Da li ste primetili da što smo stariji više očekujemo od ljudi?

[Bishop]

Da li ste primetili da sto smo stariji ( mislim na musku i zensku populaciju generalno ) sve teze prihvatamo nekog kraj sebe ( decko , devojka ) ,a kriterijumi za izbor istog su nam sve visi i stroziji , toliko da cak u pojedinim trenucima ,odnosno kod pojedinaca idu i preko onog sto oni stvarno jesu i mogu uopste nekom da ponude ?

Otkud sad ovo ?

Primetio sam sve vise ljudi koji su sami da komentarisu da ne mogu da pronadju nikog za sebe i da su sve vise usamljeni ...Takodje primecujem komentare kako sve slabije i teze uopste upoznaju nekog novog..... Pricao sam na tu temu sa nekim prijateljima , pa me sad interesuje vase misljenje ?

[Lady S]

Potpuno si u pravu... i ja sam sa mnogima razgovarala o tome.
Stvar je vrlo jednostavna: kao klinac, najčešće juriš za lepom devojkom i to ti je jedino važno. Kada malo porasteš, shvatiš da te sam fizički izgled neke osobe ne privlači dovoljno, pa ti je potrebno još nešto... šta god to bilo (takoreći, počinješ više da se osvrćeš na ličnost čoveka). Kasnije, kada već dođeš u neke godine u kojima bi mogao da se vežeš za nekoga na duži period, važno ti je i da u toj osobi prepoznaš ličnost sa kojom možeš da deliš sve, važno ti je da ta osoba bude dobar prijatelj, dobar roditelj tvome detetu, dobar domaćin, važne su ti mnoge stvari koje čine život... E tu sve zavisi od toga ko koliko podigne kriterijum... Treba biti tolerantan i naći neke kvalitete u čoveku koji te dovoljno ispunjavaju, i ne tražiti idealno stvorenje koje ni sami nismo. Svako od nas je pun mana, a vrlina je živeti sa tuđim manama.

Druga stvar, sve je lakše kad si mlad... :osmeh: (i kako već dalje ide)

Postoji jako mnogo samih normalnih (da ih tako nazovemo najlakše) muškaraca i isto toliko sami normalnih žena i i jedni i drugi kukaju kako ne mogu da upoznaju nikoga normalnog, a međusobno se ne primećuju... :(

[nattydread]

i meni se cini da je ovo istina. prvo mi je bilo bitno da je lik zgodan i da moze puno piva da popije, onda mi je postalo bitno da ima i ono nesto, a sa godinama je ono nesto postalo vrlo zahtjevan pojam. kada se tako nekad provuce ta tema u drustvu, i kad se sjetim onih ranijih veza dolazim do zakljucka da mi danas smeta ono na sta ranije uopste nisam obracala paznju. zbog cega i zasto je tako, ja to jos ne mogu da definisem. takodjer sam i svjesna da ni ja nisam ista kao sto sam bila prije deset godina i da bi se i meni moglo svasta prigovoriti. pravi razlog zasto kad smo stariji vise trazimo dlake u jajetu, na to ne mogu dati odgovor. jednostavno je tako.

[HLEBmaster]

Mislim da nije obavezno tako.. neko dize ali neko i spushta kriterijume..

By the way .. normalnost nije obavezno olakshavajuca okolnost ili neshto shto bi vam garantovalo bilo shta nego, na zalost, pomaze u tome da budete neprimeceni, a prepotentne budale onda odskachu po defaultu paa..

[Lady in red]

Da li ste primetili da sto smo stariji ( mislim na musku i zensku populaciju generalno ) sve teze prihvatamo nekog kraj sebe ( decko , devojka ) ,a kriterijumi za izbor istog su nam sve visi i stroziji

To je zato sto pre dvadesete ne biras mnogo nego isprobas sve, a posle trazis ono sto si shvatio da ti odgovara...

[Lady S]

To je zato sto pre dvadesete ne biras mnogo nego isprobas sve, a posle trazis ono sto si shvatio da ti odgovara...
Tačno... a tu je negde i ona druga priča da u nekom trenutku, ma koliko usamljen bio, shvatiš da ti nije baš toliko loše što si sam, pa ćeš radije biti sam nego sa bilo kim, jerbo bolje da ti je ovako kako ti je, nego da ti bude gore... A kod tog "sa bilo kim" se vraćamo na prethodnu priču o kriterijuma.

PS. Nemam takav slučaj, samo konstatujem iskustva drugih ljudi.

[Mind_reset]

Mislim da tokom vremena sticemo odredjena iskustva, prosirujemo znanje, kako o svetu/drustvu uopste, tako i o ljudima i vezama. Odredjeni aspekti zivota nam postaju manje bitni dok drugi preuzimaju primat, samo okruzenje i nacin zivota nam se tokom vremena menja i trazi od nas da se menjamo. Ove promene nisu samo kvalitativnog tipa nego i kvantitativnog, pa se tako stvari/obaveze/zivot samostalno "komplikuju" i umnozavaju trazeci nase sve vece i ozbiljnije angazovanje. Smatram da se isto dogadja i sa ljudima/vezama, sto postajemo stariji, ozbiljniji, veze shvatamo ozbiljnije, potpunije i u mnogo sirem obimu nego sto je to kada smo adolescenti, pa tako i trazimo osobe koje ce ispuniti nasa novonastala ocekivanja i prosirene kriterijume uslovljene nasim opstim/celokupnim razvojem :cesces:

[Bishop]

i ja sam sa mnogima razgovarala o tome.
Stvar je vrlo jednostavna: kao klinac, najčešće juriš za lepom devojkom i to ti je jedino važno. Kada malo porasteš, shvatiš da te sam fizički izgled neke osobe ne privlači dovoljno, pa ti je potrebno još nešto... šta god to bilo (takoreći, počinješ više da se osvrćeš na ličnost čoveka). Kasnije, kada već dođeš u neke godine u kojima bi mogao da se vežeš za nekoga na duži period, važno ti je i da u toj osobi prepoznaš ličnost sa kojom možeš da deliš sve, važno ti je da ta osoba bude dobar prijatelj, dobar roditelj tvome detetu, dobar domaćin, važne su ti mnoge stvari koje čine život... E tu sve zavisi od toga ko koliko podigne kriterijum... Treba biti tolerantan i naći neke kvalitete u čoveku koji te dovoljno ispunjavaju, i ne tražiti idealno stvorenje koje ni sami nismo. Svako od nas je pun mana, a vrlina je živeti sa tuđim manama. :(


Slazem se u potpunosti , to je stav do kog sam i ja dosao :osmeh: i sta da kazem :cesces: ..... drago mi je sto ipak nisam neki freek vec ima ljudi koji kontaju kao ja i obracaju paznju na mnogo stosta jos .... :uzbud: :uzbud:

[Mish]

Mislim da tokom vremena sticemo odredjena iskustva, prosirujemo znanje, kako o svetu/drustvu uopste, tako i o ljudima i vezama. Odredjeni aspekti zivota nam postaju manje bitni dok drugi preuzimaju primat, samo okruzenje i nacin zivota nam se tokom vremena menja i trazi od nas da se menjamo. Ove promene nisu samo kvalitativnog tipa nego i kvantitativnog, pa se tako stvari/obaveze/zivot samostalno "komplikuju" i umnozavaju trazeci nase sve vece i ozbiljnije angazovanje. Smatram da se isto dogadja i sa ljudima/vezama, sto postajemo stariji, ozbiljniji, veze shvatamo ozbiljnije, potpunije i u mnogo sirem obimu nego sto je to kada smo adolescenti, pa tako i trazimo osobe koje ce ispuniti nasa novonastala ocekivanja i prosirene kriterijume uslovljene nasim opstim/celokupnim razvojem :cesces:

Slažem se.
Vremenom dižemo kriterijume koje postavljamo i prema sami sebi. Samim tim, današnja ja nisam ista onoj jučerašnjoj, niti onoj sutrašnjoj. A uz takve promene samog sebe tražimo partnera koji će imati sličan pravac, tempo i intenzitet unutrašnjih promena.

[Meggy]

Eeee, kad se setim kako me keva pre par godina pitala "Kakav je to nacin zabavljati se 6 godina sa nekim pa raskinuti?" (:lol:)... pa, eto, pocnes da razmisljas o tome kakav bi bio zivot sa tom osobom, pa shvatis da ti to ni najmanje ne odgovara.
Dakle, pre mi je bilo bitno da bude lep, zgodan i neophodan i da ima smisao za humor (doduse, to ce mi uvek biti bitno :osmeh:), a sad cenim neke druge stvari :uredu:

[SansRomantic]

Da li ste primetili da što smo stariji više očekujemo od ljudi?

Ne očekujem više...čak šta više, očekujem manje...
ali "zeka leži u sledećem grmu..."
tokom godina došlo je do toga da sam tačno izdefinisala šta hoću i šta neću od muškarca,
odnosno prvo sam izdefinisala u samoj sebi šta me ispunjava a šta ne,
šta me čini sretnom, šta nervira, šta ostavlja ravnodušnom
šta me može usrećiti na nekoliko meseci a šta na nekoliko godina...

i tako sam onda svoju listu zahteva sa nekih deset stavki smanjila na dve-tri

a baš te dve-tri...tako je teško pronaći.. ;)

[Dukatina]

Kako sam starija sve mi je jasnije kakvog muskarca zelim pored sebe...
Toliko sam pronalazila mane svima, da sam se u jednom momentu zabrinula da cu ostati sama! Ali, kad se ljubav dogodi, sve mane gube svoj znacaj... Na kraju, kad volimo, volimo i mane i vrline, tacnije ne razdvajamo to na dva dela.

[sladoledzija]

U osnovi mišljenje je kod većine slično.
Ja mislim da smo takvi jer sve više upoznajemo sebe, šta hoćemo a pre svega šta nećemo, samim tim dodajemo sve više osobina koje neko mora da poseduje da bi ga prihvatili, gradimo u sebi sliku osobe kakvu želimo kraj sebe i takvu tražimo, zato će nekom biti lekše a nekom teže da se veže za neku osobu, tj. da se stupi u vezu sa njom (tu ne mislim na zaljubljenost), to je čist produkt intelekta i razmišljanja.
A mislim da najviše ima veze sa našom fleksibilnošću i svestranošću. takođe i stepenom tolerancije nas samih.

[makilli]

Mozda nisam sigurna sta hocu ali dobro znam sta necu...

[Lillith]

Sto smo stariji bolje upoznajemo sebe i samim tim sa vecom sigurnosuc znamo sta zelimo a sta ne,s kim mozemo na duze staze a s kim ne...
U principu pri izboru partnera na duze staze mislim da smo vise vodjeni manama te osobe nego vrlinama...
Lako je naci vrline ali tesko je naci mane koje mozemo da podnesemo kroz ostatk zivota...
Veze pucaju jer nam nesto smeta a ne zato sto ne smeta,mislim realno, nijedno osecanje ne moze da izdrzi svu silu mana koje nam kod nekoga smetaju jer ljubav nije slijepa ma koliko neki tvrdili da jeste...
Kad nekoga pogledas i shvatis da ga volis usprkos njegovim manam,da s tim manama mozes zivjeti, mozes reci da je to sasvim sigurno ljubav i tada se i odlucujes za zajednicki zivot...
No pre svega treba upoznati prvenstveno sebe da bi mogao upoznati druge;)

[Masha 92]

primetila sam,i to mi se uopste ne dopada jer mi se cini da je jako nezahvalno od mene kad mnogo zahtevam

[Andjelika]

Vise ocekujemo i od sebe i od drugih...

Mada, s godinama, sve manje verujem ljudima, i to mi predstavlja sve vetji problem.....

Postoji par stvari bez kojih nema sanse ni da razgovaram sa nekim... tako da.....

[love hunter]

Vise ocekujem od sebe. Ako to za posledicu ima da vise ocekujem i od drugih, onda da, primetio sam. Ali to vise je ustvari jako malo. Da budu ono sto jesu. I tu svaka prica pocinje i zavrsava se.

[biterlemon]

Hm, ne znam.
Po meni ljudi se usamljuju jer se plase povredjivanja.
Svaka povreda izaziva ubuduce vrstu refleksa, odbrane, zastite samog sebe od buducih povreda, nazovimo je ``kompleks``.

Svaki covek koji je povredjen ili je pod uticajima povreda, ispada iz ravnoteze, postaje kompleksiran.
Kompleks moze biti kompleks vise vrednosti i kompleks nize vrednosti. Oba kompleksa izazivaju odbranu od ne(dovoljno)poznatih osoba, prouzrokuju zatvaranje jedinke u sebe. Odbrana se tada manifestuje u obliku izgovora da se teze pronalazi partner.

Tesko je doci ponovo u stanje bez kompleksa, tj lakog prihvatanja bilo koga, lakog otvaranja.


Mislim da nisam usamljen. Tumarajuci netom, za 2 godine sam nasao bar 10 osoba koje bi zivele samnom, a troje bi mozda pozeleo i da ozenim. Mislim da nisam usamljen.

I kako imam obicaj kazati:
Svako ima komplekse samo vesto ih skriva!
:uredu:

[broj310]

не очекујем од људи ништа више него и иначе до сада. подршку драгих људи. време које делимо... заиста немам такав утисак, вероватно се многи више плаше бесмисла живота како су старији, тог све присутнијег немира и срепње.
ту помоћи нема, у бити је оно како смо саздани или како смо научили да се носимо са животом...
8)

[Kitty]

Sto smo stariji bolje upoznajemo sebe i samim tim sa vecom sigurnoscu znamo sta zelimo a sta ne, s kim mozemo na duze staze a s kim ne...

Upravo tako. Sa godinama smo uspeli sebe bolje upoznati i shvatiti šte je to što volimo, odnosno ne volimo. Bilo da se radi o ljudima ili stvarima.

Lično ne volim da trošim vreme na prazne priče i isprazne ljude sa kojima mi razgovor predstavlja napor, kojima stalno moram objašnjavati "šta sam mislila kada sam rekla..." i sl. Ako je tako, onda se ne razumemo i ne vidim razlog zbog koga bismo trebali nastaviti bilo razgovor, bilo druženje. :nempojma:

E sad, ako to znači da od ljudi više očekujem ... ok. Ne bežim od toga. Priznajem da sam prilično zahtevna, ali trudim se da dam isto onoliko koliko i očekujem zauzvrat. :beyond:

[Joanna]

hmmmm...moram priznati da je zanimljiva tema...:ok:
ali ja sto sam starija sve manje ocekujem od drugih bilo da se radi o momku ili o prijateljima...nekako sam navikla da sama sredjujem svoj zivot i svoje probleme iako znam da mogu da se oslonim na ljude oko sebe. Nisam usamljena-naprotiv...mozda se trudim da ne ocekujem nista...tako je izgleda bolje jer su manje sanse da budes povredjen...
pustis da sve ide svojim tokom, samo drzis kurs...;)

[Monaliza]

Ocekujemo vise zato sto smo pametniji i iskusniji

[Goga]

Jedno vreme sam bila u fazi da ne očekujem ništa.
Možda zato, što sam bila povređena.
Mogla bih to: ''ne očekivati ništa''
koju spominje i sansić,
izjednačiti sa ravnodušnošću.
Nema goreg osećanja.
Sve dok nisam prihvatila sebe - takvu - kakva sam, nisam dozvoljavala ni drugima da upoznaju moje pravo ''ja''.
Prihvatajući sebe, počelo je i prihvatanje drugih,
sa svim vrlinama i manama.
Od svakog očekujem onoliko, koliko može da pruži.


Lično ne volim da trošim vreme na prazne priče i isprazne ljude sa kojima mi razgovor predstavlja napor, kojima stalno moram objašnjavati "šta sam mislila kada sam rekla..." i sl. Ako je tako, onda se ne razumemo i ne vidim razlog zbog koga bismo trebali nastaviti bilo razgovor, bilo druženje. :nempojma:



Ovo potpisujem :uredu:

[bellissima]

Ne ocekujem ni vise,ni manje...:uredu:

Ocekujem da budu ono sto jesu i da me prihvate,
onakvu kakva jesam.

Sa svim svojim manama i vrlinama,kao sto i ja
prihvatam drage mi osobe...:)

Uzasno me nervira kad moram da merim svaku rec,
pa iako odvalim neku glupost da sa bojazni razmisljam ,
kako ce to sa druge strane biti prihvaceno...:navodno:

Uglavnom trazim ono sto i sama dajem,
i trudim se da oko sebe imam osobe sa
kojima mogu da se razumem i bez izgovorenih reci...

[Angus]

...kod mene je kontra...nekada dok sam bio mladji...mnogo sam ocekivao od ljudi...isto tako,bio sam spreman i mnogo da dam...medjutim...ljudi su me "spustili"...ne ocekujem vise nista...niti preterano razmisljam o tome...8)

[Aiko]

kod mene je nekako obrnuto..što sam starija, sve manje i manje očekujem od nekoga nešto, da ne kažem skoro ništa..:)

našla sam mnogo veće zadovoljstvo u pružanju..

[duga12]

Očekujem samo od meni dragih bića...i ne vagam ko se koliko dao.. i ne očekujem preterano mnogo...očekujem zauvek...:)

[starsica]

primetih samo da sto sam starija sve me vise sibaju :beyond: ili sam samo pocela da tome pridajem vise paznje :dry: i onda se mislim, kako ce mi biti tek kad predjem 25. godinu..
znam sta hocu i znam sta necu.. dobro, nije mi sasvim razgraniceno, posto ne moze uvek da mi upadne onaj kojeg zelim a da po mojoj meri bude shiven, ali znam da ne bih mogla biti sa nekim ko ne zna "a" da bekne u mom prisustvu :beyond: nije mi visok kriterijum, ali isto tako nije ni nizak, naginjem sredini u kojoj je prihvatljivo iole sve sto smatram za svoje godine i shvatanja normalnim :beyond: niko ziv ne voli da je usamljen, pa s time i ja, ali bolje biti sam nego s bilo kim.. generalno gledano, svi mi trazimo nekoga u kome se mi sami pronalazimo.. :)
znam da mi pre par godina nije bilo toliko bitna komunikacija sa deckom npr. jer pojma o zivotu imala nisam.. doduse, ne mogu ni sad da se pohvalim da zivot rasturam, ali mi je teorija sa praksom donekle ustosirana.. :roll: imam ja vremena da podizem ili spustam kriterijume.. nadam se samo da ce biti onakav kakav ja zelim :)
zivis zivot onako kako ti je dat, nema tu velike logike.. i ceo je zivot, pored naravno ucenja, jedno veliko traganje.. i jedna velika avantura, samo ga tako treba i posmatrati..

[lav71]

...od ljudi ne očekujem ništa...:roll: ...a od žena sve....:uzbud::uzbud::fijuk: :roll::stid2:

[BoginjaMarija]

sto vise ocekujem,vise se razocaravam

[Kalina]

Jedno vreme sam bila u fazi da ne očekujem ništa.
Možda zato, što sam bila povređena.



Mislim da je duboka povredjenost i iznevernost stvarno razlog za takve faze....jedno vreme sam se i sama tako osecala...i definitivno ne zelim vise...kada ne ocekujes nista nemas ni cemu da se nadas a ni da sanjas....definitivno si kao prazna ljustura, napustena kucica puza...

Mnogo pruzam i ocekujem za uzvrat da mi se odgovori jednako...u emotivnom smislu...
A kriterijumi sa godinama definitivno rastu....U mojim samackim periodima (koji su prilicno trajali) brat mi je govorio : Skrati spisak, sestro....:smeh::smeh:

Nisam ga skratila, i nisam se pokajala...:ok: