Kako je vreme menjalo istoriju

[Goga]

Kako bi svet izgledao da nije bio sunčan dan u Hirošimi, da nema ruskih zima ili guste magle u Americi, maestrala koji spašava zapadnu civilizaciju ili gràda koji pokreće revoluciju?


Knjiga Laure Lee ''Kriva je kiša'' istražuje kako je atmosfersko vreme u mnogo navrata menjalo tok istorije, od stvarnih i mitoloških poplava do vedrog neba koje je omogućilo bacanje prve atomske bombe. Ovo je deset autoričinih najdražih olujnih priča:

10. Maestral spašava zapadnu civilizaciju

Opstanak grčke kulture, a s njom i zapadne civilizacije, visio je o koncu tokom grčko-persijskih ratova. Persijsko Carstvo na vrhuncu moći zapretilo je da će pregaziti celu Grčku. Pomorski zapovjednik Temistoklo uspeo je preokrenuti ratnu sreću u grčku korist u bici kod Salamine 480. godine pre Hrista tako što je znao bolje iskoristiti slab vetar u jedrima svojih brodova.

9. Prve kamikaze

Najveći mongolski vladar Kublaj-kan odlučio je u 13. veku osvojiti Japan, ali su ga u tome sprečili - i to dvaput - tajfuni. Šintoistički sveštenic verovali su da su oluje bile rezultat molitvi, pa su ih nazvali kamikaze ili "božanski vetrovi".

8. "Protestantski vetar" uništava Armadu

Za poraz španske Armade 1588. godine mnogi kažu da je bio jedna od najpresudnijih bitaka u istoriji zapadne civilizacije. Španski katolički kralj Filip II. Habsburški isplovio je s namerom da osvoji zemlju svoje protestantske šurnjakinje Elizabete I. Tudor, ali vetar nije imao simpatije za njegove ambicije. Uragan na Atlantiku zapadno od irske obale, takozvani "protestantski vetar", spasao je Englesku od invazije. U Španiju se vratilo sa manje od polovine Filipovih brodova.

7. Karl XII. napada Rusiju

Prvi veliki evropski osvajač koji je svoju vojsku poslao na dugi marš smrti u rusku zimu bio je švedski kralj Karl XII. Hladnoća je uništila moćnu švedsku silu u Velikom severnom ratu 1709. godine, što je imalo velike psihološke posledice i svetu pokazalo da je car Petar I. Veliki neko o kome treba itekako voditi računa.

6. Washingtonu magla spašava glavu

Kada je zapovednik američke vojske postao budući prvi predsednik George Washington, nju su činili dobrovoljci bez uniformi, a često i bez oružja. Britanska je vojska, s druge strane, bila sjajno opremljena i uvežbana. General Washington mogao je lako biti poražen u bici za Long Island 22. avgusta 1776. godine, pa bi Amerikanci možda i danas pili čaj i jeli fish & chips. Srećom po američku istoriju, gusta magla omogućila je pobunjenicima iz kolonije da se neprimijećeni povuku i nastave borbu.

5. Gràd ubrzava Francusku revoluciju

U zemlji koja je ionako trpjela državnu krizu jer je pala u dugove pomažući Amerikancima u ratu protiv Britanije, prolećna suša dovela je do toga da cene hrane skoče do neba. Konačni udarac došao je u obliku oluje s gràdom, koja je uništila useve. Gladno stanovništvo bilo je spremno za radikalnu promjenu - vrlo brzo usledila je Francuska revolucija.

4. Kiša oprala pobunu robova

30. avgust 1800. mogao je vrlo lako ući u istoriju kao dan kada su hiljade robova u Richmondu u Virginiji krenule za čovekom koji se zvao Gabriel, ustale protiv svojih gospodara, zauzele gradsku oružarnicu i oslobodile sve robove. Ali nije. Velika kišna oluja sprečila je okupljanje urotnika dovoljno dugo da vest o planiranoj pobuni procuri do onih koji su je onda znali i sprečiti.

3. Napoleon napada Rusiju

Najveću vojsku koju je Evropa dotad videla - više od 600 tisuća ljudi - okupio je 1812. godine francuski car Napoléon. Planirao je hrabro umarširati u Rusiju. Uopšte ga nije brinulo što se približava zima. Njegova se samouverenost pokazala opravdanom kad su francuski vojnici zauzeli Moskvu. Poharali su grad, pokrali nakit i bunde, kao ratni plen koji će odneti kući ženama. No, tada je postalo jasno nešto što Napoléon nije uzeo u obzir - u Rusiji može biti hladno, vrlo hladno. Dok se francuska vojska povlačila s plenom, temperature su pale na -40°C. Vojnici su umirali od smrzotina i gladi. U jednom je danu od hladnoće uginulo 50 hiljada konja. Vojnici su oblačili ratne poklone za svoje žene, ali i od toga je bila slaba korist. Od 600 hiljada vojnika koji su umarširali u Rusiju, samo ih se 150 hiljada šepajući vratilo kući. Bio je to početak kraja Napoléonovog carstva i početak uspona Rusije kao evropske sile.

2. Hitler napada Rusiju

Napoléonov napad na Rusiju odlučio je da ponovi Adolf Hitler, koji očito nije puno naučio iz istorije. I ponovio ga je, u svim njegovim delovima. 1941. u operaciji Tajfun (jednoj od brojnih vojnih operacija nazvanih po ekstremnim vremenskim uslovima) zaleteo se u Sovjetski Savez. Nemačka vojska bila je tako uverena da će poraziti Staljina da su neke jedinice ponele paradne uniforme za pobednički marš na Crvenom trgu. Ono što nisu poneli bila je zimska odeća. Vremenski uslovi potpomogli su Hitlerov poraz pod Moskvom i Staljingradom, što je bila prekretnica u Drugom svjetskom ratu.

1. Sunce sija nad Hirošimom

Bio je lep ljetni dan 6. avgusta 1945. u Hirošimi. U 7,09 sati meteorološki avion preleteo je nad gradom i javio u američku bazu: "Oblaci pokrivaju manje od 30 posto neba. Preporuka: bombardovati prvi cilj". Značilo je to da je nebo dovoljno vedro da se baci prva atomska bomba upotrebljena u nekom ratu. Manjak oblaka zapečatio je sudbinu Hirošime i poštedeo rezervnu metu. No, oblaci su još dramatičnije posledice imali u Kokuri. Druga atomska bomba ukrcana je 8. avgusta u bombarder B-29. Ali nebo iznad Kokure, prvog cilja, bilo je oblačno. Bomba je zato bačena na rezervnu metu, Nagasaki.

(skinuto sa neta)

[Gospod]

Goga kaže: No, oblaci su još dramatičnije posledice imali u Kokuri. Druga atomska bomba ukrcana je 8. avgusta u bombarder B-29. Ali nebo iznad Kokure, prvog cilja, bilo je oblačno. Bomba je zato bačena na rezervnu metu, Nagasaki.

Bomba je bila bacena i Nagasaki -- sto je mnogo veci greh nego na Hiroshimu, jer kad je bacana prvi put (na Hiroshimu) nije se znalo koliko je zaista strasna, a kad je bacana na Nagasaki vec su postojali izvestaji o smrti ogromnog broja ljudi -- ne zato sto je negde drugde bilo oblacno, nego da se zatre trag nagasaskih crkava i drugih japansko-evropskih veza pre uspostave (u vreme kad je bomba bacena jos uvek buduce) americne kontrole (okupacije) nad Japanom.

Bilo je potrebno da se narodu Japana pod okupacijom dominantni okupatorov americki model ponudi kao JEDINI nacin na koji oni mogu da komuniciraju sa svetom.

Anyway...