Vrtić

[Goga]

Pre tri nedelje smo krenuli u vrtić.
Pre toga smo imali visinske i dubinske pripreme , ne bi li samo odvajanje Kikija od nas bilo što bezbolnije ( ako je to ikako moguće ) .
Kiki se lagano prilagođava ( kao i mi ) .
Na samom početku mi je sve to delovalo kao veliki '' lom '' i za njega i za nas ...
Svesna sam da svako dete reaguje individualno, kao što znam i zažto Kiki reaguje ovako kako reaguje ( predlaže nam čak i da ga vodimo kod '' čika doktora '' - samo da bi na neki svoj način '' uhvatio krivinu '' - ljubi ga majka ) .

Kako su vaša dečica reagovala na ovakve vrste promena?
Koliko je trajao adaptivni period?
Da li su pokušavali da '' igraju '' igre, ne bi li izbegli odlazak u vrtić?

[makilli]

Šta, po mišljenju vaspitača u predškolskim ustanovama, roditelji treba da znaju Kratke preporuke o tome kako iz škole izvući najviše Stiven Hiks Svakoga septembra suočavam se s ozarenim novim licima koja usplahireno od mene očekuju da izvedem čudo sticanja znanja. Na nekima se ogleda olakšanje što je prvi dan obdaništa konačno stigao, dok druga izražavaju strepnju od onoga što sledi. Ima širokih osmeha, ali i šmrktanja i suza. A to su lica roditelja! Pohađanje predškolske ustanove je presudni period za rast i razvoj vašeg deteta. A vi u tom divnom putovanju možete imati veoma važnu ulogu. Vaspitač sam već sedamnaest godina, od toga čitavu deceniju u vrtićima i predškolskim ustanovama. Evo onoga što bismo moji kolege i ja voleli da roditelji naših štićenika znaju: 1. Kad dovedete svog mališana u školu, vi niste obavili svoj posao; on tek počinje. Vaspitač želi da bude vaš saradnik. On želi da ga kontinuirano obaveštavate o svemu što se dešava kod kuće a što bi se moglo odraziti na ponašanje vašeg deteta i na njegove sposobnosti usvajanja i izražavanja stečenih znanja i umeća. Vaspitač bi želeo da dobije i povratnu informaciju, da ga obaveštavate o tome kako školica utiče na ponašanje vašeg deteta kod kuće. 2. Današnje predškolske ustanove nisu one iste iz doba naših dedova i baka. Bavljenje vašom decom treba da podleže visokim standardima i da ih pripremi za standardizovane testove upisa u školu. Kad počnu pohađati predškolsku ustanovu, očekivani rezultati su slični onima koji su nekada važili kao norma za završen prvi razred. Da biste podržali sposobnost svoga deteta da stekne određena znanja i ovlada određenim umećima, rukovodite se sledećim preporukama: a) Razgovarajte sa svojim detetom o onome što ga zanima; b) Ohrabrujte ga i podstičite da bude radoznalo i da postavlja pitanja; c) Pokazujte mu slova i brojeve kad god naiđete na njih u slikovnicama i u životnom okruženju; d) Podržite ih u rešavanju svakodnevnih problema i učestvujte u tome. 3. Što je veći stepen samokontrole postiglo, vaše dete će biti uspešnije u školi. Deci je potrebna vežba u odlučivanju kako i kada će izraziti svoja osećanja i svoje potrebe, a kada će i da li će ih uopšte izraziti impulsivno. Pomozite mu da razvije i uvežba to umeće kod kuće pre nego što dospe u priliku da ga stavi na probu u školi, gde se posledice odražavaju i na njega i na drugu decu. 4. Vi ste nam poželjni i dobrodošli. Dođite. Razgledajte malo naše okruženje. Pomno ispitajte udžbenike i radni materijal. Ako su vam poznati sadržaji naše poduke, bićete u stanju da bolje pomognete svome detetu i steknete uvid u rad, kako biste o njemu mogli diskutovati. Volonterski rad je sjajan način da naučite kako funkcionišu pedagoški procesi, ali i da pokažete svome detetu koliko vam je stalo do onoga što ono radi. 5. Vašem detetu je potrebno mnogo prilika za igru van škole. Kroz igru, ono stiče saznanja o sebi, o drugim ljudima i svetu koji ih okružuje. Ali mnogo češće se igra svede samo na dan proveden u predškolskoj ustanovi. Kad se igra samo ili u manjoj grupi, vaše dete unapređuje naučeno time što ga sprovodi u praksi. Najbolje aktivnosti te vrste su one koje nisu striktno i podrobno određene, jer u takvoj igri dete može slobodno koristiti svoju maštu – dok se igra u pesku ili sa vodom, s praznim kutijama, s glinom ili testom, sa kućnim predmetima koji su u svakodnevnoj upotrebi, bojama i igračkama-alatom za majstorisanje. Dok se igra, vaše dete otkriva i isprobava nešto za njega novo, rešava svakojake probleme, razvija samopouzdanje, preuzima vođstvo, sarađuje i deli s drugima, uči da pregovara i da se dogovara. Igra podstiče sticanje samopouzdanja i potpomaže razvoj umeća međuljudskog opštenja. 6. Nije dovoljno da svome detetu čitate jednom dnevno. Nastojte da zajedno čitate bar triput dnevno. Knjige su put ka bogaćenju rečnika, sticanju saznanja o štampi i razvoju usredsređenog slušanja i rane pismenosti. Posle čitanja razgovarajte o knjizi. Pozabavite se likovima i radnjom, predviđajte kraj i smišljajte različite završetke priče. Pokazujte detetu slova i reči u tekstu, i podstičite ga da prepoznaje zvuke rimovanja i reči koje se rimuju, kao i da prepoznaje glasove kojima neka reč počinje i kojima se završava. Pustite ga da vam prepriča priču gledajući slike. Ako nauči neke reči, ohrabrite ga da čita zajedno s vama. 7. Od presudne važnosti je eksperimentisanje s pisanjem kod kuće. Omogućite svome detetu da koristi olovke, bojice, krede, flomastere i ostale vrste pribora za pisanje i crtanje kako bi pokušalo da se izrazi u pisanoj formi. Počeće žvrljanjem i linijama, zatim će uslediti prva slova, što može voditi pisanju svoga imena, pa čak i reči u sklopu jednostavnih rečenica. 8. Domaći zadaci predstavljaju dobru priliku da sa svojim detetom razgovarate, podelite s njim iskustva i slušate ga. Vaspitači i učitelji zadaju domaće zadatke kako bi proces učenja proširili i van učionice. Za vas to predstavlja dobru priliku da saznate šta uči vaše dete i u kojoj meri je usvojilo saznanja i savladalo umeća kojima ga podučavaju. Razgovarajte sa svojim detetom o njegovom domaćem zadatku. Time mu pokazujete da vam je stalo do njega i njegovih postignuća. 9. Televizija i video-igrice oduzimaju dragoceno vreme za igru. Ograničite vreme koje vaše dete provodi pred monitorom. Vreme utrošeno na igranje elektronskim spravama možete iskoristiti da razgovarate sa svojim detetom, da mu čitate, ili da s njim zajedno aktivno učite kroz igru. 10. Neposredno iskustvo je još jedan učitelj vašem detetu. Povedite ga u muzej, u zoološki vrt, akvarijum, biblioteku, na pozorišne predstave i umetničke izložbe, na geografske lokacije kao što su planine, morska ili rečna obala i šume. I činite to često. Dete će lakše savladavati razna umeća i usvajati saznanja ako doživi konkretna iskustva u stvarnom svetu. 11. Vaše životne navike utiču i na vaše dete i njegovo zdravlje. Uspeh u učenju je direktno povezan sa zdravljem. Tu vi određujete i ton i ritam. Ako ustanovite pravilno izbalansiranu i zdravu ishranu, kao i mnogo kretanja, vaše dete će visoko ceniti zdrav život. Za nogu decu je predškolska ustanova prvo iskustvo boravka van kuće. Vaspitači žele partnerski odnos s roditeljima kako bi njihova deca stekla sposobnost samoizražavanja, samopouzdanja, da bi bila znatiželjna, sposobna za saradnju i građenje saradničkih odnosa, kao i za samostalno učenje. To je ono što vaspitači u predškolskim ustanovama žele da roditelji njihovih štićenika znaju. Ostalo je, roditelji, na vama. preuzeto sa neta

U ovom tekstu ima zanimljivih stvari koje vredi pročitati

[Mish]

Goga kaže: Pre tri nedelje smo krenuli u vrtić.

Ko je krenuo u vrtić? Vi?
Ma, znam da je to normalno i tako pravo roditeljski, ali me uvek iznova nasmeje i fascinira.

[shacky]

....moj Dakica je krenuo u vrtic ove godine u seprembru....
....pripremali smo ga celo leto, stalno pricali sta ce tamo da radi, s kim ce biti , kada ce otici, kada ce mama doci po njega itd itd....
....prihvatio je sve bez problema, posle 20-tak dana je imao malu krizu koja je trajala 1-2 dana jer je od pocetka pokusavao da se nametne vaspitacici kao autoritet (kao on je shef i sl.) medjutim kada je uvideo da od toga nema apsolutno nista i da mora da slusa i postuje neka pravila malo se lomio ali to je zaista jako kratko trajalo i nije bilo bas dramaticno....
....mislim da jako veliku ulogu igra to kakva je vaspitacica, jer ona treba da zainteresuje decu da im u skolici bude zanimljivo i da ih privlaci da tamo svakodnevno odlaze....
....Dakicina vaspitacica je toliko zanimljiva da bih i ja isla sa svom onom decom tamo, vrlo je kreativna i deca je izuzetno mnogo vole....
....jos jedna zanimljiva stvar je sto je Dakica u mesovitoj grupi tj. polovini dece je maternji jezik madjarski a polovini srpski pa imaju dve vaspitacice, sve sto jedna isprica na srpskom druga kaze na madjarskom i obrnuto sto je izuzetno dobra svtar jer deca u tom uzrastu upijaju sve sto im se kaze a mislim da je Dakici to jako zanimljivo...
...sto se tice adaptacije dece na vrtic, uopsteno mislim da je najvaznije biti istrajan i uporan u svojoj odluci bez obzira koliku dramu dete pravi i koliko god da vam je tesko da ga gledate kako svako jutro place....

[simke]

@shacky

Da bih uopšte uspeo da pročitam to što ste napisali a da za to vreme ne padnem u nesvest zbog vizuelnog šoka, morao sam da selektujem Vaš tekst.

Vaš izbor boja teksta je Vaše pravo ali verujte da nije ni lako ni prijatno za čitanje kad je napisano onom ciklama bojom.

Prilažem sličicu da vidite kao to izgleda ...

[simke]

Imao sam priliku da slušam jednog mladjeg kolegu koji je toliko loših i ružnih stvari pričao o obdaništu i vaspitačicama, da na kraju njegove tirade nisam želeo ništa da komentarišem.

Shvatio sam da ne živimo u istom svetu i da on jednostavno u suštini nema vremena za svoje dete. Dete je predato mami i baki na odgajanje i nigde mu nije bolje, kasnije u životu će naravno za sve one biti krive ... a tata? Tata zna da su u obdaništu veštice, karakondžule i zla bića uz sve viruse, more bakterija i boleština, pa još i masa nevaspitane dečurlije od kojih ne može ništa da se nauči, osim onog najgoreg nevaspitanja.

Ćutao sam, Mislim da sam mu jedino rekao da je moj stav da dete treba da odrasta sa svojom generacijom.


Spomenuh onoga tatu, pa ima nekih istina u svemu tome što on priča ali to nije nikakav razlog da dete ne bi pohadjalo obdanište, već naprotiv ...


Mogao bih da napravim celu listu negativnih stvari koje su moji klinci pokupili za vreme boravka u obdaništima ... to nam je samo pomoglo da se pozabavimo sa svim tim uočenim različitostima i problemima u najranijoj fazi njihovog života. Klinci su medij koji odlično upija, često nam izgleda da bolje upijaju ono što ne treba ali obdanište je doba kada se sve još uvek može koliko toliko lako korigovati.


Setih se jedne davne nezgodacije ...
najstariji klinac je u svoje doba u obdaništu zaradio Vaškice,
baš u doba kada sam imao izuzetno dugu kosu i kada je on spavao najčešće na mom delu kreveta ... o svakodnevnom intenzivnom maženju ne treba ni pričati. Pošto su nam stigle Vaškice u goste, potražili smo odgovarajuća sredstva = mislim, uzmete pincetu, sakrijete se iza dlake i kada vaška naidje vi je uhvatite i brže bolje frknete u wc šolju, pustite vodu pa pošto su vaške neplivači ona ti se tu utopi ... to je bilo jedno od objašnjenja koja sam ja tada davao svom klincu. Uglavnom oslobodili smo se napasti.
A tata? E, tata je uz sve tretmane losionima i puderom za te namene još tri puta dnevno prao kosu i domaćim sapunom - onim kao što su ga nekada pravile naše bake.

Naravno, klinac je i dalje spavao na mom delu kreveta a vaškama sam valjda ja bio grozan i odvratan pa nisu prelazile na moju stranu.

Posle niza godina, na jednom roditeljskom sastanku u obdaništu gde se divanilo o higijeni, vaspitačica zamoli nekoliko roditelja da ostanu na dodatnom razgovoru, medju njima i neke naše komšije.
Taman negde posle ručka, eto ti njih ... kao navratili, pa tuc muc, uzeše da objašnjavaju kako je vaspitačica pogrešila i kako su oni proverili kod kuće i vraćali se da napiče (taj izraz su koristili) vaspitačicu što ih je zaustavljala i upozorila da i njihovo dete ima vaškice. Naravno more pogrda na račun vaspitačice i vaspitača ću preskočiti ...

Šta reći o njima? Strašno.

Mislim da ih je moja ljubav umirila rečima: ''Vaške najpre dobijaju čista deca, one najpre dodju na čistu kosu.''
Iako ovo smatram totalnom glupošću a znam da i ona tako razmišlja, drago mi je bilo što se setila te narodne varalice, pa sam prećutao.


PS.
Koleginici koja je upravo krenula u obdanište želim puno živaca i dobru percepciju ... nemojte da Vas ništa obeshrabri, pa ni moguća češća prehladjivanja i slične gluposti koje pokupe jedni od drugih - nisu svi roditelji savesni i ne zadrže svoju bolesnu decu kod kuća a neki uopšte ni ne primete ali ... sve je to sastavni deo odrastanja i života.

[yige_gui]

ee secam se da sam izderala glasnice kad sam krenula u vrtic majka me jedva odvukla, a josh tezhe ostavila tamo nikako nisam htela da idem u taj prokleti vrtic.. mada je to trebalo da bude samo za jednu godinu, pre upisa u prvi razred.. pre toga me chuvala teta Mica iz ulice mene i josh brdo klinaca.. i uvek smo se igrali u njenom dvorishtu.. nama bilo do DZaDZa kod nje ne secam se samo zashto posle vishe nije chuvala klince.. ili nije chuvala samo mene, malog divljaka znam da je jednom majka moje drugarice nazvala moju i rekla da sam ja Marinu oshishala i to sve neshto nejednako, xaos bree

na vrtic sam se s vremenom navikla, iako mi nikad nije sasvim "legao" znam da smo morali da jedemo neke chorbuljke, koje ja nisam organski podnosila.. mada ost'o mi je vrtic i u lepom secanju.. prvo zaljubljivanje


vrtic rulaaa

[jovuk]

Još malo pa počinje nova školska godina.Dosta klinaca će prvi put zakoračiti u vrtiće.
Pre toga treba puno pričati sa njima,pripremiti ih,ali bez naglašavanja da će tamo biti sami (to jest bez roditelja).
Dugo opraštanje na vratima vrtića samo dodatno otežava situaciju.Ovo je najteži deo,kako za decu,tako i za roditelje. Najveći broj dece plače samo dok su roditelji tu,a onog momenta kad zatvore vrata,shvate da je to kraj,okrenu se i igraju sa decom.
Poverenje je najbitnije.Nemojte ih izneveriti.Ako obećate da ćete doći u određeno vreme-potrudite se da to i ispunite.