Tour de Serbia

[maleni]

Bili smo ovde i onde, obišli ceo svet ili deo njega. Možda je svet u našoj lepoj Srbiji? Ako nije čitav svet, nebrojena prirodna bogatstva i istorijski spomenici jesu. Šta ste videli do sada? Gde je srce ostalo? Zašto baš tamo? U slici, u reči, kako znate, pokažite nam lepu Srbiju.


Ja ću da počnem, za sada samo u slici


Romuliana,

romulijana.jpg


Sopocani

sopocani.jpg

[maleni]

Petrova crkva

petrova crkva.jpg

Nedaleko od Novog Pazara nalazi se Petrova crkva, koja pripada najstarijim srpskim srednjovekovnim spomenicima. To je jedini potpuno očuvani spomenik sagrađen u prednemanjićko doba, verovatno u 9. ili 10. veku. Za ovaj hram se vezuju ključni događaji iz života Stefana Nemanje: njegovo krštenje, sabor protiv bogumila i predaja vlasti sinu Stefanu. Koncepcija hrama, zasnovana na kružnoj osnovi sa kupolom, ostala je dominantna do danas, ali je vremenom dopunjena novim elementima (galerija, prstenasti brod).

Pošto je Petrova crkva dugo bila episkopsko središte, uz nju su postojale druge zgrade namenjene takvom srednjovekovnom centru. On je bio zaštićen obimnim zidom, čiji tragovi su otkriveni nakon arheoloških istraživanja.

Ni u jednoj srpskoj srednjovekovnoj crkvi nije se sačuvalo toliko slojeva fresaka, koje hronološki prate graditeljske promene na crkvi. Iz prve polovine 9. veka potiču freske u tamburu kubeta sa scenama iz Hristovog života. Drugu celinu čine freske sa predstavom Bogorodice Orante u temenu kalote oltarske apside, figura apostola i anđela, iz prve polovine 11. veka. Najslabije očuvane freske nastale su u doba Stefana Nemanje i nalaze se u oltarskoj apsidi i potkupolnom prostoru. Najmlađi i najbolje očuvani sloj fresaka, čiji je ktitor bio kralj Uroš I su raspoređene u južnoj konhi, podkupolnom prostoru, na pilastri, čini kompozicija ktitora, Hrist Pantokrator, Cveti, Raspeće, predstave svetaca i proroka i fragmenti nekih scena.

Petrova crkva je kao deo celine Stari Ras sa Sopoćanima 1979. godine upisana u UNESCO-vu Listu Svetske kulturne i prirodne baštine.

Tekst uzet sa TOS prezentacije.

[maleni]

Trsic, rodno mesto Vuka Karadzica...
Danas etno selo, mesto gde mozete provesti opusteno dan uz dobru hranu i pice.
Poznat i po Vukovom saboru koji se odrzava pocetkom septembra svake godine.

Trsic.jpg

[broj310]

јуче смо путовали до горњег милановца, ибарском магистралом. већ после љига наилазе предели који можда само фотографијом могу да се дочарају...



...рудник, са највишим врхом велики штурац 1.132 m


...пут је солидан, нема много оних ударних рупа а на сваком другом километру буквално можете наићи на кафане, ресторане и слично у којима су цене смешно мале...

тако да вам искрено препоручујем туру до рудника рецимо... или даље до овчарско кабларске клисуре...

[maleni]

Bač

bac.jpg

Drevni grad na Mostongi, koja je danas isušeno korito reke, dao je ime celoj regiji- Bačka. Prvi tragovi u pisanim izvorima o Baču i području oko njega potiču jos iz perioda Justinijana, kada gospodar Carigrada i car Istočnog rimskog carstva pominje Bač u svom pismu, godine 535..
Bač je prema nekim letopisima bio i Avarska tvrdjava (873. god.). Ugarski kralj Stjepan i osnovao je u Baču županiju, a na prelazu prvog milenijuma u drugi, Bač je već bio izgrađen i utvrđen grad, povezan Mostongom sa Dunavom. Za vreme Arpadovića Bač postaje ne samo crkveno sedište nadbiskupije već i kraljevski grad u koji dolaze plemići i vladari na dogovore, zborove i skupštine. U XII veku Bač beleži veliki uspon.
U tom periodu se prvi put u pisanim izvorima pomonje moćna tvrđava koja će pretrpeti nekoliko rušenja i obnavljanja a čiji su ostaci i danas izazov za naučnike i turiste. Na čelu Bačke županije bili su veliki župani, koje je imenovao kralj. Sve do provale Mongola 1241 god., župani su bili upravnici ovog područja. Oni su sakupljali priloge, postavljali vojne i civilne zapovednike. Od XII veka ustanovljen je običaj da se jednom godišnje ugosti kralj. U gradu su se nalazili osim župana i podžupani, sudije, vojno osoblje i dr. Kada je prošla mongolska najezda Bela IV vraća sjaj ovom gradu. Odlaskom Arpadovića sa istorijske scene Bač ipak ne gubi svoj značaj.
U XIV veku su zabele�eni sve češći upadi Turaka. Mnogi pohodi na Turke su kretali iz Bača. U vreme Mohačke bitke i Bač je dao svoju konjicu. Međutim prodor Turaka nije zaustavljen pa Bač, početkom XV veka nakon Mohačke bitke i pada Beograda, biva osvojen. Tvrđavu Bač je tada dosta dugo i uspešno branio srpski despot Stefan Berisavljević.
Bač je, kažu zapisi imao više stanovništva, zanatlija i raznih zanimanja nego zajedno Sombor, Subotica, Apatin i Bečej. Međutim posle Rakocijeve bune i rušenja Tvrđave, Bač počinje da gubi značaj na ovom području.
Osnovna snaga postojanja naselja Bač se crpi iz dubokih korena istorije, kada je ovaj prostor bio sedište kulturnih zbivanja šireg prostora današnje Bačke.Tvrđava, kao materijalni dokaz tih burnih vremena, je mesto dubokih vrednosti oko koga treba graditi interese kako stanovništva, tako i privrede opštine Bač, kao osnovnih poluga revitalizacije same tvrđave, te kulturnih zbivanja u samoj tvrđavi, sportsko rekreativnih zbivanja oko tvrđave u bivšem meandru reke Mostonge kao i turističkih i poslovno-turističkih zbivanja na širem prostoru oko tvrđave.

tekst skinut sa neta.

[broj310]

...обронци космаја, усликани првог маја текуће... дивно

[nenad.bds]

Evo malo i mene na ovoj temi.

Nesporno da se i kod nas može divno proputovati. Jedino je pitanje ko šta traži i očekuje na putovanju.

Sa mojih slika moći će se steći utisak o tome u čemu i na koji način ja uživam u putovanjima. Po dosadašnjim postovima - očigledno da nemam suprotne stavove sa prethodnicima. Možda malo više bežim od glavnijih puteva i stižem tamo gde ne prolazi svako.

Ovog vikenda smo bili na istoku Srbije.

Negotinska Krajina. Na putu Kladovo - Negotin, desetak kilometara pre Brze Palanke.

Plaža i kamp u Brzoj Palanci.
Pošto smo bili namerili negde dalje, nismo se ovde zadržavali. Bilo je tek oko 9 h. pa kupači još nisu bili na Dunavu.
Iako sebe smatram za natprosečno informisanog i prilično sam proputovao Srbiju, nisam znao da ovde ima plaža koja je ne zaostaje za našim najlepšim rečnim plažama. Obala sa sitnim šljunkom ili krupnim peskom je duga oko 350-400 metara a toliki je otprilike i prostor kampa pored vode. Plaža je pored vrlo dobrog puta između Kladova i Negotina.

Open air fast food
Da ne bi bili out, naš omiljeni način ishrane na putu smo nazvali ovako. 'Pregazili' smo potok pored puta negde između Bora i Donjeg Milanovca. I da imam novca onoliko koliko nemam, siguran sam da ću uvek na turističkom putovanju radije na ovaj način ručati nego u nekom restoranu.

[DrinChe]

Ravna Gora, Sv. Georgije

Preporuka, ako se već dođe do Milanovca, šteta propustiti lep dan na Gori.

Tara, Drina, Perućac ( ali za one koji su neustrašivi jer i slepog miša smo našli)

Na Zlatiboru mi odgovara sve.Da li zbog ukrštanja kontinentalnih i morskih strujanja u vazduhu ili ne, nebitno je. Botanička bašta je riznica za čajeve koje čitave godine pijem.

[nenad.bds]

Istočna Srbija - Gamzigrad

Većina nas Vojvođana (verovatno i drugih naših ljudi) slabo poznaje Istočnu Srbiju jer nas kroz nju ne vodi put negde dalje gde smo se zaputili.

Ja sam u više navrata prolazio nekim delovima Istočne Srbije i područjem Đerdapa, ali ne na Tour de Serbia.

Tako je i ovo došlo na red.

Bilo je to trodnevno putovanje (dva noćenja): preko Požarevca na Viminacijum, dalje pored Dunava (tj. jezera) do Tekije gde sam rezervisao privatni smeštaj. Preko Interneta i telefonom sam došao u kontakt sa Turističkom organizacijom u Tekiji i kad smo se približili mestu, javio sam se ljubaznoj gospodjici Živki sa kojom smo se našli i stigli do smeštaja. Privatni smeštaj je uobičajen za naše uslove, a i cena je uobičajena - 500 din. za noć ako je manje od tri noćenja.

Sledećeg dana smo (dobrim, magistralnim putem) preko Kladova, Brze Palanke i Negotina otišli do Zaječara, odnosno do Gamzigrada. Vratili smo se sporednim, ali pristojnim putem obilazeći Bor sa istoka pa preko Mosne na jednom Đerdapskom zalivu blizu Dornjeg Milanovca - nazad u Tekiju.

Trećeg dana (u povratku) smo išli pored Đerdapskog jezera do Donjeg Milanovca, pa preko brda na Majdanpek i onda pored Peka i Kučeva prema Požarevcu.

Putovanje je bilo izuzetno lepo i sadržajno iako nismo uspeli da vidimo ni deo onoga što sam bio pripremio kao vredno posete. (Obišli smo i nekoliko manastira, a naravno i 'preskočili' još više.)

Od NS do Kladova treba četiri sata efektivne vožnje. Kad se na to vreme dodaju zadržavanja - to je ceo jedan dan. Tako je bilo i naredna dva dana. A razloga za zadržavanja ima i previše - od uzivanja u lepim pogledima na prirodu, na razgledanje znamenitosti, na opuštanje u lepim ambijentima...

Pripremajući se za ovaj put nabavio sam mapu Nacionalnog parka Đerdap (dva 'toma' - dvostrukog formata od uobičajenih autokarata) sa obiljem obeleženih mesta vrednih poseta. Na žalost, nisam uspeo da je koristim jer smo i bez nje nailazili na ono što se ne propušta.

Sve u svemu, jedan tour je dovoljan ili samo za prvu informaciju, ili za samo jedan deo područja.

Sa predstavljenjem ovog našeg putovanja počinjem od najudaljenije tačke do koje smo stigli - od Gamzigrada. Valjda zato što mi je ostao u vrlo lepom sećanju još iz vremena kad se nije znalo da je to FELIX ROMVLIANA (za one koji nisu učili Latinski - 'v' se čita kao 'u'). Tada (sredinom 70-tih) bio je otkriven samo deo i nije se znalo da je to carska palata. Arheolozi su bili svuda oko malog broja posetilaca, ili obrnuto, posetioci su se muvali između arheologa. A koračali smo i po podu od mozaika koji sada nije tu.

Bio sam još nekoliko puta kad sam poslom dolazio u taj kraj. Kad bi domaćini predložili da pogledamo Gamzigrad, nikada nisam rekao - hvala, ja sam već video!

GAMZIGRAD - FELIX ROMVLIANA

(Naišao sam da Gamzigrad znači mesto na kome 'klize', 'gamze' - misli se na zmije, kojih je u ruševinama bilo mnogo.)

Gamzigrad je već sredinom XIX veka ocenjen kao veliko i izuzetno značajno arheološko nalazište. Geolozi, istoričari i arheolozi su u to vreme na različite načine opisivali i tumačili "ostatke jedne od najvelelepnijih građevina prohujalih vremena" koje su uočili na ovom mestu, a Feliks Kanic je svojim crtežima Gamzigrada iz 1860. i 1864. godine želeo sve da uveri da se tu nalazi "jedna od najvećih i najočuvanijih rimskih građevina u Evropi".

Krajem XIX veka nekadašnje romantičarsko ushićenje pred razvalinama drevnog grada ustupilo je mesto uzdržanom, strogo racionalnom prosuđivanju, pa je Gamzigrad protumačen kao veliki vojni logor (castrum).

Ta uprošćena predstava o Gamzigradu održala se sve do sredine našeg veka, do početka sistematskih arheoloških istraživanja u 1953. godini. Iskopavanja koja su usledila pokazala su da Gamzigrad nije vojni logor već velelepni dvorac izgrađen za kratko vreme, i to po volji i zamisli jednog cara.

Tek 1984. godine konačno je rešena zagonetka Gamzigrada. U jugozapadnom delu palate, u jednoj građevini sa mozaičkim podovima i zidovima oslikanim freskama, te godine je nađena arhivolta od tufo-peščara na kojoj je uklesan natpis FELIX ROMVLIANA.

Taj natpis uvodi Gamzigrad u istoriju na velika vrata i svrstava ga u carske gradnje, u onu kategoriju spomenika rimske dvorske arhitekture kojoj pripada i Dioklecijanova palata u Splitu. S druge strane, pomenuti natpis omogućuje međusobno usklađivanje i dopunjavanje istorije i arheologije, jer u slučaju Romulijane arheološki nalazi upravo rečito govore o onome o čemu istorijski izvori ćute.

.... Rimski imperator Galerije (cezar od 293. do 305. godine, avgust od 305. do 311. godine) rođen i sahranjen u Priobalnoj Dakiji, i to u mestu koje je po svojoj majci Romuli nazvao Romulijanum..... I sam naziv 'Feliks Romulijana' zaslužuje posebnu pažnju. ... Naziv Romuliana podrazumeva vilu ili kuću Galerijeve majke Romule, tj. bukvalno znači Romulina vila ili Romulina kuća. Epitet felix pokazuje, međutim, da reč vila ili kuća u tom nazivu ne može imati uobičajen, već jedini metaforičan smisao. Jer felix u nazivima i imenima nikada se ne koristi kao jednostavan ukrasni pridev, već jedino kao predikat bogova, careva, carica, oblasti ili gradova kojim se izražava njihova svetost, slava, plodnost i