Rumunija - Sinaja, Pojana Brašov, Bukurešt, Drakula tura

[Lady S]

Sinaja

Poznata kao biser Karpata zbog svog predivnog planinskog predela, zimski skijaški centar Sinaja je smešten u dolini reke Prahov okružen snežnim Bučeđom. To je mesto na kome se nalazi čuveni zamak Peleš, predivna kreacija germansko-renesansnog stila i smatra se jednim od najlepših utrđenja u Evropi.

Malo seoce postalo je mesto na kome se skuplja aristokratski sloj upravo zbog predivnih planina i odličnog skijaškog centra.

Sinaja, atrakcije:

Zamak Peleš

Ovaj zamak jedan je od najvažnijih muzeja u Rumuniji a smatra se da je jednim od najlepših u Evropi. Ovo je bila rezidencija nekoliko rumunskih kraljeva uključujući i kralja Karola I koji je ovde i umro.

Izgradnja ovog dvorca počela je 1873 godine a lokaciju za izgradnju ovog dvora izabrao je nemački princ Karlo I Hoencolern. Sam dvorac građen je od drveta, kamena, cigli i mermera i sadrđi više od 160 prostorija.

Dvorac je sagrađen u nemačko-renesansnom stilu ali lako je primetiti elemente italijanse renesanse, gotike, nemačkog baroka i francuskog rokoko stila. Sastoji se od sedam terasa ukrašenih italijanskim skulpturama i kamenim ručno rađenim bunarima. Arhitekte su koristile obilje drvenog materijala u izgradnji i dekoraciji kako unutra tako i spolja što govori o vrlo specifičnom kvalitetu izgradnje ovog dvora.

Manastir Sinaja

Ovaj manastir je sagrađen 1695 godine i bio je zadužbina princa Mihaja Kantakuzina. Kasnije je manastir proširen, podizanjem nove, veće manastirske crkve, zvonika i riznice. Bio je rezidencija kraljevske porodice sve dok sadašnja crkva nije podignuta u kojoj danas odseda 20 monaha.

Manastir se sastoji od dva dvorišta u čijim se centrima nalaze dve crkve vizantijskog stila. Jedna od njih, stara crkva Biserica potiče iz 1695, dok nova Biserica Mare datira iz 1846.

Železnička stanica

Prva železnička stanica u Sinaji sagrađena je 1913 godine a druga, kraljevska, nešto kasnije koja je bila rezervisana samo za kraljevsku porodicu i njihove goste. Na platformi stanice nalazi se memorijalna ploča u spomen rumunskom ministru Ionu Duka.

Kraljevska stanica udljena je 10-tak metara od prve stanice, i sagrađena je 1939 godine. To je građevina napravljena od kamena u rumunsko arhitektonskom stilu ručno potpisana od strane kraljevske porodice. Ima i garažu u koju je ulazio kraljevski voz. U glavnom ulazu nalazi se slika 5x5 metara prikazujući kraljevsku porodicu u lovu na vepra.

Skijanje

Sinaja ima dugu skijašku tradiciju. Poznata je po dobrim ski školama za početnike i decu kao i za naprednije skijaše koji hoće da unaprede svoju tehniku skijanja. Pored skijaških staza ovde postoje i staze za vožnju boba 1500 duge.

Skijaška sezona počinje krajem decembra i traje do marta.

Kazino

U ovom kazinu možete igrati rulet, blackjack i poker. Otvoren je od utorka do nedelje od 19:30 - 03:00. Ovaj kazino je takođe i mesto u kome se održavaju nacionalne i internacionalne konferencije, sastanci i kulturni događaji. Često se u njoj održavaju brojne izložbe, galerije i koncerti. Sagrađen je davne 1912 godine.

[Lady S]

Pojana Brašov

Pojana Brašov je osnovana 1895. godine kao turistička oblast Brašova. 1906. godine Pojana je proglašena kao zimsko svratište a već tri godine kasnije ovde je održano prvo rumunsko ski takmičenje.
Nalazi se na 1000 m nadmorske visine, a udaljeno je 12 km od Brašova.
1951. godine ova oblast je bila domaćin Internacionalnih zimskih igara za studente.
Danas, Pojana Brašov vise liči na grad nego na ski oblast, zbog svojih luksuznih hotela, fantastičnih apartmana i prvoklasnih restorana.
Klima u Pojana Brašovu je veoma kontinentalna, sa relativno toplim vremenom. Prosečna temperatura leti je 20 stepeni a zimi je - 4 stepena, dok je prosečna vlažnost vazduha oko 75 %. Snežni pokrivač je u proseku oko 50-60cm i to od polovine novembra do kraja marta. Snežne padavine se mogu očekivati već od kraja septembra.
Pojana Brašov je jedna od Rumunskih najboljih zimskih oblasti i može se pohvaliti sa 12 ski staza različite težine sa jednom specijalno za slalome, jednom za olimpijsku trku, a tri za spustove i velike slalolme.
Ovde takođe ima i terena za tenis, vožnju rolera i mini golf, zatim medicinskih sala, sauna kao i zatvoreni bazen za plivanje. Ljudi kažu da je Pojana Brašov rekreativna destinacija za sva četiri godišnja doba.
Preporučujemo staze Intim, Drum Rosu, Lupului i Sub Teleferic. Postoje i škole skijanja kao i mogućnost unajmljivanja vodiča za obilazak okoline. Ski opremu možete iznajmiti u hotelima Alpin, Ciukas, Soimul i Sport. Bicikl možete iznajmiti u Caraimanu, a auto u Alpinu.
Od turista najviše je Britanaca.
Za ljubitelje noćnog provoda tu su diskoteke u Sport, Bradulu i Soimul page koje rade od 22 do 04. Narodne igre možete gledati u Miorita hotelu a u Capra Neagra postoji noćni klub.

[Lady S]

Bukurešt

Prestonica još od 1862. godine, Bukurešt je najveća i najbogatija metropola u državi. Bulevari sa drvoredima, zgrade klasičnog stila i ekstravagantne javne strukture su smeštene jedna uz drugu sa neurednim, prenaseljenim ulicama, neuglednim staljinističkim stambenim blokovima i nedovršenim konstrukcijama. Ovo je grad koji možete ili zavoleti ili zamrzeti, sredine nema.
Nekada smatran “Parizom Istoka” zbog svojih dugih šumovitih avenija i velikih zgrada zajedno sa svojom karakterističnom socijalnom scenom u kojoj uživa ekstravagantna rumunska aristokratija, elegancija i lepota grada su narušene u toku okrutne i neprijatne ere komunizma. Čuveni razvojni projekat Nikolaja Čaušeskua, lidera komunističke partije 1965.godine, bio je skandalozna afera, kada je kreirao jednu imitaciju Šanzelizea, u palati Gradskog centra i dvanaestospratnici za svoje potrebe zajedno sa zgradom parlamenta, zbog čije gradnje je porušio i demolirao jednu ogromnu istorijsku arhitektonsku oblast u starom gradu, uključujući i 26 crkava. Zgrada parlamenta je dizajnirana da bude najveća zgrada na svetu. Danas je poznata kao Palata Parlamenta, druga po veličini nakon Pentagona i postala je najveća gradska turistička atrakcija.
Bukurešt nudi određen broj izvršnih muzeja, galerija, sjajne Ortodoksne crkve i arhitektonska iznenađenja a političko nasleđe obezbeđuje fascinantni izbor znamenitosti u kojima turisti mogu da istražuju događaje i osećaje njene istorije. Ovde se oseća obnovljena snaga, istorijske zgrade su restaurirane, postoji bogat noćni život kao i sve više kulturnih dogadjaja.
Tradicionalno rumunsko kuvanje je ukusno i pikantno kao internacionalna kuhinja a letnje, vesele bašte, pivnica i živopisni parkovi su puni raspoloženih ljudi.

[Lady S]

Bukurešt, atrakcije


Palata Parlamenta

Nikolaj Čaušesku, lider komunističke partije je izgradio kolosalnu Palatu Parlamenta, drugu po veličini zgradu na svetu, posle Pentagona. To je ogromna struktura koju je gradilo oko 20 hiljada radnika I 700 arhitekata i vrednost se može meriti u bilionima. Ima 12 spratova, 1100 soba, oko 100m dugačko predvorje i četiri podzemna nivoa uključujući i ogroman nuklearni bunker. Počevši gradnju 1984. godine, diktator je nameravao da ovo bude sedište njegove komunističke partije, ali zgrada nije bila još završena kada je on egzekutiran 1989. godine. Danas je ovo sedište rumunskog Parlamenta kao i internacionalni konferencijski centar. Kao oličenje i personifikacija diktatorove opsesije grandioznim stvarima i postupcima, konstrukcija je zahtevala uništenje i rušenje kvarta bukureštanskog istorijskog centra grada, ukljucujuci i 26 crkvava kao i iseljenje 40 hiljada stanovnika iz svojih kuća, iz 19. veka, u novo predgrađe. Izrađena i uređena ekskluzivno od rumunskog materijala, zgrada odslikava rad najboljih državnih umetnika. Turističke ture vode posetioce kroz jedan deo blještavih soba, ogromne holove i oblast koju koristi Senat ( kada ne zaseda). Unutrašnjost je luksuzno uređena kristalnim lusterima, mozaicima, oslikanim prozorima, zlatnim i mermernim zidovima a podovi su ukrašeni ćilimima. Najveća soba ima pokretni krov, dovoljno veliki da može da uđe helikopter. Turistički vodiči uživaju u prepričavanju kolike su ogromne količine novca uložene u dekoraciju i ukrašavanje soba.

Seoski muzej

Jedna od najinteresantnijih znamenitosti Bukurešta je Seoski muzej, koji se nalazi unutar Herastroj parka duž jezera. To je fascinantni muzej pod vedrim nebom, sa kolekcijom koja obuhvata više od 300 zgrada koje predstavljaju istoriju i izgled rumunske ruralne arhitekture uključujući seoske domove, ambare, štale, drvene crkve i transilvanijske kuće iz svih regiona zemlje kako bi dočarali seoski ambijent. Obučeni u tradicionalnu nošnju, radnici oslikavaju život u toku 16. i 17. veka zajedno sa alatom i opremom iz svakodnevne upotrebe. Tradicionalni zanati su takođe predstavljeni u ovom mestu.

Stavropolos crkva

Limena ali izvanredna i neobična Stavropolos crkva je izgrađena 1724. godine a osmislio ju je princ Valacian, poznata kao njegovo sopstveno religiozno arhitektonsko dostignuće, i jedna je od najstarijih crkava u Bukureštu. Građena u kombinaciji rumunskog i vizantijskog stila, ima prelepu fasadu i vešto i fino izgravirane stubove na ulazu. Naokolo po mirnoj bašti, nalaze se arhitektonske dragocenosti i vrednosti u vidu prelepih fresaka i religijskih ikona.

Muzej nacionalne istorije

Smešten u zgradi bivše pošte iz 1900. godine, jedan od bukureštanskih najvažnijih muzeja je Muzej nacionalne istorije. Pruža se kroz 41 sobu i ima eksponate koji predstavljaju razvoj države od praistorijskih vremena do 1920. godina. Najistaknutiji je Nacionalni trezor ispunjen blještavom izlozbom zlata, juvelirskih predmeta i starinskim predmetima iz neolita. Ovo je najveđi i najbolji muzej u zemlji i predstavlja odličnu mogućnost da se upozna uzbudljiva istorija Rumunije.

[Lady S]

Drakula tura:

Jedna od najpoznatijih tura kada je Rumunija u pitanju je upravo Drakula tura. Program koji nude domaće turističke agencije uglavnom je isti, i obuhvata sledeće:

1. dan: Polazak u 17 h iz Novog Sada (ispred železničke stanice), a u 1830 h iz Beograda (ispred „Sava-centra“). Pauza u Temišvaru (Timişoara). Nastavak putovanja: Deva - Sibiu - Sigišoara.

2. dan: Pre podne dolazak u Sigišoaru (Sighişoara), najočuvaniji srednjovekovni grad Rumunije, u kojem je, 1431. godine, rođen kontroverzni vlaški vladar Vlad Cepeš (Vlad Ţepeş), poznatiji kao Drakula (Dracula). Poseta Istorijskom muzeju i sobi za mučenje. Razgledanje vrlo atraktivnog starog gradskog jezgra Sigišoare, koje se nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Posle podne dolazak u Brašov (Braşov), centar jugoistočne Transilvanije i jedan od najlepših gradova Rumunije. Panoramsko razgledanje grada: Crna crkva (Biserica Neagră) iz XIV veka (najveća gotska crkva između Beča i Carigrada), stara gradska većnica ... Slobodno vreme.
Uveče dolazak u Sinaju (Sinaia), mondensko mesto u Južnim Karpatima. Smeštaj u hotel. Večera. Noćenje.

3. dan: Doručak. Odlazak na izlet u zamak Bran (Castelul Bran) iz XIII veka, u kojem je Vlad Cepeš Drakula bio zatvoren. Tokom prve polovine XX veka zamak Bran bio je, inače, rezidencija Ferdinanda i Marije, drugog rumunskog kraljevskog para. Povratak u Sinaju. Poseta manastiru Sinaja (XVII vek) i dvorcu Peleš (Castelul Peleş), jednom od najlepših dvoraca Evrope, inače nekadašnjoj letnjoj rezidenciji Karola i Elizabete, prvog rumunskog kraljevskog para. Slobodno popodne u Sinaji. Večera. Noćenje.

4. dan: Doručak. Napuštanje hotela. Dolazak do jezera Snagov. Plovidba brodom do ostrva, na kojem je podignut istoimeni manastir. Poseta Drakulinom grobu u manastiru. Posle podne dolazak u Bukurešt (Bucureşti), glavni grad Rumunije, koji nosi epitet „mali Pariz“. Panoramsko razgledanje grada: Trijumfalna kapija, Palata Parlamenta (po zapremini, druga građevina na planeti)… Kratka šetnja najužim centrom grada, u kojem se nalaze Rumunski ateneum, bivša Kraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku (Cretzulescu) itd. Poseta Patrijaršiji. Slobodno popodne. Uveče polazak za Srbiju. Ruta: Pitešti (Piteşti) - Krajova (Craiova) - Drobeta-Turnu Severin ...

5. dan: Nastavak putovanja kroz Đerdapsku klisuru. Pre podne povratak u Beograd, odnosno Novi Sad.

[Lady S]

Evo ja se vratila iz Rumunije

Pošla sam sa namerom da ubedim sebe da imam predrasude prema Rumunima i Rumuniji, da to nije baš tako kako se meni čini... i nisam uspela

Sinaja je predivan gradić, ski centar, jako lepo sređen sa predivnom prirodom i odličnim hotelima. Bukurešt ima pristojan centar grada, kompleks koji je izgradio Čaušesku (palata parlamenta, trg i par zgrada oko njega), ali ako se usudite da zađete u stambeni deo, boleće vas stomak od smeha, a ukoliko ste sentimentalci - možda se i rasplačete.

Ostatak zemlje je tuga... bukvalno. Lepa priroda, planine, poljane, reke, jezera, ali naselja i gradovi blagi užas. Zgrade su bukvalno iste u svakom gradu - sive betonske kutije. Razlikuju se samo po tome da li imaju terasu, ili ne. Putevi očajni, na međunarodnom putu su rupe od po metar ipo, čak i na mostovima...

Sto se tiče Drakule... Normalno da nisam očekivala da vidim kako ustaje iz groba, ali sam očekivala bar neki zamak koji je malo scary, ili bar nešto dovoljno konkretno zbog čega bi se putovanje zvalo "Drakula tura". Umesto toga, videla sam njegovu rodnu kuću, u kojoj je btw živeo do svoje četvrte godine , jedan zamak u kom je bio zatvoren neki kratak period i njegov grob u kom čak nije ni sahranjen. Toliko o Drakuli
Inače, Drakulu su promovisali niko drugi do glupi Ameri (u ovom slučaju reč glup upotrebljena u svom pravom značenju), jer je jedan broj njih poverovao u priče u vampiru Drakuli i nakon izlaska filma pošao u Transilvaniju da ga traži. Zanimljivo, Grof Drakula (koji uopšte nije ni bio grof ) nema mnogo veze sa Transilvanijom jer je bio vladar neke druge oblasti. No dobro, sve je to turizam... Sledeći put idem u Rumuniju samo ako mi neko plati, i još mi da kintu za dzeparac ili možda uhvatim neku dobru individualnu varijantu, jer sad bar znam gde je dobro a gde ne.

Malo sličica

Bukurešt











Napominjem da se nismo odvajali od strogog centra Bukurešta.

Kao kulminacija, u centru grada ovakve zgrade sa ovakvim čudima na prozorima - najnormalnija su pojava... Nemaju roletne, a pošto su na sunčanoj strani, štite se od sunca alu folijama, najlonima i raznim krpama...

[Lady S]

Izuzetno su srećni i ponosni što su postali članica EU, tako da su zastave na svakom koraku, i gde im je mesto... i gde nije. Zastave na stambenim kućama su najnormlanija pojava, gde god je zgodno da se zastava ugura.

[Lady S]

Standardno rumunsko selo...