Brač - smaragdno, belo, azurno

[HLEBmaster]

Kada odlučite da svoj godišnji odmor provedete na hrvatskom primorju i to saopštite prijateljima, hteli-ne hteli naći ćete se zatrpani reakcijama i pitanjima – raspon će biti od oduševljenja do zabrinutosti (pevaljke to stručno kažu „niko ne ostaje ravnodušan“). Ravnodušnost bi, posmatrano iz post-vacation perspektive, čvrsto mogla da stoji glede napornog putovanja na relaciji Beograd-Brač-Beograd. Ali lepote odmora na Braču, makar ga posećivali i u najokorelijoj tomato-tourism varijanti, mogu stati rame uz rame sa uspomenama iz bilo kog all-inclusive aranžmana iz ponude domaćih turističkih agencija – to je utisak koji ne dozvoljava indiferentnost i koji se, poput porodičnog nakita, čuva i nizašta ne menja.

Piše: Anđelka Marković







Za početak, interesantno je da diljem Hrvatske postoji bar desetak aerodroma, od kojih je na primorju locirano bar pet. JAT ne prevozi putnike iz Srbije u Hrvatsku, pa čak ni u sezoni. Ukoliko ne idete na tačno određena mesta duž pruge (a pogotovu ukoliko ste se odlučili za ostrva) ni voz vam neće biti upotrebljiv (sem ukoliko ste ljubitelj presedanja uz vucaranje prtljaga, na putovanjima koja nisu prekomorska). Ukoliko uz to niste sigurni ni u bezbednost putovanja sopstvenim vozilom ili nemate sreće sa low-cost rezervacijama, kao solucija vam preostaje jedino 13-časovni put autobusom u jednom pravcu. Takođe, zanimljivo je da u Srbiji možete u svakoj menjačnici zameniti dinare za npr. australijske dolare ili japanski jen, dok ćete susednu nacionalnu valutu moći da dobijete tek ukoliko otputujete u Hrvatsku i eure zamenite za kunu (u povratku, naravno, tražite žvake umesto kusura). Da li bi to što u Beogradu mogu lakše zameniti dinare za funtu, kupiti direktnu avionsku kartu i brže stići do Londona nego do prvog zapadnog primorskog komšije trebalo nešto da mi govori o (dobro)susedskom u međunarodnim odnosima? Verovatno da dâ.

Dakle, do Brača iz Beograda najjednostavnije (i jedino) autobusom preko Zagreba, pa hop preko Velebita, do Knina, Drniša, Splita i napokon do Makarske. U ovom pitoresknom gradiću podno Biokova ukrcaćete se na trajekt (stare ali još uvek dobre) Jadrolinije (link na www.jadrolinija.hr), kojim ćete oko 45 minuta ploviti do pristaništa Sumartin na Braču.








Sumartin (www.dalmacija.net)

Stupanjem na tlo Brača, vaša faktička otcepljenost od kopna napreduje i u duševnu otcepljenost od nervoze, gunđanja i inih nezadovoljstava. Energija dalmatinskog kamena prošaranog maslinama i lijanderima, okruženog azurno plavim, prečistim morem uvućiće vam se u stopala i prostrujati do temena brzinom munje. Vaši živci će biti anestezirani mirisom borovine, a umor razbijen sveprisutnom aromom morske soli.

Dostupni podaci govore da je Brač u periodu krede bio deo kopna, da bi se kao ostrvo kakvo poznajemo formirao u holocenu. Danas, sa susednim ostrvima Hvarom i Šoltom pripada području južne Dalmacije i po veličini predstavlja treće po redu ostrvo na čitavom Jadranu. Maestral, mediteranska klima i odsustvo bilo kakve teške industrije (čitaj – odsustvo zagađenja), dodaje težinu inače opčinjavajućem utisku koji ostavljaju mirisi borovine i lavande, stenovite plaže, kristalno čisto more i pogled koji s jedne strane puca na Split, Omiš, Makarsku i gorostasno Biokovo, a sa druge na Hvar i Šoltu. Susedni Hvar, kao najsunčanije ostrvo u Hrvatskoj, privlači ljubitelje mora i istorije, ali prednost imaju lokalni i svetski jet-stetteri. Iako u neposrednoj blizini, Brač je tiša varijanta na kojoj će mir naći svi oni koji ne ljube glamur i svoj odmor zamišljaju daleko od vreve.

Obzirom na njegovu veličinu, na Braču ćete lako zaboraviti da ste na ostrvu. Ukoliko ste dinamičan tip i ukoliko ne želite da ostanete uskraćeni za posete primorskim mestašcima, lokalnim turističkim i agro-atrakcijama, automobil je apsolutni must. Gunđaće oni koji su navikli na jeftine taxi-kombije u Crnoj Gori kojih je u sezoni više nego mušica, jer su oni na Braču retki i dosta skuplji. Gunđaće i oni koji su navikli da se sa jedne živopisne crnogorske plažice prebacuju na drugu tzv. taxi-brodićima, jer ni toga na Braču nema. Ove momente vezane za prevoz bi mogli da pripišemo i (ne)isplativosti takvog posla, obzirom na veličinu ostrva i udaljenost ostrvskih naselja, ali pre je zbog toga što većina turista uglavnom pristiže opremljena sopstvenim morskim i/ili drumskim lađama. Mada se mondenska klijentela mahom sjatila na Hvaru, ni na Braču naime nije bilo teško uočiti imućnije turiste, od kojih je retko ko govorio nekim od lokalnih jezika.

Italijani, Nemci, Slovaci, Česi, Nemci, Englezi. Iako rasuti po celom ostrvu, stranci, jet-set i oni koji žele da budu viđeni mahom se koncentrišu u Bolu, manjem mondenskom gradiću. Iako u Bolu paralelno sa starom gradnjom - vilama lepoticama - nastaju čuda moderne mediteranske hotelske arhitekture, alarm na vašem čulu ukusa se nijednom neće upaliti (što vam se recimo često može desiti na centralnim beogradskim ulicama).







Plaža Zlatni Rat, Bol (www.photocroatia.com)

Utisku doprinosi i opuštajuća šetnja čistim, dugim, popločanim šetalištem uz more, a pod borovima, koje vas na koncu dovodi do čuvene bolske peščane plaže Zlatni Rat. No, pošto je pre vas ta staza do lokalnog zlata od ranog jutra dovela još bar desetak hiljada kupača, ukoliko niste ljubitelj koncentracije polugolih homo sapiensa ravnoj onoj koja postoji sredinom avgusta na Adi Ciganliji, prizor plaže koja s razlogom krasi većinu razglednica sa hrvatskog primorja neće vam delovati toliko primamljivo.

Iako Bol šljašti mondenskim sjajem – štiklice, preskupe sunčane naočare i pun make-up na plaži, luksuzne jahtice i gliseri - da bi se otkrile tajne pravih zvezda, kao i svugde drugo, na Braču je potrebno zavući se na sasvim suprotni, zavučeni, tihi i boroviti kraj ostrva. Iza Sutivana, putićem uz more, u potrazi za plažom, nabasaćete na utvrđenu vilu koju je pazario i u kojoj odmor sa porodicom provodi superstar Džon Malkovič.








Vila koja pripada Džonu Malkoviču

Onaj ko ne raspolaže SFRJ uspomenama, u početku će malo teže razlikovati imena gradića na ostrvu – trebalo je razlučiti Supetar od Sumartina, a sve to od Sutivana. Lokalni meštani će vam objasniti da su imena skraćenice od Sveti Petar, Sveti Martin i Sveti Ivan. Bračem su kroz istoriju tutnjali i svoje tragove ostavljali Iliri, Grci, Rimljani, Sloveni, Mleci, Turci, Francuzi, Austrougari, Italijani i Nemci. Poslednje napade Brač je pretrpeo 14. i 15. novembra 1991. godine, kada su rakete sa brodova JNA usidrenih pred ostrvom gađale Split i zapadni deo Brača (okolinu Milne i bračku stranu Splitskih vrata). Uprkos uzbudljivim istorijskim događajima na Braču su očuvane mnogobrojne crkve i palate starog bračkog plemstva koje svedoče o lepotama renesansne kulture i umetnosti. Meštani se neretko diče i podatkom da je brački kamen bio korišćen pri zidanju Dioklecijanove palate u Splitu i Bele Kuće u Vašingtonu.








Jedan od bračkih kamenoloma (www.photocroatia.com)


Onima kojima, posle razgledanja kulturne baštine, nije dovoljno samo zurenje u bonacu, šmekanje usidrenih brodica, lađica, jahtica i prekomorskih trajekata i lizanje sladoleda tokom švrćkanja po listom ukusno uređenim rivama primorskih naselja, na raspolaganju stoje brojne pitoreskne, rustične konobe razbacane po ostrvu. U ovim konobicama sladokuscima se nude pršut, paški i brački sir iz ulja, masline, jagnjetina na gradele i domaće vino uz pogled na maslinjake, vinograde i/ili brački krš. Jedna od njih nalazi se na ujedno najvišem vrhu Brača i svih ostrva u Jadranu, Vidovoj Gori (778 m). Sa njenog vidikovca možete posmatrati okolni pejzaž i slobodno urlati „I am the king of the world“. Kada se jednom budete popeli gore shvatićete i zašto.








Lokalno stanovništvo je ljubazno i nikad nećete čutu lošu reč na svoju jasnu ekavicu. Kroz duži razgovor jasno se nijansiraju tri stava međ meštanima – stariji će rado porazgovarati sa vama o svemu i svačemu i uz to vam za sretan put pokloniti bocu maslinova ulja; sredovečni će uljudno, ali otvoreno diskutovati o bivšim i sadašnjim političkim pitanjima u odnosima Srbije i Hrvatske; mladi će pak sa zanimanjem slušati stranca koji govori njima sličnim jezikom, interesovati se za izgled srpske valute, izgled ćiriličnog pisma i postavljati pitanja o Beogradu i Srbiji uopšte. Najvažnije - razgovor vam niko neće uskratiti.

Istorija, kultura, prirodne lepote, modus vivendi – upoznavanje svih slojeva prošlih i sadašnjih života na ovom ostrvu garantuje da ćete se sa odmora u Dalmaciji vratiti drugačiji. A momenti koji nas menjaju se pamte do kraja života.

[blueella]

OTOK BRAČ spada u skupinu srednjodalmatinskih otoka, a najveći je medu dalmatinskim otocima.

Dug je oko 40 km, a širok prosječno 10 - 12 km; ukupne površine 395 km2.
Od kopna je Bračkim kanalom (najveće dubine 78 m) udaljen 6 do 13 km. Prema zapadu ga od otoka Šolte odvajaju uska Splitska vrata, a prema jugu od otoka Hvara Hvarski kanal (dubine 91 m). U njegovoj neposrednoj blizini na kopnu je najveći grad na istočnoj jadranskoj obali, Split.

[blueella]

...U srcu te škrte zemlje i
nezahvalnog kamena
ima neki trenutak visoke i
strašne domaće poezije,
neki vrutak ljepote na kojima
bi se trebalo zaustaviti.
Jer je ovo predgrađe tišine,
gdje se na puteljcima vidahu
mazge i magarčići kao dirljivo
prevozno sredstvo.
Ovdje ima toliko zvijezda,
a njihovi su treptaji diskretni.
Mir ulazi u me...
Tin Ujević