Kakav ste putnik...

[Sonja]

Da li je cilj vaseg putovanja obilazak sto vise kulturnih spomenika,arhitektonskih i drugih bogatstava i fotografisanje istih...sazivljavanje sa ljudima i sticanje novih znanja i uvida u njihov nacin zivota...izlasci,izlasci i samo izlasci...ili pak shop till you drop,iliti kupuj dok ne svisnes
Svako od nas je drugaciji,ima nas komformista,zahvalnih,neuroticnih,opustenih.Zanima me kakav ste vi putnik?

[swba]

Sonja kaže: Da li je cilj vaseg putovanja obilazak sto vise kulturnih spomenika,arhitektonskih i drugih bogatstava i fotografisanje istih

e sad me podsjeti na Kineščiće, Japančiće kako samo škljocaju onim svojim aparatićima

san mi je da putujem... da upoznajem nove zemlje i njihove običaje... no doći će i mojih 5 minuta pa ću se otisnem negde

[Sonja]

Ja moram da priznam da sam manijakalan
Uvek imam utisak da je vremena premalo,a stvari koje zelim da vidim i previse.E kada ispunim neki prvobitni plan,apetiti se povecavaju,te se problem odnosa vreme-sights vraca.Volim da prethodno nabavim knjigu o gradu u koji idem...tako da mogu da bacim na papir neku skicu sta,kada i kako videti.Mnogo pomaze..najcesce uspem da ostvarim sve sto sam zamislila.
Bolje se osecam,naravno,kada poznajem jezik,jer mi to daje mogucnost da se bolje upoznam i sa ljudima,kulturom,obicajima,mestima u koje idu lokalci i sl.A i drugacije vas gledaju,dozivljavaju vas kao 'nji'ovog'
Najbolje volim da idem sama...odnosno,bar sto se razgledanja grada tice.Nocni izlasci su vec druga prica...ovako,uzmem mapu u jednu aparat u drugu ruku i obidjem grad uzduz i popreko.

[SansRomantic]

Ja sam opušten putnik...

Dosta sam putovala i shvatila sam da malo toga od arheoloških i sl. stvarčica vredi toliko koliko upoznavanje ljudi iz tog kraja i druženje sa njima...
pokušaj da pronađeš teme za razgovor i da iz te priče izvučeš njihovo poimanje sveta i događaja...

Nekada pre sam samo manijakalno obilazila spomenike, pećine, zidine...
Danas ne...volim da vidim prirodu neke zemlje, ali pre svega vreme provodim sa ljudima..i to je najveće bogatstvo koje sam stekla na svojim putešestvijima..

[Meggy]

Sonja kaže: ili pak shop till you drop,iliti kupuj dok ne svisnes

E, jedino ovo ne Ne volim soping ni kad moram, a kamoli kao razonodu

Volim da obidjem sto vise, ali ne po svaku cenu - odmor nije odmor ako ja posle toga treba mesec dana da se odmaram Naravno da volim i da izadjem, ali volim, brate, i ta se negde zavalim i ne mrdam, vec samo da posmatram ljude kako prolaze

Sto se pakovanja tice, stalno se plasim da ce mi nesto zafaliti i manijacki trpam u torbu stvari i stvari. Naravno, nikad mi ne trebaju sve, ali uvek se povodim parolom "sta ako...?", pa strpam jos koju stvar Tako mi se desi da vucem krš stvari za samo 2 dana

[valter]

-Jeste li culi za Jovancu Mitica? Ja ako nemenjam sredinu za do 6 meseci, kao ajkula!
-I sto bi rekao jedan od onih mudrih psihologa 19 veka: Bitan je PUT kojim ces ostvariti cilj...

[euridika]

Ja sam dosadan putnik, najdosadniji za moje domaćine ako ih ima, jer ja sve, sve, sve moram da vidim, omirišem, pipnem, uslikam (to je možda najsnažniji instinkt na mojim putovanjima, uhvatiti sve foto aparatom). Volim da zaglavim u neki lokalni bar ili restoran da vidim kako ljudi provode njihovo vreme. Volim da pojedem nešto od lokalne hrane, da odem u neki muzej (ako se radi o većem gradu), da kupujem razgledncie sa detaljima koji će me podsećati na te predele, volim da šaljem razglednice dragim ljudima, u poslednje vreme sam čak počela da pišem utiske, kako ne bih zaboravila sve te emocije jer jesu jedinstvene.

[Neuhvatljiva_]

Sonja kaže: Zanima me kakav ste vi putnik?

Definitivno ovo prvo...Uvek se trudim sa svaki trenutak maksimalno iskoristim da što više vidim, da što više upoznam grad i ljude...Praktično kad god negde odem najmanje vremena provedem u sobi...

[Lillith]

Volim da sve vidim,cujem,osetim,totalno se izgubim u svom licnom dozivljaju da zaboravim da slikam tako da se nekako uvek vratim sa malo slika ili mene na istima skoro da i nema

[Mish]

Zavisi gde putujem i šta je svrha putovanja.
U svakom slučaju, prvo što moram da uradim je da naučim da se snalazim u novoj sredini, da pronjuškam po svakoj pristupačnoj uličici i nađem centre orijentacije.
Potom upijam u sebe ambijent. Prirodu, arhitekturu, jezik prolaznika, poglede i osmehe ljudi koje srećem.
Onda tražim one objekte za koje je šteta ne videti ih. Često me to odvuče u ona sanjaranja : zamisli da sam ovde živela tada i tada (čudno, nikad sebe ne stavljam u ulogu sluga već vlastele ).
Potom upoznajem širu okolinu. Ne maltretiram se dugim putovanjima, ok mi je sve ono što se može spojiti put, saznanja o nečem novom, nepoznatom i uživanje. Najbolje mi je ako to novo mogu spoznati uz neko putovanje brodom.
Volim da upoznam "domoroce". Da im "opipam puls", čujem šta imaju da kaže, dobijem injekciju neke pozitivne energije, čujem neke nove, drugačije priče,...
Ne ludujem za nekim izlascima, ali ako se tako namesti i te kako ću se prepustiti ludovanju.
Šoping? E, to mi je stvarno gubljenje vremena. To maksimalno izbegavam.
E, a ako je to godišnji odmor i neko more, volim da sebi ostavim dovoljno vremena da ne radim i samo se odmaram. Ne mislim, ne opterećujem se, ne bavim se suvišnim rečima, samo osećam. I uživam.