Tour de Serbia

[nenad.bds]

Istočna Srbija - ĐERDAPSKE KLISURE

Đerdapski sektor Dunava dugačak je 119 km. Osnovne karakteristike sektora su bile: veliki pad, velike brzine vode i snažni vrtlozi, nagle promene širine korita i dubine vode, stalne opasnosti od podvodnih stena i hridina, jednom rečju, veliki rizik za plovidbu. Do izgradnje Sistema Đerdap 1 najmanja širina Dunava iznosila je 165 m, a najveća dubina 80 m. Posle izgradnje širina se povećala na 220 m, a dubina na 105 m. Na izlasku iz Đerdapske klisure, Dunav se naglo siri, ali ni ovde nije imao miran tok zbog podvodnih stena koje su ga bezmalo pregradjivale. Pri niskim vodostajima one su štrcale iz vode, pa se dobijao utisak da bi čovek mogao preći sa jedne na drugu obalu skačuci sa stene na stenu.

Nakon izgradnje hidroelektrane Đerdap, došlo je do podizanja nivoa vode i tako je nastalo akumulaciono Đerdapsko jezero.

Dolina Dunava sastavljena je od tri kanjonsko-klisurske doline:

- Golubačka, dugačka 14,5 km, najmanje širine 230 m
- Gospođin Vir dužine 15 km i najmanje širine između 220 m
- Kanjon Velikog i Malog Kazana dužine 19 km i najmanje širine 150 m
i tri kotline:
- Ljupkovska
- Donjomilanovačka
- Oršavska.
Kanjonske doline usečene su u krečnjake južnih Karpata.

Đerdap, Gvozdena vrata, hiljadama godina je izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. To su vrata između dva važna kulturna i ekonomska dela sveta, između donjeg i srednjeg Podunavlja. Đerdap je oduvek bio prirodno strateško mesto ogromnog značaja, i u ratu i u miru. Zato je duž Đerdapa veliki broj istorijskih spomenika.

Čamac sa turistima uz rumunsku obalu.



Na rumunskoj obali na najužem mestu sagradjena je (po izgledeu ne davno) crkva. Kad smo zastali da uživamo i slikamo, doživeli smo nešto neobično i nesvakodnevno: iz crkve je dopiralo tiho ali razgovteno pojanje. Klisura je poslužila kao svojevrsni pojačivač zvukova. Sigurno su to imali u vidu prilkom stvaranja ovakve atrakcije. Pojanje se čuje (kad se koncentrišete na zvuke) na celom prostoru Velikog Kazana (nisam siguran da sam bez greške odredio lokaciju).



U blizini crkve, na rumunskoj strani, u steni je isklesan veliki lik. Mislim da je to lik Georgi Georgiu Deža - predsednika Rumunije u vreme izgradnje Đerdapske elektrane.

Isečak iz reportaže u Ilustrovanoj Politici:

''''Prolazak kroz Đerdap je zapisao i prota Mateja Nenadović, opisujući svoj put, kada je 1804. godine pošao da traži Rusiju i pomoć za Prvi srpski ustanak.

"...U ime Boga pođemo, sednemo u čamac i reknem ja: "Ovako se navezao Kolumbo sa svojom družinom na sinje more da nađe Ameriku i upozna je sa Evropom. A mi se navozimo danas na tihi Dunav da nađemo Rusiju za koju ništa ne znamo gde je, ne samo što smo u pesmi čuli da je ima, i da Srbiju upoznamo sa Rusijom. Al’ reče Jovan Protić: "Čekaj, pobratime, počekaj dok na Đerdap dođeš da vidiš kako je tih Dunav..."

Sad dođemo u ono selo, gde uzimaju dumendžije, koji su kroz Đerdap vešti lađe spustiti. Čuje se nešto gde huči. Pita mene moj pobratim Protić: "Čuješ li pobratime štogod? Ono je - veli - glas tvog tihog Dunava. "Šta, pobratime, jadan, zar Dunav i onakav glas ima?"

Belu penu razbesnelih talasa prota opisuje kao ogromno jato gusaka, objašnjavajući usput i običaj da krmanoš izdaje naredbu putnicima da legnu u čamce i ne gledaju stene i talase, kako se ne bi uplašili.

Procenjujem da je na ovoj slici crkva udaljena više od tri kilometra. I ovde se pojanje iz crkve dobro čulo. Prvog dana smo pomislili da se to čuje služba u crkvi (bilo je predvečerje) ali pošto smo ga čuli i narednih puta kad smo zastajali da uživamo u pogledu, logičnije je zakljlučiti da je pojanje sa snimka.

I Vuk Karadžić je u svom "Rečniku" o Đerdapu zapisao:

"Srbi poznaju dva Đerdapa u Dunavu. Donji i gornji. Gornji je strašniji, ali manje drži, a donji više drži, ali je manje strašan. Na gornjem Đerdapu se slabo vidi kamenje po sred vode, nego samo ključevi i klobukovi, ali se na donjem preko celog Dunava, kako voda malo opadne, tako vidi da se pripoveda da je nekakav hajduk skačući s kamena na kamen, utekao iz Srbije na onu stranu. Onuda lađari odozgo idući uzimaju obično krmanoše iz ondašnjih mesta, Srbe iz Dobre i Tekije i Nemce iz Ljupkove i Oršave. A odozdo lađe obično vuku volovi. Ali, kada voda vrlo opadne, onda na Đerdapu lađe, osobito natovarene, ne mogu preći nikako."

Uz put kroz Kazane napravljeno je nekoliko stajališta - vidikovaca. Po izgledu - sasvim nedavno. Moglo bi ih biti još više. Jedino nedostaje tabla sa mapom, obaveštenjem, koji deo klisure gledate.

Ni naš najveći geograf Jovan Cvijić nije propustio da zabeleži svoje utiske o Đerdapu.

"Ti ambisi i te vrtoglave dubine u kojima veliki brodovi, sićušni kao čamci, mile vukući za sobom povorke natovarenih šlepova, upravo uzbuđuju čoveka".

Sada je to drugačije, ali još uvek je, više lepo a manje uzbudljivo, gledati brodove.

A naišli smo i na tragove onoga kako je plovidba bila organizovana pre ukroćivanja Dunava.

Na ulsaku u Kazan je Balonska stanica Varnica (može se videti i na prvoj slici). Velika lopta na polugi je menjanjem položaja davala signal narednoj stanici iz kog smera se propušta brod.

Od putara koji se tu zatekao čuli smo da je stanica služila kao ugostiteljski objekt koji više ne radi. Sugurno da bi bilo interesantno da se tu napravi mala postavka o plovidbi kroz klisure pre pretvaranja Dunava u jezero.

U sasvim desnom delu slike se vidi crkva na rumunskoj strani. Očigledno je to bila balonska stanica koja se videla sa ove.

Inače, kroz Đerdap se plovilo samo po dobroj vidljivosti.

Ako se malo prisetite: do sredine 80-tih na Petrovaradinskoj tvrdjavi je pored sata bila slična 'balon stanica'. Kuglama koje su se dizale i spuštale po sajlama davalo se odobrenje za prolazak uzvodno ili nizvodno.

Sve je u rukama locova

- Dok nije izgrađena brana - priča kapetan Buzganović - jedno od najcenjenijih zanimanja ovde je bilo zanimanje krmanoša, o kojima su pisali Vuk i prota Mateja. Jer, to su u stvari potomci nekadašnjih dumendžija, brodari-locovi, kako su se nazivali. I oni su od svojih očeva i dedova vekovima preuzimali posao takozvanih "vodenih pilota", čiji je posao uvek pratila opasnost. Ali je, ipak, jedino u njihovim rukama kormilo bilo sigurno, tako da su na putu kroz Đerdap zapovednici brodova svih zastava prepuštali komandu ovim ljudima, koji su zaista poznavali sve tajne prolaza klisurom. Ti ljudi posle izgradnje brane više ne postoje. Brodovi kroz Đerdap sada idu bez prepreka. ''''

Brana je početa da se gradi 1966. a završena je 1972. godine. Od tada postoji Đerdapsko jezero.

Ja sam, verovatno od ređih na Forumu Vojvodinacafe-a koji o plividbi Dunavom kroz Đerdap pre izgradnje hidroelektrane može nešto da kaže iz ličnog doživljaja.

Pri kraju osnovne škole išli smo na ekskurziju Dunavom iz Novog Sada do Kladova. Parobrod je bio sa lopatama. Spavali smo na klupama u brodskim 'salonima'. Pristali smo u Smederevu i razgledali tvrdjavu. Sećam se zatim prolaska pored Golubačke tvrdjave i stene Babakaj u sredini Dunava. Tu negde je ladja stala i na brod je došao loc koji ga je dalje vodio kroz klisure. Prolazak kroz klisure smo uglavnom gledali kroz prozore jer nam nisu dozvolili da budemo na otvorenim delovima ladje. U manjim grupama samo na smenu izlazili na komandni most da gledamo. Na nekim delovima voda je zapljuskivala (verovatno pomognuta vetrom) prozore pa i do komandnog mosta.

Na delu gde su katarakte bile najveće, na proširenju Dunava ispred Kladova bio je izgrađen Sipski kanal. Sipski kanal je bio prokopan uz našu obalu a na obali je bila železnička pruga na kojoj su bile lokomotive koje su vukle brodove kroz brzu vodu kanala. Ostalo mi je u sećanju kako Dunav (tu nije bio tesnac) penuša preko stena u vodi. (U enciklopedi sam našao da je Dunav u klisuri imao pad od 30 m. a prosečna brzina vode je bila do 3 m. u sekundi - skoro 11 km. na sat.)

Bilo je to pre 51-nu godinu. Nije da je sećanje baš najsvežije, ali neke slike su ostale duboko urezane.

U više kasnijih prolazaka kroz te predele podsvesno sam očekivao da naiđem na mesto u kome smo bili pristali i izišli da ga malo razgledamo. Ali, na sliku koja mi je ostala urezana u pamćenju nisam naišao. Shvatio sam da sliku koju pamtim više ne mogu videti. Ostala je po vodom novog jezera. I kuće koje se sad vidjaju uglavnom su iz istog vremena - iz vremena preseljenja naselja na nove lokacije.

Trežeći na internetu nešto više o locovima, naišao sam na interesantan tekst koji prilažem:

''Najčuvenije zanimanje u Kladovu je bilo loc.
Locovi su bili “piloti” na brodovima koji su prolazili kroz Đerdap. Osiguravajuće kompanije nisu priznavale štetu na brodovima koji nisu imali loca. Bilo ih je dvadeset devet i ljubomorno su čuvali znanje o Đerdapu. Ono se prenosilo od oca na sina.
Kladovo je oduvek imalo izuzetan strategijski značaj, zajedno sa ostrvom Ada Kala, zbog Đerdapa.
Tu su imali svoje agenture i Gestapo i Intelidžen servis.
Intelidžen servis je imao u Đerdapskoj rečnoj upravi svoje ljude.
Pripremao ih je da spreče plovidbu nemačkih brodova kroz Đerdap i Sipski kanal.
Ovde je Drugi svetski rat počeo 5. aprila četrdeset prve. A ne bombardovanjem Beograda.
Započela ga je elitna jedinica nemačke vojske Branderburg napadom na Sipski kanal iz Turn Severina koji se nalazi preko puta Kladova.
(U Turn Severinu je, inače, rođen i Aleksandar Ler koji je vodio napad na Beograd kao i Lotar Randelić, komandant napada na Drvar).
Dvadeset šest boraca vojnika kraljevske vojske je te noći stradalo.
Ispred jedinica nemačke vojske bila je postavljena železnička kompozicija. Oni su ušli u čamce i krenuli na Sipski kanal. Naišli su na otpor koji nije bio naročito jak zato što i sa jugoslovenske strane nisu stvari rađene kako treba.
Tadašnji gradonačelnik Kladova, “beli” Rus Leonid Čudnovski, organizovao je zabavu za sve oficire u tadašnjoj kafani “Dubrovnik” a niže oficire su pozvali na jednu svadbu. Cilj svih tih poziva je bio da se vojska ostavi bez komandnog kadra.
Ipak je stradalo, u takvim uslovima, negde oko pedesetak nemačkih vojnika, ali je stradalo i dvadeset šest pripadnika tadašnje jugoslovenske vojske. Čast jugoslovenskih oficira spasio je Josip Grgić, komandant đerdapskog sektora, koji je sa brodom i dve barže u kojima je bio beton ušao u Sipski kanal. On i Boško Jugović, jedan od tih dunavskih locova, uveli su brod i dve barže sa betonom u kanal, minirali ih i potopili da bi onemogućili dalju upotrebu kanala.''

Pre polaska u planu je bilo da se kroz klisuru prodje jednom. Dva puta smo plan menjali da bi ponovo prošli. Nije nam žao što smo nešto od planiranih mesta zbog toga izostavili. Nadam se - privremeno.

[nenad.bds]

Istočna Srbija - ĐERDAPSKE TVRĐAVE

Golubački grad

Predstavlja izuzetnu zaostavštinu vojne građavine srednjeg veka. Lociranje na desnoj obali Dunava, oko 5 km istočno od istomene varošice. U istoriskim arhivama ovu tvrđavu prvi spominju Mađari 1337. god. Tokom burne istorije srednjeg veka njom su naizmenično vladari Srbi, Mađari i Turci. Među znamenitim istoriskim ličnostima koji su je osvajali bili su srpski knez Lazar, Bajazit Prvi, despot Stefan Lazarević, despot Đurađ Branković i mnogi drugi. Posle silnih ratova i bojeva tvrđava i njeno predgrađe je definitivno bilo potpuno napušteno i opustešeno posle 1867. godine. Današnja varošica Golubac razvila se tek na 5 km od napuštenog grada-tvrđave.

U gornnjem delu Đerdapa put povremeno ide trasom kojom je išao i pre stvaranja jezera. Ima i delova usečenih u stenu. Može se pretpostaviti da je to delimično ista trasa koju su postavili Rimljani za vreme Trajana kad je kroz klisuru izgrađen put. U središnjem i donjem delu Đerdapa stari put se ne vidi sa sadašnjeg jer je tu nivo jezera znatno više potpopio raniju obalu.

Sišli smo s puta jer smo uočili da je to lep pogled za naš Open Air Fast Food ručak.

Diana (Kladovo)

Diana je rimsko utvrđenje iz 101. godine, locirano na visokoj steni u neposrednoj blizini HE Đerdap i Karataša.

Ovo utvrđenje predstavlja najveće i najznačajnije utvrđenje na gornjomezijskoj granici nekadašnjeg Rimskog carstva. Prokopavanjem Sipskog kanala, utvrđenje dobija mnogo veći strateški značaj i uspešno čuva granicu prevelike imperije. Diana se kao utvrđeni objekat koristila sve do VI veka. Izgled kastruma odgovara pravougaonom obliku, dimenzija 100 sa 200 m. Bedemi sa uvučenim kulama svedoče o njenoj ulozi tokom burne istorije. Pored svoje vojne funkcije, utvrđenje je predstavljalo i važan ekonomski i svetilišni centar tadašnjeg dela Rimskog carstva. Tokom V veka, Dianu razaraju Huni, ali je nešto kasnije obnavlja car Justinijan.

Tvrđava Diana za sada nije neka značajnija turistička atrakcija, iako to može biti i u sadašnjem stanju, a svakako je veliki turistički potencijal. Sem table ispred tvrđave, nema drugih znakova da je to turistička lokacija.

U blizini tvrđave smo naišli na čuvara od koga smo čuli da preko leta studenti dolaze na dalja istraživanja lokaliteta. Upozorio nas je da budemo oprezni jer u ruševinama ima mnogo zmija. Nekoliko dana ranije pokošen je visoki korov u tvrđavi i oko nje, tako da je to bila pogodnost, pa smo se ipak malo opuštenije prošetali kroz tvrđavu.

U okolini hidroelektrane nije dozvoljeno fotografisanje, ali smo to odavde učinili.

Fetislam (Kladovo)

FEHT-UL-ISLAM ili kapiju mira podigli su je Turci posle osvajanja i ovih krajeva srednjevekovne Srbije. Utvrđenje čine dve zasebne celine, Mali i Veliki grad, koje su ne samo izgrađene u različitim razdobljima već su se razlikovale po koncepciji gradnje i fortifikacionim odlikama. Mali grad, najpre je izgrađen radi okupljanja vojske za napad i osvajanje grada. Godina izgradnje Malog grada smatra se 1524. godina, s obzirom na to da se u ugarskim izvorima, bez navodjenja imena, govori o izgradnji utvrđenja preko puta Severina. Na osnovu očuvanih ostataka Malog grada, može se zaključiti da je on imao sve odlike artiljerijske baze: bio je pravouganog oblika (90x30m), bio je zaštićen bedemom sa kružnim kulama na uglovima i puškarnicama u zidu. Ispod bedema, osim sa dunavske strane, protezao se rov preko koga se na dva mesta pokretnim mostovima stupalo u tvrđavu. U bedemu je postojala i treća kapija, koja se nalazila u blizini Dunava, a služila je da posada, u slučaju opasnosti skrivenim putem dođe do plovila i napusti tvrđavu.

Veliki grad, kao deo celine fetislamskog utvrđenja, Turci su kasnije izgradili. Njegovoj izgradnji se pristupilo u periodu kada je Turska, iscrpljena dugotrajnim ratovima, bila primorana da posveti paznju odbrani ranije osvojenih teritorija. Iznad kapija koje su vodile u utvrđenje bile su postavljene mermerne ploče s natpisima, koje su veličale sultana Mahmuda II.

Tvrđava je očigledno, u ne tako dalekoj prošlosti znala i za bolje dane. Iza kapije su park, restoran, sportski objekti ... Veći deo smo zatekli u korovu. Istina, u parku je bilo u toku košenje trave. Možda je problem u tome da tako velki objekat prevazilazi mogućnosti relativno malog grada kao što je Kladovo. Za razvoj turizma u tom delu Srbije Fetislam je svakako značajan potencijal.


U ovom putovanju navratili smo samo u ove tri tvrdjave. Đerdap, kao izuzetan strateški prostor od Antike pa naovamo, obiluje baštinom a tek manji deo je prilagodjen turizmu.

[maleni]

nenad.bds kaže: Istočna Srbija - ĐERDAPSKE KLISURE Na rumunskoj obali na najužem mestu sagradjena je (po izgledeu ne davno) crkva. Kad smo zastali da uživamo i slikamo, doživeli smo nešto neobično i nesvakodnevno: iz crkve je dopiralo tiho ali razgovteno pojanje. Klisura je poslužila kao svojevrsni pojačivač zvukova. Sigurno su to imali u vidu prilkom stvaranja ovakve atrakcije. Pojanje se čuje (kad se koncentrišete na zvuke) na celom prostoru Velikog Kazana (nisam siguran da sam bez greške odredio lokaciju).

U pitanju je crkva koju je sagradio rumunski doktor koji je tu preplivao Dunav bezeci od komunistickog rezima Causeskua koji danas zivi i radi mislim u Americi...

U blizini crkve, na rumunskoj strani, u steni je isklesan veliki lik. Mislim da je to lik Georgi Georgiu Deža - predsednika Rumunije u vreme izgradnje Đerdapske elektrane.[/center]

To je u stvari spomenik isklesan u cast kralju Decebalus-u, tracanskom kralju u vreme Trajana, koji je pruzao otpor rimskom vladaru...

[nenad.bds]

Zahvaljujem Malenom na dopuni i razjašnjenju - ispravci u postu 'Đerdapske klisure'.

Što se mene tiče, takva razjašnjenja, dopune, ispravke i nadovezivanja na ono što je u temi je dobrodošlo, jer nema uvek 'pod rukom' dovoljno pravih ili potpunijih podataka.

[nenad.bds]

Istočna Srbija - VIMINACIJUM

Iako Viminacijum nije u užem smislu geografski u Istočnoj Srbiji, ipak ga stavljam pod ovaj 'tour' jer ga ne treba propustiti kad se u Istočnu Srbije krene od severa - preko Požarevca.

'' VIMINACIJUM – TURISTIČKA ATRAKCIJA

Opljačkan i uništen sredinom V veka, Viminacijum je ostao zaboravljen pod zemljom kao Pompeji, koji su 79. godine nestali pod naletom lave iz Vezuva. Ta analogija, ali i činjenica da ostaci rimskog grada i vojnog logora predstavljaju svetski dragulj, razlog su što je Viminacijum dobio naziv balkanski Pompeji.

Tri natkrivena dela Viminacijuma su prilagođena za posetioce. Putokaz na prilazu kupolama i brojevima označava nalazišta - krenite prvo do onoga sa brojem 1 jer se tamo kupuju ulaznice i odatle polaze grupe sa vodičem - kustosom. U suprotnom, vozićete se dobar kilometar bespotrebno (kao mi jer smo skrenuli ka najbližoj kupoli, pa se morali vraćati).

Svi nekadašnji legijski logori i rimski gradovi danas se nalaze ispod savremenih aglomeracija: Londinium se nalazi ispod današnjeg Londona, Novaesium ispod Nojsa, Castra Regina ispod Regensburga, Mogontiacum ispod Majnca, Mediolanum ispod Milana, Emona ispod Ljubljane, Aquincum ispod Budimpešte, Singidunum ispod Beograda, što otežava istraživanja.

Ono što Viminacijum izdvaja od drugih arheoloških lokaliteta i daje mu posebnu važnost, jeste izuzetno bogatstvo koje se krije već u površinskom, oraničnom sloju. Zahvaljujući tome, u poslednjih 25 godina istraženo je preko 13. 500 grobova i u depoe Muzeja smešteno više od 40.000 predmeta.

Na galeriji za posetioce, u levom uglu, je grupa od stotinak djaka kojoj kustoskinja prikazuje detalje iz nalazišta i objašnjava organizaciju života u gradu. To se još uvek radi 'manuelno' - stavljanjem panoa sa slikama na stalak.

Medjutim, pogled na Viminacijum, uprkos tome što predstavlja izuzetan, u svetskim razmerama neponovljiv lokalitet, ne može a da nas ne podseti na žalosnu istinu da bogatstvo, čija se vrednost ne može ni približno proceniti, odlazi i obogaćuje muzeje drugih zemalja i privatne zbirke.

Zajedničkim naporima opštine Požarevac i Republike Srbije, uz pomoć privrede, ali i saradnjom sa kolegama iz inostranstva, Viminacijum može postati značajan turistički lokalitet i izvor prihoda za ceo kraj.

Viminacijum se danas nalazi na prostoru napredovanja površinskog kopa »Drmno«. Imajući u vidu važnost energenata za razvoj zemlje, traže se rešenja da prostor Viminacijuma ipak bude sačuvan u što većem obimu i, kao izuzetno dragoceno svedočanstvo, ostavljen budućim pokoljenjima. Projekcijom površinskog kopa »Drmno« do 2040. godine neće biti ugrožena zona rimskog grada i vojnog logora. Medjutim, Viminacijum se prostire na preko 450 hektara površine, i gradski areali su neposredno ugroženi napredovanjem kopa.

Na tom prostoru nalaze se izuzetni objekti kao što su akvadukt u dužini od blizu 10 km, kasnoantičke bazilike, poljoprivredna imanja rimskih vojnika-veterana, vile rustike, rimski putevi koji su povezivali Viminacijum sa susednim gradovima. Neki od ovih objekata su detektovani metodama daljinske detekcije i analizama aviosnimaka, georadarskim i magnetometrijskim istraživanjima, a pojedini su i arheološki istraženi. Deo akvadukta, delimično arheološki istražen, morao je da bude premešten, jer se nalazio na frontu prostiranja površinskog kopa »Drmno«. Radom bagera uništeni su delovi akvadukta, što je zahtevalo njegovo hitno spašavanje. Izmešteni deo postavljen je na mesto ranije uništenog dela akvadukta, čiji se prvobitni pravac prostiranja mogao utvrditi. Ovaj objekat predstavlja svetsku atrakciju i zahteva hitnu konzervaciju, pokrivanje i prezentaciju. Zbog nedostatka sredstava ozbiljno je ugrožen i istraženi deo akvadukta. U narednom periodu su na udaru napredovanja kopa i drugi važni rimski objekti. Neposredno pred linijom kopa nalazi se veoma važna rimska bazilika iz IV veka, koja se hitnim izmeštanjem, konzervacijom i prezentacijom mora sačuvati.

Po Zakonu o kulturnim dobrima Republike Srbije, investitor, u ovom slučaju Elektoprivreda Srbije – Javno preduzeće površinski kopovi »Kostolac«, jeste dužan da na ugroženim prostorima arheološkog nalazišta omogući prethodna arheološka ispitivanja i istraživanja, premeštanje objekata, konzervaciju, restauraciju, prezentaciju i publikovanje.

... Treba podsetiti da je Viminacijum stavljen pod zaštitu države još 1949. godine, kao spomenik kulture - arheološko nalazište. Godine 1979, Skupština Srbije proglasila je Viminacijum izuzetnim kulturnim dobrom.

Arheologija može, treba i mora da bude profitabilna. Istražene arheološke objekte treba zaštititi, konzervirati, pokriti i prezentirati u turističke svrhe. Mnoge činjenice govore u prilog tome da Viminacijum, kao jedan od najbogatijih arheoloških lokaliteta iz rimskog perioda, može postati zanimljiva turistička destinacija. ...

... Viminacijum se nalazi na rukavcu Dunava, na svega 3 km od glavnog plovnog toka i predstavlja atraktivnu lokaciju za tipične posetioce sa Zapada - turiste u godinama, uglavnom akademski obrazovane. ...

Dokaz da 'behaton' nisu izmislili novosadski gradski oci. Možda će biti upamćeni po tome što što je njime prekrivena (ili prikrivena dobra zarada).

..... I neka se priča o prošlosti, ali i budućnosti Viminacijuma, kao što je i otpočela, završi rečima Flavija Gracijana: Možda je boravak u ovom gradu dobro znamenje.''

Bogatstvo Viminacijuma sastavljeno od sitnijih artefakata (ljudskih ruku dela) nalazi su u požarevačkom muzeju. I mi smo napravili grešku posećujući Viminacijum usput. Zbog toga smo izostavili Narodni muzej u Požarevcu. Za jednodnevni lep i sadržajan izlet Požarevac sa okolinom je vredna tura.

Već na Autoputu kreću obaveštenja da se približavate Viminacijumu. Do njega se dolazi skretanjem sa puta Požarevac - Kladovo preko Kostolca ili Drmna.

[nenad.bds]

Istočna Srbija - foto safari I
Pored Đerdapskog jezera

Ovih nekoliko delova sam nazvao foto safari jer koristim fotografije koje nisu u sklopu neke od tema sa putovanja po ovom delu Srbije.



Put Požarevac - Kladovo (Đerdapska magistrala) se nešto pre mesta Golubac približava Dunavu, odnosno jezeru.



Na ulazu u Golubačku klisuru - prvu u đerdapskom sektoru Dunava. Golubački grad se jedva nazire na desnom delu slike.

Ispred pramca 'bele lađe' je stena Babakaj koja je pre nastanka jezara brodarima označavala ulazak u Đerdap.

Gledajući nekoliko godina unazad savremene turističke brodove na Dunavu uočio sam da su turisti uglavnom u zatvorenom, klimatizovanom prostoru. Sumnjam da to može dati pravi doživljaj: miris reke i predela, šum vode koju pramac seče, vetar, sunce... A možda će uskoro putnici predele posmatrati na monitorima?!

Pre Golupca, putem od Požarevca, svratili smo do tri srednjevekovna manastira. Zbog toga nismo išli putem pored Srebrnog Jezera i tvrđave Ram. Tu rutu je zgodno uključiti u jednodnevni izlet za Požerevac i Viminacijum.



Manastir Rukumija se nalazi između Požarevca i Kostolca.



Za manastir Nimnik se skreće dvadesetak kilometara pre Golupca.



Za manastir Tumani se sa Đerdapske magistrale silazi u samom Golupcu.

Detaljnije opise manastira postavio sam u deo Kultura - Religija - Manastiri Srbije.



Golubački grad - srednjevekovna tvrđava koja je kontrolisala ulazak u Đerdap je udaljena oko pet km. od mesta Golubac.





Donji Milanovac je prijatna varošica u kojoj se može provesti sat - dva opuštenog boravka, ako ste na proputovanju, ili ga koristiti kao bazu za obilazak Đerdapa, Lepenskog Vira i planina u zaleđu.



Donji Milanovac slikan iz pravca Kladova.



U Đerdapskim klisurama ima nekoliko odmorišta nedavno izgrađenih. Na ovom smo popili našu portabl Nes-kafu i uživali u veličanstvenosti klisure i prirode.



Slikano u povratku.





Na obe slike je prilaz Tekiji od pravca Donjeg Milanovca.



Tekiju smo odabrali za bazu (dva noćenja u privatnom smeštaju) za izlete po Krajini - do Gamzigrada preko Kladova, Brze Palanke, Negotina i Zaječara koji je odatle oko 160 km.



Tekija ima lepu šljunkovitu plažu. Početkom juna sezona kupanja još nije počela pa ni plaža nije bila pripremljena za kupače.



Na plažu se nadovezuje marina.

U blizini su i dva restorana sa pogledom na jezero, a u njima, naravno dunavske ribe ali i roštilja.





Smiraj dana pomalo potseća na Bokokotorski zaliv.