Antonio Gaudi

[Kalina]

Antoni Gaudi (Antoni Gaudí i Cornet)
25. jun 1852. – 10. jun 1926



Gaudi je rođen u malom gradiću Reus, provincija Taragona, (Španija) 1852. godine. Oko njegovog mesta rođenja danas se nadmeću gradići Riudoms i Reus, iako većina njegovih biografa smatra da se rodio u Reusu. Roditelji su mu bili Fransesk Gaudi Sera i Antonija Kornet Bertran.
Gaudi je studirao arhitekturu na Višoj tehničkoj školi arhitekture (šp. La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) u Barseloni od 1873. do 1877. Zbog nedostatka novca, uporedo sa studijama, radi kao tehnički crtač i ponekad kao dizajner namještaja. Pošto je te poslove odlično radio, za različite projekte ga primaju dvojica poznatih katalonskih arhitekata, Đuzep Fontsere i Đoan Martorelj.
U 26 godini diplomira, te za početak u profesiji radi kao dizajner interijera i dekorator. Jedna od vitrina koju je dizajnirao za poznato obdanište, Kasa Kornelja (katal. Casa Cornellà) u Barseloni, biva izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878. godine. Taj čin pravi zaokret u profesionalnom i privatnom životu mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaženih poslodavaca tekstilne industrije u Kataloniji, bio je impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena, po kome će kasnije dobiti ime i Park Guelj.
U kasnijim godinama se posvetio isključivo izgradnji svog remek dela — katedrale Sagrada Familija.
Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija je pregazio tramvaj. Zbog zapuštenog izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojeći se da neće moći da im plati vožnju. Niko nije prepoznao poznatog barselonskog arhitektu, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za siromašne sledećeg dana. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone.

[izabelitta]

Kalina kaže: Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija je pregazio tramvaj. Zbog zapuštenog izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojeći se da neće moći da im plati vožnju. Niko nije prepoznao poznatog barselonskog arhitektu, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za siromašne sledećeg dana. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone.

Iz tog razloga su tramvaji povuceni sa ulica Barselone, i nema ih ni danas.

[euridika]

Barselona je kao princeza, na svakom koraku se prepoznaje njegov pečat, bila su tu još dvojica poznatih arhitekti čija sam imena zaboravila, ali mislim da je La Sagrada Familia jedno od najveličanstvenijih dela današnjice, još nezavršeno. Moj apsolutni favorit i najlepša zgrada koju sam ikada videla je la Pedrera.

[Kalina]

euridika kaže: Moj apsolutni favorit i najlepša zgrada koju sam ikada videla je la Pedrera.

Prelepa je zaista...volela bih da je vidim....

[izabelitta]

Barselona možda jeste princeza... Ali robusna i nepredvidiva... Plemkinja koja izbegava protokole, pa od iznenađenja, pa i krajnosti, naprosto zastane dah...

Gaudi je bio kralj mašte, inventivnosti, i tu titulu stekao upravo opirući se konvencijama. Ako bi ičemu služila reč "osebujan", pripisala bih je njemu...

U parku kojem je dao svoj veličanstveni pečat, mislim da bih mogla provesti dane i dane... Nadam se da će mi se u životu ukazati prilika da bar još koji tamo provedem. Tamo je on pokušao da izgradi jedan čudesni svet u kojem je upotrebna vrednost stvari daleko iza utiska koji ostavlja njihov maštovit izgled i energija kojom odišu i plene...
Takve su i čuvene klupe... Da, može se na njima i sedeti, ali...


Gušter, simbol parka...



Na žalost, Gaudi nije stigao da uredi ovaj prostor do kraja. Izgrađeno je tek nekoliko kućica, a koliko znam on je želeo da izgradi naselje za stanovanje sa 72 bajkovita objekta. U jednoj je danas galerija i knjižara...



I još jedan pogled na park... Eto kako je pomogao palmama da izgledaju još monumentalnije...