Utisci sa letovanja

[psssst]

Neki od nas su vec bili na letovanju, a neki ce tek da odu

Za sve vazi isto pitanje: Kako ste se proveli? Da li su ispunjena vasa ocekivanja?

A da ja probijem led

Deo mog letovanja ni blizu nije bio onome sto sam ocekivala............bilo je iznad ocekivanja

[veljko yaric]

ja jos nisam bio mozda cu da odem a mozda i ne

[Crazy Angel]

..predivno je bilo ..
..iako nepijem alkohol ovog puta sam preterala sa njim..
..jos me glava boli ali pozitivno ..
..mislim da sam jedino previse razmisljala..
..zato sam navalila na sve crne koktele da ne razmisljam..
..kad sam ..
.. ..
..ali mom letovanju jos nije dosao kraj..
..india ima da mi izbije sve te ludorije iz glave ..
..o tome pisem kad se vratim..
....

[broj310]

обишао сам словенију уздуж и попреко и било је


неописиво предивно, значи не могу вам то речима дочарати, јбг

[psssst]

Do sad niste bili na letovanju?!
Ne volite leto ili vise volite zimovanje?!

[euridika]

Moje letovanje je davno prošlo. Prošlo fizički, nisam više tamo, ali me je oplemenilo i osnažilo za jedan dobar deo života. Trebalo mi neko vreme da se odvojim emotivno od mesta na kom sam bila (opasno to zaljubljivanje u more i pesak i mirise) i da bez velikih potresa prošetam hodnicima uspomena.

Ovde je samo jedan isečak iz mog dnevnika, toliko da se nasluti kako je sve to bilo...

"Pesak, vreo toliko da moraš najbrže na svetu da se katapultiraš u more inače ostaješ bez stopala, još mi u glavi zvoni plač malog slatkog Britanca:”Muuuuum, muuuuum I hate this, I wanna go home!!!! ” I ja sam mrzela, ali nisam htela da idem kući, to je bila moja kuća, nisam nikada htela da se vraćam, nigde... More plavo, čisto mirno, bez talasa, na levoj strani negde kao kroz maglu prikazivalo se neko belo zdanje, na obodu ostrva, ništa iza toga, tu je ćošak, ako se tako može nazvati... Crkvica svetog Nikole po kojoj je taj deo ostrva dobio ime Ag. Nicollaus. Moj obavezan ritual od tada, do poslednjeg dana provedenog na ostrvcu je bila šetnja kroz vodu, (htela sam da sačuvam to more na stopalima dok me ima, i tu slobodu...), od jednog kraja plaže do crkvice, onda bih navukla nešto na sebe popela sa do svetog mesta koje je samo malo više od mene, malo postojala tamo sama sa sobom, morem, nečim ili nekim još, pokušla da saberem i sakupim misli i morem bih se vratila nazad, samo bih se telesno vratila... Na plaži, koju ću zvati našom, jer je bila najbliže našem smeštaju nalazio se jedan plastični most (Grtica ga je nazvala mostom, ja bih rekla da je to bila neka riva ili tako nešto...), koji se prostirao prilično u more, to je bila moja čarolija, tu sam šetla po vodi, spavala na vodi, sanjala u dogovoru sa suncem, izbrojala svojih 90 koraka na vodi... Jedna mala prosta stvar koja može toliko dobra doneti. Znali su oni zašto su je postavili...
Iznajmile smo tamo malog žutog hyundai atos-a , od prevaranta kakvog je teško čak i za film napraviti, obradio nas na brzinu:”Fully insured, fully insured”, na najbržem i najteže razumljivom engleskom, (od starta sam ja nekako uspevala da razumem taj Grčki Engleski, Grtica je imala priličnih problema, toliko nas je zbrzao da nismo uspele da pogledamo da li je auto možda imao neke ogrebotine, ili štagod... Važno je da smo imale klimu (čitaj obično hlađenje na one sulude ventilatore koje svaki auto ima) koje smo platile dodatnih 20 evra , Šta je lakše namagarčiti od jedene žene? Dve žene, he he he, he...No, no, no, sve to uopšte nije važno, mali žuti zmaj nas je poslužio najlepše na svetu, ja sam ponosno vozila to čudo među besnim limuzinama kojima su dolazili najbogatiji turisti iz najrazličitijih krajeva sveta, vozila ga bez dozvole (imala sam srpsku dozvolu koja ne važi u EU, ali bi važila kod njih, jer reč Srbija nekako drugačije zvoni u toj zemlji, samo, samo, samo, imala sam tu dozvolu u svom srpskom novčaniku koji je ostao u stanu u Groningenu, znači, vozila sam Grčkim drumovima bez ikakvog dokumenta, i bilo je slatko, i u jednoj situaciji malo tesno, i gorko, ali smo se izvukle, moja mala draga prijateljica i ja... ). Bile smo u jednom tipičnom seocetu Keri, gde je reč "kalimera" - "dobar dan” otvarala sva vrata, čike, gazde sela ispred neke lokalne kafanice, na + 100 stepeni sede i u hladovini ispijaju svoje kafe i puše cigare i smeškaju nam se, jedna divna gospođa, koju smo srele u nekoj od uličica otresla je jedan badem za nas, i lepo smo se nas dve izrazgovrale na italijansko, nemačko, grčo – jeziku ruku i tela i sve smo se super razumele, svetionik na vrh tog sela i samo plavo ispod, ono najlepše plavo, koje mami i zove... Nekoliko divnih plažica, svaki dan neka druga, na jednoj od njih gnezda kornjačica Carttea Caretta, vrste koja je pod zaštitom zakona, jer je u izumiranju, žive na ostrvcu preko puta a noću dolaze da u miru polože svoja jaja u pesak i nadaju se da će neki mališani naći svoj put do njih, kada za to dođe vreme, lokalci kažu da je to samo zamka za turiste, a meni svejedno, ako su tamo neka su, još bolje ako su tamo, i ako uspevaju da se snađu... Grad Zakynthos, glavni grad ove čarolije, pesnik Dionysios Solomos (poznat po tome što su prve dve strofe njegove pesme uzete za grčku nacionalnu himnu), manastir u kome sam zapalila sveće, poklonila se divnom starom svešteniku, stajala u miru hladne svete zgrade, luka, zidine starog grada sa brda pored čuvaju ovaj novi, koji je izgrađen posle zemljotresa 1953. godine u kome je skoro sve na ostrvu bilo uništeno, jedan srebrn, posrebren, to tek posle naučih, prstenak kupljen tamo, da se ne zaboravi i da se nosi samo u specijalnim momentima...

--------------------------

"Ojačala se i utvrdila moja veza sa tim delom sveta, i znam da ću doći opet, možda ne u oktobru kako sam obećala, možda ne ni na moj Zakynthos, ali sigurno u Grčku, sigurno da zgrabim opet malo tog nektara i ojačam se za neke nove dane..."


to su utisci, urezani na papiru, a mirisi, osećaji, to se ne pretače u reči, to se samo oseća dok te ima...

[Crazy Angel]

..neopisljiv dozivljaj..
..india je drzava koju trebate posetiti..
..da sve to osetite i vidite..
..to je potpuni kulturni sok najvise klase..

..jednostavno sam se prepustila i dozivela kroz putovanje drugaciji pogled na zivot..
..stojala sam okruzena svim tim ljudima a nisam osecala nista..
..nikakve zbunjenosti, soka ili smrada..
..ama nista osim srece sto mi se ispunjavaju snovi..

..zanimljiva voznja pokraj hiljade ljudi, biciklista, magle prasine, krava usred puta i gomile raznog smeca..
..uskih i prljavih ulica dogurali smo do prelepog mesta zvanog krisnanagar..
..oko 120 km udaljenog od calcutte..
..dospeli smo kod rodbine od mojih kucnih prijatelja..
..docek u njihovom nezaboravnom stilu..
..sarenilo cveca i sarija gde god si se okrenuo..
..kratko osvezenje posle napornog puta i vec si cuo dreku da je vecera gotova..
..hrana toliko dobra da si mogao brez griznje savesti pogostiti boga, kralja i kraljevu familiju..
....

..sledecih nekoliko dana smo svi prelezali u krevetu zbog promene klime, vode i hrane..
..skupljanje naroda oko tvog kreveta, njihovo pevanje i nepoznato olaksanje..
..zadnji obilazak lekara u calcutti i odkrice da nosim pod srcem jedno malo bice..
..nemam sta da pisem o osecanjima tada..
..to je neopisljivo..
..devojke koje su sada majke znaju kako su se osecale kad je lekar saopstio tu vest..

..setanje pored mora, sedenje na obali i predivan zalazak sunca svako vece..
..mogao si zauvek ostati u sedecem polazaju i gledati tako nesto iz dana u dan..
..sva bol mi je isceznula iz srca..
..sve ono sto me je mucilo proteklih dana i meseci..nestalo je..
..samo sam mir osecala..prvi put u zivotu..

..sva sreca sto sam fizicki zdrava i sto sam mogla da nastavim put..
..bilo je tu "malo " luksuza koji nam pre nije padao na pamet..
..doslo jeste do promena plana ali sasvim maleckih..
..duge voznje i su me ubijale a sve ostalo je proslo bez problema..

..uglavnom smo presli manje-vise ceo istocni dio indije..
..svetih hramova koji su nas ostavljali bez daha..
..slonovi koji su nas blagoslovili svojom surlom i stavljali nam sa istim garland oko vrata..
..malih hanumanovih potomaca koji su se brckali po vodi i krali turistima sve sto su stigli..
..pa nam ukradeno prodavali za par banana..
....

..ukus riza koji je 100% bolji nego kad ga sam spremis ili jedes u restoranu..
..dal i purije posluzene na bananinom listu..
..sve tako jednostavno ali da se secas do kraja zivota..

..nije vazno koje religije da su, indijci veru uzimaju jako ozbiljno..
..toliko ozbiljno da ce usred recenice prekinuti razgovor i pripremiti manji obred..
..stajaces tako i gledati ih u cudu..
..pratices svaki pokret tela i osetices neverovatnu smirenost u srcu..
..male decice koji ce te okruzivati i ocekivati od tebe bilokakav pokloncic..
..obican privesak za kljuceve bi pricarao najlepsi osmeh na njihovom licu..

..i tako..
..vratili smo se sa prijatnim umorom i opekotinama na telu nazad u calcuttu..
..posle 4 dana oprostaj od prijateljeve rodbine i povratak u tmurni london..
..moje putovanje koju necu zaboraviti dok sam ziva..
..nada da cu se uskoro vratiti u tu svetu drzavu..
..a sledeci put najmanje na 2-3 meseca..

[duga12]

Leto u Kotoru...Tačnije trebali smo da letujemo u Herceg Novom,sa prijateljima u njihovom stanu.Na veliko nezadovoljstvo moga supruga ja ih ljubazno odbijem,a njemu obrazložim da sam umorna od ljudi koje vidjam svakodnevno i da želim odmor da provedem u miru...i tišini.Što inače i nije tipično za meneali tako mi "došlo",nekih pet dana pred put.Počinjemo da se dogovaramo gde idemo na more,pa nikako da se dogovorimona kraju odlučimo da idemo na blef,posle moje rečenicea valjda će biti bar jedan slobodan apartman na celom primorju...Dečici sve jedno,samo nek palimo auto,pa tako i krenusmo.
Prolazimo kroz Kotor,divan prizor...nailazimo na mesto zvano Dobrota,i kako sam videla tablu sa nazivom mesta kažem suprugu da tu i stane,i da potražimo apartman.Spustimo se u ulicu do mora,nema gužve,turista,frke...i naletim na čoveka,koji je bio jedini prolaznik tu,posle dobar dan,već smo se i sporazumeli i "poznali".Na raspolaganju smo imali ceo sprat,i sve moguće luksuze,a cena je bila toliko mala da me stid i da je kažem.A plaža tu odmah pored kuće,uredjena,dečicu posmatram sa terase,mir,tišina...ma divno,da sam sa namerom tražila baš takav ugodjaj ne bi ga našla,gazda kuće nam spremao razne specijalitete,još jedna porodica je bila tu,lepo druženje uopšte.
Naravno obišli smo i okolna mesta,Perast mi je takodje po meri,sve u svemu ponovila bi to i sledećeg leta.A najveći fazon je bio kada je došao dan pred polazak kući,gazda kod kojeg smo letovali,nam reče da smo mu prvi gosti,koje je "pokupio" sa ulice,a inače čovek je kapetan u penziji,i možete misliti kakvih smo se anegdota naslušali sa njegovih putovanja...i još nam predloži da od sutra budemo njegovi gosti za "dz"Da dečica nisu trebala poći u školu,sigurno bi produžili boravak,mi ga upitasmo pa kako za "dz",a kapetan odgovori:"Za trideset godina kako izdajem kuću,i za sve godine života,u moju kuću niko nije uneo smeha kao vi"...
Pored svog uživanja,moj najači utisak je da smo imali sreće,jer smo išli na blef,i upoznali divne ljude zahvaljujući istom...

[memento]

1.

Prošlo leto sam imao jedinstvenu priliku da odem na more, na više nego potreban odmor. Posle dvanaestak godina sam se privremeno vratio u sredinu u kojoj sam proveo više godina svog života. Rat neću pominjati, mada sam sreo nekolicinu svojih ratnih drugova i obišao jedan od vatrenih položaja na kojem sam proveo par zanimljivih meseci...

Opšti utisak je da je Crna Gora bitno poboljšala putnu infrastrukturu, puno toga je izgrađeno, doduše ne sve sa merom i ukusom, ali vizuelni dojam je da je bitno povećana dinamičnost događanja na crnogorskoj obali. Rusa je, naravno, skoro svuda bilo, a posebno na potezu od Svetog Stefana do Hercegnovog, čime i oni nedvosmisleno potvrđuju da je Boka Kotorska jedna sjajna turistička destinacija. Ruski jezik, kome sam inače sklon i rado pevušim pesme na njemu, se svuda može čuti, a njegova učestalost se povećava sa brojem zvezdica na ugostiteljskim objektima koje posećuju...


2.

Herceg Novi je, na moju veliku sreću, u značajnoj meri sačuvao svoju izvornost i prepoznatljivu lepotu. Setio sam se detinjstva koje sam delimično proveo i u ovom gradu. Kroz maglu pamtim Ivu Andrića i njegovu, valjda još tišu suprugu, i kako ga je ona uvek čekala sa spremnom peškirom na ivici žala plaže ispod letnjeg kina (Forte Mare) dok je nobelovac izlazio iz