od 19 godina i muskarac od 58. :cesces:
To nije problem dok neko od njih ne prenese "virus" iz tog virtuelnog u stvarni svet.
Drugi problem je da ljudi koji previse borave u tom idealnom-virtuelnom-njihovom svetu "zamrze" ovaj stvarni (narocito nas). Sve vise borave u virtuelnom i polako za sobom "zatvore vrata" ovog sveta. To cine zato sto u tom virtuelnom svetu sve je po meri onog koji ga stvara, problemi koje ima u tom svetu se resavaju kucanjem po tastaturi, klikom misa ili ako su neresivi pocnemo sve ispocetka.

Ali zivot tece dalje...