Rasprave sa roditeljima

[Lady S]

Da li ulazite u raspravu sa roditeljima kada urade ili kažu nešto što vam ne odgovara (na primer kada vas zbog nečega kazne i slično), ili ih poslušate bez pogovora? Ukoliko se raspravljate, šta je to što vas najviše isprovocira?

[kissigirl]

Ne raspravljam se bas cesto, ne smem, jer keva ne voli kada joj odgovaram pobogu, ona je autoritet, ja treba nju da slusam, ona zna sve najbolje... A i kada se zadesi da pocnem da se raspravljam sa njom, isprovocira me sto i dalje hoce da mi nametne svoje misljenje, kao da moje ne vredi nizasta i i dalje pokusava da krivicu prebaci na mene. Kao da je ona bezgresna ili staUvek sam ja kriva, iako ponekad ne znam ni o cemu se radi.

[stane37]

^Klasika... ja kada pocnem da se raspravljam, uvek mi izvrnu reci, ispadne nesto sto uopste nije prvobitna moja misao. Na svu srecu, naucio sam da kuliram kada smaraju bez razloga, tipa: BLA, DIMITRIJE, IZGUBIO SI NAJBOLJE CARAPE!!!

[coolgirl]

Ne raspravljam se sad nesto... Trudim se da ne upadam u kazne,ali posto moji nisu strogi,ne TJERAJU ME da strebam k'o luda (sto jekod nas u skoli cesto),i stvarno su pravedni,i zato necu da ih zajebavam,jer su stvarno zakon... Malo me nekad nerviraju,ali se ne svadjam,moze sve bez svadje da se rijesi

[grobarka4ever]

Uvek se svadjam... mislim da drugacije ne umem ni da razgovaram sa njima... ili oni sa mnom...

Zbog skole... jer mene porsek ne zanima i dovoljna mi je i dvojka iz svih predmeta, a oni normalno ocekuju (mnogo) vise...
Ili se sestra i ja posvadjamo, pa se oni umesaju...

Milion puta su mi produzili ili poostrili neku kaznu samo zato sto sam se svadjala, jer nisam umela mirno to da prihvatim...

[shacky]

..i dan danas se raspravljam sa roditeljima jer evo za ovih 28 god. nisu shvatili da ja moram glavom kroz zid koliko god njihovi saveti bili dobronamerni...
...prosto volim sve da osetim na svojoj kozi i to ti je...
...mozda jednog dana i odrastem...

[Galahad]

Raspravljao se vazdan... Nishta nije moglo da prodje onako kako su oni zamislili... A valjda to tako i mora... Ljudi kao rasa su i smishljeni tako, da najbolje uche na svojoj kozhi... Inache bi imali kao i neke zhivotinje, rasno pamtjenje...

Medjutim, uspeo sam da ih izdresiram, ali tek pre godinu, godinu i po dana... Nije da sam mator, al' majku mu, imam dovoljno godina da sam odluchujem o nekim stvarima... I jako me iritiraju oni, koji bez pogovora slushaju roditelje (tu mislim na ove malo starije )... Bre zheno/chovece, imash 30 godina, dokle tje mama da ti govori shta treba, a shta ne treba...

A inache ne volim da se svadjam... Sem ponekad

Al' sa roditeljima to mora, to je valjda pravilo, i to ono univerzalno kosmichko... Deca tje se svadjati sa roditeljima, i tako tje biti dok je sveta i veka...