Claude Monet (1840-1926)

[Kathy]

Klod Mone
(1840-1926)





Клод Моне (14. новембар 1840. - 5. децембар 1926.) је најдоследнији сликар импресионизма. По његовој слици Импресија је и читав правац добио име.
Поред Импресије или Заласка сунца, он је насликао и Рађање сунца. Моне је у почетку сликао фигуралне слике (пејзаже са 2-3 фигуре), а касније и праве пејзаже. Он је један исти мотив сликао више пута, као на пример серија слика фасаде Руанске катедрале.







On je jedan od glavnih osnivača impresionizma. Po njegovoj slici "Impresija", izloženoj 1874. u Parizu, dato je ime celom slikarskom pravcu čiji je Mone bio, veruju mnogi istoričari umetnosti, najdosledniji i najuticajniji predstavnik. Počeo je kao realist pod uticajem G. Kurbea, a docnije je prešao na slikanje predela, uzimajući motive iz Pariza i okoline, pri čemu su ga najviše interesovali efekti svetlosti na vodi. Uopšte, svetlost i pokret bile su dve velike teme po kojima se impresionizam bitno odvojio od realističkog slikarstva. U želji da što vernije na platno prenese kolorističke preobražaje do kojih dolazi usled promene osvetljenja, Mone je morao da reaguje, tj. slika, izuzetno brzo. Stoga je njegov potez neretko bio žustar i iskidan, jer mu je daleko važnije bilo da što autentičnije zabeleži svoje zapažanje i doživljaj nego da podrobno opiše predmet. Slikao je iste motive u različita doba dana, od jutra do večeri, nastojeći pre svega da prikaže kako se usled treperenja svetlosti iz časa u čas menjaju lokalni ton oblika i njegova struktura i stvarajući tako nadasve originalne serije ili cikluse, kakvi su "Plastovi", "Stanica Sen Lazar", "Lokvanji".



"Ova zemlja sigurno je prelepa bez snega“, govorio je Klod Mone za Norvešku. Mone, prvi impresionista, čovek sunca, lovac na svetlost. Poput Heseovog Sidarte verovao je samo u ono što teče: vodu, reku. Bio je i ostao hipnotizovan obalama Sene. Kad je slikao sneg, mislio je na Gistava Kurbea: njegov sneg je bio prljav i - realističan.
Ipak, Mone ga je slikao, čak na -29 stepeni Celzijusovih, trpeći inje na svojoj bradi. Najzad, toliko mu se dopalo da ga je slikao kako se topi po krovovima.





MOnet Argenteuil, effet d'automne



Monet Le Bassin d'Argenteuil

[Kalina]

[Leonard Peltier]

Rekordna cena za Moneovu sliku

Delo francuskog slikara Kloda Monea (Claude Monet, 1840-1926), "Železnički most u Aržanteju" prodato je ove nedelje u Njujoroku za više od 41 miliona dolara (26,4 miliona evra).

"Železnički most u Aržanteju"

Slika, nastala 1873. godine, a na kojoj se vide dva voza kako prelaze most na Seni, postigla je nov rekord kad je reč o slikama tog majstora impresionizma, javljaju agencije.

Prodata je na aukciji impresionističkih i modernih slika koju je organizovala poznata kuća Kristi.

Kupac je želeo da ostane anoniman.

Prethodni rekord za neko Moneovo delo držala je slika "Lokvanji" nastala 1905. godine, koja je prošle godine prodata za 36,5 miliona dolara.


Izvor B92

[andjela pizelli]

Vetej u magli - 1879



japanski most

[Kalina]

Moneove slike u žiži bogataša



Jedna od slika Kloda Monea iz serijala sa lokvanjima prodata je za 40,9 miliona funti (80,4 miliona dolara ili 51,7 miliona evra) na aukciji u Londonu, čime je postavljena nova rekordna cena za ovog umetnika impresionizma.

Nadmetanje na aukciji kuće „Kristis“ za sliku „Jezero sa lokvanjima“ („Le Bassin aux nymphéas“) iz 1919. godine, najznačajniju sliku iz serijala sa lokvanjima ikada ponuđenu na aukciji u Evropi, bilo je žestoko i mukotrpno i vođeno je između troje potencijalnih kupaca. Prethodni rekord za Moneovu sliku postavljen je u maju, kada je „Železnički most u Arženteju“ („Le Pont du chemin de fer a Argenteuil“) iz 1873. prodat u Njujorku za 41,5 miliona dolara (21,5 miliona funti), a početkom godine, druga slika iz serijala sa lokvanjima iz 1904. prodata je u Londonu za 18,5 miliona funti. Slika prodata na poslednjoj aukciji mnogo je atraktivnija od prethodnih Moneovih slika koje su bile na ponudi. Jedna je od velikih kompozicija (dimenzija 101,4 x 201 cm) koje je Mone započeo da slika 1914. godine, nakon čega je nastao čuveni ciklus sa lokvanjima koji se danas nalazi u Muzeju Oranžerije u Parizu. Mone je pomenutu sliku iz 1919. prodao u kompletu sa još tri: jedna je danas izložena u njujorškom „Metropolitenu“, druga je još pre rata presečena na dva dela, a treća se nalazi u privatnoj zbirci i očekuje se da će ubrzo biti ponuđena na prodaju.
Slika „Jezero sa lokvanjima“ je bila deo kolekcije iz zaostavštine Džeja Irvina i Zene S. Miler, filantropa i industrijalaca iz Kolambasa u Indijani. Likovni kritičar „Gardijana“ Džonatan Džouns rekao je da serijal sa lokvanjima ima ogromnu vrednost. „Posmatrano sa više aspekata, reč je o najznačajnijim slikama 20. veka, jer čine preteču apstraktne umetnosti. Na njima nema kompozicione podele po vertikali ili horizontali, već oko slobodno luta po površini i dok posmatrate lokvanje skoro da zaboravite gde se nalazite.“
Ova Moneova slika predstavlja jedno izvanredno delo u sezoni izvanredne prodaje. Iako su svetski mediji preplavljeni obeshrabrujućim naslovima o trenutnoj ekonomskoj situaciji, tržište umetničkih dela se pokazalo imunim na globalne probleme. Glavni razlog za dobro poslovanje aukcijskih kuća jeste priliv novih bogataša. Dok su bivši kopači zlata sa Aljaske novac trošili na izgradnju velikih kuća, a arapskim naftašima su draže trke konja, novi ruski milijarderi su zainteresovani za umetnost. Roman Abramovič je, na primer, nedavno potrošio 60 miliona funti na slike Lisijena Frojda i Frensisa Bekona, a prošle godine aukcijska kuća „Sadebi“ otkazala je prodaju umetničke kolekcije Mstislava Rostropoviča pošto ju je uzbekistanski milijarder Ališer Usmanov otkupio za 20 miliona funti. Olivije Kami, načelnik Odseka za impresionizam i modernu umetnost u „Kristisu“, rekao je da je njegova kuća bila „blažena“ što je dobila Monea: „To je bila poslednja šansa da neko kupi jednu od poslednjih dovršenih velikih slika iz serijala sa lokvanjima“. „Kristis“ nije profitirao samo od Monea. Iste večeri prodate su i slike Pabla Pikasa „Bokal“ iz 1911-12. i Edgara Degaa, „Balerine kraj štapa“ (oko 1880). Kami je istakao da je reč o najboljoj prodaji impresionista koje je „Kristis“ organizovao u poslednje vreme.


izvor: blic