Ptičji grip

[Lady S]

Iskreno rečeno, možda sam ja paničar po prirodi, ali mene ova pojava strašno plaši. Čitam negde: "Ptičji grip je postao globalna opasnost i mere predostrožnosti su pojačane pošto je zabeleženo da je ptičji grip prešao sa divljih ptica na živinu..." i pitam se koliko su naši seljaci spremni da se pridržavaju svih pravila koja su im predstavljena?

[Necromancer]

Ja uzdam u narodnu "neće grom u koprive"

A što se tiče seljaka, evo primera koliko se poštuju mere predostrožnosti.

[SQUAW]

Ne znam koliko smo spremni na uopste bilo koji vid pandemije, obzirom na to u kakvom nam se finansijskom stanju zemlja nalazi, a cak mi je bilo sumnjivo to sto nas je tako dugo sve to u vezi pticjeg gripa opkoljavalo i zaobilazilo.

Nisam panicar po prirodi, ali nije mi svejedno kad cujem takve vesti. Ono sto mi je strasno u svemu tome, pored toga sto su umrli ljudi, jeste brutalno ubijanje ptica... a ne znam koji bi, recimo, mogao biti neki humaniji nacin da se to iskoreni.

Intenzivno radim na tome u svojoj glavi. Jednog miša sam uspela da spasim.

[HLEBmaster]

Shto se tiche divljih ptica to na neki nachin mozze da bude i dobro za one koje ne budu zahvacene epidemijom, nece niko vishe da se upushta u izlovljavanje kao ono shto se deshavalo proshle godine u vojvodini sa shvercom hiljada primeraka..

A shto se zzivine tiche.. navodno je ubijaju humano inekcijama .. a i onako je namenjena ubijanju.. ok nije neka uteha, samo mi deluje kao malja shteta nego kad bi se neko upustio u istrebljivanje divljachi i svega ostalog shto leti & cvrkuce..

[HLEBmaster]

Ptičji grip

I N F O R M A C I J A o pripremama za sprecavanje rizika od moguceg unošenja pticjeg gripa

U skladu sa Planom rada Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, a u okviru Službe za epidemiologiju, na teritoriji Beograda preko dve decenije (od 1980 god.) kontinuirano se prati epidemiološka situacija gripa i pneumonija i preduzimaju odgovarajuce aktivnosti u cilju prevencije ove bolesti i smanjenja komplikacija i smrtnosti.

Redovne aktivnosti na pracenju, izucavanju i prevenciji gripa proširene su u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, našim zakonskim propisima i preporukama SZO i na kontinuirano pracenje epidemiološke i epizootiološke situacije pticijeg gripa u svetu.

AKTUELNE INFORMACIJE O PTICJEM GRIPU

Definicija: Pticji grip je visoko zarazno virusno oboljenje koje pogada respiratorni, digestivni i/ili nervni sistem mnogih vrsta ptica, a posebno pogada ptice selice.

Uzrocnik: Virus gripa tipa A koji pripada grupi ortomiksovirida.Postoje dva tipa virusa pticjeg gripa:jedan koji je slabo patogen i drugi vrlo patogen (HPAI- highly pathogenic avian influenza).

Istorijat i širenje: Visoko patogeni oblik pticjeg gripa poznat je od pre više od stotinu godina (od 1878.) pod nazivom ?kuga u fazana?. On je prvi put zabeležen u Italiji. Dvadesetih godina dvadesetog veka patogeni pticji grip prvi put je prepoznat u SAD (1924-1925), da bi se ponovo javio 1929.Njegova eradikacija u oba slucaja bila je uspešna.

Patogeni i blago patogeni virusi tipa A javljaju se svuda u svetu.Visoko patogeni virusi pticjeg virusa A-podtipova H5 i H7 izolovani su ponekad i u drugih ptica kako u Evropi, tako i u svetu. Epizootije izazvane ovim visoko patogenim virusima zabeležene su i u SAD (1983/84).U Velikoj Britaniji poslednja epizootija zabeležena je 1991. godine. Svi virusi koji pogadaju domace životinje (konj, svinja, živina) pripadaju tipu A.

Velika epidemija pticjeg gripa u Holandiji 2003. godine proširila se na Belgiju i Nemacku pri cemu je bilo ugroženo oko 250 farmi i uništeno više od 20 miliona živine.Još jedna ozbiljna epidemija izazvana ovim virusom pogodila je 2004. godine Japan, Južnu koreju i Jugoistocnu Aziju.Ova epidemija još uvek traje u Kini, i Jugoistocnoj Aziji.
Postoje dokazi da virusi H5 slabe patogenosti mogu da mutiraju i postanu visoko patogeni.

Aktuelni su izveštaji o infekciji ptica u Jugoistocnoj Rusiji i Kazahstanu. Ovaj virus je u Rusiju stigao zahvaljujuci pticama selicama iz Kine, mada postoje podaci da se vremenski okvir i distribucija prijavljenog širenja H5N1 ne uklapa ni u jednu poznatu migratornu šemu bilo koje vrste ptica, vec je mnogo verovatnije da se virus proširio slobodnim kretanjem domace živine ili cak ilegalnom trgovinom petlova za borbu.

Prema podacima za Rusiju nema dokaza da se virus prenosi iz jednog sela u drugo; širenje infekcije u svakom pojedinacnom selu je sporo. Inficirani lokaliteti ne formiraju klastere iz dva razloga: zbog strogih mera karantina i velikih razdaljina izmedu lokaliteta (u proseku 12 km). Razlog zbog cega u Rusiji smrtnost živine ne prilazi 4-5% je primena striktnih veterinarskih mera u suspektnim slucajevima. Domacinstva za koja se smatra da su inficirana strogo se izoluju sve dok se sva živina ne uništi, a isto se primenjuje i na ptice za koje se sumnja da su bile u kontaktu sa ovom živinom. Osnovna mera za kontrolu ovog oboljenja je uništavanje inficiranih životinja kao i onih suspektnih na infekciju i primena sanitarnih mera. Na Altajskoj teritoriji registrovana je jedna inficirana farma gusaka koje su bile slobodne. Ni u jednom objektu za uzgoj i preradu živinskog mesa nije registrovana infekcija niti seropozitivnost živine.

Zahvaljujuci pažljivom monitoringu nije registrovana infekcija kod stanovnika ugroženih sela, zaposlenih u veterinarskim laboratorijama kao ni kod ljudi angažovanih na uništavanju ptica i odlaganju ubijenih životinja.

Nije zabeležena infekcija kod svinja. Nivo infekcije u populaciji divljih pataka i gusaka se ne zna ali se pretpostavlja da je visok jer se u svim ugroženim mestima prijavljuje da se uocavaju uginule ptice. Ocekuje se da do sredine septembra još uvek postoji rizik od novih epidemija (epizootija) kod domace peradi zbog migracije ptica iz severnog u južni Sibir i migracija divljih fazana.

Klinicki znaci kod ptica: Oboljenje pocinje iznenada sa edemom glave, cijanozom, klonulošcu, gubitkom apetita, respiratornim distresom, dijarejom i padom produkcije jaja. Ptice cesto ugibaju bez ikakvih klinickih znakova infekcije. Infekcija rezultira ociglednom depresijom, rašcupanim perjem, izuzetnom žedi, a kod odraslih jedinki javlja se otok kreste i edem oko ociju, a moguce su vezikule po površini kože, hemoragije i neproticni fokusi. Uginuce može nastupiti u roku od 24 sata od prvih znakova bolesti, cesto za 48 sati, a nekad i za nedelju dana. Kod brojlera su znaci cesto slabije izraženi i cesto je smrtnost ta koja je najizraženija.

Transmisija:

1. Direktni kontakt sa sekretima inficiranih ptica a narocito fecesom.
2. Kontaminirana hrana, voda, oprema, odeca,
3. Klinicki normalne vodene i morske ptice mogu da unesu virus u domaca jata.
4. Polomljena kontaminirana jaja mogu da inficiraju pilice u inkubatoru.

Širenje infekcija u ptica povecava verovatnocu infekcije ljudi. Sa povecanjem brojem inficiranih ljudi povecava se i verovatnoca da ce oni, ukoliko su u isto vreme inficirani i humanim i pticjim sojevima postati posrednik u stvaranju novog podtipa koji ce omoguciti lakšu transmisiju sa coveka na coveka. Ovakav dogadaj oznacio bi pocetak pandemije.

Strucnjaci se slažu da je neizbežno da ce doci do nove pandemije i da je to moguce u skoroj buducnosti.

Nekoliko mera može da pomogne da se smanji globalni rizik po zdravlje stanovništva koji bi nastao zbog visoko patogenog H5N1. Najvažnije je zaustaviti dalju epidemiju (epizootiju) u populaciji živine. Ovo pomaže da se smanji rizik za humanu populaciju.

Vakcinacija osoba koje su pod visokim rizikom od ekspozicije inficiranoj živini primenom postojece vakcine od aktuelnih sojeva humanog gripa može da smanji i verovatnocu inficiranja ljudi sojevima virusa gripa i pticjeg gripa. Time se smanjuje rizik od genskih mutacija ovog virusa.

[HLEBmaster]

Zaštita adekvatnom odecom i obucom obavezna je za osobe koje su angažovane na uništavanju i uklanjanju obolelih životinja. Ovim radnicima trebalo bi dati antivirusnu terapiju u profilakticke svrhe.

Kada dode do pojave pricijeg gripa u ljudi neophodna je što hitnija razmena informacija o obimu oboljenja u životinja kao i ljudi i vrstama virusa u cirkulaciji. Time se smanjuje rizik za opštu populaciju. Uspešno suzbijanje rizika po zdravlje zavisi ne samo od saradnje sa SZO i drugim clanovima Globalne mreže za nadzor nad gripom, vec i od epidemioloških i laboratorijskih kapaciteta pogodenih zemalja i adekvatnosti sistema nadzora koji vec prethodno mora da postoji.

Slucajevi infekcije pticjim gripom kod ljudi: Potvrdeni slucajevi ovog oboljenja kod ljudi registruju se od 1997. godine:

1. H5N1, Hong Kong, 1997. godine: Infekcije pticjim gripom A zabeležene su kod živine i ljudi. Ovo je prvi put da je utvrdeno da se ovaj virus direktno prenosi sa ptica na ljude. Tokom epidemije hospitalizovano je 18 ljudi od kojih je 6 umrlo. U cilju suzbijanja epidemije uništeno je oko 1,5 miliona pilica.

2. H9N2, Kina i Hong Kong, 1999. godine: Bolest izazvana ovim virusom potvrdena je kod dvoje dece. Oboje obolele dece se oporavilo i novih slucajeva nije bilo. Izvor infekcija bila je živina.

U periodu 1998. - 1999. godine prijavljeno je još nekoliko infekcija ljudi u Kini virusom H9N2.

3. H7N2, Virdžinija, SAD, 2002. godine: Posle epidemije (epizootije) izazvane virusom H7N2 kod živine na teritoriji poznatoj po proizvodnji živinskog mesa ustanovljeno je da jedna osoba ima serološku potvrdu infekcije istim virusom.

4. H5N1, Kina i Hong Kong, 2003. godine: Zabeležena dva slucaja pricjeg gripa medu clanovima jedne porodice iz Hong Konga koji su putovali u Kinu. Jedna od obolelih osoba je umrla a druga se oporavila. Nije utvrdeno kako su se navedene osobe inficirale. Još jedan clan ove porodice umro je od respiratornog oboljenja ali kod njega nisu obavljena odgovarajuca ispitivanja.

5. H7N7, Holandija, 2003. godine: Navedene godine Holandija je prijavila epizootiju virusom pticjeg gripa A (H7N7) u nekoliko živinarskih farmi. Kasnije je ova infekcija registrovana i kod svinja, kao i u populaciji ljudi. Ukupan broj osoba sa potvrdenom virusnom infekcijom koji se povezuje sa epizootijom u živine iznosio je 89. Oboljenjem su uglavnom bili zahvaceni radnici na živinarskim farmama. Sa ovim virusom povezano je još: 78 ljudi koji su imali znake samo konjuktivitisa; 5 osoba sa znacima konjuktivitisa i oboljenja slicnom gripu pracenog kašljem, febrilnošcu i bolovima u mišicima; 2 slucaja sa oboljenjem koje lici na grip i 4 slucaja klasifikovana kao «ostalo». Smrtnim ishodom oboljenje se završilo kod jedne osobe (od ukupno 89), a radilo se o veterinaru koji je posetio jednu od farmi zahvacenih infekcijom. Vecina ovih slucajeva desila se kao posledica direktnog kontakta sa inficiranom živinom.

6. H9N2, Hong Kong, 2003. godine: Infekcija ovim virusom potvrdena je kod jednog deteta. U toku hospitalizacije dete se oporavilo.

7. H7N2, Njujork, 2003. godine: Novembra 2003. godine u jednu bolnicu u Njujorku primljen je pacijent sa respiratornim simptomima i u teškom opštem stanju. Prvim laboratorijskim testovima potvrden je virus influence A za koga se mislilo da je H1N1. Nakon nekoliko nedelja oporavljeni pacijent otpušten je kuci, a dodatni potvrdni testovi uradeni kasnije (mart 2004. godine) pokazali su da je pacijent bio inficiran virusom pticjeg gripa H7N2. Nije utvrden izvor infekcije.

8. H5N1, Tajland i Vijetnam, 2004. godine: Januara 2003. godine, SZO je prijavila epidemije visoko patogenog virusa influence A, H5N1 u Aziji. Od 30.12.2003. - 17.03.2004. godine registrovano je 12 prijava potvrdenih slucajeva pticjeg gripa A kod ljudi sa Tajlanda i 23 iz Vijetnama, sa ukupno 23 smrtna slucaja.

9. H7N3, Kanada, 2004. godine: Februara 2004. godine, infekcija virusom H7N3 registrovana je kod ljudi koji su radili sa živinom i povezana je sa epizootijom ovog virusa u životinja - živine. Oboljenje se manifestovalo infekcijama oka.

10. H5N1, Tajland i Vijetnam, 2004. i 2005. godine: Krajem juna 2004. godine, pocele su nove epidemije (epizootije) izazvane virusom H5N1 u populaciji živine u nekoliko zemalja Azije. Nove epidemije pracene su ponovnim sporadicnim izveštavanjem o slucajevima oboljenja kod ljudi izazvanih istim virusom, sa pocetkom u avgustu 2004. godine što je nastavljeno i u 2005. godini. Od posebnog znacaja je jedan izolovan slucaj verovatne ogranicene transmisije sa coveka na coveka, zabeležene u Tajlandu, septembra 2004. godine.

Simptomi oboljenja kod ljudi: Prijavljeni simptomi kod ljudi krecu se od onih koji lice na grip (febrilnost, kašalj, bol u grlu, bolovi u mišicima) do infekcije oka (konjuktivitis); pneumonije, akutnog respiratornog distresa i drugih komplikacija opasnih po život.

Antivirusna terapija: Za lecenje i/ili profilaksu u SAD se koriste (odobreno od strane Americke administracije za hranu i lekove) 4 antivirusna leka: Amantadin, Rimantadin, Oseltamivir, Zanamivir. Sva cetiri preparata aktivna su prema virusu gripa A, medutim, poneki sojevi mogu postati rezistentni, pa stoga oni gube efikasnost. Analize nekih od virusa H5N1 obavljene 2004. godine (virus izolovan iz živine i ljudi u Aziji) pokazale su, na primer, da su ovi virusi rezistentni na 2 od 4 navedena leka (Amantadin, Rimantadin). Rezistencija virusa pticijeg gripa na antivirusne lekove kontinuirano se ispituje.

Laboratorijska dijagnostika: U cilju potvrde dijagnoze kontaminirani materijal inokuliše se u 11 dana stare pilece embrione. Virus pticje influence obicno ubija imbrione tokom 48-72 sata. Ako je izolovani virus indentifikovan kao tip A influenca virusa, koriste se drugi testovi u cilju potvrde njegovog serološkog identiteta (HA i NA tip). U okviru laboratorijskih metoda koriste se:

- test hemoglutinacije,
- test inhibicije hemoglutinacije,
- ELISA za detekciju antitela na NP protein,
- PCR za detekciju H5 antigena (u tkivima i fecesu)

AKTIVNOSTI GRADSKOG ZAVODA ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA

U cilju sprecavanja rizika od moguceg unošenja pticijeg gripa a u okviru aktivnosti Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, na teritoriji Beograda, sprovodi se sledece:

- Svakodnevno se prati aktuelna epidemiološka situacija gripa i pticijeg gripa epizootiološka situacija pticijeg gripa u svetu kao i preporuke SZO u odnosu na ove bolesti;

- U okviru redovnih aktivnosti epidemiološkog nadzora nad gripom u saradnji sa domovima zdravlja i drugim zdravstvenim ustanovama po sistemu alert prijavljivanja, prati se oboljevanje od akutnih respiratornih infekcija i oboljenja slicnih gripu;

- Redovno se sacinjavaju nedeljni izveštaji o kretanju akutnih respiratornih infekcija i oboljenja slicnih gripu, a u sezoni gripa kada se uocava porast oboljevanja izveštavanje je dnevno;

- U saradnji sa Institutom za imunologiju i virusologiju «Torlak», a u cilju ispitivanja cirkulišucih sojeva virusa gripa, uzorkuje se odgovarajuci materijal za virusološka ispitivanja;

- Strucnjaci Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja aktivno su ukljuceni u rad Republicke komisije za sprecavanje zaraznih bolesti i kontinuirano prate i sprovode aktivnosti koje se u našoj zemlji sprovode u cilju prevencije i kontrole potencijalne pandemije pticijeg gripa (predlog Akcionog plana Republike Srbije za prevenciju i kontrolu potencijalne pandemije pticijeg gripa sa cinjen je krajem 2004. godine i dostavljen svim epidemiološkim službama u Srbiji; izrada definitivnog plana je u toku);

- Kontinuirano se ostvaruje saradnja sa ustanovama primarne zdravstvene zaštite i drugim zdravstvenim ustanovama u cilju sprovodenja vakcinacije protiv gripa a narocito rizicnih kategorija stanovništva i zdravstvenih radnika;

- U stalnoj su pripravnosti (24 casa) dve mobilne epidemiološke ekipe, spremne da obave neophodne aktivnosti na terenu. U slucaju potrebe formirace se dodatne mobilne ekipe;

- Informisanje stanovništva o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji gripa, kao i epidemiološkoj i epizootiološkoj situaciji pticijeg gripa, sprovode se kroz saradnju sa sredstvima javnog informisanja.

U cilju adekvatnog i blagovremenog sprovodenja svih aktivnosti predvidenih Akcionim planom Republike Srbije na nivou Beograda neophodno je sledece:

- I dalje sprovoditi aktivan epidemiološki nadzor nad oboljevanjem od akutnih respiratornih oboljenja, oboljenja slicnih gripu i gripa;

- Nastaviti saradnju sa svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji grada, a o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji redovno informisati zdravstvene radnike, nadležne institucije i Sekretarijat za zdravstveno Skupštine grada;

- Ostvariti intenzivniju medusobnu saradnju svih nadležnih inspekcijskih službi i njihovu saradnju sa zdravstvenom službom;

- Obezbediti kontinuiranu razmenu aktuelnih informacija narocito izmedz zdravstvene i veterinarske službe i resornih ministarstava;

- Na nivou grada, a u skladu sa preporukama Akcionog plana Republike Srbije, obezbediti odgovarajuca sredstva zaštite, antivirusnih lekova kao i dovoljne kolicine vakcine protiv gripa aktuelne za sezonu 2005/2006. U slucaju pojave pandemije i proizvodnje vakcine protiv pandemijskog soja, sprovesti aktivnosti na obezbedenju odgovarajucih kolicna ove vakcine.





PRENETO SA WWW.ZDRAVLJE.ORG.YU