Značajne građevine sveta

[yige_gui]

Partenon




arhitekti: Ictinus, Callicrates i Phidias
lokacija: Atina, Grcka
vreme gradjenja: 477. do 438.
vrsta gradjevine: hram
stil gradnje: anticko Grcko - dorski

[yige_gui]

Machu Picchu





arhitekta: nepoznat
lokacija: Cuzco, Peru
vreme gradnje: do 1500.
vrsta gradjevine: grad
stil gradnje: Inka, prekolumbijski
~ grad se nalazi na 2ooo metara nadmorske visine ponad reke Urubamba

[simke]

The Construction Process of Eiffel Tower

[simke]

[simke]

Najviše zgrade na svetu.

[fiona]

Simke, cestitke za Ajfela i ostalo!

Dubai, Ostr(a)va su napravljena donoseci brodovima 1 bilion kubnih metara kamena i peska, dakle ,,vestacka ostrva,, - a onda na njima izgradjivane zgrade, hoteli itd...jos je u izgradnji...

http://www.thepalm.ae/building.html









Ovaj tekst baš nije taze, ali mož se naći nešto friško guglajući...


Citat iz http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2005/07/18

,,Turistički poslenici u Dubaiju najavljuju projekat kakav svet još nije video. U pitanju su džinovski turistički kompleksi, ali ne na kopnu već u Persijskom zalivu. Po onoj našoj: "Ima se, može se", krenuli su da prave tri veštačka ostrva, ali ne obična, nego onakvo kakavo priliče gospodarima nafte i pustinje - u obliku palme.

Projekat "Dubai Palm Islands" realizuje multinacionalna kompanija "Atlantis", a ostrva Palm Džumeira, Palm Džebel Ali i Palm Deira prostiru se pored obale u dužini od 25 kilometara. Kako je rekao Kalid ben Sulajem, predsednik turističke organizacije ovog modnog emirata, prva tvorevina se vidi i sa Meseca. Ko zna, možda će neko od emira skoknuti i do Zemljinog satelita da pogleda delo svojih bogatih neimara, koje će po svemu sudeći, postati novo svetsko čudo. Da tvrdnja Ben Sulajema ne bi ostala da visi u vazduhu, jer tamo su glavni turistički radnici, prinčevi ili šeici, iz mora se već pomaljaju i druge dve kamene palme, pa će onda ceo kompleks moći da se vidi ne samo s Meseca, nego i sa Marsa.

U junu 2001. godine počelo je da se gradi ostrvo Palm Džumeira, a ime je dobilo po čuvenoj plaži Dubaija. Celokupan posao treba da bude završen do decembra naredne godine, tako da će turisti već u sezoni 2006. moći da se dive neverovatnom pejzažu, naravno ako imaju dubok džep, jer o cenama ne treba govoriti. "Stablo" ostrva ima 17 ogromnih krakova u obliku listova palme, a da kojim slučajem ljutiti Posejdon ne naudi turističkim sladokuscima, oko ostrva se nalazi zaštitni greben u obliku prstena, dugačak 12 kilometra.

Izgradnja konstrukcije ostrva Palm Džebel Ali počela je oktobra 2002. godine, ali je ono nešto manje od Palm Džumeire, mada ga okružuju dva prstena. Radovi treba da se okončaju krajem 2007. ili početkom 2008. godine, a skoro su rasprodate sve tipske vile, pansioni u višespratnicama i "kuće u cveću", kako zovu bajkovito projektovane objekte, okružene čarobnim baštama. Palm Džebel Ali počinje od istoimene luke i predstavlja blagi prelaz do sledećeg kamenog tropskog drveta, koje je vezano za ekstravagantni deo Dubaia - Deiru. Palm Deira počelo je da niče iz mora krajem prošle godine, a u punoj funkciji treba da bude krajem 2008. godine.

Ovo ostrvo je najveće i ima čak 40 kraka u obliku palminih listova, a na njemu će da bude ogroman kompleks za šoping, sijaset bioskopa i pozorišta, prvi srednjoistočni morski park i sve ono što može da poželi turista koji ima konto u banci, bar, sa pet nula. Realizacija projekta "Dubai Palm Islands" košta "samo" 2,4 milijarde dolara, što je više od godišnjeg budžeta mnogih država. Koliko je to ogroman posao govori i podatak da je u vode Arapskog mora sručeno 80 miliona kubnih metara stena i kamena.

Materijal brodovima stiže iz 16 kamenoloma van poluostrva, a još se vadi i iz prilaznog kanala luke Džebel Ali, kao i iz drugih delova priobalja, jer u Emiratima nema toliko kamena, koliko ima nafte i para. Turistički poslenici Dubaija malo su se bavili i matematikom, pa s ponosom pričaju da bi se samo od materijala za konstrukciju ostrva Palm Džumeira mogao da napravi zid koji bi okružio Zemlju tri puta, a bio bi visok dva metra i širok pola metra. Interesantno je istaći da će na zaštitnom prstenu oko ostrva Palm Džumeira biti napisano: "Naučite mudrost od mudraca. Svako ko jaše konja nije princ". To su stihovi prestolonaslednika Dubaija Mohameda ben Rašid Al-Maktuma, pesnika i ljubitelja trkačkih konja. Novinar E.B. "


Ah ti prinčevi...da mi je malko bliže...

[simke]

Велики кинески зид
Једина грађевина на земљи која је видљива из свемира.

Википедија kaže: Кинески зид је највећа грађевина на свету. Протеже се од степа средње Азије до Жутог мора, дужином од 2.450 километара, висином од 10 до 16 метара, ширином од 8 метара, представља убедљиво најдужи зид на свету, и највећи одбрамбени објекат. Почетак градње Кинеског зида везује се за Ћин Ш’ хуанга, који је започео његову изградњу да би заштитио своју земљу од упада варварских племена - номада. Грађен је од земље, камена и цигле, а његова градња трајала је с прекидима у изградњи, и рушењима, све до XVII века. Дуж целог зида, у правилном размацима, подижу се стражарнице, а по врху се пружа стаза широка 4,5 m. Велики кинески зид је сведочанство знања, упорности, и умећа најмногољуднијег народа света. Данас је Кинески зид највећа туристичка атракција Кине. Туристи из целог света рангирају Кинески зид на сам врх најинересантнијих туристичких дестинација. По оснивању Народне Републике Кине предузете се неопходне мере заштите Кинеског зида од даљег пропадања. Зид је стављен под заштиту државе 1961. године. Реконструкција је обављена највише у области Ба-да-линг, пролазу Шанг-хаи и пролазу Ђија-ји. 1987. године Кинески зид је уврштен у списак светке баштине под покровитељством УНЕСКО. Дана 7. јула 2007. године проглашен је за једно од нових седам светских чуда.

Легенде

Википедија kaže: Зид је заливен крвљу и знојем небројених војника и радника. Легенда каже да је за време владавине првог императора из династије Ћин, жена по имену Менг Ђијанг-ну била узбуђена јер се њен муж није вратио кући ни после три године од мобилисања за градњу Великог зида. Менг је одлучила да га пронађе и да му однесе нову одећу. Претрпела је неизрециве муке тражећи га док није стигла до прелаза Шанг-хаи где је запала у неутешну тугу кад је сазнала да је њен драги муж умро исцрпљен тешким радом, а да су његови остаци уграђени у Кинески зид. Њене сузе су срушиле Велики зид у дужини од 800 лија (400 km) и она је нашла мужевљеве погребне остатке. Легенда говори о тешком присилном раду током неколико хиљада година и људским патњама.

Поглед на зид из свемира