Linux vs Windows

[eboye]

Podrzavam i DarkRed-a i Goldie, sve sto su rekli je u potpunosti tacno.

Ako bi moglo (a valjda i moze) da se generalizuje, izgledalo bi ovako.

Linux - programeri
Mac OSX - dizajn, video montaza i ostala multimedia
Windows - sve ovo, i jos plus sve ostalo

Licno se bavim svim onim sto MACOS pruza, ali nazalost nemam kesa za isti.

Probavao sam par ditribucija Linux-a, pa cak i neku nasu verziju (mislim da su Chachani to odradili).

Mogu reci da sam na prvi pogled bio odusevljen stabilnoscu i brzinom, ali par sekundi posle tog odusevljenja sam zastao i ushao u Blender (zamena za max) i shvatio da nije ni blizu zamene. Gimp - opet isto, ni blizu Photoshopa itd. itd. U sustini za korisnike koji gledaju, filmove, slusaju muziku, net, koriste office pakete i sl. Linux je odlicno resenje (pogotovo sto je besplatno). Ali ako zele da se bave necim vishim, a sto nije Devolopment softvera morace da se suoce sa ogranicenjima.
Trenutno Adobe radi na tome da omoguci svojim potrosacima da imaju verzije i za linux, kao i autodesk-a i josh nekih. Tako da ce mozda u bliskoj buducnosti ljudi koji se profesionalno bave multimediom moci preci i na Linux.

Tako da sto se tice Linux-a, mislim da tu postoji veliki potencijal, pogotovo sto "jos uvek" nude svoje operativne sisteme FREE.

[amistad]

Linux kao operativni sistem
Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema odn. grupe "programa" koji predstavljaju vezu izmedju hardvera u potpunom smislu te reci i korisnika ili korisnickog softvera. Diskutabilno je u principu, da li rec Linux podrazumeva iskljucivo srz operativnog sistema sa kojime obicni korisnici ne moraju da imaju direktan kontakt (npr. korisnik kuca tekst u svom omiljenom editoru i uopste ne mora da zna da izmedju njega i tastature stoji operativni sistem koji prima karaktere sa tastature putem signala koje kontroler salje procesoru i onda te signale salje grafickom drajveru koji ih salje video kartici da bi se oni na kraju pojavili na ekranu u nekom nama citljivom obliku) ili Linux podrazumeva samu srz operativnog sistema i sav ostali korisnicki softver koji uz to dolazi. Ja, licno, sam pristalica da ovo drugo zovem Linux distribucija a da pod terminom Linux podrazumevam samu srz - kernel sistema (sto se podrazumeva u daljem delu teksta).

Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa pocetkom devedesetih godina proslog veka dok je jos uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadasnjih operativnih sistema na postojecem hardveru odn. da budem malo precizniji, nije bio zadovoljan performansama MS Windo*sa i licencama vezanim za tadasnje UNIX operativne sisteme. Prva verzija Linuxa koju je napisao Linus nije bila previse korisna, cak naprotiv, bila je iskljucivo akademski dokaz postignute efikasnosti. Ono sto je tada Linus odlucio pokazalo se kao najbitnije u dosadasnjoj istoriji Linux-a pa mozda i kompletnoj istoriji razvoja softvera. Naime, Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio javno na Internetu gde su programeri i inzenjeri iz celog sveta mogli da se pridruze razvoju. To se i desilo, pa danas Linux predstavlja najefikasniji, najfleksibilniji i po mnogima najperspektivniji operativni sistem. I ne samo to, ono sto je najbitnije, Linux i softverska baza koja se vezala u tzv. distribucije pristupacna je svim profilima korisnika od najobicnije kucne upotrebe do veoma zahtevnih istrazivackih centara. Sve to zahvaljujuci volonterskim doprinosima hiljada talentovanih ljudi sirom sveta, od Azije do Amerike i od Australije do Kanade. Jedan od najvecih problema Linuxa bila je reputacija postojecih UNIX operativnih sistema (HP/UX, VMS, AIX, IRIX, SunOS, itd.) koji su vazili za negostoljubive, komplikovane, teske za rukovanje, neprimenjive sa svakodnevnu ne profesionalnu upotrebu. Mala digresija, pominjem termin "UNIX" i "UNIX operativni sistemi", UNIX predstavlja skup standarda koje jedan operativni sisitem mora da zadovolji tako da se onda moze govoriti o UNIX i ne UNIX implementacijama. Medjutim, Linux distribucije, zbog svoje slobodne prirode (svako ko je zeleo mogao je da doda deo softvera koji mu fali) danas sadrze softverske pakete za svaki ukus i namenu, od kompajlera za razne programske jezike, do kompletnog X Window korisnickog grafickog okruzenja i propratnih paketa (razni office, graficki, browser, mail paketi itd.) koji omogucavaju korisniku maksimalno udoban rad i funkcionalnost.

Najbolji dokaz svemu ovome je i prihvatanje Linuxa od strane velikih racunarskih kompanija tipa IBM, Sun, Dell, SCO itd. koje su do skora promovisale iskljucivo svoje operativne sisteme (IBM-AIX, Sun-SunOS, Solaris, SCO-SCO Unix), a danas nude sirok spektar proizvoda sa podrskom bas za Linux. Takodje zadivljujuci je procenat servera na Internetu koji su "powered by Linux". Kao najnoviji trend i dokaz fleksibilnosti je primena Linuxa u tzv. embedded okruzenjima tj. okruzenjima u kojima su zahtevi i ogranicenja veliki (malo memorije, spori procesori itd.) i gde korisnik nema direktan kontakt sa samim operativnim sistemom. Primeri ovakvih sistema su mobilni telefoni, igracke konzole, elektronski sistemi automobila, licni organajzeri, risiveri, pa cak i mikrotalasne, frizideri itd.

Sve u svemu, Linux, izgleda, ima velike sanse da postane defakto standard u mnogim oblastima primene racunara.ukus nam je razlicit ali
ovaj operativni sistem ima veliku buducnost

[eboye]

amistad kaže: Sve u svemu, Linux, izgleda, ima velike sanse da postane defakto standard u mnogim oblastima primene racunara.ukus nam je razlicit ali ovaj operativni sistem ima veliku buducnost

Niko to nije osporavao, cak sta vishe slazem se u potpunosti i podrzavam celu GNU organizaciju i smatram da ce to biti buducnost OSa, ali trenutno stanje je takvo kakvo je Goldie opsiala ... kod krajnjih korisnika.

[goldie]

Novell je pokrenuo sajt na kojem se porede Linux i Vista a direktan razlog za pojavu ovog sajta je, naravno skori dolazak Vista-e u prodavnice. Novell-ov sajt podseća korisnike da je SLED 10 (SUSE Linux Enterprise Edition) već na tržištu i promoviše ga kao bolji upgrade za Windows poslovne korisnike. Iako su Microsoft i Novell partneri, ne čase ni sekunda kada treba reklamirati sopstveni proizvod i ocrneti konkurentski. Na sajtu Novell „udara“ na cenu i upotrebljivost Vista-e. Novell, takođe navodi da sa SLED-om 10 dobijate preko 90% funkcionalnosti Vista-e i Office-a za manje od 10% njene cene.

[AxeZ]

Razlike su mnogobrojne....

Ali evo jedan eyecandy, sta moze Linux danas na 2 godine starom hardveru.

YouTube - Another Beryl 0.1.3 Video

YouTube - Beryl 0.1.3 Burn & transparent...

Ovo je cisto za desktop korisnike, ne ulazim u detalje oko unutrasnje organizacije OS-a.

[akalapis]

linux je u svakom slucaju buducnost potrebno je samo doraditi neke stvari

[eboye]

I dobiti poverenje od ostalih velikih kompanija za produkciju software-a, i naravno sklopiti ugovor sa istim. E ondak ce to biti ozbiljan OS. Zasad je jos uvek meni sve to samo za server-e i Desktop racunare. Igre, dizajn, biznis i ostalo, jos uvek je upereno u windows i MAC. Nemam nista protiv Linuxa, naprotiv, podrzavam ih, ali jos on imaju puuuuuuno toga da odrade da pobede Gigante koji im pariraju.

[DarkRed]

Windows Server 2008 sledeće godine
Kompanija Microsoft je pre nekoliko dana najavila da planira da isporuči verziju Windows Server-a 2008 namenjenog malim i srednjim preduzećima u toku sledeće godine.



Na Windows Hardware Engineering konferenciji u Los Angelesu, Bill Laing, generalni menadžer Windows server odeljenja, naveo je da će se server za srednja preduzeća kodnog naziva Centro pojaviti sledeće godine kao i verzija za mala preduzeća kodnog naziva Cougar. Oba serverska operativna sistema će biti prvi iz Microsoft-a koji zahtevaju 64-bitni hardver. Takođe u 2009-toj Microsoft planira da izda još dva operativna sistema namenjena serverima u različitim oblastima.

(ITSvet)

[DarkRed]

Lina-in “Linux VM” obećava portabilnost

Kompanija Lina planira izdavanje vrste svetog grala kada je u pitanju softver treće ili četvrte nedelje juna. Lina navodi da će na njenim dual licenciranim virtualnim Linux računarima moći da se pokrenu manje-više normalne Linux aplikacije pod Windows-om Mac-om ili Linux-om. Kao i sa Java-om, Lina korisnici će prvo instalirati VM (virtualnu mašinu) na određenu platformu, nakon čega treba da pokrenu binarne izrađene ne za taj operativni sistem već za virtuelnu mašinu, koje treba da sakriju karakteristike aplikacije specifične za operativni sistem. U Lina slučaju VM je u osnovi Linux okruženje koje podržava stanardne C/C++ aplikacije ili Pearl i Python.

(ITSvet)

[DarkRed]

Windows Server privlači korisnike Linux-a

Privučeni neodoljivim sistemom aplikacija, performansama i troškovima, nekoliko velikih poslovnih korisnika Linux-a je počelo lagano prebacivanje nazad na Windows Server. Migracija je počela da se dešava nakon kvartala u kojem je prihod Windows Server-a rastao brže nego prihod Linux-a, što se prvi put desilo od kada se prate prihodi Linux servera, odnosno 1996-te. Windows je naročito nadigrao Linux i Unix na frontu superračunarstva, oblasti u kojoj Microsoft nije ni učestvovao do 2006-te, kada je izdao Windows Computing Cluster Server 2003 proizvod. Tako se dakle prvi put dešava situacija da za pojedine kompanije Linux nije automatski izbor.

(IT Svet)