Da li verujete u postojanje vanzemaljske inteligencije i mislite li da mozemo da uspostavimo kontakt sa njima? Ja licno verujem, jer "Kada bi smo bili sami, bilo bi puno neiskoriscenog prostora"

Vanzemljaci? Ma nek živi koj de 'oće! :smeh:

Pa dobro... možda nisu baš zeleni :osmeh: Verujem da ima još mnooogoooo planeta koje nisu otkrivene i prosto je nemoguće da negde, u ovolikom prostoru, nema još nekih oblika života. Mož' da se desi i da su pametniji od nas... imam ja neku svoju teoriju, al' ne bi o tome :osmeh: mislim da sam enough weird čitaocima :lol: često se osećam kao jedan od njih. Spuštena na ovu planetu... malo zbunjena... međ' "humane" ljude... sa totalno drugačijim pogledom na SVE!

p.s. desi se često i da me otmu :fijuk:

Ma kakvi vanzemaljci. To što je svemir beskonačan ne znači da život još negde postoji. Da su intelginetniji od nas, valjda bi nas posetili do sada. Što znači i ako postoje, da su glupi ko tocila (dobro, pametni su koliko i mi). I zašto bi bili zeleni?

Ja verujem u postojanje vanzemaljaca. I verujem da postoje i inteligentniji od nas ali su oni definitivno u nekoj drugoj galaksiji. Ko zna koje su boje i oblika.

Yup, naravno da postoje. Samo nikad nisu bili odje. (Chuti bre Squaw odacesh nas!) . Moguce da su slichni formama zivota na zemlji al ne obavezno preterano. Jednostavno onoliko koliko su slichni uslovi za zzivot toliko su i oni slichni .. no.. kuj ga znaje..

Ma kakvi vanzemaljci. To što je svemir beskonačan ne znači da život još negde postoji. Da su inteligentniji od nas, valjda bi nas posetili do sada. Što znači i ako postoje, da su glupi ko tocila (dobro, pametni su koliko i mi). I zašto bi bili zeleni?



Xexe,citas mi misli :uredu: :ok:

-"Istina je negde tamo!"-

-Licno, verujem. E sad, kakav bi to oblik zivota bio :cesces: A to da nas nisu posetili, nije dokaz da ih nema. NE?

Chinjenica je da u svemiru ima mogucnosti za postojanje zivota, a mi smo njen ochigledan dokaz.

Ako za neshto postoji mogucnost, to ce se najverovatnije dogoditi.

A mogucnost je ovde izrazena i beskrajem svemira i "beskonachnim" brojem planeta.

Da ne ulazimo u onu prichu - odakle je uopshte doshao zivot na zemlju i da li je sa tog istog mesta mogao dospeti i negde drugde.

Shto se tiche termina "mali zeleni". Radi se samo o josh jednom mitu proizashlom iz jedn odredjene priche. ;) potrudicu se da se podsetim o chemu se konkretno radi ;)

Inache i termin leteci tanjir potiche iz jedne "priche" o vidjenju...
1878 godine Danison Daily News pisao je da je lokalni farmer Dzon Martin upotrebio rec "tanjir" da bi opisao tamni diskoliki objekat koji je podsecao na balon koji leti "neverovatnom brzinom" a koji je video prethodnog dana ..

..1947 godine Americki biznismen Kenet Arnold leteo je svojim privatnim avionom pored Reinier planine u Vasingotnu. Tvrdio je da je pri tom video devet sjajnih objekata, koji su po njegovom prorachunu leteli brzinom od oko 1200 milja na sat.."poskakujuci kao TANJIRI kada bi ste ih bacilu po povrshini vode"...

Od tada Leteci tanjir je omiljeno vozilo vanzemaljaca. ;)

naravno da verujem:zakletva:
cak sam bila ubedjena da sam videla svemirski brod - moje "neverne tome" su to "otpisale" na trudnocu:plakanje:
mislim da je vasiona isuvise velika da bismo samo mi ziveli ovde gde zivimo:blink: :roll: , ima mestaa za sve !!!

Ja bih voleo da čujem jedan dokaz da vanzemaljci postoje. :roll: :fijuk:

Kako možete da verujete u nešto što niste videli? Aj da budem precizan, u nešto što niko nije video? Gde vam je realnost. :wacko: Nija valjda da toliko volite Dosije X?

Chinjenica je da u svemiru ima mogucnosti za postojanje zivota, a mi smo njen ochigledan dokaz.

Ako za neshto postoji mogucnost, to ce se najverovatnije dogoditi.

Ako ćemo po verovatnoći, onda nisi u pravu. Neka uzmemo da na nekoj planeti 50% može da bude života i isto toliko da ne može (mada je suviše očigledno da je 50% ogromna verovatnoća). Planeta/planetoida/asteroida i ostalih nebeskih tela ima beskonačno mnogo. Uvrštavanjem činjenica u matematičke formule (nrp. kombinacije bez ponavljanja, uslovna verovatnoća, totalna verovatnoća itd.) dobija se da je verovatnoća vanzemaljskog života jednaka nuli! A neće me niko ubediti da matematika greši. :roll:

Mada, ko hoće da veruje, samo napred. I Molder je verovao...

Ja ponekad ne verujem ni u ono sto vidim svojim ocima, a ne da cu u ono sto ne vidim :roll:

-E, pa i matematika je coek!

Ako ćemo po verovatnoći, onda nisi u pravu. Neka uzmemo da na nekoj planeti 50% može da bude života i isto toliko da ne može (mada je suviše očigledno da je 50% ogromna verovatnoća). Planeta/planetoida/asteroida i ostalih nebeskih tela ima beskonačno mnogo. Uvrštavanjem činjenica u matematičke formule (nrp. kombinacije bez ponavljanja, uslovna verovatnoća, totalna verovatnoća itd.) dobija se da je verovatnoća vanzemaljskog života jednaka nuli! A neće me niko ubediti da matematika greši. :roll:


Pa kad se vec pozivas na matematiku onda je pravilno koristi. Nije mi bas jasno kako si dosao preko kombinacija bez ponavljanja, uslovne i totalne verovatnoce do ovog zakljucka? Kao prvo uslovna verovatnoca se koristi u slucajevima kada imas konacan broj a ne beskonacan. A totalna verovatnoca direktno zavisi od uslovne verovatnoce. :roll: Tako da mi nije jasno zasto si navodio da se preko svega ovog dolazi do rezultata nula.

A verovatnoca da postoji negde zivot je 1/x gde je x jaaaako velik broj (ono sto ti nazivas beskonacno) pa si iz toga zakljucio da je verovatnoca nula jer 1/x tezi nuli. ALI NE ZABORAVI, samo tezi nuli ali NIJE JEDNAKO nuli kao sto ti kazes. ;) Tako da je to jednako nekoj maloj verovatnoci. Znaci da postoji verovatnoca da ima negde zivota u tom ogromnom prostranstvu.

Čekaj, čekaj Goldi. Da krenemo od početka.

U pravu si što se tiče toga da teži nije isto što i jednako, mada, ruku na srce teško da nešto sa verovatnoćom od npr. 10^-1000 može da se dogodi, ali ajd' neka bude. Moja greška, određena verovatnoća postoji.

E, a što se tiče uslovne verovatnoće, tu mislim nisi u pravu. Koliko me sećanje služi (knjiga ne, jerbo sam je još davno bacio :smeh: i sada mi je žao), tu se ne radi o konačnom skupu. A uslovnu verovatnoću sam uzeo jer je poznato da na Zemlji ima života. Kao što si rekla, totalna verovatnoća sledi iz uslovne, a u obe ima deljenja sa beskonačnosti, što opet dovodi do moje greške od malopre. Čak i da planeta ima prebrojivo mnogo, opet će se ispod razlomka naći veeeeeeeliki broj. Znači, verovatnoća da postoji život van planete Zemlje je približno jednaka nuli. A to je daaaaaaaleko od verovatnoće 1, tj. da život sigurno postoji. Prevedeno na srpski jezik, po matematici bi se ta verovatnoća izrazila u trilionitom delu promila.

A to i dalje nije dokaz da oni sigurno postoje.

Nemam ni ja knjigu al ima na netu knjiga iz kojih sam izvukla par definicija. I evo definicija koje kazu da se radi sa konacnim skupom. :)

I knjiga:
Klasična definicija verovatnoće omogućava da se odredi verovatnoća slučajnih događaja jedne relativno uske klase eksperimenata, a to je klasa eksperimenata sa konačnim brojem mogućih rezultata i to jednako verovatnih.

Definicija 4.10. Verovatnoća slučajnog događaja A je odnos broja ..povoljnih" rezultata za događaj A i broja mogućih rezultata eksperimenta.
II knjiga:
Definicija 1.1: Promenljiva velicina X je slucajna promenljiva prekidnog tipa, ako vrednosti, koje ona moze uzeti, obrazuju konacan ili prebrojiv niz realnih brojeva
http://statlab.fon.bg.ac.yu/srb1/knjige/Termini/Image3056.gif (1.6)
a uzimanje svake od ovih vrednosti je slucajan dogadjaj sa odredjenom verovatnocom.




E sad uslovna verovatnoca:
Definicija 4.13. Uslovna verovatnoća događaja A pod uslovom da se realizuje događaj B jednaka je količniku
http://statlab.fon.bg.ac.yu/srb1/VirtuelStatLab/verovatnoca/glava_4_3_files/image010.gif



8)

Neposredno pre ove definicije uslovne verovatnoce se napominje da se dokaz radio nad:

"Posmatrajmo primer jednog eksperimenta sa konačnim brojem mogućih ishoda koji su podjednako verovatni. Neka je n ukupan broj mogućih ishoda, a n(B) broj ishoda....."


Ko ne neveruje evo linka:
http://statlab.fon.bg.ac.yu/srb1/VirtuelStatLab/verovatnoca/glava_4_3.htm




Znaci sta je zakljucak ovih postova? :osmeh: Matematika kaze da postoji verovatnoca da ima zivota u svemiru. :smeh: I ja sam u prvom postu napisala da verujem da postoje vanzemaljci. Nisam tvrdila da sam sigurna da 100% (verovatnoca jednaka jedinici) postoje. :)

-Evo reSSeeNJa :uzbud:

Oki, kao što sam rekao - neka uzmemo u posmatranje npr. 10 milijardi planeta. I neka bude da je verovatnoća da ima/nema života 50% (mada to nije realan odnos). Znači, krenemo redom. Na Zemlji ima - OK. Na Merkuru nema, verovatanoća se smanjuje. Na Veneri nema, verovatnoća se još smanjuje...

A ni ja nisam rekao da ih 100% nema, nego da ne verujem. Probao sam da dokažem matematički, ali sam se malo zajebao :fijuk: Ali samo malo. ;)

Ja bih voleo da čujem jedan dokaz da vanzemaljci postoje. :roll: :fijuk:

Kako možete da verujete u nešto što niste videli? Aj da budem precizan, u nešto što niko nije video? Gde vam je realnost. :wacko: Nija valjda da toliko volite Dosije X?



Ako ćemo po verovatnoći, onda nisi u pravu. Neka uzmemo da na nekoj planeti 50% može da bude života i isto toliko da ne može (mada je suviše očigledno da je 50% ogromna verovatnoća). Planeta/planetoida/asteroida i ostalih nebeskih tela ima beskonačno mnogo. Uvrštavanjem činjenica u matematičke formule (nrp. kombinacije bez ponavljanja, uslovna verovatnoća, totalna verovatnoća itd.) dobija se da je verovatnoća vanzemaljskog života jednaka nuli! A neće me niko ubediti da matematika greši. :roll:

Mada, ko hoće da veruje, samo napred. I Molder je verovao...

Istina je da nikada nisu vidjeni ( bar ne postoje materijalni dokazi za to ). Kako mogu da verujem? Pa moje verovanje da u svemiru postoje inteligenta bica zasniva se na tome da samo u nasoj Galaksiji postoji 300.000.000.000 zvezda!! A u svemiru postoji vise miliona galaksija.
E sad, ako u jednoj Galaksiji na samo jednoj planeti postoji inteligencija onda postoji na milione civilizacija!!

Pak, ovo su samo nagadjanja, ali sada cu vam izneti 13 "zakona" koje je postavio Isak Asimov i u koje ja cvrsto verujem:

1. Broj zvezda u nasoj Galaksiji iznosi 300 milijardi.
2. Broj planetnih sistema u nasoj Galaksiji iznosi 280 milijardi.
3. Broj planetnih sistema u nasoj Galaksiji, koji kruze oko zvezda slicnih Suncu, iznosi 75 milijardi.
4. Broj zvezda slicnih Suncu u nasoj Galaksiji, koje raspolazu korisnom ekosferom iznosi 52 milijarde.
5. Broj zvezda slicnih Suncu u nasoj Galaksiji sa korisnom eksoferom, koje pripadaju drugom pokoljenju prve populacije, iznosi 5.200.000.000
6. Broj zvezda u nasoj Galaksiji, koje pripadaju drugom pokoljenju prve populacije, poseduju korisnu ekosferu i imaju planetu koja kruzi u njoj, iznosi 2.600.000.000
7. Broj zvezda slicnih Suncu u nasoj Galaksiji, koje ulaze u sastav drugog pokoljenja prve populacije i posedije korisnu ekosferu, sa planetom slicnoj Zemlji koja kruzi u njoj, iznosi 1.300.000.000
8. Broj nastanjivih planeta u nasoj Galaksiji iznosi 650.000.000
9. Broj planeta u nasoj Galaksiji koje sadrze zivot iznosi 600.000.000
10. Broj planeta u nasoj Galaksiji koje sadrze visecelijski zivot iznosi 433.000.000
11. Broj planeta sa bogatim kopnenim zivotom iznosi 416.000.000
12. Broj planeta na kojima se razvila tehnoloska civilizacija iznosi 390.000.000
13. Broj planeta u nasoj Galaksiji na kojima tehnoloska civilizacija SADA POSTOJI iznosi 530.000!!!

A TO JE SAMO NASA GALAKSIJA!!!

Rachun je jasan, tri puta nishta je nishta ;)

Elem, ako je u svemiru zivot nemoguc onda ni mi ne postojimo.

Chinjenica da mi jesmo tu samo govori i o pozitivnoj verovatnoci da nismo sami.

I ne radi se samo o matematici. Pre nego shto je na zemlji nastao zivot, na njoj nije bilo 50 % shanse da on nastane nego 100%. Na Merkuru je bilo 0% shansi, i on i slichne planete nas ne interesuju. Na Marsu su te shanse na primer iznad nule, a kolike su realno tek ostaje da se izmeri.

Jedina matematika koja tu valja je koliko ima planeta sa 100% uslova za zzivot.

A eto ako cemo verovati junioru to je cca 650 000 000 samo u nashoj galaksiji ;)

1. Broj zvezda u nasoj Galaksiji iznosi 300 milijardi.
2. Broj planetnih sistema u nasoj Galaksiji iznosi 280 milijardi.
3. Broj planetnih sistema u nasoj Galaksiji, koji kruze oko zvezda slicnih Suncu, iznosi 75 milijardi.
4. Broj zvezda slicnih Suncu u nasoj Galaksiji, koje raspolazu korisnom ekosferom iznosi 52 milijarde.
5. Broj zvezda slicnih Suncu u nasoj Galaksiji sa korisnom eksoferom, koje pripadaju drugom pokoljenju prve populacije, iznosi 5.200.000.000
6. Broj zvezda u nasoj Galaksiji, koje pripadaju drugom pokoljenju prve populacije, poseduju korisnu ekosferu i imaju planetu koja kruzi u njoj, iznosi 2.600.000.000
7. Broj zvezda slicnih Suncu u nasoj Galaksiji, koje ulaze u sastav drugog pokoljenja prve populacije i posedije korisnu ekosferu, sa planetom slicnoj Zemlji koja kruzi u njoj, iznosi 1.300.000.000
8. Broj nastanjivih planeta u nasoj Galaksiji iznosi 650.000.000
9. Broj planeta u nasoj Galaksiji koje sadrze zivot iznosi 600.000.000
10. Broj planeta u nasoj Galaksiji koje sadrze visecelijski zivot iznosi 433.000.000
11. Broj planeta sa bogatim kopnenim zivotom iznosi 416.000.000
12. Broj planeta na kojima se razvila tehnoloska civilizacija iznosi 390.000.000
13. Broj planeta u nasoj Galaksiji na kojima tehnoloska civilizacija SADA POSTOJI iznosi 530.000!!!

Ma sve je to divno i krasno... :roll: Mogu i ja tako sesti i kenjati do prekosutra. ;) Ti brojevi uopšte ne znače da tamo ima života. Može biti i tri milijarde puta toliko planeta pa da opet nema života. I nikakvi brojevi, nikakve pretpostavke, nikakva nagađanja sem opipljivih dokaza me neće ubediti da oni postoje. Ako se jednog dana dokaže suprotno, evo svima ću se izvinuti i reći da nisam u pravu. A do tada, samo vi maštajte. :roll: :fijuk:

Gosn provocatorree heheh, chek, a ti ono beshe pobozzan zar ne?

A do tada, samo vi maštajte. :roll: :fijuk:

A kako si tako ubedjen da je sve to samo masta i davanzemaljci ne postoje?:dry:

Gosn provocatorree heheh, chek, a ti ono beshe pobozzan zar ne?

A kako si tako ubedjen da je sve to samo masta i davanzemaljci ne postoje?

Hehe ništa lepše nego na pitanje odgovoriti pitanjem. :fijuk:

Da, pobožan sam, ali do određene granice. Više se može reći da poštujem, nego što verujem. ;)

Uostalom, ja nisam rekao da oni ne postoje, nego da ja ne verujem da postoje. 8)

Naravno da postoje, samo ih ne treba zamišljati tako konvencionalno.
Ko zna kakvog su oblika, od čega su "napravljeni". Možda ih ima i na zemlji koliko oćeš, ali se ne vidimo ni ne osetimo. Možda su u nekoj drugoj dimenziji. Možda su milion puta manji, ili čak veći, pa nemamo ni šanse da se vidimo. Možda ih ima i na Marsu, pa i na mesecu. Koliko ih samo ima ispod okeana, ali treba naći neki način pa stupiti u bilo kakav kontakt sa njima, ne mora da bude vizuelan. Ali mi sve više gubimo kontakte i među sobom, tako da je to nepremostivi problem!

Heh,'ajd ja necu upadati u raspredanje i pokusaje dokazivanja....ne vredi a i onako mrzim "rasprave u kojima su svi u pravu"....

Eto ja necu reci da verujem da postoji, reci cu da mislim da postoji neki oblik zivota tamo negde...ne mora to da bude neko svesno bice, moze biti neka morska trava ili neko drvo (nesto slicno drvetu)...ali mi je jednostavno ne pojmljivo da na tolikom prostranstvu smo samo mi "bogom dani".Mora da postoji jos nekoga (necega)....jednostavno mora. :uredu:

Pravo grmish prijatelju. :)

Posle dužeg vremena (a zbog neodložnih obaveza na privatno-poslovnom planu), osetih neodoljivu potrebu da i ja nešto izjavim za Dnevnik.

LM, junior je na osnovu moje preporuke pročitao knjigu "Život u Svemiru", od Isaac Asimov-a, i sa velikim zadovoljstvom mogu ovde da konstatujem kako je potpuno ispravno shvatio poruku njenog autora! :uredu: Doduše, ne radi se ni o kakvih 13 zakona, niti "zakona", već o jednoj, sasvim logičnoj i realnoj, čak isuviše pesimističnoj spekulaciji jednog slobodnomislećeg naučnog uma na temu mogućnosti postojanja života, a naročito inteligentnog života u Svemiru.
Kada mu još budem plasirao nedavno skinutih (long live torrent!!!) 13 epizoda fantastične naučno-popularne serije Kosmos, od Carl Sagan-a, eto nama još jednog beskompromisnog SETI istraživača! :ok:
Navedene izvore, uključujući i možda najbolji SF movie ikada snimljen, "Contact", od srca preporučujem svim onim nevernim Tomama (kojima, na moje opšte i ničim izazvano iznenađenje i razočaranje, pripadaju i izvesni zerrrcovi), koji izgleda još uvek nisu čuli za propast Ptolomejevog svetonazora! :jok:

Da još jednom parafraziram mnogopoštovanog autora teme: If we were alone, it would really be an awful waste of space! (Meggz, deder ispravi me, leba ti, ako pogreshih kod ovih jebenih kondicionala - kanda sam bež'o s časova kad mi je profesorka to predavala! :fijuk: )

Bre ljudi, šta ste se toliko okomili na mene? :wacko: Pa zar je toliko teško da prihvatite neko ne veruje da postoje mali zeleni? :blink: Ja pre verujem da smo jedini u ogromnom svemiru, nego da "tamo negde" ima još nekoga. Nekako mi je to realnije i približnije. Suviše me ta teorija o malim zelenim podseća na Dosije X (koji sam zaista voleo da gledam ;) ). Ne mogu da verujem u nešto što ne vidim i što nema dokaza o postojanju (ovo drugo je ključno). Mnogo je tu teorije, a malo prakse. Činjenica je da mi poznajemo 0,00000001% svemira (verovatno i mnogo manje) i da je to ništa naspram svega ostalog, ali opet... Jednostavno - ja ne verujem.

If we were alone, it would really be an awful waste of space!

A evo šta bih ja rekao - Budimo srećni što smo jedini i učinimo sve da svemir ne ostane prazan. ;)

Jednostavno - ja ne verujem.
E, ako je tako, tu više nema pomoći! :jok: Svaki dalji pokušaj iznošenja logičkih i racionalnih dokaza neminovno je osuđen na propast. Čovek, jednostavno, ne veruje!

Doduše, to od njega niko i ne traži! Ako me oči ne varaju, ova tema se nalazi unutar foruma "Nauka i tehnologija", od kojeg okoreli vernici i apologete ionako beže kao đavo od krsta! :fijuk:

Gospođi pomiluj, ejmen! 8)

Ako me oči ne varaju, ova tema se nalazi unutar foruma "Nauka i tehnologija", od kojeg okoreli vernici i apologete ionako beže kao đavo od krsta! :fijuk:

Zato bi trebalo temu premestiti na "Parapsihologiju", jerbo je ovo daleko od nauke. ;) Suviše je ovo neopipljiva materija. Jedno je da pričamo o SETI programu, o planetama, zvezdama, asteroidima i ostalim astro-fizičkim temama koje imaju čvrstu podlogu i odgovarajuće naučne dokaze, a nešto sasvim drugo su priče o vanzemljacima. :)

jedno je da pričamo o SETI programu, o planetama, zvezdama

EHEHHE pa ako prichash o SETI programu onda prichash o programu:

SEARCH FOR EXTRA TERRESTIAL INTELLIGENCE. NE?

Bojim se da je to u direktnoj vezi sa potragom za vanzemaljcima? NE? ;)



Da je ova tema daleko od nauke SETI nikada ne bi ni postojao, trenutna prekopavanja Marsa u frenetichnoj potrazi za tragovima zivota ne bi se obavljala, ozbiljne vesti koje chitamo i ovde na sajtu o mogucnostima za postojanje zivota na jupiterovim satelitima ne bi stizale do nas vec bi zavrshavale sa ostalim glupostima na senzacionalistichkim sajtovima. NE?

Svi astronomi se upinju da pronadju dokaze zivota u svemiru, a slozzicesh se da ozbiljni nauchnici i uzimaju svoju nauku za ozbiljno, a ne povode se prichama raznoraznih zanesenjaka i ludaka koji danas vidjaju letece tanjire i u svojim bashtama. NE?

Otkrice makar i najmanjeg nedvosmislenog traga zivota u svemiru predstavljalo bi najvece nauchno otkrice u istoriji chovechanstva i verovatno prekretnica u shvatanju svih prirodnih nauka, a boga mi i religije. To je preveliki izazov da bi ga bilo koji nauchnik odbacio.NE?

Drugo, nisu astronomi gledali dosije X nego je dosije X gledao njih. NE?

Ne treba meshati prichu o istrazivanju zivota u svemiru i priche o otmicama od strane vanzemaljaca, susretima sa Elvisom u shpajzu i chudovishtem iz Loh Nesa. NE?



*u tekstu je koriscen Valterov zashtitni znak.



NE?

vjerujem, iako za sada nemam cvrstih dokaza. ali, realno, dalje od mjeseca i marsa nismo ni otisli. naprosto mi je nevjerojatno da smo u onolikom svemiru sami, samcati.

Nekad mislim da smo sami u svemiru, a nekad da nismo. Obe ideje izgledaju mi podjednako zastrašujuće.
Artur Klark

Ma sve je to divno i krasno... :roll: Mogu i ja tako sesti i kenjati do prekosutra. ;) Ti brojevi uopšte ne znače da tamo ima života. Može biti i tri milijarde puta toliko planeta pa da opet nema života. I nikakvi brojevi, nikakve pretpostavke, nikakva nagađanja sem opipljivih dokaza me neće ubediti da oni postoje. Ako se jednog dana dokaže suprotno, evo svima ću se izvinuti i reći da nisam u pravu. A do tada, samo vi maštajte. :roll: :fijuk:

:uzbud: Eve, upravo sam se dosetio jednog dokaza ( NAUCNOG!!! ) o postojanju E.T.-a. Zar ste svi zaboravili na "WOW! Signal" detektovan 15 Avgusta 1977 godine, u drzavnoj univerzitetskoj radio-observatoriji!!!

S'a kazes na to zekonjo?!

NLO

NLO ili neidentifikovani leteći objekat označava u originalnom i bukvalnom smislu bilo kakav leteći objekat ili optički fenomen, opažen vizuelno ili putem radara, a čija priroda nije poznata u prvom momentu opažanja. Interesovanje za ove objekte leži u argumentima da neki od njih iskazuju anomalne osobine, a pogotovo neprekidna spekulacija da neki od njih mogu biti proizvodi vanzemaljske inteligencije.

Možda je najbolju naučno priznatu definiciju NLO-a dao pokojni astronom dr Dž. Alen Hajnek : NLO je prijavljeno opažanje nekog objekta ili svetlosti na nebu čija pojava, putanja, dinamičko i svetlosno ponašanje ne ukazuju na logičko, konvencionalno objašnjenje i koje ne samo da zbunjuje prvobitnog posmatrača, već ostaje neobjašnjeno i posle pomnog razmatranja svih raspoloživih dokaza od strane osoba koje su tehnički sposobne za zdravorazumsku identifikaciju.

Istorija



Strane neidentifikovane pojave na nebu i na zemlji bile su zabeležavane kroz istoriju. Drevni rimski zapisi su povremeno beležili spominjanje štitova, pa čak i armija viđenih na nebu. Godina 1896-97, neidentifikovani misteriozni brodovi su bili primećivani u Sjedinjenim Državama, mada se danas zna da su neki od ovih izveštaja bile namerne obmane.

Misteriozne letelice su bile viđane širom Velike Britanije 1909., kao i između 1912. i 1913.godine. Verovalo se da su to nemački cepelini koji špijuniraju zemlju uoči invazije. Ista strahovanja su izazvale slične pojave na Novom Zelandu i u Australiji. Letelice i misteriozni vazduhoplovi su takođe mogli da se vide i u Sjedinjenim Državama 1909. i 1910. Za njih se verovalo da su tvorevine Valasa Tilinghasta, iako je to bilo veoma sumnjivo. Tokom Prvog svetskog rata dolazilo je do pojava misterioznih letelica u Južnoj Africi, Kanadi, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama. Većina ovih pojava se mogla pripisati pogrešnom tumačenju treperave svetlosti zvezda, delu obmanjivača i njihovoj promociji u medijima. Pojave ovih fantomskih letelica su detaljno obrađene u The Scareship Mystery, pod uredništvom Najdžela Votsona.

U svom putopisu Altaj-Himalaja, ruski umetnik i mistik Nikolaj Rerih je prijavio opažanje ovalnog objekta šljašteće površine koji je leteo iznad Amda, u istočnom Tibetu, 1926.godine. Iako se Rerih nije izjašnjavao o svom stavu šta je to video, u narednim pasusima svog putopisa diskutuje o tehnologijama drevnih civilizacija koje se pominju u teosofskim spisima.

1930ih godina u skandinavskim zemljama je bilo nekoliko izveštaja o opažanjima neidentifikovanih vazduhoplova. Tokom Drugog svetskog rata tzv. fu-lovce (svetleće lopte koje su pratile avione) su opažali i saveznički i fašistički piloti. 1946. godine iznad Skandinavije su mogli da se primete tzv. sablasne rakete.



Savremena faza u NLO fenomenologiji je otpočela navodnim opažanjem američkog biznismena Keneta Arnolda (Kenneth Arnold), 24. juna 1947. godine, blizu brda Reinir u državi Vašington. Arnold je kazao da je video 9 svetlećih objekata koji su leteli neverovatnom brzinom pri visini od oka 10,000 stopa. Iako NLO koji je Arnold opazio nije bio po striktnoj definiciji tanjirastog oblika, on je opisao njegovo kretanje kao slično onome kada tanjir poskakuje preko vode - otuda i potiče naziv leteći tanjir. Arnoldove tvrdnje su potom dobile značajnu pažnju medija i publike.

Početkom 1950ih počinju da se pojavljuju spiritualne sekte u vezi sa NLO. Društvo Eterijus je jedan od ranijih primera; kasnije su se pojavile sekte Rael i Aštar Komanda. Uopšteno govoreći, vanzemaljci, koji su sponzorisali takve grupe, u svojoj dobronamernosti su upozoravali čovečanstvo na opasnosti od nuklearnog rat ili su pozivali Zemlju da se priključi međuplanetarnoj federaciji.

Tokom 1970ih, javno mnenje (naročito posle filmova Bliski susreti treće vrste i E.T. ) je verovalo da su NLO --ako uopšte postoje-- vanzemaljske letelice, i da su vanzemaljci prijateljski nastrojeni. Ovaj model se promenio tokom 1980ih, nakon objavljivanja knjiga Vitlija Stribera (Whitley Strieber) (prva knjiga u nizu je bila Pričešće (Communion)) i Žaka Valea (Jacques Vallee) (između ostalih, knjiga Pasoš za Magoniju (Passport to Magonia)).

Striber, pisac horora, je verovao da ga vanzemaljci opsedaju i da su odgovorni za rupe u vremenu tokom kojih je bio podvrgavan nepoznatim eksperimentima. Naslovna strana knjige Pričešće dovela je do novog standarda u prikazivanju glave vanzemaljaca (to je kasnije bilo satirizovano u Šva umetnosti (Schwa art). I Striber i Vale su sumnjali da su ova bića vanzemaljci, kako se to obično mislilo, videći u njima neku vezu sa pričama o vilama i vilenjacima. (uporedi Jungovo poređenje sa anđeoskim vizijama u njegovom članku Leteći tanjiri: Savremeni mit o stvarima koje se vide na nebu.) Ovaj noviji mračniji model se može videti i u potonjem talasu literature o otmicama vanzemaljaca, kao i u pozadinskom mitosu Dosijea Iks.

Etimologija

25. januara 1878. Denisonske dnevne novine su napisale da je Džon Martin (John Martin), lokalni farmer, prethodnog dana prijavio da je opazio veliki, tamni, okrugli leteći objekat nalik na balon koji leti zapanjujućom brzinom, a takođe je da bi ga opisao koristio i reč tanjir. [1] Ovo je prva poznata upotreba reči tanjir da bi se opisao jedan neidentifikovani leteći objekat. Sedamdesetak godina kasnije, 1947., mediji su upotrebili izraz leteći tanjir kako bi opisali opažanje Keneta Arnolda.



Devet objekata koje je Kenet Arnold video nisu bili striktno tanjirastog oblika. Arnold je prvo opisao, a potom i nacrtao sliku, osam objekata koji su bili tanki i ravni, okrugli napred i usečeni pozadi. Drugi crtež je predstavljao deveti, nešto veći, objekat oblika polumeseca ili bumeranga. Ipak, nekoliko godina kasnije, Arnold je rekao da je njihovo kretanje opisao kao neku vrstu poskakivanja, kao kada tanjir poskakuje po vodi. Požalio se da ga je štampa pogrešno citirala, koristeći izraz leteći tanjir umesto kao tanjir.

Leteći diskovi je bio drugi izraz koji su mediji koristili tokom kasnih 1940ih i ranih 1950ih da bi opisali ovu vrstu objekata.

Sredinom 1950ih, Galupovo ispitivanje je otkrilo da se termin leteći tanjir, toliko odomaćio u američkom govoru, da je 94% intervjuisanih bilo upoznato sa njim, čineći ga najpoznatijim terminom koji se uobičajeno pojavljuje u novinama, daleko ispred termina kao što su opšta vojna obuka (75%), ili hladan rat (58%).

Holivudski naučnofantastični filmovi 1950ih, kao što su Dan kada je Zemlja stala (The Day the Earth Stood Still) (1951), Zabranjena planeta (Forbidden Planet) (1956), i Zemlja protiv letećih tanjira prikazuju letelice u obliku tanjira, čime još više utvrđuju termin kao kulturnu ikonu. To su činile i popularne knjige na tu temu kao knjige Frenka Skalija (Frank Scully) - Iza letećih tanjira (Behind the Flying Saucers)(1950), Donalda Kihua - Leteći tanjiri su stvarni (The Flying Saucers Are Real)(1950) i Leteći tanjiri iz svemira (Flying Saucers From Outer Space)(1953), kao i knjige orijentisane na kontakt poput knjige Džordža Adamskog(George Adamski)- Leteći tanjiri su sleteli (Flying Saucers Have Landed)(1953).

Leteći tanjiri je bio najuobičajeniji termin za većinu neidentifikovanih ‎pojava na nebu od 1940ih do 1960ih, pa čak i za one koje uopšte nisu imale ‎oblik tanjira. Krajem 1960ih, termin NLO je počeo da se koristi sve češće. ‎Upotrebu reči NLO umesto leteći tanjir je 1952. prvi predložio kapetan ‎‎Edvard Dž. Rupelt (Edward J. Ruppelt), prvi direktor ‎‎Projekta Plava knjiga američkog vazduhoplovstva, jer je ‎smatrao da je termin leteći tanjir nedovoljno širok da bi se pod njim ‎obuhvatile sve neobjašnjive pojave i fenomeni. Njegov predlog je u ‎vazduhoplovstvu bio vrlo brzo prihvaćen (i termin NLOB je bio nakratko ‎korišćen, sve do 1954.). Rupelt je opisao iskustva sa Projektom Plava knjiga u ‎svojim memoarima Izveštaj o neidentifikovanim letećim objektima (1956.). [2]. ‎

Neviđena teškoća u vezi sa terminom NLO je da često dovodi do semantičkih ‎debata između podržavaoca i protivnika istog. Skeptici često komentarišu da ‎‎NLO prosto znači da je objekat neidentifikovan od strane onih koji su videli ‎objekat, što ne znači da je sam objekat neobjašnjiv, a još manje da je ‎‎vanzemaljski. Sa druge strane, istraživači poput Hajneka su ‎predlagali da upotrebu termina treba strogo ograničiti na ona opažanja koja su ‎bila ispitivana intezivno, ali se i dalje kose sa konvencionalnim objašnjenjima, ‎šta je, ustvari, i bila stvarna definicija vazduhoplovstva u zvaničnim ‎direktivama iz 1950ih. ‎


Na primer Pravilnik vazduhoplovnih snaga 200-2, izdat 1954., definiše ‎NLOB kao bilo koji vazduhoplovni objekat koji po performansama, ‎aerodinamičkim karakteristikama, ili neobičnim izgledom, nije podudaran ni sa ‎jednom poznatom letilicom ili projektilom, ili koji se ne može sa sigurnošću ‎identifikovati kao poznati objekat. Čak, štaviše, za istraživanje NLOB-a je ‎navedeno da je u cilju nacionalne bezbednosti, kao i radi otkrivanja tehničkih ‎aspekata. Očigledno je da se ovakve zabrinutosti nisu odnosile na uobičajena ‎objašnjenja većine NLO pojava, kao što su prirodni fenomeni ili ljudskom ‎rukom stvoreni objekti, osim, možda, prethodno nepoznate strane letelice.‎

Stoga N u NLO umesto za neidentifikovani bi više odgovaralo da stoji ‎‎neobjašnjeni ili nekonvencionalni, kao što je 1970ih bivši ‎vazduhoplovni inženjer NASA-e, Pol Hil (Paul Hill) naslovio svoju knjigu na ‎ovu temu: Nekonvencionalni leteći objekti.‎

Na engleskom akronim za NLO je UFO (Unindentified Flying Object), a na španskom, ‎portugalskom i francuskom OVNI (npr. na španskom Objeto Volador No ‎Identificado, na francuskom, Objet volant Non Identifié).

NLO i popularna kultura

Bez obzira na krajnje objašnjenje, NLO-i predstavljaju međunarodni kulturni ‎fenomen poslednjih 50-ak godina. Od sredine 1990ih, NLO-i su bili predmet ‎interesovanja velikog broja knjiga, igranih filmova, ‎‎pesama, dokumentaraca i drugih medija. NLO teme su ‎bile među najpopularnijim na ranim kompjuterskim ‎‎biltenskim sistemima, i milioni ljudi imaju nekakav nivo ‎interesovanja za temu. Takođe je bilo i poznatih obmana u vezi sa izveštajima o ‎NLO-ima, od kojih su neke dobile značajnu pažnju masovnih ‎medija. NLO-i su odigrali ulogu u razvoju turizma, kao npr. u ‎‎Rozvelu, u Novom Meksiku, mestu navodnog pada NLO-a. ‎‎(vidi Rozvelski NLO incident) ‎


Prema Galupovom istraživanju iz 1996. 71% stanovnika Sjedinjenih ‎Država je verovalo da je vlada Sjedinjenih Država prikrivala informacije o ‎NLO-ima, a prema istraživanju iz 2001. 33% stanovnika veruje da su ‎vanzemaljci posećivali Zemlju u prošlosti. ‎‎[3] Ova dva istarživanja mogu izgledati ‎zbunjujuće, ako se razmatra samo hipoteza o vanzemaljcima kao jedino ‎objašnjenje za NLO. Rezultati istraživanja mogu takođe samo da sugerišu da veći ‎procenat intervjuisanih veruje da je američka vlada vrlo malo uzimala u obzir ‎postojanje NLO-a. ‎

‎Roperovo istraživanje iz 2002. za Naučno-fantastični kanal (Sci Fi ‎Channel) je pokazalo slične rezultate, ali sa većim procentom onih koji veruju da ‎su NLO-i vanzemaljske letelice. Ponovo je oko 70% verovalo da vlada nije ‎otkrila sve poznate činjenice u vezi sa NLO-ima ili vanzemaljskim životom. Ali, ‎‎56% je verovalo da su NLO-i stvarne letelice i 48% da su NLO-i posetili Zemlju. ‎Što su ispitanici bili mlađi sve veći procenat ih je verovao u ovo.


Tipične karakteristike NLO-a

Letelica nalik na tanjir ili disk, bez vidljivog ili čujnog pogona (pojavljuje ‎se i danju i noću).‎
Brzopokretna svetla ili svetla sa očevidnom sposobnošću da brzo menjaju ‎pravac (najranije spominjanje njihovog kretanja je opisano sa kao tanjiri koji ‎poskakuju po vodi).‎
Velike trouglaste letelice ili svetla u obliku trougla.‎
Letelice u obliku cigare sa prozorima iz kojih izbija svetlost (meteoritsko ‎kamenje je ponekad bilo prijavljivano na ovaj način).‎

Broj različitih oblika, veličina i svojstava navodnih NLO-a je ogroman – ‎pominju se pravougli trouglovi, latinična slova V, lopte, kupe, rombovi, ‎bezoblične crne mase, jaja i cilindri. Skeptici objašnjavaju ovu raznorodnost ‎oblika, veličina i svojstava pomoću socijalno-psiholoških objašnjenja. Drugi ‎istraživači razmatraju mogućnost da baš tako velika raznolikost ukazuje na ‎moguće parafizičko poreklo, a neki i da postoji velika raznolikost u oblicima i ‎veličinama ljudskih letelica, koja ukazuje na različito poreklo, na različite ‎pogone i na različite svrhe, tako da raznorodnost NLO-a nije nipošto ‎neočekivana niti neobjašnjiva. ‎

Drugi argument je da stvarni oblik, u nekim slučajevima, može biti prikriven ‎ili izmenjen jonizacijom vazduha oko objekta, što bi bile ‎karakteristike pogonskog uređaja, u šta veruju i NASA-ini inženjeri Pol Hil ‎‎(Paul Hill) i Džejms Mek Kembel (James McCampbell). Jonizovanje vazduha može ‎takođe da objasni razlike u bojama, pošto različiti molekuli vazduha menjaju ‎svoju strukturu na različitim energetskim nivoima, kao i električno svetlucanje ‎nalik na neonsku svetlost, koje se često viđa oko objekata – to slično se dešava i ‎sa polarnom svetlošću. Prema drugom tumačenju, oblik se ‎može prikriti ili izobličiti usled promena u kosmičkom vremenu, koje potiču ‎od antigravitacionog pogonskog sistema. Ipak, neki veruju da su takve ‎spekulacije preuranjene zbog činjenice da je teza da su NLO-i vanzemaljske ‎letelice problematična sama po sebi.‎

Drugi na ovo odgovaraju, koristeći se nekonvencionalnim tumačenjima, da je obim ‎primećenih pojava toliko ogroman (struktura očevidaca se kreće od pilota aviona, ‎pa sve do predsednika Sjedinjenih Država; pojave se povremeno beleže i na videu ‎i na radarima) da se ne može prosto objasniti pomoću zemaljskih fenomena (kao ‎što su meteorološki baloni, letelice, planeta Venera itd.).‎ ‎ ‎ Jedan pisac tvrdi da su masovne pojave NLO-a osnova za prvobitno neobične ‎pojave, okružene sa mnogo pogrešnih tumačenja,želja i nerazumevanja. ‎ [6]‎

Drugi istraživači, poput Žaka Valea, misle da su opažanja NLO-a ‎motivisana nekim mehanizmom kroz koji publika može da se oslobodi skrivenih ‎strahova i zadovolji psihološku potrebu za maštanjem, jer, zaboga, ‎zašto se talasi NLO pojavljivanja nisu podudarali sa takvim ‎naučnofantastičnim ostvarenjima kao što su radio izvođenje Rata ‎svetova iz 1938. Orsona Velsa ili filmskim verzijama ‎‎Fleša Gordona iz 1936. i 1937.? Vale ističe da se ‎teorija prema kojoj javnost gleda na izveštaje o NLO-ima kao na način za ‎oslobađenje od psiholoških napetosti, opovrgava odsustvom korelacije između ‎primetnih perioda interesovanja za naučnom fantastikom i glavnih vrhunaca ‎aktivnisti NLO-a. Trebalo bi obratiti pažnju i na činjenicu da do sada nije ‎bila predložena nijedna sveobuhvatna psihološka teorija koja bi objasnila ‎nastanak svih izveštaja o NLO-ima. Značajan pokušaj, zasnovan na osnovu njegove ‎teorije o arhetipima, načinio je švajcarski psihijatar Karl Jung u knjizi ‎‎Leteći tanjiri iz 1959. Međutim, i sam Jung je verovao da su bar neki NLO-i ‎istinske letelice, pozivajući se na materijalne dokaze do kojih se došlo ‎simultanim radarskim osmatranjima.

Zvanične studije vlada


Kanada

Ranih 1950ih bio je pokrenut i Projekat Magnet (Project Magnet) s ciljem da se ‎istraže mogućnosti postojanja diskova koji se kreću pomoću magnetnog pogona. ‎Bila je konstruisana oprema za otkrivanje gama zraka, magnetnih fluktuacija, ‎radio buke i promena u masi ili gravitaciji atmosfere. Jedna od ovakvih stanica ‎za posmatranje je bila smeštena u Širli Beju (Shirley Bay) u Kanadi. ‎


SAD

U odgovoru na talas pojavljivanja NLO-a juna i jula 1947., i na njihov ‎publicitet, vlada Sjedinjenih Država je otpočela brojne zvanične studije o NLO-‎ima.‎
Od 9. do 30. jula 1947. obaveštajna služba vazduhoplovstva je proučavala 16 ‎najboljih NLO pojava iz prethodnog meseca, uglavnom one koje su prijavili vojni ‎i civilni piloti, zaključivši da situacija u vezi sa letećim tanjirima nije ni ‎imaginarna niti odgovarajuće objašnjena kao prirodni fenomen: tamo nešto ‎stvarno leti unaokolo. ‎

U odgovoru na prethodnu studiju, inženjerijski i obaveštajni sektori Komande ‎vazduhoplovstva za materijale (Air Force Material Command) vazdušne baze Rajt-‎Peterson (Wright-Patterson Air Force Base), pod vođstvom generala ‎‎Nejtana Tvinginga (Nathan Twining), je razmatrala dalje ‎podatke. Tvingingov memorandum od 23.septembra 1947. je takođe potvrdio da ‎su letelice stvarne, dalje definisao njihove opisane karakteristike i urgirao da ‎se predmet tretira ozbiljno, uključujući i zvaničnu istragu od strane različitih ‎vladinih agencija, osim obaveštajnih agencija vazduhoplovstva. Studije i ‎vazduhoplovne obaveštajne službe i Komande za materijale koje su potvrdile da ‎su tanjir realnost, bile su označene kao strogo poverljive i nepoznate javnosti ‎dugi niz godina. ‎

Tvingingov memorandum je uslovio da vazduhoplovstvo Sjedinjenih Država ‎krajem 1947. pokrene Projekat Znak (Project Sign), prvu javnosti poznatu ‎vladinu studiju o NLO-ima. Znak je doveo do objavljivanja ‎‎Procene situacije (Estimate of the Situation) leta 1948., ‎sa tvrdnjama da leteći tanjiri nisu samo stvarni, već verovatno i ‎međuplanetarnog porekla. Šef osoblja američkog vazduhoplovstva, general Hojt S. ‎Vandenberg (Hoyt S. Vandenberg) je naredio da se izveštaj uništi navodeći ‎nedostatak materijalnih dokaza. Krajem 1948. Projekat Znak je preimenovan u ‎‎Projekat Negodovanje (Project Grudge).

On je bio aktivan do prve polovine ‎‎1952., kada je i on preimenovan i unapređen u statusu od strane Pentagona, ‎postavši Projekat Plava knjiga. 1956., prvi direktor Plave knjige, Edvard ‎Dž. Rupelt (Edward J. Ruppelt) je označio prethodnu epohu Negodovanja kao ‎‎mračno doba studija američkog vazduhoplovstva o NLO-ima. Prema Rupeltu, ‎veoma uticajni generali Pentagona su bili ogorčeni umanjivanjem značaja NLO-a ‎od strane Projekta Negodovanje, što je i dovelo do njegove zamene Plavom knjigom. ‎Posle 1969., kada je Projekat Plava knjiga bio raspušten, vlada Sjedinjenih ‎Država je tvrdila da više nije imala nikakvih zvaničnih studija o NLO-ima.


Decembra 1948. misteriozne zelene vatrene lopte su bile primećivane ‎iznad osetljivih vojnih i vladinih istraživačkih kompleksa u ‎‎Novom Meksiku, kao što je Nacionalna laboratorija u Los ‎Alamosu. Dr Linkoln La Paz (Lincoln LaPaz), astronom i istaknuti ekspert za ‎meteore, istraživao je za vazduhoplovstvo uz široku pomoć vojne obaveštajne ‎službe i Savezne obaveštajne službe / FBI (FBI). Proučavajući ‎karakteristike primećenih objekata, La Paz je brzo zaključio da vatrene lopte ‎nisu prirodne, navodeći da su to možda ruske špijunske letelice.

Na ‎hitni zahtev Naučnog savetodavnog odbora vazduhoplovstva (Air Force Scientific ‎Advisory Board), godinu dana kasnije, vazduhoplovstvo je pokrenulo manji program ‎za praćenje, po imenu Projekat Treperenje ( Project Twinkle). Na osnovu La ‎Pazovih primedbi, Treperenje je 1951. zaključilo da vatrene lopte ipak mogu ‎biti neki prirodni fenomen. Međutim, u isto vreme, naučnici iz Los Alamosa su ‎ispričali novom šefu Projekta Plava knjiga, Edvardu Dž. Rupeltu, da misle da su ‎vatrene lopte sonde vanzemaljaca iz svemirskih brodova koji kruže iznad Zemlje.‎
Robertsonov panel (Robertson Panel) je krajem 1952. bio osnovan od strane ‎Centralne obaveštajne agencije / CIA (Central Intelligence Agency), u odgovoru ‎na talas NLO pojavljivanja, pogotovo u oblasti prestonice Vašington (grad) ‎‎(Washington DC), uključujući u štampi vrlo zapažena radarska opažanja i ‎presretanja od strane mlaznih aviona. Posle kratke studije, panel je zaključio da ‎je većina NLO-a bila prozaična i predložila smanjenje interesovanja javnosti ‎preko kampanja za odnose sa javnošću, koristeći se ‎poznatim ličnostima i ličnostima od autoriteta, kao i medijskim gigantima ‎poput korporacije Volt Dizni. Takođe su ‎predložili špijuniranje građanskih NLO udruženja, zbog njihovog uticaja na ‎javnost. Ubrzo posle Robertsonovog panela, Projekat Plava knjiga je bio ‎degradiran od strane vazduhoplovstva – sa jedne strane je bilo zabranjeno da se u ‎javnosti objavljuju informacije u vezi sa neobjašnjenim slučajevima, a sa druge ‎strane je naređeno da se broj neobjašnjenih slučajeva svede na minimum (sa preko ‎‎20%, smanjen je na samo 3%). ‎

Specijalni izveštaj Projekta Plava knjiga br. 14 (Project Blue Book Special ‎Report # 14) je bila obimna naučna statistička studija o svim NLO izveštajima ‎Plave knjige, koju je za potrebe vazduhoplovstva, u periodu od 1951. do 1954., ‎izradio Batelov memorijalni institut (Battelle Memorial Institute). Njihove ‎statistike navode da je 22% izveštaja ostalo neobjašnjeno, čak je i posle strogih ‎analiza ustanovljeno da izveštaji najvišeg kvaliteta ostaju u većoj meri ‎nerazjašnjeni, za razliku od izveštaja lošijeg kvaliteta (35% prema 18%). Takođe ‎je utvrđeno da se 6 proučavanih karakteristika (brzina, trajanje, boja itd.) više ‎razlikuju kod manje verodostojnih, nego kod verodostojnijih izveštaja.‎

Brukingov izveštaj (Brookings Report) je bio NASA-ina (NASA) studija ‎iz 1960., rađena u Brukingovom institutu (Brookings ‎Institute). Studija je vredna pažnje zbog zaključaka u vezi sa mogućim budućim ‎kontaktom sa vanzemaljskom civilizacijom, za koji se verovalo da bi bio krajnje ‎poguban: ... društva koja nisu bila sigurna o sopstvenom mestu u univerzumu bila ‎su razorena od strane nadmoćnijih društava.... Religijski fanatici i mnogi ‎naučnici se navode, između ostalih, kao grupe koje bi imale problema da se ‎prilagode novonastaloj stvarnosti. Zaključci izveštaja se nude kao mogući motiv ‎za vladina prikrivanja dokaza o vanzemaljskom životu. ‎

Kondonov komitet (Condon Report / Condon Committee) ‎od 1966. do 1969., (bio je iniciran od strane Projekta Plava knjiga za vreme ‎pritiska od kongresne istrage, posle novog talasa pojavljivanja 1965. i ‎‎1966.), bio je važna, ali i kontroverzna studija koja je podržavala objašnjenja ‎tipa pogrešna identifikacija – varka – obmana, tvrdeći da nedostatak novih ‎dokaza ne opravdava dalju naučnu studiju. Zaključak je brzo potvrdila i ‎‎Nacionalna akademija nauka / NAN (National Academy of Science / NAS), ali je ‎detaljniji pregled ‎‎Američkog instituta za ‎aeronautiku i astronautiku / AIAI (American Institute of Aeronautics and ‎Astronautics / AIAA) kritikovao rad NAN-a i zaključke Kondonovog izveštaja, koji ‎se nisu poklapali sa stvarnim podacima. Oko 30% slučajeva koje je ispitao ‎Kondonov komitet je po sebi bilo dobro dokumentivano, ali neobjašnjivo ‎čineći uporište NLO kontroverzi.‎



‎Na kraju je zvanični stav američkog vazduhoplovstva bio da su izveštaji o NLO-‎ima gotovo u potpunosti pogrešno tumačenje svakodnevnih vazdušnih fenomena, ‎varke ili obmane. Ali, savremeni kritičari su primetili da su neke studije ‎odrađene traljavo i uz veliku dozu predrasuda, ili čak da se radi o ‎‎zataškavanju. Štaviše, zvanična pozicija vazduhoplovstva je ‎često bila u raskoraku sa poverljivim dokumentima (kasnije objavljenim pod ‎‎Aktom o slobodi informacija (Freedom of ‎Information Act) u kojima se vidi da su ovu temu vazduhoplovstvo i druge vladine ‎agencije, poput CIA-e i FBI-ja, tretirale ozbiljnije nego što je sa time javnost ‎bila upoznata. I povrh svega, mnogi dokumenti ostaju i dalje poverljivi ili ‎cenzurisani neposredno pre objavljivanja, kao što je to bio slučaj sa pojedinim ‎dokumentima CIA-e.

Nauka i NLO

Ufologija (od engl. UFO - Unindentified Flying Object) je nauka o NLO izveštajima i dokazima u vezi sa njima.

Dok većina akademika ignoriše ovu temu, drugi, uključujući uglavnom amaterske i poneke profesionalne naučne istraživače, nastavljaju sa istraživanjima. Nažalost, kvalitet istraživanja istraživača amatera drastično varira.

Vrlo često se pogrešno pretpostavlja da je jedino pitanje koje se postavlja da li ‎NLO-i predstavljaju vanzemaljsku inteligenciju ( Piter Sturok (Peter Sturrock) je ‎komentarisao da je ovaj naglasak na hipotezi o ‎vanzemaljcima suzio polje i ograničio debatu). Ostavljajući po strani pitanje ‎fizičke stvarnosti NLO-a, postojale su studije o NLO-ima i NLO ‎‎podkulturi iz folklornih ili antropoloških ‎perspektiva, a neki misle da ova tema, u najmanju ruku, može pružiti nove uvide u ‎polja psihologije (i pojedinca i društva), ‎‎sociologije i komunikacija.‎

Od kasnih 1940ih, ljudi širom sveta su postali upoznati sa izveštajima o ‎NLO-ima. Oni su bili pripisivani širokom polju uzoraka uključujući: planete, ‎zvezde, meteori, oblaci, loptaste munje, namerne obmane, eksperimentalne vojne ‎letelice, halucinacije i vanzemaljski svemirski brodovi. Uprkos velikom broju ‎izveštaja i ogromnom interesovanju publike, naučna zajednica je pokazala malo ‎interesovanja za NLO-e. Ovo je slučaj delimično zbog činjenice da ne postoje ‎javni ili vladini fondovi za podršku istraživanja NLO-a. Mnogi naučnici su ‎pretpostavljali da je Kondonov izveštaj iz 1969. stavio tačku na tu temu, ‎tako da ispitivanje podataka o NLO-ima nije više vredno pažnje. Takođe su i ‎preporuke CIA-inog Robertsonovog panela iz 1953. ‎za zvanično javno ismevanje preko masovnih medija, načinile predmet naučnim i ‎političkim tabuom. Sve ovo je kod naučne zajednice moglo da ima nekog uticaja ‎na potiskivanje interesovanja prema NLO istraživanjima.‎

NLO-i su bili predmet različitih istraživanja tokom dugog niza godina, ‎razlikujući se po obimu i naučnoj ravnodušnosti. Poznato je da su vlade ili ‎vojne agencije Sjedinjenih Država, Kanade, ‎‎Velike Britanije, Francuske, ‎‎Belgije, Švedske, Brazila, Meksika, ‎‎Španije i Sovjetskog Saveza sprovodile ‎istraživanja o NLO izveštajima. Uprkos izuzetno zamršenim slučajevima, ‎nijedna nacionalna vlada nije nikada javno pretpostavila da NLO-i predstavljaju ‎bilo kakav oblik vanzemaljske inteligencije. Verovatno najpoznatija studija je ‎‎Projekat Plava knjiga, koji je sprovodilo američko vazduhoplovstvo od 1952. ‎

Uprkos neobjašnjenim slučajevima, opšte mišljenje mejnstrima naučne zajednice ‎je da sve NLO pojave potiču od pogrešnog tumačenja prirodnih ili ljudskom ‎rukom izazvanih fenomena, namernih obmana ili fizioloških fenomena, kao ‎što su optičke iluzije, sanjanje u budnom stanju / paraliza ‎sna (često se daju kao objašnjenja za navodne otmice vanzemaljaca). Prema ‎statistikama studija američkog vazduhoplovstva, većina opažanja NLO-a se može ‎podvesti pod pogrešnu identifikaciju, dok obmane i psihološke smetnje čine ‎samo mali procenat svih prijavljenih slučajeva. Ipak, mnogi akademici i dalje ‎smatraju da je predmet gubljenje vremena iz mnogo razloga, a najčešće zbog ‎neverodostojnosti svedočenja očevidaca. ‎

Samo mali broj akademika je istinski istraživao temu ili postao lično upoznat ‎sa literaturom. Kao što su rezultati Šturovog ispitivanja pokazali, odsustvo ‎studija na ovu temu povećava skepticizam i u mnogome utiče na spremnost ka ‎istraživanju. Neki akademici misle da se ovo dešava usled neprihvatljive ‎predrasude i da ako su trenutni dokazi manjkavi, nove bi trebalo procenjivati ‎objektivno. Pojedinci u naučnoj zajednici misle da već ima dovoljno dokaza kako ‎bi se otpočeli dalji istraživački napori, praveći paralele sa istorijom ‎istarživanja meteorita ili atmosferskim električnim fenomenima, kao što ‎su loptaste munje, kada su postojala samo svedočanstva očevidaca. U ovakvim ‎primerima tvrdnje očevidaca o takvim fenomenima su se ispostavile tačnim, ‎uprkos početnom skepticizmu, odbijanjima i ponekad neprijateljskom stavu ‎mnogih naučnika. Drugi, pak, ističu da je pogrešno tvrditi da su dokazi o NLO-‎ima samo oni do kojih se došlo opažanjem, već i da postoji znatan broj ‎zabeleženih fizičkih efekata koji su podložni istraživanjima ‎‎fizičkih nauka, u šta se ubrajaju radarske ‎detekcije,fotografije, video snimci, porast radijacije, elektromagnetne smetnje ‎i fiziološki i biološki efekti. (vidi Materijalni dokazi u daljem tekstu)‎

Među zagovornicima teorije o NLO-ima verovatno je najzastupljenija hipoteza o ‎vanzemaljcima, mada neki navode i hipoteze kao što su međudimenzionalna ‎hipoteza i paranormalna i okultna hipoteza. ‎

Drugi razlozi koji se često navode kao uzrok prezira ove teme od strane mnogih ‎naučnika su sledeći:‎
Argumenti da vanzemaljci ne mogu biti ovde zbog rastojanja i energije potrebne ‎za međuzvezdana putovanja u razumnom vremenu, prema sadašnjem razumevanju ‎zakona fizike. ‎
Nedostatak nepobitnih materijalnih dokaza.‎
Neverodostojnost ili naučna neadekvatnost mnogih izveštaja.‎
Mnoge okolnosti koje mogu dovesti do pogrešnog tumačenja uobičajenih objekata ‎na nebu, viđenih na većoj udaljenosti.‎
Opšti senzacionalizam koji prati temu, uključujući shvatanje da mnogi ‎istraživači amateri nisu naučno dovoljno obučeni,već imaju spremnost da ‎veruju. ‎

I dok će se mnogi naučnici složiti da opažanje istinskih vanzemaljskih ‎letelica nije neverovatno, drugi govore da ih šabloni ponašanja prijavljenih ‎NLO-a uopšte ne dotiču kao racionalni. Zašto bi se, na primer, pojavljivanja ‎dešavala sa velikom učestalošću bez ikakvog pokušaja vanzemaljske ‎inteligencije da nedvosmisleno potvrdi svoju prisutnost? Ili, ako vanzemaljska ‎inteligencija sprovodi mapiranje ili na drugi način ispituje Zemlju, hipoteza ‎kakvu su neki predlagali, zašto im treba toliko vremena, kada sadašnja zemaljska ‎tehnologija, kao što su sateliti, može da obavi posao tako brzo?‎

Na sve ove primedbe zagovornici pružaju svoje protivargumente:‎
Mnogi argumenti skeptika počivaju na skrivenim pretpostavkama o ‎vanzemaljskim namerama i tehnologijama. Zašto bi vanzemaljci obavezno morali ‎da obznane svoje prisustvo? Zašto bi interesovanje vanzemaljaca bila izričito ‎ograničena na prosta fizička osmatranja? Zašto bi se verovalo da je međuzvezdano ‎putovanje gotovo nemoguće, pod pretpostavkom da vanzemaljska nauka i tehnologija ‎ne mogu biti toliko mnogo napredniji od današnje ljudske?‎
Neki argumenti pokazuju nedostatak znanja o raspoloživim dokazima. Mnoge ‎pojave, na primer, nisu udaljena svetla na nebu, koja se mogu lako pogrešno ‎protumačiti, već su strukturni objekti na bliskom odstojanju, često praćeni ‎materijalnim dokazima i efektima.
‎
Zašto se usredsređivati samo na slabe slučajeve kada postoje i mnogi ‎visokokvalitetni koji ostaju neobjašnjeni, čak i posle ispitivanja od strane ‎kvalifikovanih naučnika, kao što su bili slučajevi kada je 1950ih Batelov ‎institut istraživao za američko vazduhoplovstvo ili Kondonova komisija iz ‎‎1960ih? ‎

Negativni zaključci Kondonovog izveštaja su uticali da ‎samo mali broj naučnika počne ozbiljno da se bavi istarživanjem NLO-a. Čak je i ‎sam zaključak izveštaja napisao Kondon, koji je, mnogo pre nego što je istraga i ‎bila završena, izrazio javni prezir prema temi. Potonji izveštaji ‎‎Američkog instituta za ‎aeronautiku i astronautiku i noviji naučni panel organizovan od strane dr ‎‎Pitera Sturoka ‎‎[10], su pokazali da je zaključak ‎izveštaja bio u raskoraku sa samim sadržajem izveštaja, gde oko 30% ispitanih ‎slučajeva nije moglo da se objasni.

Kada je izveštaj bio objavljen krajem 1969., ‎atmosferski fizičar dr Džejms E. Mek Donalad (Dr. James E. McDonald) je ‎napisao članak Naučna zanemarivanja, kritikujući Kondonov izveštaj zbog loše ‎nauke, ali i mejnstrim nauku zbog njene nesposobnosti da se uhvati u koštac sa ‎problemom. [11] I pored svega, dokazi koje su ‎predstavili Sturok i ostali koji podržavaju realnost NLO-a, su dobili malo ‎pažnje i podrške ostalih naučnika. ‎



Nedavno je nade da bi ova tema mogla ponovo postati uvažavana, podigao članak ‎‎Žurnala Britanskog ‎međuplanetarnog udruženja ( ŽBMU) (the Journal of the British Interplanetary ‎Society / JBIS) o NLO-ima i SETI-ju (SETI). Dobar uvod na ovu temu je dao ‎jedan od autora, astronom Bernard Hajš (Bernard Haisch) na svojoj internet ‎starnici [12], koja ima poveznicu ka ŽBMU-ovom članku. ‎

Za ovaj navodno široko rasprostranjeni negativni stav naučne zajednice prema ‎NLO-ima, kao što je ranije navedeno, može se tvrditi da je netačan. Prema ‎zvaničnoj anketi Američkog astronomskog ‎društva (AAD) (American Astronomical Society / AAS) iz 1977., Sturok je saznao ‎da je većina ispitanika (od 1.356 koliko ih se prijavilo preko polovine su bili ‎članovi AAD-a) smatrala da NLO-i zaslužuju naučnu studiju i da su spremni da ‎doprinesu svojom stručnošću. Ovo su rezultati istraživanja:

53% je bilo mišljenja da su NLO-i sigurno ili verovatno tema vredna za dalje ‎naučne studije, prema samo 20% koji su suprotnog mišljenja.‎

80% je izrazilo spremnost da doprinese rešenju NLO pitanja, iako je samo 13% ‎bilo u stanju da predloži kako bi to moglo da se učini.‎

Nedostatak znanja je doprineo veoma mnogo skepticizmu i nedostatku volje za ‎istraživanjem.

Samo 29% onih koji su čitali o temi manje od jednog sata je bilo ‎zainteresovano za dalja istarživanja, prema 68% onih koji su čitali preko 300 ‎sati.‎

Mlađi naučnici su bili spremniji da istražuju nego stariji.‎

Skepticizam prema hipotezi o vanzemaljcima je ‎bio visok. Samo 3% je verovalo da su NLO-i vanzemaljske letelice, prema 13% ‎onih koji su verovali u teze o obmani, odnosno 23% onih koji su verovali u tezu o ‎poznatim / nepoznatim letelicama. ‎

5% ispitanika je tvrdilo da su bili očevici zbunjujućih pojava (od ovog broja ‎samo ih je 10% prijavilo svoja opažanja).‎

Sumirajući svoju anketu, Sturok je naglasio da je garantovana anonimnost bila ‎veoma važna za veliki odziv ispitanika. Zbog straha od ismevanja kolega ili ‎straha od reperkusija na poslu, mnogi u suprotnom ne bi otvoreno priznali šta ‎misle. Dr Žak Vale tvrdi da su mnogi naučnici zainteresovani za ‎istraživanje NLO-a, ali više vole da rade povučeno iz pozadine,sve zbog ‎‎faktora ismevanja. Vale govori o ovim naučnicima kao o nevidljivim kolegama. ‎

Druge ankete naučnih, tehničkih i dobro obrazovanih grupa takođe pokazuju ‎vidljivo interesovanje za NLO-e, ili verovanja da su NLO-i stvarni ili su ‎vanzemaljskog porekla. Anketa časopisa Industrijsko istraživanje i razvoj ‎‎(Industrial Research/Development magazine) iz 1971., na uzorku od 90.000 ‎čitalaca, je otkrila da 76% ispitanika veruje da vlada nije otkrila sve što zna u ‎vezi sa NLO-ima. 54% je verovalo da NLO-i sigurno ili verovatno postoje, a 32% ‎da dolaze iz svemira. Prema anketi, časopisa Optički spektar iz 1978., 42% ‎čitalaca je mislilo da je sasvim pojmljivo da su NLO-i svemirski brodovi ‎drugih civilizacija. Dve ankete članova MENSA-e (MENSA) iz 1970ih su ‎otkrile da preko 50% ispitanika veruje da NLO-i dolaze iz svemira. ‎Istarživanja javnog mnenja su takođe neprestano pokazivala da verovanje da su ‎NLO-i stvarni raste što su ispitanici obrazovaniji. Na primer, Galupovo ‎istraživanje iz 1978. je otkrilo da 66% diplomaca misli da su NLO-i stvarni, ‎prema 57% maturanata srednjih škola i 36% onih koji su samo sa završenom ‎osnovnom školom. [16] ‎

Ipak, neki tvrde da je opšte mišljenje naučne zajednice da NLO izveštaji, ako ‎uopšte i postoje, predstavljaju naučni problem i da to ima više veze sa ‎‎psihologijom i naukom o percepciji, nego sa ‎‎fizičkim naukama. Uistinu, većina izveštaja predstavlja ‎narativna objašnjenja onoga šta je neko video, ili je mislio da je video na nebu. ‎Ali, naglašava se i da je svođenje NLO pojava na puku psihologiju pogrešnog ‎tumačenja pojedinaca često neadekvatno. U velikom broju izveštaja postoji više ‎od jednog svedoka, a ponekad je jedan te isti događaj posmatran sa dve ili više ‎različitih lokacija. Bilo je i masivnih opažanja sa više stotina ili čak hiljada ‎svedoka. Neke pojave su praćene radarima, snimane na video trake, a neke su ‎ostavljale fizičke efekte na pojedince ili okruženje. ‎

Drugi, pak, misle da fizičari nemaju šta da traže oko NLO problema, osim ako ‎nema materijalnih dokaza. Primedba na ovaj argument bi bila da se čak i ‎svedočanstva očevidaca mogu obraditi naučnim metodama, kako bi se dobile bitne ‎informacije. Svedoci meteorskog užarenog kamenja, na primer, mogu biti ‎intervjuisani da bi se rekonstruisale putanje, što vrlo često dovodi do ‎otkrivanja fragmenata meteorita. Tačnost i pouzdanost pojedinačnih slučajeva ‎nije presudna, ako se analizira veliki broj opažanja, zato što statistička ‎analiza može da otkrije važne trendove. Do primene takvih tehnika u ‎istraživanju NLO izveštaja je došlo prilikom istrage o misterioznim ‎‎zelenim vatrenim loptama, koje su se iznenada pojavile ‎iznad osetljivih vojnih i istraživačkih kompleksa u Novom ‎Meksiku krajem 1940ih. Stotine svedoka je bilo intervjuisano kako bi se ‎ustanovile karakteristike objekata, kao i da bi se došlo do ostataka utvrđivanjem ‎putanja.‎

Obimnu statističku analizu NLO slučajeva zvanu Specijalni izveštaj Projekta ‎Plava knjiga br. 14 sproveo je za američko vazduhoplovstvo od 1952. do ‎‎1954. Batelov memorijalni institut. Statističar dr Dejvid Sonders (Dr. ‎David Saunders), član Kondonove komisije, je predložio formiranje statističke ‎baze podataka o slučajevima s ciljem da se ustanove trendovi. Tako je bio ‎sastavljen katalog od preko 10.000 slučajeva koje su sakupili Sonders i ostali. ‎‎[17] I drugi istraživači su pravili takve baze ‎podataka, kao npr. dr Žak Vale (Dr. Jacques Vallee), ‎‎[18] ili Leri Heč (Larry Hatch), koji održava ‎javnu bazu podataka o hiljadama slučajeva sa onlajn statističkim analizama. ‎‎[19]‎

Mnogo ljudi je, poput fizičara dr Mičija Kakua (Dr. Michio ‎Kaku), komentarisalo da je zahtev za čvrstim materijalnim dokazima (čuvena ‎‎vanzemaljska felna) nerazumno restriktivan. Kaku i drugi su zapazili da se veći ‎deo fizičkih nauka sastoji od posrednih materijalnih dokaza, ‎kao što su spektrogrami zvezda, koji se koriste za utvrđivanje sastava zvezda. ‎Niko, na primer, ne traži stvarno parče neutronske zvezde za analizu.

Materijalni dokazi

U stvari, bilo je mnogo NLO izveštaja koji su bili praćeni materijalnim ‎dokazima različitih vrsti, kako neposrednih, tako i posrednih. Hajnekova skala ‎‎bliskih susreta definiše posredan materijalni dokaz kao ‎podatak dobijen od bliskih susreta prve vrste, npr. podaci do kojih se došlo sa ‎udaljenosti putem radara ili fotografisanjem. Mnogo posredniji materijalni ‎dokazi dolaze od bliskih susreta druge vrste, interakcija koje se dešavaju na ‎bliskoj udaljenosti, uključujući tzv. tragove sletanja i fiziološke efekte. ‎

Za manji broj ovih slučajeva se ispostavilo da su bili namerne obmane, dok je veći ‎broj slučajeva, uključujući i one koje su istraživale vladine i vojne agencije, ‎označen kao neidentifikovan ili neobjašnjiv. Analizom većine slučajeva se ‎došlo do rezultata koji su dvosmisleni ili nezaključivi. Ipak, čak i ‎dvosmislene fizičke slučajeve bi trebalo podvrgnuti statističkoj analizi, kako ‎bi se otkrili trendovi među slučajevima. ‎

U listu različitih materijalnih dokaza spadaju:‎
Radarski kontakti i praćenja, ponekad i sa različitih položaja. Ovi dokazi ‎se često ubrajaju u najbolje, pošto su tom prilikom uključeni obučeno vojno ‎osoblje, simultana vizuelna opažanja i presretanja avionima. Jedan takav primer ‎je bilo masovno opažanje velikih, bešumnih, niskoletećih ‎‎crnih trouglova 1989. i 1990. iznad Belgije. ‎
Fotografski dokazi, uključujući fotografije, video zapise, uključujući ‎ponekad i video u infracrvenom spektru (retko). ‎
Zabeleženi vizuelni spektrogrami (izuzetno retko). -- (vidi spektrometar)‎ ‎
Materijalni dokazi o tragovima sletanja, uključujući tragove na zemlji, ‎spaljenu i/ili raskopanu zemlju, spaljenu ili polomljenu vegetaciju, tragove ‎metala i dr. (vidi npr. NLO incident na koti 611), magnetne anomalije i ‎povećan nivo radijacije. Dobro poznati primer iz 1980. je Šumski incident ‎u Rendelšamu, koji se zbio u Engleskoj. Drugi se odigrao 1964. ‎kod Sokoroa (Socorro) u Novom Meksiku i smatra se za jedan ‎od najneobjašnjivijih slučajeva Projekta Plava knjiga. ‎Katalozi nekoliko hiljada takvih slučajeva su sakupljeni, a posebno od strane ‎istraživača Teda Filipsa (Ted Phillips). ‎

‎
Fiziološki efekti na ljude i životinje uključujući privremenu paralizu, ‎osip kože, opekotine kože i očiju i simptome slične trovanju od radijacije, kao ‎što je bio Keš-Lendrumov incident (Cash-Landrum incident) iz 1980. Jedan ‎ovakav slučaj iz Venecuele, koji je bio objavljen i časopisu ‎Američka nauka (Scientific American magazine), potiče iz čak 1886. ‎‎[22] ‎
Takozvani slučajevi sakaćenja životinja/krava, za ‎koje neki takođe veruju da su deo NLO fenomena. Takvi slučajevi su bili ‎analizirani uz pomoć tehnika forenzičke nauke.
Biološki efekti na biljke poput ubrzanog ili usporenog rasta, proklijavanja ‎semena i prelomljenih stabljika (obično se povezuju sa slučajevima sa ‎materijalnim dokazima ili sa krugovima u usevima).‎

Elektromagnetne smetnje uključujući blokade automobila, nestanke struje, ‎radio/TV smetnje, otkazivanje rada magnetnih kompasa, navigacionih sistema, ‎sistema za komunikaciju i smetnje u radu motora aviona. ‎‎[23]‎

Daljinska beleženja radijacije, neka se spominju u dokumentima FBI-ja i ‎‎CIA-e o zbivanjima iznad vladinih nuklearnih instalacija kod ‎‎Nacionalne laboratorije u Los ‎Alamosu i Nacionalne laboratorije u ‎Ouk Ridžu 1950., a takođe ih u svojoj knjizi spominje i direktor ‎‎Projekta Plava knjiga Ed Rupelt (Ed Ruppelt). ‎‎[24]‎

Čvrsti materijalni dokazi, kao što je bio slučaj Ubatuba (Ubatuba) u ‎‎Brazilu 1957. sa ostacima magnezijuma, koji su bili analizirani od ‎strane Kondonove komisije i drugih. I u incidentu Sokoro iz 1964. bilo je ‎tragova metala, koje je analizirala NASA.‎

Razno: Zabeležene elektromagnetne emisije, kao što su mikrotalasi ‎detektovani u dobro poznatom slučaju iz 1957. sa osmatračkim avionom RB-47, ‎koji je takođe bio i vizuelni i radarski slučaj. [25] Za ‎polarizacione prstenove oko NLO-a dr Džejms Harder (Dr. James Harder) je smatrao ‎da su intenzivna magnetna polja NLO-a koja stvaraju Faradejev efekat. ‎‎[26]‎

Uprkos tome što mnogi naučnici imaju nisko mišljenje o ovoj temi, mnogi ‎fizički efekti su zreli za naučnu analizu. Sturokov NLO panel je 1997. ‎sproveo sveobuhvatni pregled slučajeva sa materijalnim dokazima. ‎‎[27] ‎

Pojedini naučnici i inženjeri su pokušali da podrže moguću fiziku u vezi sa ‎NLO-ima kroz istovremenu analizu i izjava očevidaca i materijalnih dokaza. ‎Primer su dali bivši inženjer NASA-e Džejms Mek Kembel (James McCampbell) ‎u knjizi Ufologija (Ufology) [28] i drugi ‎NASA-in inženjer Pol Hil (Paul Hill) u knjizi Nekonvencionalni leteći ‎objekti (Unconventional Flying Objects). Među temama koje su obojica dodirnuli ‎bilo je i pitanje kako NLO-i mogu da lete supersoničnim brzinama, a da ne ‎stvaraju zvučni prasak (sonic boom). Mek Kembelovo rešenje u vidu ‎‎mikrotalasne plazme koja cepa vazduh ispred letelice, ‎istražuje dr Leik Mirabo (Dr. Leik Myrabo), profesor inženjerijske fizike ‎na Renslerovom politehničkom institutu, kao mogući napredak u hipersoničnom ‎letenju. [29]‎ ‎ ‎ Neka nedavna dostignuća na polju elektronskog ratovanja ‎veoma liče na elektromagnetne smetnje i fiziološke efekte opisane u NLO ‎slučajevima iz 1940ih i 1950ih. Američki Vazduhoplovni naučni ‎savetodavni odbor je 1997. objavio izveštaj o naoružanju vazduhoplovstva za ‎‎21.vek, u kojem se opisuje kako bi energetska oružja navođena mikrotalasima ‎mogla biti upotrebljena za blokadu vozila, čime bi ona postala laka meta za ‎bombardovanje. Isto oružje je u stanju da onesposobi navigacione i ‎komunikacione sisteme aviona, kao i električnu mrežu i elektronske uređaje na ‎zemlji. [30] ‎Mikrotalasna oružja za kontrolu masa koja izazivaju temperaturu i intenzivan ‎bol bila su najavljena 2001. [31] ‎Druga mikrotalasna oružja bi izazivala gubitak telesnih funkcija. ‎‎[32] (Vidi neobična oružja)

Identifikovani leteći objekti (ILO)



Procenjeno je da je preko 90% svih prijavljenih NLO slučajeva na kraju bilo ‎identifikovano. Dok je samo manji broj NLO izveštaja namerna obmana, većina su ‎pogrešna tumačenja prirodnih ili ljudskom rukom stvorenih fenomena.‎

Ali, stvaran procenat ILO-a naspram NLO-a zavisi od toga ko sprovodi studiju i ‎može da veoma varira u zavisnosti od kriterijuma. Na primer, naučnici ‎‎Batelovog memorijalnog institut koji su za ‎američko vazduhoplovstvo sproveli studiju o 3.201 NLO slučaju 1950ih, ‎došli su do 22% neidentifikovanih slučajeva, koristeći se strogim ‎kriterijumima prema kojima je svaki od četvorice naučnika morao da se složi da ‎slučaj nema prozaično objašnjenje, s jedne strane, a sa druge strane je bilo ‎potrebno da se samo dvojica naučnika slože da je slučaj objašnjen.‎

Naspram ovoga, mnogo manji broj NLO slučajeva je stigao do Alena Hendrija (Allen ‎Hendry), koji je bio glavni istražitelj Centra za NLO studije / CNLOS ‎‎[33]. CNLOS je osnovao dr Alen Hajnek (Dr. Allen Hynek) ‎‎(bio je konsultant američkog vazduhoplovstva na Projektu Plava knjiga) s ciljem ‎ozbiljnog naučnog istraživanja NLO fenomena. Hendri je proveo 15 meseci lično ‎istražujući 1.307 NLO izveštaja. Svoje zaključke je objavio 1979. u knjizi ‎‎NLO priručnik: Vodič za istraživanje, procenu i izveštavanje o NLO pojavama ‎‎(The UFO Handbook: A Guide to Investigating, Evaluating, and Reporting UFO ‎Sightings). Hendri je priznao da bi voleo da je pronašao dokaz o postojanju ‎vanzemaljaca, ali je naglasio da je velika većina slučajeva imala samo prozaična ‎objašnjenja. Njegovi zaključci su bili sledeći: ‎

Od 1.307 slučajeva: 1.194 (91,4%) ima prozaično (nevanzemaljsko) objašnjenje, 93 ‎‎(7,1%) ima moguće prozaično objašnjenje i 20 (1,5%) je neobjašnjeno. ‎

Statistika: kod 28% izveštaja NLO-i su bili zvezde ili planete; 1,7% vrh ‎mladog meseca; 18% reklamne zastavice na avionima i 9% meteoritsko kamenje. ‎

Distorzije u atmosferi mogu da prouzrokuju da se nebeska tela kreću gore-dole, ‎porinju, prave osmice, meandriraju ili se, čak, kreću po cik-cak liniji. Ovo ‎objašnjava zašto nebeska tela mogu lako da prevare posmatrača. ‎

U 49 slučajeva, kada se ispostavilo da su u pitanju nebeska tela, svedoci su ‎procenjivali udaljenost od NLO-a od 200 stopa do 125 milja! Slično tome, neki ‎svedoci su verovali da ih NLO-i prate, čak iako je nebesko telo bilo stacionarno. ‎Čak i policajci i drugi očevici od poverenja mogu lako da budu prevareni ‎gledanjem u zvezde i planete. ‎
Svemirski materijal, poput meteorskog kamenja, koji ulazi u orbitu i za sobom ‎ostavlja svetlosni trag, takođe može biti pogrešno protumačen kao svetlost koja ‎dolazi iz prozora svemirske letelice. Tada ljudski mozak stvara iluziju ‎svemirskog broda zasnovanu na pogrešnom tumačenju, koja onda prevari čoveka.‎

‎Ljudskom rukom stvoreni fenomeni koji se obično pogrešno tumače:‎

Baloni (meteorološki ili putnički).

Vojni avioni.‎

Treperava svetla aviona koji sleću.‎

Nekonvencionalni avioni ili napredna tehnologija (npr. SR-71 Blackbird ili V-2 Nevidljivi
bombarder).

Reklamni avioni. ‎

Veštački zemljini sateliti. ‎

Letelice poput helikoptera. ‎

Jedrilice. ‎

Rakete i lansiranje raketa. ‎

Zmajevi. ‎

Modelarski avioni.‎

Vatrometi.

Laserski snopovi usmereni ka oblacima.

Svetla za noćnu pretragu.

Namerne obmane.‎

Tablete za instant vatru.‎

‎Prirodni objekti koji se često pogrešno tumače:‎

Mesec, zvezde i planete (npr. planeta Venera)‎

Neobična meteorološka stanja (lentikularno (u obliku sočiva) formiranje ‎oblaka, oblaci koji svetle noći, efekti duge i kristali leda na velikim ‎visinama). ‎


Komete. ‎

Meteorski rojevi. ‎

Bliski ili ogromni meteori. ‎

Jata ptica.‎

Rojevi insekata u preletu.

Reflekcija atmosferskih inverzionih slojeva. ‎

Vreo jonizovan gas.‎

Svetla iz Zemlje (svetlosna električna dešavanja koja potiču od zemljotresa i ‎tektonsko-geoloških fenomena).

Loptaste munje.
‎
Atmosferski inverzioni slojevi.‎

Reflektovana svetlost (naročito kroz pukotine u oblacima).‎

Severna svetlost (Aurora borealis).

Popularna objašnjenja za NLO

U zavisnosti od toga ko vrši procenu, između 3% i 30% svih slučajeva ostaje ‎neobjašnjeno. Ovo su neke od najpopularnijih hipoteza za objašnjenje NLO-a:‎
Hipoteza o vanzemaljcima
Paranormalna i okultna hipoteza‎
Međudimenzionalna hipoteza‎
Psihosocijalna hipoteza ‎
Hipoteza o prirodnom objašnjenju, npr. , loptaste munje ‎
Hipoteza o svetlima iz Zemlje / tektonskim poremećajima ‎
Hipoteza o ljudskom rukom stvorenim letelicama (vidi vojni leteći tanjiri)
Više od jednog objašnjenja – različite kombinacije ovih prethodnih ‎


Dokazi i objašnjenja

Neki misle da je studija o NLO-ima i dalje vredna pažnje zbog mnogo otvorenih ‎pitanja, pogotovo zbog povremenih izveštaja o NLO-ima od strane ‎profesionalnih ili vojnih astronoma ili pilota – ‎pojedinaca čije karijere, a često i njihovi sami životi, zavise od sposobnosti da ‎prepoznaju i procene avione, vremenske prilike, rastojanja i druge faktore od ‎vitalnog značaja za let. Neki ufolozi govore da je takve slučajeve mnogo teže ‎odbaciti kao pogrešnu procenu zemaljskih objekata. Gordon Kuper (Gordon ‎Cooper) i Edgar Mičel (Edgar Mitchell) su dva NASA-ina astronauta koja ‎su izrazila interesovanje za NLO-e i izvikala predrasude pojedinih ‎profesionalaca (Kuper je tvrdio da je video NLO-e ranih 1950ih). ‎

I skeptici i ufolozi se slažu da se velika većina slučajeva može objasniti kao ‎prirodni fenomeni, obično kao pogrešna tumačenja objekata sa kojima posmatrač ‎ili nije upoznat ili ih vidi pod neobičnim okolnostima (na kraju se ispostavi ‎da su to bile samo nenamerne greške). Samo mali procenat opažanja su namerne ‎obmane. Posle istrage većina NLO-a, ustvari, postane ILO-i – Identifikovani ‎leteći objekti. ‎

Čak iako velika većina NLO-a postane ILO-i, jedan dobro dokumentovani slučaj, ‎kao što je Čileanski slučaj sa radarskim i vizuelnim opažanjem iz 1997., koji je ‎potvrdila vlada u Santjagu [34], je dovoljan da se ‎opovrgne hipoteza o nijednom slučaju (null hypothesis). Slično tome, fizičar ‎‎Mičijo Kaku (Michio Kaku) navodi da iako 'možda 99% svih opažanja NLO-a ‎može biti odbačeno, pošto su uzrokovani poznatim fenomenima, ono šta je ‎uznemirujuće za fizičare je preostalih 1% ovih opažanja, opažanja koja su brojna ‎i načinjena mnogobrojnim metodama opažanja. Neka od najintrigantnijih opažanja ‎potiču od pilota i putnika komercijalnih aviona - ove pojave su takođe ‎primećene na radaru i zabeležene su na video traci. Ovakve slučajeve je teže ‎odbaciti'.

S druge strane, mnogo neobjašnjivih slučajeva je i dalje ili ignorisano od medija ‎ili, ako skeptik nudi objašnjenje koje se ne poklapa sa činjenicama (npr. za cik-‎cak kretanje svetlećih objekata koje je detektovano na radaru se kaže da je to ‎pogrešno tumačenje Jupitera) gube pažnju medija i, što se tiče medija, slučaj je ‎završen.‎

Ponekad se kaže da vanredne tvrdnje zahtevaju vanredne dokaze, ali mnogo ‎istraživačkih grupa samo tvrdi da tema zaslužuje dalju istragu, i to ne samo i ‎pravcu da se dokaže da su NLO-i obavezno vanzemaljske letelice.‎

Skeptici kažu da zaista postoje opažanja nepoznatih letećih objekata, koja se ‎obično logički objasne, da nema materijalnih dokaza neke vanzemaljske letelice i ‎da se za mnoge tvrdnje ispostavilo da su prevare. Takođe naglašavaju da teret ‎dokazivanja leži na onome ko iznosi tvrdnju. Sa druge strane, Marčelo Truci, ‎‎(Marcello Truzzi), profesor sociologije na Univerzitetu ‎Istočni Mičigen, kaže da neki samoproklamovani skeptici zloupotrebljavaju ‎termin (ili, čak, pogrešno tumače svoje mišljenje): 'Pošto se skepticizam ‎uopšteno odnosi pre na sumnju nego na agnostički stav, oni koji sebe nazivaju ‎‎skepticima su u stvari pseudoskeptici koji su, po mom mišljenju, stekli ‎lažnu prednost uzurpiranjem tog naziva'. ‎‎[36]‎

Zagovornici takođe često komentarišu da, iako je tema o NLO-ima predmet ‎predrasuda koje potiču od ismevanja i stigmatizacije (prema Kakuu: 'Ne postoje ‎fondovi za one koji bi se ozbiljno bavili neidentifikovanim objektima u ‎svemiru, i nečija reputacija može da strada ako neko samo i pokuša da izrazi ‎interes za ove neortodoksne stvari.'), postoji ogromna količina dokaza, kako ‎fotografija, video zapisa, tako i izjava brojnih zakletih svedoka.‎


Dokazi i zataškavanja

Neki takođe tvrde da su ogromnu količinu materijalnih dokaza brzo, ali ponekad ‎trljavo, zabašurili vladini činovnici, ne uvek u uniformama, sa ciljem da ‎sačuvaju stanovništvo psihološki nepripremljeno za društvene, teološke i ‎bezbednosne implikacije takve stvarnost. (vidi Brukingov izveštaj.‎

Postoje raštrkani izveštaji o zataškavanju dokaza u vezi sa NLO-ima kroz mnogo ‎decenija: 1950., Nikolas Marijana (Nicholas Mariana) je snimio na film ‎neke neobične objekte na nebu i na kraju film predao američkom vazduhoplovstvu, ‎ali je insistirao da su najbolji kadrovi objekata bili uklonjeni sa filma kada mu ‎je bio vraćen; 1961., Žak Vale (Jacques Vallee) je saopštio da je bio svedok ‎kada su bile uništene izvesne trake na kojima se vidi nepoznati objekat koji ‎nadleće zemlju.‎

Zataškavanje dokaza koji potvrđuju postojanje vanzemaljskog života je počelo da se ‎razmatra posle otkrivanja pulsara. Astrofizičar Piter A. Sturok (Peter A. ‎Sturrock) je napisao da 'kada su bili otkriveni prvi regularni radio signali ‎pulsara, kembrički naučnici su ozbiljno razmatrali mogućnost da možda potiču ‎od neke vanzemaljske civilizacije. Razmatrajući ovu mogućnost, ‎odlučili su da, ukoliko se to pokaže tačnim, oni ne mogu izaći u javnost bez ‎prethodnog dogovora sa vlastima. Čak je bilo i diskusije o tome da li je u ‎najboljem interesu čovečanstva uništiti dokaze i zaboraviti na sve!'. ‎


Obmane

Od mnogih svedoka koji su prijavili da su videli NLO, za samo mali procenat (2-‎‎3%, prema statistikama američkog vazduhoplovstva) je dokazano da su ‎‎obmanjivači. Neki su se držali svojih priča uprkos ubedljivim ‎dokazima o obmani. Za naredne slučajeve se naširoko smatra da su prevare, iako ‎neki i dalje imaju zagovornike među istaknutim istraživačima:‎
Džordž Adamski (George Adamski)‎
Ed Volters (Ed Walters) ‎
12 Veličanstvenih (Majestic 12), navodno, tajna grupa visokog ranga za ‎izučavanje NLO-a .‎
Incident na ostrvu Mori (Maury Island Incident)‎
Bili Majer (Billy Meier)
UMMO (Ummo affair), serija vrlo detaljnih pisama i dokumenata, navodno od ‎vanzemaljaca. ‎
Diskreditovana opažanja: [37]‎

NLO i psihologija

Tvrdnje studija o NLO-ima su tokom godina dovele do značajnih otkrića o ‎‎atmosferskim fenomenima i psihologiji. U ‎‎psihologiji, studija o NLO-ima je otkrila informacije o ‎pogrešnim tumačenjima, iluzijama vida, halucinacijama i mašti sklonim ‎ličnostima, koje mogu da objasne zašto su neki ljudi spremni da poveruju ‎obmanjivačima kao što je bio Džordž Adamski. Mnogi su sumnjali u pouzdanost ‎‎hipnoze u slučajevima otmica vanzemaljaca. ‎
[edit]

Preplitanje paranornalnog, mističnog i okultnog

Polje NLO-a se ne prepliće obavezno sa paranormalnim, iako je ‎u praksi to čest slučaj. Neki istraživaču poput Džona Kila (John ‎Keel) i Žaka Valea (Jacques Vallee) tvrde da postoji direktna veza ‎između NLO-a i paranormalnih fenomena. ‎

Takođe, pojedine verske sekte su učinile NLO-e središtem svojih verovanja. ‎‎(vidi Paranormalna i okultna hipoteza)‎

Mnogi drevni religijski crteži sadrže prikaze koji se tumače kao NLO-i i ‎vanzemaljska bića. Neki takođe veruju da je tokom dugih perioda istorije ‎neljudska inteligencija uticala na izvesne religije i običaje. (vidi drevni ‎astronauti)‎
[edit]

Zavere

Za NLO se ponekad tvrdi da su deo organizovane zavere u kojoj Vlada namerno prikriva postojanje vanzemaljaca, ili sarađuje sa njima. Postoje mnoge verzije ove priče, neke su ekskluzivne, dok se druge preklapaju sa drugim teorijama zavere.

Spekuliše se i da su NLO fenomeni probe eksperimentalnih aviona ili naprednog oružja. U ovom slučaju NLO su viđeni ili kao neuspeh da se održi tajnost, ili su namerni pokušaji dezinformacije kako bi se sam fenomen ismejao s ciljem da se nesmetano progoni. Ova teorija se ne slaže sa prethodnom, prema kojoj je savremena vojna tehnologija adaptirana tehnologija vanzemaljaca. Vidi Oblast 51

Takođe se sugeriše da je celokupna ljudska tehnologija, ili njen veći deo, zasnovana na kontaktima sa vanzemaljcima.

Wikipedia

Svi smo voleli da gledamo Zvezdane staze i njihove dozivljaje i susrete sa novim oblicima zivota...
Svi smo citali i jos uvek citamo o NLO(Neidentificirani Leteci Objekti) koji se pojavljuju na nebu s vremena na vreme...
Citali smo ili culi o raznim znakovima u poljima kukuruza,najcesce u Sjevernoj Americi ili Engleskoj...
Culi ste i o raznim otmicama...
Da li su one istinite?
Verujete li da su nas posecivali na Zemlji?
Da li se krecu medju nama?
Da li verujete da vanzemaljci postoje?

Neverujem da su otmice istinite.

Da verujem da su nas posećivali, suviše ima dokaza za to.

Možda ako imaju interesa za to, mada kad pogledam neke osobe zaista pomislim da su vanzemaljci

DA, verujem.

Takođe verujem da ćemo imati odgovor kad se počnemo ponašati civilizovano, pogledaj koliko se ljudi ubijaju međusobno zamisli tek kako bi bilo sa nekim drugim bićima.

A sad nagadno pitanje.
Ako postoje i ako su isti kao i mi, i ako stupimo u kontakt da li biste imali ljubavnu vezu sa jednim od njih? :)

Sa vanzemljacima? Pa samo na takve sam i navikao ;)

KO ga zna, ima ljudi koji se zaljube u ovcu ili kravu....

Za svashta se chovek moze emotivno vezati, a zashto ne bi i za inteligentno bice odgovarajucih fizichkih osobina..

E sad .. da li bi bash mogao se zaljubish u, recimo, busen inteligentne mahovine ili super inteligentnog i sharmantnog shlajma? Zar ljubav nije slepa? hahaha

Zar ljubav nije slepa?

:uredu: Jeste bre. Zato se zaljubljeni toliko pipaju :osmeh:

:uredu: Jeste bre. Zato se zaljubljeni toliko pipaju :osmeh:

:smeh: :smeh: :smeh: :smeh: :smeh: :uzbud: :uzbud: :uzbud: :uzbud:

vjerujem, vjerujem, samo ne vjerujem da su baš mali i zeleni...

Mi uopste nismo mali a pogotovo zeleni. Ups, sad sam se razotkrio.:osmeh:
Šalu na stranu, ukoliko je svemir beskonačan, zakon verovatnoće nam govori da nismo sami.

117

Slusajte ljudi, gledao sam slike manastira Visoki Decani iz Kosova. Jednostavno zapanjujuce. Nacrtani su vanzemaljci kao sveci i Isus Hrist kako dolazi u NLO-u... Ima tu neke mistike, Bogovi, ko su ako ne vanzemaljci ? Cvrsto verujem a imam i mnoge snimke (na internetu) kako su slucajno snimili vanzemaljce...

www.ufocasebook.com (svaki dan se desi jedno 8 slucajeva prijave vanzemaljaca i tu se objavljuje)

verujem da postoje.mislim,koliki je univerzum?oooogroman.i u citavom svemiru satro ima zivota samo na zemlji?

Ako postoje i ako su isti kao i mi, i ako stupimo u kontakt da li biste imali ljubavnu vezu sa jednim od njih? :)

Teško da bi mogli biti baš isti kao mi... Svakako bih bila maksimalno prijateljski nastrojena... Iskreno, ja verujem da negde tamo daleko postoje živa bića, ali da su na nižem stepenu razvoja od nas, i verujem da uopšte nemaju oblik sličan našem, već da su pre nešto poput (citiraću Hleba :osmeh:) superinteligentne mahovine.

A šta ako tamo negde postoje pravi naši preci, imajte u vidu da čovek mnogo odskače po inteligenciji od drugih živih bića na zemlji. Isto čovek sličan današnjem postoji više stotina hiljada godina, čak i miliona, kako to da je za to vreme stagnireo sa inteligenciom i onda odjednom pre nekih 10 000 godina se naglo počeo razvijati, ito u svim delovima planete. Trenutno sve te teorije nemaju materijalnih dokaza, ali to ne znači da ne mogu biti i istinite.
Negde sam pročitao da čovek u proseku koristi samo 7% kapaciteta mozga. Zašto? Šta recimo da Gepard može da trči brzinom od 100 km/h a on trči 7 km/h. Jednostavnije rečeno zar nisu sva živa bića na zemlji programirana da izvlače maksimum iz sebe i da te granice vremenom pomeraju što se zove evolucija?

Da verujem,jer kad god pobesnim samo pogledam u ogledalo i tamo vidim nesto sitno i zeleno...:blink:

Dokazi postoje - mnogi od njih nisu obljavljeni.
Mi ne znamo mnogo, ali slutimo... VERUJEM!

Verujem!Cekam ih... ;)

Neverujem bas u male zelene, ali zasto bi mi bili jedina inteligentna bica u svemiru ;)

ZOE, to carice, slazem se sa tobom!

sa velikim interesovanjem pratim sve sto se odnosi na "male zelene", ali zasto zeleni!? verujem, sigurno nesto postoji, ali ne bih baš bio oduševljen da su zeleni. verovatno je vec došlo i do nekog kontakta, ali iz nekog razloga se to još uvek taji pred običnim smrtnicima....

Ja verujem juce mi proleteli pored prozora :uzbud: :smeh: :smeh:

Ovu temu postavljam da upoznam sto vise ljudi koji imaju isto misljenje kao ja, i koji veruju da su mali "zeleni" nasi prijatelji.

Bezbroj kosmickih tela (planeta, zvezda,...)-pruza mogucnost razlicitih uslova (temperaturnih, svetlosnih, pritisak,atmosfera,...)
Velika starost univerzuma –daje mogucnost za niz razlicitih kombinacija atoma u atmosferi tog nebeskog tela.... U meni kao nekom ko se bavi izucavanjem (biljnih) organizama daje „mogucnost” da i tamo negde postoji „neki” oblik zivota.
Mnogo je nebeskih tela koje smatram „potencijalnim” mestom da bi zivot mogao tamo da nastane, naravno „ne u nasem obliku”, vec na neku drugu foru-u skladu sa uslovima. Ma je da pitanje koliko bi se i odrzao, jer je pored kombinacije za nastanak zivog organizma potrebno i niz kombinacija i promena da bi taj neki organizam stekao sposobnost deobe tj. razmnozavanja.
To sto je tamo npr. atmosfera bez kiseonika, podrucje bez vode, visoka temperatura ili pak niske,...-to samo znaci da mi (ljudi i bica sa Zemlje ) tamo ne bismo opstali. Ali ne znaci da takve uslove neki drugi oblik zivota ne moze da podnese.
Pa uostalom, svedoci smo da se neki organizmi cak i na Zemlji nalaze na npr.dubini od 5000m -navodim to cisto da imate predstavu o pritisku, a zasto bismo onda smatrali da mozda tamo negde ne postoji organizam koji moze izdrzati pritisak od 10000...atmosvera.
Postoje i kod nas organizmi koji se nalaze u anaerobnim uslovima.
Plus, zasto mora zivot da se zasniva na ugljeniku i vodi. Mozda se tamo negde zivot zasniva na necem drugom sto bi omogucilo izdrzavanje visokih temperatura,ili niskih, ili zracenja,ili ....Mozda tamo negde postoje i hemijski elementi koje jos nismo otkrili na Zemlji ili ih i nema kod nas.
A da li verujem u male zelene vanzemaljce sa buljavim ocima koji nas posmatraju i dolaze nam u goste-to ne nikako. Ne da ne verujem da nas posecuju, nego ne mogu da nadjem reci kojima bih vam objasnio koliko mnogo ne verujem. :jok: :jok: :jok: :jok: :jok:

Bas pre nego sto sam usao u kucu, iokacio se na forum, sretoh nesto malo, zeleno, buljavih ociju, ima dve ruke, dve noge, veliki stomak i jako me podseca na komsiju Natusa. Samo nije vanzemaljac nego zaba. ;)

U mladosti sam procitao mnogo knjiga koje su se bavile tom tematikom. Nekako mi je najdrazi pisac bio i ostao Deniken. Svi ostali su nekako, za moj ukus, muljali nekim podacima i dogadjajima ali Deniken me izbacio iz ravnoteze. Covek je znao da pridje problemu sa one strane sa koje meni najvise odgovara. Tako, ako ste zainteresovani da saznate ima li vanzemaljaca procitajte nesto od njega. Tek tada cete biti u totalnoj nedoumici.

Zivot u univerzumu postoji, ali da li ima i malih zelenih sumnjam.

Svakako verujem u postojanje vanzemaljskih bica i inteligencije, ali nikako ne verujem da su "mali, buljavi i zeleni"...
Pa vec je dokazano da postoji zivot van zemlje, jer su, ja mislim, na Marsu pronasli neke ljusture i skelete, kao i oblike nekih mikrosveta...:)

sigurno postoje, ali ne onakvi kakve nam ih predstavljaju filmska propaganda..
kosmos je beskrajan, ako smo sami u njemu.. ma nema sanse.. ima nesto sigurno ;)

Verujem, ali ne u zelene.

ako se sjetimo da su ljudi nekada vjerovali da je svijet ravna ploca...
da, vjerujem da postoje. kakvog su oblika, boje i na kojem su stupnju razvoja? ne razmisljam o tome. pa i na nasem se je planetu oblik zivota promijenio kroz milijune godina samo mi se ponekad cini da idemo sve na gore i gore, ali to je za neku drugu temu.

Verovao sam u malu zelenu. Mislila je zeleno. Posipala je svojim zelenim, vanzemaljskim prahom sve koji su je na bilo koji nacin dodirnuli. Cinila ih je lepsim. Cinila ih je boljim. Terala ih je da razmisljaju na njen, zeleni nacin. Srecan sam sto sam imao priliku da i ja tako razmisljam, barem na kratko. Pre nego sto se vratila u svoj svet, u modro i zeleno...

...mozda vas u nekom od narednih dana upoznam sa delovima njenih misli...


...jer zeleno nije dobro samo za oci...dobro je i za srce.

Hm... Yeah, distinkcije li - postoje vs postoje ali su daleko...

Pa, svakako ne očekujem da je išta blizu u ovolikoj Vaseljeni x)

Ali zaista je nelogično (i nenormalno egocentrično) od ljudi da misle da su jedini inteligentni u svemiru...

Naravno da postoje ! I drago mi je da sam vas konaçno naşao :uzbud:
pozdrav s Kriptona ! ;)

...naravno da negde u Vaseljeni postoji neki oblik zivota:supermen:...Apsurdo je misliti da smo sami...:vidbudale:

Mozda se i sretnemo....nekada negde.... ;)

Verujem u Boga a da li postoje i mali zeleni ( ili kakvi već ) pa što da ne, Bog je mogao bezbroj ovakvih ili što bi rekli koje kakvih svetova na milione stvoriti .... al to nam saznanje nije potrebno za spasenje...

Ta kako da neverujem kada sam još juče video jednoga kako je protrčao kroz moju avliju.:smeh:

Ne opterećujem se tim pitanjem, ali siguran sam da nismo sami!
Pored ovoliki gluposti koje pravimo nemožemo biti jedini u vasioni.

Vjerujem da postoje životi i izvan Zemlje...da li su zeleni,crveni,žuti...mali ili veliki...ne bih znala reći...:jok:...baš me interesuje da li bi nam ukinuli vize kad bi im išli u posjetu...:)

Naravno da verujem. Ko jos nije poverovao neka pogleda radove poznatog francuskog karikaturiste Patrika Pata Maleta i uverice se da postoje....

ako su vanzemLJaci zeleni....da li to znachi i da su muslimani....:cesces:

Pa sad, da su mali i zeleni - to baš ne znam :smeh:

Verujem da postoje razni oblici života sa druge strane neba :uredu:

Definitivno. Čak i sumljam da su nas oni i stvorili, ali u to ne mogu biti siguran. A sad, da li su mali zeleni, ili možda imaju dlaku zmije, zube orla, krila oktopoda i kandže sunđera, to ne znam. Ali definitivno postoje neke druge vrste u ovom svemiru, možda čak i manje razvijene od nas.

Ovaj univerzum je prevelik da bi mi bili sami u njemu, i uporan trud određenih ljudi da ubede druge da vanzemaljci ne postoje je samo još jedan dokaz ljudske egoističnosti, pošto je nemoguće da smo sami. Ljudi samo žele da misle da su posebni, i jedini u ovom ogromnom, beskrajnom prostranstvu, praznine, i tame, i pokoje iskre života i razuma.

Verujem da je, na isti način kako je i nastao život na Zemlji, postojala mogućnost da nastane život na nekoj drugoj sličnoj planeti.
Da li se to stvarno i desilo ili ne, još uvek ne znamo... postoje posredni i neposredni dokazi za to ali sve je još uvek u sferi nagađanja...

Dakle lično mislim da je veoma verovatno negde razvijena slična životna forma kao što je mi imamo na Zemlji, ali u posete zelenih i krugove u žitu, ne verujem!

P.S. Imam negde slike navodne autopsije nad "vanzemaljcem" koji je pronađen u letelici koja se srušila, kako priča kaže, negde u Srbiji. Ta navodna autopsija odigrala se na VMA u Beogradu. Ako nađem slike, postaviću ih.

aha :dry:

Ne verujem :jok:

Zar ne bi bilo pretenciozno verovati da smo jedina razumna bića u svemiru?.. (Smešna je i pomisao na reč "razumna")... Verujem u vanzemaljce i verujem da postoje visoko razvijene civilizacije... Hej... Baš je lepo ostati zagledan u letnje nebo i zamišljati nekog sličnog s druge strane svemira... Ćao ortak :mahanje:

Kao što rekoh, evo par slika, našeg, domaćeg, "malog zelenog" :)
Pa, ko veruje, neka veruje....


Jedan NLO se srušio novembra 1966 na farmi blizu jednog malog sela Otoček u bivšoj Jugoslaviji, i u njemu se nalazilo jedan mrtav EBE* . Taj događaj je uskoro sakriven od javnosti, pretvarajući da se srušio tajni avion Jugoslovenskog vazduhoplovstva .

Saopšteno je da je telo vanzemaljca, skroz sprženo, ustvari bilo telo pilota Jugoslovenskog vazduhoplovstva. Rekli su da je „deformisano“ plamenom i toplotom. Mračna noć je pomogla da se objavi ova teza za one koje veruju. EBE* je odmah transportovan u Beograd, vojnom hitnom pomoći i odmah primljen u vojnu bolnicu (VMA prim.prev.). Kroz nekoliko sati, neki od najvažnijih jugoslovenskih naučnika, počeli su sa pregledom leša.
Osim naučnika, pisustvovali su i doktori koji su vodili autopsiju : hirurg Andrej Zobol i dva patologa Nikola Jullić i Zoran Frederić. Dokazano je da su trojica doktora bili čvrsto povezani sa vladom.
Na sledećim slikama, možete videti neke od najvažnijih momenata autopsije.

*EBE – Extraterrestrial Biological Entity

1999 ove slike su tajno poslate autoru od strane rođaka jednog od doktora, koji živi u Sloveniji, vrlo blizu italijanske granice. 1966 ni SAD, ni SSSR nisu znali za ovaj događaj zahvaljujući činjenici da je Jugoslavija socijalistička zemlja, ali je bila neutralna u hladnom ratu.

http://i26.tinypic.com/2epofm8.jpg

http://i27.tinypic.com/rbayab.jpg

http://i31.tinypic.com/4l53le.jpg

http://i26.tinypic.com/2wg8vtw.jpg

http://i30.tinypic.com/4dvyp.jpg

http://i30.tinypic.com/2ngfvdc.jpg

Ma kakvi vanzemaljci. To što je svemir beskonačan ne znači da život još negde postoji. Da su intelginetniji od nas, valjda bi nas posetili do sada. Što znači i ako postoje, da su glupi ko tocila (dobro, pametni su koliko i mi). I zašto bi bili zeleni?



:smeh: koja vrsta inteligencije bi dobrovoljno posetila ovaj svet...
jedino možda galaktički sakupljači starog gvožđa.

Verujem...

Možda nisu mali i zeleni, ali vjerujem da nismo sami. Univerzum je prostranstvo nepojmljive i nezamislive veličine za ljudski um, a ako uzmemo u obzir i činjenicu da se svake sekunde širi nevjerovatnom brzinom, nema šanse da bar negdje na tom gigantskom prostranstvu ne postoje još neki uslovi za život.

Moguće je i da postoje vanzemaljci na nižem stupnju razvoja od nas....

Van zemlje ima života, a da je zelen, čisto sumnjam ... :strikeraj: Taj oblik života prostiji od ovog našeg nema šanse da je, pa su sigurno pre nas skapirali da sunce nije ono što je nekad bilo, pa ni ne fotosintetišu više. ;)

A miroljubiviji su, jer kako bi se ovo dvoje inače drznuli da ofingeruYu :stid2:

http://earl99004.tripod.com/sitebuildercontent/sitebuilderpictures/mulder_scully_finger.jpg

nemoguce da smo sami, ima nesto tamo garant, mi smo samo prasina u ovom nepreglednom kosmosu.. :roll:

Oni su obavešteni i očigledno veruju. Pa ne bi valjda tadašnji generalni sekretar UN snimao poruku u prazno? :fijuk:

Davno, 1977, NASA je lansirala Voyager sondu, da istrazi nas, suncev sistrem, i uspostavi kontakt sa vanzemaljskim inteligentnim bicima.
U toj sondi/satelitu je bio Zlatni disk, ploca sa zvucima sa planete Zemlje, pozdravima generalnog sekretara UN-a, pozdravima na 55 jezika (i srpsko-hrvatskim) i odabranom muzikom sa nase planete. Jednog dana, kada neka inteligentna bica budu pokrenula datu plocu, upoznace nas preko muzike:

Bach, Brandenburg Concerto No. 2 in F. First Movement, Munich Bach Orchestra, Karl Richter, conductor. 4:40
Java, court gamelan, "Kinds of Flowers," recorded by Robert Brown. 4:43
Senegal, percussion, recorded by Charles Duvelle. 2:08
Zaire, Pygmy girls' initiation song, recorded by Colin Turnbull. 0:56
Australia, Aborigine songs, "Morning Star" and "Devil Bird," recorded by Sandra LeBrun Holmes. 1:26
Mexico, "El Cascabel," performed by Lorenzo Barcelata and the Mariachi México. 3:14
"Johnny B. Goode," written and performed by Chuck Berry. 2:38
New Guinea, men's house song, recorded by Robert MacLennan. 1:20
Japan, shakuhachi, "Tsuru No Sugomori" ("Crane's Nest,") performed by Goro Yamaguchi. 4:51
Bach, "Gavotte en rondeaux" from the Partita No. 3 in E major for Violin, performed by Arthur Grumiaux. 2:55
Mozart, The Magic Flute, Queen of the Night aria, no. 14. Edda Moser, soprano. Bavarian State Opera, Munich, Wolfgang Sawallisch, conductor. 2:55
Georgian S.S.R., chorus, "Tchakrulo," collected by Radio Moscow. 2:18
Peru, panpipes and drum, collected by Casa de la Cultura, Lima. 0:52
"Melancholy Blues," performed by Louis Armstrong and his Hot Seven. 3:05
Azerbaijan S.S.R., bagpipes, recorded by Radio Moscow. 2:30
Stravinsky, Rite of Spring, Sacrificial Dance, Columbia Symphony Orchestra, Igor Stravinsky, conductor. 4:35
Bach, The Well-Tempered Clavier, Book 2, Prelude and Fugue in C, No.1. Glenn Gould, piano. 4:48
Beethoven, Fifth Symphony, First Movement, the Philharmonia Orchestra, Otto Klemperer, conductor. 7:20
Bulgaria, "Izlel je Delyo Hagdutin," sung by Valya Balkanska. 4:59
Navajo Indians, Night Chant, recorded by Willard Rhodes. 0:57
Holborne, Paueans, Galliards, Almains and Other Short Aeirs, "The Fairie Round," performed by David Munrow and the Early Music Consort of London. 1:17
Solomon Islands, panpipes, collected by the Solomon Islands Broadcasting Service. 1:12
Peru, wedding song, recorded by John Cohen. 0:38
China, ch'in, "Flowing Streams," performed by Kuan P'ing-hu. 7:37
India, raga, "Jaat Kahan Ho," sung by Surshri Kesar Bai Kerkar. 3:30
"Dark Was the Night," written and performed by Blind Willie Johnson. 3:15
Beethoven, String Quartet No. 13 in B flat, Opus 130, Cavatina, performed by Budapest String Quartet. 6:37

www.goldenrecord.org
Mozete i skinuti sa torrenta, trzite:
Murmurs of Earth

:uzbud:poslat i Čak!

YouTube - Chuck Berry - Johnny B. Goode (Live 1958)

Početkom 70-tih (vreme 'Odiseje 2001', šetnje po Mesecu, a i slanja one ploče u svemir) bio je veoma popularan fon Deniken, naučnik ili 'naučnik' iz Švajcarske (ako nisam nešto pobrkao) koji je iznosio dokaze ili 'dokaze' o da mnoge stvari nemaju ovdašnje poreklo.

U tu, skoro euforičnu atmosferu, uključili su se mnogi iznoseći svoje dokaze.

Posebno se sećam nekog španskog (?) naučnika koji je kao dokaz ponudio viceve!

Proučavajući viceve, klasifikujući ih i sistematizujući ih došao je do rezultata da se svi vicevi svih vremena u svetu mogu svrstati u neki, vrlo mali broj (npr. ispod 100 ili 1000) obrazaca, da se ni jednom vicu ne zna izvor ili autor. Aktuelni vicevi su samo variranja postojećih obrazaca u nekim novim okolnostima, mestima, s drugim likovima.

Pošto su vicevi produkt asocijacija (združivanje dve ili više prvobitno nepovezanih misli, ideja u novu - moje laičko prepričavanje definicije), kreiranje i razumevanje viceva je najviši izraz ljudske inteligencije.

Iz tih polazišta on je