Putovanje koje nikad necu zaboraviti...

[Sonja]

Po ugledu na "originalne,jedinstvene i ne-uopste-nedebilne" pismene zadatke ,zanima me koje je to putesestvije koje nikad,ama bas nikad,necere zaboraviti .. ?
Kada,gde,sas ko,koliko...

[Sonja]

A pa posto nikog nema ovdi da se pobrinem ja da mi tema bude prva
Za mene bi to definitivno bilo putovanje u Portugal..to je ujedno i najduze vreme provedeno u JEDNOJ stranoj zemlji,u kontinuitetu,skrpih 2 nedelje ...bese to krajem prosle godine,mislim da sam u potpunosti iskoristila vreme provedeno tamo...pocela sam sa Portom ... grad koji se po obavezno mora posetiti ako ste tamo...grad 6 mostova,odlicnog vina,prelepih krstarenja ... divne arhitekture...bila sam 7 dana..a kasnije,resih da se odazovem na poziv mi druga koji zivi u Lisabon ..
Au...tek to je nesto posebno...grad od onih sto imaju poseban duh,gde se osecate kao kod kuce..prelepi kvartovi,posebno deo oko Parka Nacija I Torre Vasco da Gama .. trg Rosio...ulica Augusta..ulica Garret..a poseban dozivljaj je Belem,sa Belemskom kulo,Manastirom Jerronimo i spomeniku u obliku pramca broda (brukica,ne znam ime a necem da gledam u tefter )...tamo sam upoznala nekog Irca,koji me slikovao,i nahvalio divnu nam zemljicu,al' rek'o mlogo strogi na granici njemu uzeli marishku pa je bio malo u zatvoru ...al fini on i zenica mu Ako ste tamo,obavezno je probati kolac belem (pastel de belem) ... obavezno je otici u Alfama (pitoreskni stari deo grada),voziti se tramvajem starim sto godina,linja 28 ( sto ja nisam ... )...i jos takoc neke stvarcice...
E ondak posto mi nije bilo dosta,ondak sam otisla u Sintru,to je mesto sa zakmovi,obavezno Palacio de Pena,koji je inace i pod zastitom drzave,al' piri vetar mlogo nesto tamo
Iz Sintre u Cascais,gde i nema nista posebno da se vidi,osim lepih plaza i raskosnih apartmana/hotela. .. i tamo nekih dobrih tamnoputih lepotana (jednog sam slikovala sas ledja za drugu moju koja vole te preplanule )...a i suveniri su mnogo jeftiniji
Odande u Cabo da Roca,to vam je,ako niste znali najzapadnija tufna Evrope ( ja jednim Amerima objasnila,nisu znali ... odose odma' )...i tuj sam kupila sertifikat da sam bila (najgluplje utrosenih pet evra )...al sad sam bitna u drustvu ..
Bila sam i do Brage,koja je jako zanimljiv gradic,nema mlogo da se vidi,ali ima jedan lep dvorac na vr' brda..sva sreca isli smo kolima jer sam ja iz ravnice jel'te

I tako..sve u svemu-zemlja dobrog vina,opustenih i izuzetno prijatnih ljudi,divne muzike (pisala sam vec o fado-u pa da se ne ponavljam ),prilicno jeftine robe,prelepih krajolika...

Zao mi je sto nisam stigla do juga,kazu da je prelep,al' mis'im nije se moglo,vec su slali depesu od kuce

(inace,dobih ovu genijalnu poruku...dokaz da sam zaista osvedoceni megaloman... "U Vašoj poruci se nalazi 34 slika. Najviše je dozvoljeno 30 slika po poruci. Molimo Vas, izbacite neke i pokušate ponovo. " ...)

[Lady in red]

Ni jedno moje putovanje nikada necu zaboraviti, ali ovde cu izdvojiti putovanje u Grcku. Maturska ekskurzija, april 2004. Bili smo 5 dana, s'tim sto smo jedan proveli u putu. Sa nama su bile i 2. i 3. godina, tako da nas je bilo djumle. Odseli smo u Paraliji. Rasporedili su nas u nekoliko vila. Najvise su me odusevili Meteori. To stvarno ne treba propustiti. Odmah posle Meteora su girosi i suvlaki.... I dan danas zalim za njima More je prelepo ali nismo se mogli kupati jer je bilo hladno. Nocni provod je bio super. Isli smo u jednu diskoteku, pustali su i nase pesme. Grci su me odusevili, svi nas vole i svako zna bar nesto na srpskom da kaze. I u autobusu je bilo extra. Sta da kazem sem - najbolji provod zivotu.

[vlado]

Evo i ja svoj sastav da napisem

Putovanje u Nis

Roditelji mog oca zive u Kutlesu ( nedaleko od Nisha ). Isli smo na slavu ( valjda je bio Djurdjevdan ) i dogovorili smo se da me on pokupi posle skole i da odmah krenemo Posto je u skoli, kao i uvek, bilo uzasno dosadno, jedva sam cekao da se 5.cas zavrsi da podjemo. I to dodje te sam se onako smekerski dovukao do stojadina roknuo ranac na zadnje sediste i zavalio se u udobno sediste. Atmosfera je bila super, caskali smo, slusali mjuzu i tako to... Posle sat vremena puta pocelo je polako da se smrkava i ama bas nista nije ukazivalo da nesto moze krenuti po zlu Ja inace obozavam putovanja i auto- puteve tako da sam odlutao u mislima i posmatrao krajeve kroz koje smo prolazili

Ali, onda je Gogo najedanput rekao: "Nesto tesko upravljam, da nam nije pukla guma?". Prvo sam pomislio da je mozda nesto utripovao or something like that, ali kada smo se zaustavili imao sam sta da vidim . Prokleti pneumatik je licio na palacinku

Tada je putovanje postalo jos uzbudljivije. Ono u fazonu menjao gumu na sred auto - puta pod vedrim ( nosnim ) nebom Dok je on to menjao ja sam iskoristio odsustvo svetlosti i posmatrao na hiljade zvezda koje u gradskim uslovima nije bilo moguce videti .

Guma je zamenjena i krenuli smo dalje. Pak posle par kilometara, i ako je bilo mracno meni se jos vise smrklo Ponovo je "upravljanje bilo otezano" i, pretpostavljate... guma je bila busna .

E tada je vec pocela da me 'vata panika jer nismo imali rezervne gume u gepeku A kada je baterija na mobu pocela da otkazuje ve je bilo

Ipak dobili smo vezu sa nekim rodjakom iz Nisha i on nam je kasnije doneo pneumatik koji je izdrzao ostatak puta.

Da ne duzim previse. Guma nam je pucala jos tri puta dok smo boravili u selu Kada smo kretali, tri puta smo se prekrstili i krenuli i uspelo je

Pouka iz svega ovoga je:

Ne trosite lovu na stojadina, vec kupite nesto drugo !

[Novosadjanka]

Dosta putujem, ali cu izdvojiti putovanje na Cubu, mart-april 2004. godine.

Ljudi, sta da vam kazem? To je nesto sto se u zivotu ne zaboravlja.

Imala sam odlican aranzman koji je podrazumevao obilazak 10-ak gradova u 6 provincija (Havana, Trinidad, Sienfuegos, Santa Clara, Pinjar del Rio, Sancti Spiritus, Varadero...), tako da sam obisla pola ostrva. Priroda je prekrasna. Ljudi su ljubazni i gostoljubivi. Zao mi je sto je trajalo samo 12 dana. Cubu treba doziveti. Planiram ponovo da odem, ali na duzi period.

Ako je neko zainteresovan, neka se javi, pa cemo caskati o Cubi.

http://img63.imageshack.us/img63/2610/72007350on0.jpg
http://img63.imageshack.us/img63/1294/0000ub6.jpg
http://img63.imageshack.us/img63/6483/000sc2.jpg
http://img63.imageshack.us/img63/4615/00ih2.jpg



Cuba, Cuba.....

[ZOE]

Necu zaboraviti moje prvo putovanje u Kanadu. Necu da spominjem datume, da ne pomislite da sam matora
Od N.Sada do Sofije autobusom. Tu se upoznajem sa dve devojke, jedna iz BG-a i jedna iz N.Sada. Na aerodromu u Bugarskoj smo trebali da cekamo na let za Toronto oko 2 sata, tih 2 h se pretvorilo u 10 sati. Letnje doba, u aerodromskoj sali, sparina, curi znoj sa tebe, nervoza raste - ja pogotovo nervozna, jer do tada nisam nikada letela.
Malo mi bila frka od uzletanja. Konacno se ukrcavamo, polecemo - mene od straha, vade ispod sedista, tese me, ja bela ko krpa, hocu da se onesvestim. Bem ti i Kanadu i avion - psujem u sebi. Posluzuju veceru - a jaaaa - daj kesu. Kakva vecera, spustaj ovo cudoviste na zemlju - OCU KUUUUUCCCIIIII. Posle oko 5 sati letenja, vreme (ko uz ***ac) se narogusilo. Lellleeee - turbulencije. Ja ni ziva ni mrtva. One dve poznanice me hrabre, kako su turbulencije normalne, pogotovo kada se leti kroz oblake, i takve gluposti.
Konacno posle oko 11 sati letenja, slecemo u Toronto, koje je bilo vrhonac svega. Nisam znala da potrefim vrata.
Eto to je moje prvo iskustvo sa letenjem. Od tada sam letela puno puta, ali i dan-danas mi radi utroba kada sednem u avion

[Bule]

Jedno malo mesto Toremolines u Španiji za mene je bila destinacija koja se retko zaboravlja. Divne peščane plaže , restorani sa njihovom tradicionalnom Paeljom i vinom Sangrijom.
I kad i dosadi kupanje tu je zabava u kafićima , obilazak koride .
Nesvakidašnji događaj bio je i obilazak akvarijuma i akva - parkova.
Zaista dobar i nezaboravan provod

[remorker-bgd]

Uspomene sa putovanja su nesto najvrednije...ja bih svu lovu dao na put...i onda...kada se vratim kuci...uz casu dobrog vina...i neku laganu muziku...satima mogu da gledam slike...i kao da ponovo prozivljavam svaki sekund...

Ako bih morao da izdvojim nekoliko...hm...kampovanje po Kanadi...bio je oktobar...Miholjsko leto...i tu sam video najneverovatnije boje lisca...("tek u jesen otkriju se boje krosanja...sve su slicne u leto zeleno...")...i prirodu od koje stvarno zastaje dah...

Leto na Marta's Vineyard-u...kod prijatelja...kuca na vrhu brda...u sred sume...a sa terase pogled na okean...nebo puno zvezda...najblizi komsija dobrih kilometar-dva...a ja prvih 5 dana sam!...a sve to vredi tek kad imas sa nekim da podelis...

Planinarenje u Oman-u...nije neka egzotika...samo kamen...i +50 stepeni...ali zalutali smo...a ostali bez vode...i bez dometa mobilnih telefona...samo po tome cu pamtiti to...jako uzbudljivo...nije mi bilo svejedno...i svasta je vec pocelo da mi pada na pamet...

I jedno od najlepsih letovanja...kolima po Hrvatskoj obali...svakog dana drugo mesto...miris borova i ruzmarina...ukus armulina...mirno more u svitanje...dok se jos ne pogase sve zvezde....sve to uzburkano emocijama i probudjenim uspomenama...

[swba]

Poslednje putovanje sigurno ce mi ostati dugo, dugo u sjecanju. Zvanicni naziv mu je bio obilazak Mammoth Caves nacinalnog parka a radni naziv mu je ispao kako zajeb od direkcija moze da ti ucini putovanje extra zanimljivim.

Elem odlucismo i mi prosli vikend da krenemo u obilazak juznih krajeva nase State. Cilj nam je bio cuveni nacinalni park i najveca pecina na svijetu, Mammoth Cave. Da napomenem da sam prethodnu noc spavao svega tri sata pa je sva organizacija pala na sestrina pleca.
Po obicaju uzme ona direkcije sa starog dobrog mapquesta i negdje oko 8 ujutru krenemo put juga. Prvih sat-dva voznje protekose bez vecih uzbudjenja. Restorani brze hrane, benzinske pumpe i slicna druzina na svakom prepisaju, Amerika ko Amerika. E onda smo se iskljucili sa autoputa prateci direkcije za voznju i uputili se nekim KY728 ka zeljenoj destinaciji. Cim smo sisli sa autoputa bilo mi malo cudno, jer su se izgubili svi natpisi i reklame za Mammoth Cave. No ovde me vise nista ne cudi pa tome nisam ridavao veci znacaj. E onda su naselja postala sve redja i nista drugo sem oranice nije bilo oklo. Vec pocesmo polako da panicimo da nesto tu nije uredu. No putokazi na terenu i papiru su se savrseno uklapali i odlucno nastavimo dalje u nadi da ce se pojaviti nesto. Nakon cjele vjecnosti voznje, kako je to onomad izgledalo, dodjemo u neki gradic. Zajedinca Amisha. Nasem odusevljenju nije bilo kraja. O Amishima, Kvekerima, i sl zajednicama sam samo cuo. Al u ove dvije godine koliko sam u USAu nisam imao priliku i da ih vidim uzivo. Mislio sam da su price o njima vise mit. Kad pogledas koliko ej americko drustvo zavisno od elektrike, automobila, interneta, mobilnih telefona i sl prosto ti dodje nemoguca pomisao da neko zivi i bez toga. Zitelji tog grada upravo zive bez svega toga. Ne znam ko je koga gledao u vecem cudu, mi njih ili oni nas. Mada nije bilo nesto puno ljudi na ulici al oni sto su bili su nas gledali sa velikim zanimanjem. Sigurno su znali da smo jos jedni od onih koji su se malcice izgubili.
Dodjemo na zeljenu destinaciju, tj destinaciju gdje nas dovede mapquest a tamo privatni posjed Elem, konacno skontamo da to nije to gdje smo trebali da dodjemo. No najbolje od sveg atoga je bila tabla koju je covjek stavio u svoje dvoriste koja doslovce kaze: Ako ste ovde zbog Mammoth Caves moracete da se vartite. Kod velike bjele kuce skrenite lijevo i idite do prodavnice. Kod prodavnice skrenite desno i pratite znakove za trajekt kojim cete se prebaciti na drugu stanu rijeke.
E ovaj trajekt nas je dotukao, nismo ni u snu sanjali da cemo jos i trajektom morati da se vozimo. No dobri domacin je na tablu okacio i nekakav br telefona, informacije iz luke. Kad smo ih nazvali da vidimo kad je sledeci polazak i jel imamo vremna da se prosetamo amishkim gradom lik an drugoj strani veze nas je obradovao vjscu da trajekti ne idu zobg niskog vodostaja. Nije bilo druge vec nazad na autoput.
Samo par izlaza nize, nekih 20ak kilometara je bio pravi izlaz za nacionalni park.
U pocetku nam je izgledalo da smo protracili tih sat-dva voznje kroz farme i sela. No posle smo uvidjeli da je ponekad dobro sici malo dalje sa autoputa i upoznati neku sasvim trecu starnu Sjedinjenih Drzava, daleko od BPa, McDonaldsa, KFCa i drugih