Aj gori krilo našeg aviJona

[_baba_]

Ovih dana gledam na National geographic emisije o avionskim nesrecama pa sam na tu temu razmenila koju sa baba Ruijom koja mi je obezbedila jednu metlu u slucaju da me uFati frka -ne od letenja avionom, nego, pupu daleko bilo, od sletanja pre vremena

Pa eto da priupitam...jeste li nekad bili u situaciji 'ža dlaku šinko' tj. da li je bilo komplikacija prilikom leta, momenti kad ste pomislili da ce se avion srusiti i da ne nabrajam vise, odmah mi neka mucnina u stomaku

[biterlemon]

Tokom leta nikada al na tockovima ...
Pa imam vise od 3 zivota, u to sam siguran!

[Goga]

Ne brigaj ... par puta sam videla Deda Mraza iza oblaka- mahao mi je redovno, mada sam imala utisak da mi niko ne veruje ... Kad malo bolje razmislim - nije ni čudo, beše to pre par decenija ...

[Buba Erdeljan]

Prva tri meseca u Dubaju prošlo, moram napolje da zamenim vizu, kažu - do Irana najekonomičnije.
QQ ljudi moji, šta mi bi da poslušam??

"AvioN" sa 16 sedala, po osam sa svake strane, plus jedno pomoćno za brkatu stjuardesu.
Prozor veličine moje šake, ukoliko dovoljno dobro cimneš možeš da podigneš u vis plastičnu zavesu i pogledaš kroz...jebem li ga šta (da oprostite na izražavanju). U svakom slučaju nije staklo. Ne može da bude onako ne prozirno i mutno.
Kad je poleteo, a ne znam kako je uspeo, toliko je bručao i hukao i tresao se u vazduhu da sam se bukvalno, ali bukvalno, sledila od straha.
To je bio prvi put.
Kasnije sam išla još par puta i nije bilo strašno.Gotovo da sam se navikla.
Kao ovi naši lokalni basevi, samo u jednom trenutku se odlepe od tla i gotovo

[yige_gui]

xmmm, meni let aviJonom dodje ko dobro jutro.. navikla sam se tako da zaspem chim se sjednem obichno kad letim ka brdovitom balkanu budem toliko izmorena da spavam dok ne sletimo na destinaciju.. a na povratku budem toliko izmorena od proputovanja po Balkanu da opet spavam do povratne destinacije.. ne sjecam se bash da sam imala takvih ekscesa tipa "gori krilo" ili "ne radi mootor" znam da sam jednom (prvi i zadnji put) letila Adria Airom.. i kad smo poletili avion se toliko jako tresao da sam zbilja mislila da ce se raspasti.. neki mali avion, brizhan, kad ga vidish imash osecaj da nece moci ni uzletiti.. e i taj put smo se mi tako drndali sat i po vremena.. nije bash bilo ugodno.. no, ja sam i 'vako u fazonu "ako je sudjeno ~ sudjeno je!" zato, babo, samo deder javni kad treba da shibnem Metlu po tebe ne se sekirash

[swba]

Elem da ne duzim o celom svom putesenstviju, cimanjima po aerodromima, snjeznim olujama, magluscinama i ne znam ni ja cime sve ne samo cem opisem zadnje drndanje gore negde pri povratku (cisto rekorda radi kasnio sam ni manje ni vise no 30 sati )
Elem ukrcamo se mi u avijonce, koje nije da je imalo 16 vec ajd recimo 36 sjedista, i krenemo kuci. prethodno smo cekali 3 sata da otklone kvar, malecki kazu bijo Napolju je vec odavno bjesnila neka oluja. Ako ste gledali "Rat Race" i njihovu opkladu ko ce prvi da povrati u avionu, e onako nekako je i nas let izgledao. Znaci propadali smo, dizali se, iskretali tamo, iskretali amo, tresli ko da nas neko vuce po kakvoj kaldrmi i rekoooooo posle svih ovih cimanja jedno prinudno sletanje me nebi uopste iznenadilo No sletismo nekako....

P.S. kad uhvatim vremena cem napisem celu knjigu o putu za Balkan i nazad